SRBIJA

Novi napad KFOR-a na Srbe na Kosovu

Šiptar ubio jednog i ranio dvojicu Srba

Irinej: Odricanje od Kosova je strašna cena ulaska u Evropu

Amfilohije: Realnost nije mera

Sećanje na dan masovnog streljanja u Kragujevcu

Dan oslobođenja Beograda u Drugom svetskom ratu

Na barikadi u Jagnjenici mirno

Novi napad KFOR-a na Srbe na Kosovu

Čelnici opština sa severa Kosova optužili su "militantni i antisrpski" deo Kfora za prekid razgovora kojima je trebalo da se nađe rešenje za uklanjanje barikade i pozvali predstavnike te vojne misije na dogovor. Predsednici opština naveli su da je Kfor kriv za prekid razgovora navodeći u saopštenju da je Kfor "veoma arogantno odbacio pruženu ruku saradnje i odbio konkretan predlog predstavnika četiri opštine za nesmetano snabdevanje i uobičajene komunikacije jedinica na severu Kosova". "Izrazito militantni i antisrpski nastrojen deo Komande Kfora arogantnim i ultimativnim ponašanjem smišljeno je razbio - prekinuo sastanak i korektnu saradnju legalnih vlasti iz četiri opštine i predstavnika Kfora", navodi se u zaljučcima koji su izdati povodom akcije uklanjanja barikada. Čelnici opština Zubin Potok, Leposavić, Zvečan i Kosovska Mitrovica pozvali su Kfor na dogovor i izrazili spremnost za odgovorno rešavanje problema nesmetanog snabdevanja i funkcionisanja Kfora kao mirovne i bezbedonosne misije na području severa Pokrajine. Čelnici opština najoštrije su osudili "nasilničko dejstvo Kfora protiv mirnih građana severnog dela Kosova i Metohije" i poručili da srpski narod i srpske inistitucije neće odsutati od političke i mirne borbe za svoj opstanak i neće dozvoliti da im bilo ko i bilo kakvom silom nametne prištinske institucije. Prema oceni čelnika opština, umesto zalaganja za nastavak i jačanje saradnje sa lokalnim vlastima, deo komande Kfora ne uvažava realnost i tvrdoglavo pokušava da, uz upotrebu vojne sile i nasilja, sprovodi pogrešnu politiku centara moći. Predstavnici četiri opštine ponovili su da su kao i ogromna većina njihovih građana i dalje za mir, dijalog i političko rešavanje svih akutnih problema. Oni su uputili apel domaćoj i svetskoj javnosti da "digne glas u cilju zaštite ljudskih prava i osnovnih sloboda srpskog naroda i drugih građana Kosova", da zatraže prestanak nasilja i nateraju "moćnike" da sednu za pregovarački sto, pod okriljem UN, i da se iznađe politički pravedno i održivo rešenje kosovskog pitanja. Kfor je juče počeo najavljenu akciju uklanjanja barikada na severu Kosova koje vode ka administrativnom prelazu Brnjak, nakonneuspelog sastanka sa predstavnicima četiri opštine.

Šiptar ubio jednog i ranio dvojicu Srba

Ministarstvo za Kosovo i Metohiju je osudilo i zahtevalo od Euleksa da pronađe i kazni napadača koji je u selu Dobruša, u opštini Istok ubio jednog i ranio dvojicu Srba. "Napad se dogodio juče oko podne, kada su lokalni Srbi otišli da obiđu svoju njivu, koju je uzurpirao lokalni Albanac, koji već duže vreme prisiljava porodicu ubijenog Miška Komatine da proda svoju kuću i imanje", podseća Ministarstvo. Ministarstvo traži od međunarodnih činilaca, ne da deklarativno, već faktički obezbedi ličnu i imovinsku sigurnost Srba u Pokrajini. "Simpotomatično je da uvek kada kriza na severu Pokrajine eskalira, krenu incidenti i napadi na Srbe južno od Ibra. Takođe, činjenica je da nijedan napad na Srbe južno od Ibra proteklih meseci nije rasvetljen, niti su napadači otkriveni", navodi se u saopštenju. Ministarstvo za Kosovo i Metohiju više puta je upozoravalo Euleks da obezbedi ličnu i pravnu sigurnost Srba, jer kosovska policije nije sposobna, ili neće da radi ono što joj je posao. Ovaj napad pokazuje da u ostvarenju svog cilja, čistog etničkog Kosova i Metohije, albanski ekstremisti ne prezaju ni od čega. U selu Dobruša kod Peći ubijen je jedan Srbin a dvojica su teško ranjena, kada su krenula da obiđu imanje. Prema rečima regionalnog portparola Kosovske policje Dževata Ibre istraga koju sporovdi regionalna policija je utvrdila identitet napadača - Albanca iz sela Lukaci u opštini Istok, i za njim se traga. Ubijen je Miško Komatina, a ranjeni su Dejan Bogićević i Draško Ojdanić. Ojdanić je rekao novinarima u bolnici da su njih trojica krenula da u Dobruši obiđu imanje ubijenog Komatine, gde su zatekli Albanca koji mu je uzurpirao imanje. "Nakon kraćeg razgovora, Albanac nam je rekao da ide nešto da obavi i da će se vratiti odmah. Otišao je do vozila, izvadio pušku i počeo da puca", kazao je Ojdanić.

Irinej: Odricanje od Kosova je strašna cena ulaska u Evropu

Patrijarh srpski Irinej izjavio je u nedelju u Jagodini da je pred Srbijom jedno veliko iskušenje jer joj nude da uđe u Evropu, ali sa "strašnom cenom" da se odrekne Kosova i Metohije. "Ako treba da žrtvujemo Kosovo i Metohiju da bi ušli u Evropu, da im se onda zahvalimo na njihovoj dobroti i ljubavi. Neka nas ostave same, neka nam ne čine ono što su nam nedavno učinili, a da naše Kosovo ostane sa nama", rekao je patrijarh, nakon služenja parastosa kod Spomenika poginulim Jagodincima za oslobođenje i ujedinjenje od 1912. do 1918. godine. Irinej se zapitao šta smo mi, ako se odreknemo svojih svetih zemalja. "Zar se smemo i možemo odreći naše svete zemlje? Ne smemo to dozvoliti. Oni koji su nam nekada bili prijatelji, ili smo ih takvima smatrali, danas to nisu jer nam oduzimaju ono što nam je najdragocenije i najsvetije. Hvala im na takvom prijateljstvu", poručio je patrijarh Irinej. Govoreći o tome da je nedavno boravio u Pećkoj patrijaršiji, patrijarh Irinej je rekao da je zemlja na Kosovu zalivena krvlju od kosovske bitke do danas. Nakon liturgije, koju je patrijarh služio u crkvi svetih apostola Petra i Pavla, uz sasluženje episkopa šumadijskog Jovana, patrijarh je iskazao zadovoljstvo zbog prisustva velikog broja ljudi, a naročito dece. Poručio je okupljenim vernicima da rađaju decu jer "nema većeg dara od života". "Ako se nastavi ovakav priraštaj bićemo manjina u sopstvenoj zemlji. Ne samo da će nam Kosovo uzeti, što i čine, nego će nam i Srbiju uzeti ako srpske majke ne budu rađale decu", poručio je patrijarh Irinej. Gradonačelnik Jagodine Dragan Marković je zahvalio patrijarhu na dolasku i ocenio da će, uz trenutni natalitet, Srbi za 50 godina biti nacionalna manjina. "Celo naše društvo mora da se bori protiv bele kuge i, kako je rekao Bog, da muškarac i žena rađaju decu, a ne kako neki hoće da nam nametnu, da dva muškarca ulaze u brak. To nije tradicija srpskog naroda", rekao je Marković i zahvalio patrijarhu zbog toga što se usprotivio održavanju Parade ponosa i zbog toga što stalno poziva narod na jedinstvo. Patrijarh je u pratnji domaćina obišao i Muzej voštanih figura u kome se nalazi figura patrijarha Pavla, a Marković je najavio da će sledeće godine tu biti i figura patrijarha Irineja.

Amfilohije: Realnost nije mera

Mitroplit crnogorsko-primorski Amfilohije izjavio je da "realnost nije mera" i da crkva i narod nikada neće prihvatiti da se budućnost na Kosovu temelji na zločinima. "Realnost je 1944. godine bila velika nacifašistička moć i mrak nad čitavom Evropom i svetom. Ko je razuman i trezven prihvatio tu realnost kao poslenju reč i slovo? Nikakve razlike nema između današnje realnosti kosovsko-metojhijske i realnosti 500-godišnjeg ropstva. Dakle, realnost nije mera", rekao je Amfilohije u Beogradu prilikom predstavljanja njegove četiri knjige o Kosovu. "Tužno je slepilo ljudi u narodu koji tako olako prihvataju posledice zločina kao realnost i građenje budućnosti na temeljima takve realnosti. Ubijene su desetine hiljada ljudi, staraca, žena i dece", rekao je Amfilohije. Amfilohije je upitao i zašto oni koji su oslobađali Kosovo posle 500 godina ropstva nisu prihvatili tu "najstrašniju realnost i pognuli glavu pred realnošću". On je pozvao sve domaće i evropske političare "koji imaju razuma" da razmisle i preispitaju svoje odluke, i da po pravdi iznađu razumna rešenja za kosovsku tragediju. Mitropolit je ocenio da je stanje na Kosovu gore nego u vreme nacističke okupacije jer je "i Hitler imao toliko razboritosti da severni deo Kosova ostavi u sastavu Srbije, makar i Nedićevske, okupirane", i istakao da je na Kosovu sada najgore od 1389. godine. Amfilohije je naveo da je i komandantu Kfora Erhardu Drevsu preneo da gotovo svi Srbi na Kosovu smatraju da je stanje na Kosovu gore nego tokom "nacifašističke okupacije". "Hitlerovska rešenja, započeta 1941. godine, nastavljaju se do danas, ne samo na Kosovu nego i šire. Na Kosovu se sudi prvenstveno našem narodu, a onda i albanskom narodu, ali i Evropi i celom civilizovanom svetu i to se ne tiče samo nas, nego i moderne civilizacije na početku 21. veka", rekao je Amfilohije. Amfilohije je rekao da se od Srbije traži da u EU uđe "bez glave, odnosno Kosova" i da ući sa telom bez glave znači ući kao mrtvac, kao narod koji prestaje da postoji. "Ko je taj u našem narodu koji može da prihvati da gore od muve bez glave ide u EU i NATO koji je ognjem i mačem raskomadao biće ove zemlje? Da li je moguće tim putem ići u Evropu? Kakav je to svet u Evropi koji posle razaranja i čerečenja bića jednog naroda poziva i kaže evo, izvoli, ti ćeš bez glave biti ravnopravan član zajednice", upitao je Amfilohije. Mitropolit je rekao i da crkva ne može prihvatiti "pljačkaški sitem liberalnog kapitalizma" i vučije samoljublje kao princip odnosa među ljudima, kao što nije prihvatila ni komunizam, i dodao da je "debelo crevo suština ideologije liberalnog kapitalizma". "U Crnoj Gori je sve razoreno, uništeno, grupa ljudi, njih desetak, enormno su se obogatili a narod obija pragove narodnih kuhinja i gladuje. Sve je razoreno, a komunistički sekretari komiteta i direktori su preko noći postali milijarderi", rekao je Amfilohije. Mitropolit crnogorsko-primorski je predstavio svoje četiri nove knjige o Kosovu "Letopis kosovskog raspeća" u dva toma, kao i "Kosovo je glava Lazareva" i "Časni krst i kosovski zavjet".

Sećanje na dan masovnog streljanja u Kragujevcu

U kragujevačkom spomen parku Šumarice danas će biti održan "Veliki školski čas" posvećen sećanju na streljanje đaka, profesora i građana Kragujevca 21. oktobra 1941. godine. Ovogodišnjoj manifestaciji koja počinje u 11 časova prisustvovovaće predsednik Srbije Boris Tadić, predsednica Skupštine Srbije Slavica Đukić Dejanović, predsednik Vlade Mirko Cvetković i predstavnici diplomatskog kora. Kraj spomenika "Peto tri" biće izvedena poema "Kad nevine duše odlaze" po tekstu Dragana Jovanovića Danilova. Dramatizacija je poverena Andrijani Videnović, koja je i reditelj, muziku je potpisao Zoran Hristić, scenograf i kostimograf Dejan Pantelić, a koreograf je Vera Obradović Ljubinković. U izvođenju poeme učestvuju glumci Svetlana Bojkovć, Mirko Babić, Sergej Trifunović, Dejan Cicmilović i drugi. U okviru obeležavanja 70 godišnjice stradanja civila u Kragujevcu u Knjaževsko srpskom teatru će u 20 časova biti izvedena srpska premijera predstave "Sedam", rediteljke Hede Krauc Šegren iz Švedske. Predstava je nastala na osnovu istinitih ispovesti žena iz različitih krajeva sveta koje govore o borbi za ljudska prava. Ispovesti govore glumice Mirjana Karanović, Svetlana Bojković, Gorica Popović, Isidora Rajković, Ana Todorović Diallo i političarke Slavica Đukić-Dejanović i Verica Kalanović. Najveće streljanje građana u Kragujevcu izvršeno je 21. oktobra 1941. godine. Nemci su izveli 2.301 osobu pred streljački stroj kod Centralnog groblja srpske vojske iz 1914. i 1915. godine u Šumaricama. Streljanje je počelo u sedam časova ujutru, a završeno je u dva popodne. Iz baraka su odvođene grupe od po sto ljudi na gubilište. Nemački okupatori likvidirali su 2.272 osobe, a 29 ljudi je preživelo. Među streljanima je bilo 217 maloletnika, od čega 60 učenika gimnazije i 134 maloletnika koji nisu išli u školu, kao i 23 dece uglavnom romske nacionalnosti.

Dan oslobođenja Beograda u Drugom svetskom ratu

U Beogradu je juče, odavanjem počasti i polaganjem venaca, obeležena 67. godišnjica oslobođenja glavnog grada u Drugom svetskom ratu. Predsednik Srbije Boris Tadić, predstavnici Ministarstva rada i socijalne politike, Ministarstva odbrane, Beograda, SUBNOR-a, kao i ambasada Rusije, Ukrajine, Belorusije i Azerbejdžana položili su vence na Groblju oslobodilaca Beograda. Cveće je položeno i kraj Spomenika stradalim sovjetskim veteranima na Avali. Beograd je oslobođen u Beogradskoj ofanzivi, jednoj od najvećih i najznačajnijih bitaka na Balkanu u Drugom svetskom ratu. Bitka je trajala od 14. do 20. oktobra 1944. godine i predstavljala je deo opsežnog operativnog plana Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije (NOVJ) i sovjetske Crvene armije. U neposrednim borbama za oslobođenje Beograda u jedinicama NOVJ-a poginula su 2.994 borca, a 3.379 je ranjeno. U jedinicama Crvene armije poginulo je 960 boraca, a ranjeno 1.100.

Na barikadi u Jagnjenici mirno

Građani na barikadi puta u Jagnjenici, ka adminitsrativnom prelazu Brnjak, i dalje sede okrenuti leđima vojnicima Kfora, a situacija je mirna. Sve veći broj građana pristiže na tu barikadu i iščekuju nastavak akcije Kfora na uklanjanju barikada na putu koji ka Brnjaku. Na licu mesta su državni sekretar u Ministarstvu za Kosovo i Metohiju Oliver Ivanović i načelnik Kosovsko-mitrovačkog Okruga Radenko Nedeljković, koji sa predsednikom Opštine Slavišom Ristićem apeluju na građane da budu mirni, mudri i istrajni. Vojnici Kfora stoje uz sam narod, a ima ih i po okolnim brdima. Iza kordona je više desetina vozila Kfora, a Srbi su kao pojačanje barikade u Jagnjenici dovezli još jedan kamion natovaren zemljom. Putni pravci koje su građani iz tog dele Kosova ranije koristili prohodni su, ali se saobraćaj gotovo i ne odvija jer su svi koji mogu od preksinoć i juče na barikadama. Otežano je i telefoniranje, jer Kfor ometa signale mobilne telefonije 063 i 064. Na lice mesta su i vozila hitne pomoći i lekari su pružili pomoć osobama koje su vojnici Kfora poprskali suzavcem u spreju kako bi ih udaljili sa barikadu. Kfor je juče, rano ujutro, nešto pre šest časova uklonio jedan od tri kamiona na sporednom putu u Jagnjenici, nedaleko od glavne barikade u selu Zupče na pravacu za Branjak. Pripadnici Kfora su sa više destina vozila tokom noći krenuli iz baze u Novom Selu kod Vučitrna prema Ibarskom Kolašnu i administrativnom prelazu Brnjak. Slavica Radulović