KANADA

Sporni izgledi novih kanadskih novčanica

Isprepadan i Rob Ford

Jedan spot menja sve

BLIC VESTI

Hejzel Mekkalion najpopularnija kanadska gradonačelnica

Kanađani se ne odriču putovanja

Kafić sa mačkama za maženje

Velika akcija za zaštitu živog sveta na planeti

Sporni izgledi novih kanadskih novčanica

Kanadski dolar ponovo je u četvrtak dostigao veću vrednost od američkog imenjaka, što je bio dodatni razlog da vest o nacionalnoj valuti nađe u medijima. Prethodnih dana se za kanadske novčanice, ali nove, plastične, koje će već od idućeg meseca biti puštane u opticaj, čulo i zbog sasvim drugačijih razloga. Ispostavilo se, naime, da fokusna grupa različito tumači neke prikaze sa novih banknota. Tako jedni ogranak DNK sa novčanice od 100 dolara, vide kao seksualnu igračku, drugima obris u providnom delu ima oblik ženskog tela, treći na čuvenom ledolomcu vide gusarske oznake u vidu lobanje i ukrštenih kostiju, i tako dalje. U suštini, Banka Kanade je i angažovala fokusnu grupu, sastavljenu od običnih građana i onih koji rukuju novcem, radi provere izgleda novčanica. Stručnjaci su se pribojavali da bi eventualno nekim ljudima moglo da se učini da vide nešto čega nema, što je ovo testiranje i potvrdilo. Na novčanici od 100 dolara nalaze se dva portreta nekadašnjeg premijera Roberta Bordena, a na drugoj strani je slika istraživača za mikroskopom i prikaz strukture DNK. Anketirana grupa primetila je da je Borden ili bio razrok, ili da oči gledaju u različitim pravcima. Različite, uglavnom religiozne, asocijacije javile su se i u komentarima na brojčanik sata Tornja mira. Što se tiče novčanice od 50 dolara, zamera se što je tu slika stranog broda, ledolomca Amundzen, što se na prozorima naslućuju obrisi lica, ili gusarski simboli. Prikaz Njufaundlensa i Labradora neretko anketirani su, greškom, videli kao pticu, borbeni avion ili čak kao Pinokija. Inuktitsku reč za Arktik su smatrali za neku tajnu šifru ili misteriozan simbol. U Banci Kanade naglašavaju da su, zahvaljujući komentarima fokusne grupe, izvršili neke izmene na novčanicama. Novčanica od 100 dolara biće u opticaju od idućeg meseca, od 50 dolara od marta naredne godine, dok će ostale biti spremne do kraja 2013. godine. Plastične novčanice će biti mnogo teže falsifikovati, kako zbog samog materijala od koga su pravljene, tako i zbog dodatnih zaštitnih mera. Ali, ako je verovati ljudima iz kontrolne grupe, gubi se osećaj da je u rukama pravi novac, već pre deluje kao da se radi o novcu iz igre Monopol.

Isprepadan i Rob Ford

Iznenadni susret gradonačelnika Toronta Roba Forda i ekipe emisije Ovaj sat ima 22 minuta (This Hour Has 22 Minutes), nije protekao baš slavno. Čuju se dve verzije čitavog događaja, a ulje na vatru dolivaju i dispečeri iz službe 911, koji kažu da je Ford reagovao neprimereno, obraćajući im se uz viku i psovke. U ponedeljak ujutro je komičarka Meri Volš, zajedno sa ekipom emisije, iznenadila gradonačelnika Forda u njegovom dvorištu, prerušena u bučnu čudakinju Mardž Delahanti, ratničku princezu, sa plastičnim mačem i ostalim rekvizitima. Ona kaže da se iznenađeni Ford povukao u kuću, odakle je kasnije izašao, sa telefonom u ruci. On je tada zvao službu 911, što mu je Volšova zamerila, rekavši da je neočekivano da takav čovek zove policiju. Ekipa emisije otišla je pre dolaska policije. Po Fordovim rečima, on je plahovito reagovao zato što je i njegova šestogodišnja ćerka bila prisutna. Međutim, niko iz ekipe nije primetio devojčicu, niti se ona vidi na snimku. Ekipa ove emisije, sa Volšovom prerušenom kao Dalahanti, iznenađuje kanadske političare (Žana Kretjena, Žana Šaresta, bivša guvernerka Aljaske Sara Palin i druge), i sa dozom humora daje svoje komentare ili savete. Volšova naglašava da ni jedan od njih reagovao kao Ford, a posebno ih je iznenadio nedostatak smisla za humor. Izvršni producent Majkl Donovan kaže da su oni pokušali da načine dogovor oko formalnog intervjua sa njim, a da su se odlučili na ovakvu zamku tek kada su propali ti pokušaji. Ford je reako da je spreman na šalu, ali ne na prepad u svom dvorištu. Verovatno je da je on tako reagovao i zbog toga što je ranije već dobio pretnje smrću.

Jedan spot menja sve

Verovatno će mnoge žene dobiti inspiraciju da provere svoje grudi kada pogledaju najnovije uputstvo za samopregled dojki. Umesto uobičajenog i očekivanog ženskog tela i nežnog glasa, ovde preporuku ’Dodirni, pogledaj, proveri’, ’Touch, look, check’ daje zgodni mladić Entoni. U stvari, svi učesnici snimka su mladi i dobro građeni muškarci, nagi do pojasa, koji gotovo zavodeći podsećaju da prvu kontrolu može žena sama da uradi. Spot je ovako zamišljen i napravljen zato što se veruje da će ga žene pre pogledati ako se u njemu pojavljuje zgodan muškarac. Napravili su ga u humanitarnoj organizaciji za obolele od raka dojke, Ritink i može se pogledati na adresi Rethink Breast Cancer: Your Man Reminder” (www.youtube.com/user/rethinkbreastcancer)

BLIC VESTI

SOLT ST. MARI, Ontario – U ovom gradu napravljen je prvi registar hendikepiranih i osoba sa posebnim potrebama, koje mogu biti posebno ugrožene u nekim vanrednim situacijama, poput nestanka struje, poplave ili sličnog. Nadležni veruju da u mestu ima oko hiljadu osoba kojima je pomoć u takvim slučajevima neophodna. Stvaranje ovog registra inicirala je nesrećna sudbina Luisa Vilana, mladića koji je u nesreći na poslu izgubio obe noge i jednu ruku, a zbog opekotina i osećaj za regulisanje telesne temperature. Kada je avgusta 2003. godine došlo do nestanka struje, klima uređaj nije radio i on je umro od posledica pregrevanja. SAREJ, Britanska Kolumbija – Kanadski Centar za međunarodnu pravdu podneo je prošle nedelje, u ime tri bivša i jednog sadašnjeg zatvorenika Gvantanamo Beja, privatnu tužbu protiv bivšeg američkog predsednika Džordža Buša, ali je ta tužba blokirana od strane nadležnih pravosudnih organa. Kako se ističe, potrebno je odobrenje viših organa u slučajevima koji uključuju osobe koje nisu kanadski državljani. TORONTO – Komisija iz Ginisove knjige rekorda saopštava da stogodišnjem maratoncu Faudži Singu možda neće biti priznat rekord. On, naime, nije priložio izvod iz knjige rođenih, iz kojeg bi se sa sigurnošću moglo videti da je on zaista rođen 11. aprila 1911. godine. Inače, u vreme kada je Sing rođen, u Indiji nisu ni postojali takvi dokumenti. Ljudi iz Ginisa, pak, ne priznaju pasoš, niti pak telegram kojim kraljica Elizabeta Singu čestita jubilarni rođendan, kao potvrdu o datumu rođenja. Njegov trener Harmander Sing naglašava da starini to nije ni bitno, njemu je jedino bilo važno da završi trku i pređe liniju cilja, što je i uspeo da ostvari. ORMSTAUN, Kvebek – Džim Brajson i njegova ćerka Kelsi odgajili su najveću tikvu na svetu, tešku skoro 825 kilograma. Brajson, koji se već godinama bavi uzgojem džinovskog povrća, objašnjava da je potrebno mnogo truda i rada da se ostvari takav rezultat. Polazi se od posebno odabranog semena, koje prvo proklija pod svetlom, a zatim se presađuje u zagrejano zemljište. Neophodna je i posebna prehrana, kako kroz zemljište, tako i kroz lišće. Njegova želja je da bude prvi koji će odgajiti tikvu od jedne tone, ali kaže da je konkurencija velika. TORONTO – Na obalama jezera Hjuron, odnosno u zalivu Džordžijan, blizu plaže Vasaga, pronađeno je oko šest hiljada uginulih ptica za koje, po prvim procenama, nadležni veruju da su stradale od jednog oblika botulizma. Neke vrste školjki ili uginule ribe, kojima su se ove ptice hranile, mogli bi biti uzrok ovog pomora. Kako se ističe, za sada nije zabeležen ni jedan slučaj botulizma kod ljudi. VANKUVER – Jedan spasilac sasvim slučajno je u jednom grmu pronašao i spasao sigurne smrti Majkla St. Lorenta, 45-godišnjaka, koji je preživeo devet dana povređen i sam na planini Grus, severno od Vankuvera. On je pošao u kratko planinarenje, bez dovoljno hrane, vode i adekvatne odeće i obuće, pao i zadobio povrede kuka i kolena, pa nije mogao da se kreće. Dehidrirao je i ima promrzline, ali lekari veruju da će se u potpunosti oporaviti. Zanimljivo je da je St. Lorent na ruci ispisao svoje ime i datum rođenja, broj socijalnog osiguranja i zdravstveno stanje, za slučaj da ga spasioci pronađu u besvesnom stanju. VINIPEG – Prošlog petka su popularni pevač Džastin Biber i njegova devojka Selena Gomez posetili jedan azil za životinje. Darsi Džonston, vlasnik azila, u kojem je smešteno oko 30 pasa i 150 mačaka, ne želi da potvrdi glasine da je Gomezova uzela jednog psa, ali je primetio da dvoje tinejdžerskih idola više voli pse. Biber, koji je u Vinipeg došao da održi koncert, u azilu je navodno zaboravio svoju jaknu. TORONTO – Kanađani se najviše plaše terorista, a potom zmija, utvrđeno je u anketi napravljenoj povodom predstojeće Noći veštica. Visoko na spisku su još i strah od visine, javnog nastupa i pauka, saopštavaju Ensestriju, koji je sproveo anketu. Zanimljivo je da u Alberti, Manitobi i Kvebeku teroristi zauzimaju prvo mesto, da su u Ontariju i Britanskoj Kolumbiji oni izjednačeni sa zmijama, dok ljudi iz Saskačuana najveći strah imaju od miševa i pacova. U Kvebeku češće nego u drugim provincijama postoji strah od vanzemaljaca i duhova, u Njufaundlendu pominju zubara i Konzervativnu stranku, a u Britanskoj Kolumbiji i Manitobi ipak više strahuju od liberala. TORONTO – Poznati političar Džordž Smiterman rekao je da on i njegov partner Kristofer Peloso uskoro treba da usvoje i jednu devojčicu. Njih dvojica su pre tačno godinu dana predstavili svog usvojenog sina Majkla, 3, a sada traju formalnosti oko usvajanja devojčice, za koju Smiterman kaže da je ’mlađa’. OTAVA – Opozicione stranke odbijaju da daju podršku nominaciji Majkla Fergusona, trenutno tužioca u Nju Brunsviku, za novog državnog tužioca zbog toga što on ne govori i francuski jezik. Vlada Stivena Harpera ističe da je izbor pao na Fergusona zbog njegovih dosadašnjih zasluga i naglašava da je on već počeo da uči francuski. No, predstavnici opozicije smatraju da to nije dovoljno, jer smatraju da je znanje oba zvanična jezika jedan od obaveznih preduslova za ovu veoma važnu državnu funkciju. Oni čak optužuju vladu da ih je obmanula u vezi sa njegovim jezičkim sposobnostima kada su tražili odobrenje za njegovu nominaciju. KALGARI – Dejvid Milgard, koji je nevino optužen proveo 23 godine u zatvoru, uhapšen je u sredu ujutro zbog napada i pretnje oružjem u jednom domu u Kalgariju. Nije precizirana vrsta napada, niti pak priroda odnosa Milgarda sa napadnutim osobama. Milgardov advokat objašnjava da je u razgovoru sa klijentom čuo da mu je teško što se ponovo našao pred licem pravde. Milgardu je, posle ponovnog suđenja i oslobađajuće presude, data nadoknada od 10 miliona dolara i on je, od tada živeo povučeno u Kalgariju, sa suprugom i dvoje dece, ali kako njegov advokat kaže, posledice boravka u zatvoru su očigledno i dalje prisutne.

Hejzel Mekkalion najpopularnija kanadska gradonačelnica

Najstarija, i po godinama i po stažu, kanadska gradonačelnica Hejzel Mekkalion ujedno je i najpopularniji gradski čelnik u zemlji, potvrđeno je u ispitivanju javnog mnjenja u 15 najvećih kanadskih gradova. Uprkos nedavnim optužbama o sukobu interesa, Uragan Hejzel, kako je često zovu, u ovom rangiranju dobila je 78 odsto pozitivnih glasova. Lorn Bozinof, predsednik Foruma, kompanije koja je obavila anketu, kaže da se u slučaju Mekkalionove radi o legendi, za koju je čulo jako puno ljudi. Drugi na listi, praktično odmah iza Mekkalionove, je gradonačelnik Kalgarija Nahid Nenši, 76 odsto, dok je treće mesto, sa 74 odsto, pripalo Režisu Labomu iz Kvebek Sitija. Na suprotnoj strani liste je gradonačelnik Montreala Žerald Tremblo, a drugi sa začelja je prvi čovek Toronta Rob Ford. Njihova ukupna popularnost, sa 32, odnosno 34 odsto, manja je od podrške koju uživa svaki od tri prvoplasirana gradonačelnika. Jedno od pitanja bilo je i da li građani nameravaju ponovo da glasaju za sadašnjeg gradonačelnika. Mekkalionova, Nenši i Labom mogu da računaju na podršku bar polovine biračkog tela, dok bi se za Forda, po sadašnjem raspoloženju, opredelilo manje od trećine građana Toronta. Za njega je očigledno da mu popularnost primetno opada, jer je sa februarskih 60 odsto, sada postala upola manja.

Kanađani se ne odriču putovanja

Uprkos nepovoljnoj ekonomskoj situaciji, Kanađani se očigledno ne odriču putovanja. Nedavno istraživanje Banke Montreal pokazuje da dve petine anketiranih planira da nekuda otputuje tokom narednih meseci. Najveći broj odlučuje se za upoznavanje zemlje, četrnaest odsto planira odlazak u SAD, dok će pet odsto otići u neku drugu zemlju. Odlazak u inostranstvo je u ovom trenutku ekonomski povoljan, budući da je kanadska nacionalna valuta relativno jaka. Poređenja radi, tokom leta na putovanjima je bilo četiri od pet anketiranih. Ekonomista u BM Robert Kavčič kaže da je turizam ove godine doneo oko 30 milijardi dolara, što je dva odsto bruto nacionalnog dohotka, a oko četiri odsto zaposlenih je direktno uključeno u tu privrednu granu. Stoga, po njegovim rečima, interesovanje za turizam i zimskom periodu može samo doneti dobro privredi.

Kafić sa mačkama za maženje

U Sadberiju, Ontario, u jednom kafeu već godinu dana uz kafu možete da dobijete i mačku da je pomazite. Ideja je stigla iz Japana, gde je poslednjih godina postala izuzetno popularna i gde ima već preko stotinu takvih lokala. Ovde je, ipak, malo drugačije, pošto nema naplaćivanja, već se ljudima daje mogućnost da se lakše odluče, ukoliko slučajno požele da uzmu neku mačku za svog kućnog ljubimca. Cena je od 15 dolara, pa naviše. Džen Keri Stiven, koordinatorka ovog ’mačjeg’ kafea, kaže da do sada nije bilo negativnih iskustava. Ovaj objekat malo drugačije funkcioniše od onih sličnog tipa – gosti se sami poslužuju, u lokalu se zbog predostrožnosti ništa ne priprema, sve mačke se redovno kontrolišu i vakcinišu. Nikada ih nema više od 12, zato što nadležni ne žele da uplaše goste sa previše životinja, ali i zato što bi prisustvo većeg broja moglo i neugodno da se oseti. Koristi su višestruke, ponajviše po zdravlje. Džoan Pek, koja se bavi ulogom dodira u potrošačkom mentalitetu, tvrdi da milovanje životinje snižava holesterol, smanjuje krvni pritisak, smiruje i podstiče osećaj povezanosti. Ovaj kafić sprovodi inicijativu za što više dodira, kojih je većina ljudi željna, naročito zbog opsednutosti tehnološkim napravama i vremena koje provodi kontaktirajući sa drugima upravo i jedino preko njih. Pored toga, za razliku od nekih drugih zemalja, u Kanadi fizički kontakt nije previše popularan, pa ovakvo, probno, dodirivanje i maženje mačaka može pozitivno uticati na ljude. Ove dve činjenice su na neki način objedinjene u podacima iz 2005. godine, kada je utvrđeno da su i tada ljudi provodili pet puta više vremena zabavljeni elektronskom komunikacijom nego dodirujući druge. Situacija je od tada mogla da se promeni samo na gore. Pojedini stručnjaci, poput Martina Lindstroma, svetski priznatog eksperta za senzorni marketing, predviđaju da će se vremenom sve više javljati potreba za taktilnim osećajima, kako se socijalni život bude sve više kretao ka onlajn varijanti. Ističe se da je jedan od posledica toga već sve prisutnija tendencija da izložbene i muzejske postavke budu interaktivne i tako osmišljene da posetioci mogu da dodiruju eksponate, za razliku od ranijih uobičajenih strogih zabrana dodirivanja izloženih predmeta.

Velika akcija za zaštitu živog sveta na planeti

Jedna od najvećih kanadskih književnica Margaret Atvud na neuobičajen način uključila se u veliku akciju vezanu za zaštitu živog sveta na našoj planeti. U cilju skretanja pažnje na sve drastičnije izumiranje životinjskih vrsta, ona je za izložbu Duhovi nestalih ptica (Gosts of Gone Birds) koja će se održati u Londonu od 2-23. novembra, isplela sliku velike njorke, ptice nalik pingvinima, izumrle sredinom devetnaestog veka. Ta ptica, visine do 85 santimetara i težine do 5 kilograma, crnih leđa i belog trbuha, kratkog vrata i nogu i malih krila, koja nije mogla da leti, živela je na ostrvima severnog Atlantika, istočnoj Kanadi, Grenlandu Islandu, Norveškoj, Irskoj i Velikoj Britaniji, pre nego što je izlovljena do istrebljenja. Poslednji poznati par ovih ptica ubijen je na jednom ostrvu u blizini Islanda, 1844. godine, na zahtev jednog kolekcionara. Vunena slika velike njorke biće izložena uz umetničke slike, skulpture i druge najrazličitije prikaze izumrlih ptičjih vrsta. U pisanom saopštenju, Atvudova naglašava da je bilo veoma inspirativno uključiti se u ovako kreativan vid zaštite ptica. Ona veruje da će izložba biti svojevrsno ponovno povezivanje sa svetom prirode, saznavanje o njenoj prošlosti, ali i da će sve to pomoći da se poveća interesovanje za zaštitu onoga što svakodnevno gubimo. Pored svog ručnog rada, Atvudova će na izložbi u Londonu čitati svoja razmišljanja na tu temu, u okviru drugih programa na ovoj ekološkoj manifestaciji. Interesovanje Margaret Atvud za očuvanje ptica nije nepoznato javnosti. Ona i njen partner Grejem Gibson, autor Knjige o pticama, za uzglavlje, The Bedside Book of Birds, već su godinama aktivno angažovani u grupi BirdLife International i oboje izdvajaju deo svojih prihoda za kampanje za očuvanje ptica. Sredstva koja budu prikupljena na ovoj ekološkoj manifestaciji ići će najvećim delom u fond ove grupe, koja nastoji da inspiriše najširu javnost na ozbiljnu opasnost od istrebljenja mnogih vrsta, u eri klimatskih promena.