SVET

Neizvesnost u Iraku i u Libiji

Gadafi je poslednje dane proveo ljut i tužan

Do 2100. na svetu najmanje 10 milijardi ljudi

Evropa se konačno dogovorila kako da pomogne Grčkoj

Gadafijeva porodica tuži NATO za ratni zločin

UN uzimale 25% zarade od prodaje iračke nafte

U zemljotresu u Turskoj 523 mrtvih

UN ponovo protiv američkog embarga Kubi

Skočile cene na svetskim berzama

Neizvesnost u Iraku i u Libiji

Objavljivanje kraja rata u Libiji ostavlja pitanje šta će biti sada i ko će vladati zemljom, a nakon odluke SAD da odu iz Iraka, slično pitanje nameće se i u tom regionu, ocenjuje američka agencija za strateška istraživanja Stratfor. U analizi, agencija navodi da se mogu videti sličnosti između sadašnje situacije u Libiji i aprila 2003. kada su SAD zauzele Irak: "Kao i prilikom osvajanja Bagdada 2003. ono što nije bilo predviđeno, a trebalo je da bude, jeste da će se razne grupe odupirati novim vođama i voditi gerilski rat", piše Stratfor o kraju rata u Libiji. Agencija ističe da je Bela kuća prošle nedelje, u jeku krize u Evropi, izabrala da se koncentriše na objave o kraju ratova, onog u Libiji i onog u Iraku. Smrt Moamera Gadafija označila je kraj rata u Libiji, a odbijanje iračke vlade da dozvoli američkim trupama da ostanu u zemlji posle decembra predstavljeno je kao odluka Vašingtona da ode. Stratfor navodi da, iako je u oba slučaja preneto osećanje da je "misija obavljena", situacija nije ni izbliza tako jasna. U Iraku odlazak američkih trupa otvara brojna strateška pitanja i moghućnost rasta uticaja Irana umesto da označava okončanje nečega, a u Libiji ostaje kompleksna situacija i pitanje šta će se desiti sada kad je Gadafi mrtav, navodi agencija. Što se tiče Libije agencija podvlači da je Gadafi ubijen posle sedam meseci NATO intervencije, što je uočljivo dugo vreme. Možda je to bio deo strategije da se smanji broj žrtava ili možda to odražava u kojoj meri su pobunjenici podeljeni, loše obučeni i nesposobni, navodi Stratfor. "Važnije pitanje je šta NATO misli da je postigao Gadafijevom smrću", pita se Stratfor. Stratfor ocenjuje da Prelazni nacionalni savet, telo koje obuhvata raznorodne pobunjeničke grupe, nije u položaju da vlada Libijom sprovodeći bilo kakvu ideologiju, a kamoli ustavnu demokratiju. Gadafi i njegove pristalice vladali su zemljom 42 godine i jedini ljudi koji imaju neko iskustvo u vladanju stekli su ga u njegovoj vladi, navodi agencija i dodaje da će verovatno oni predstavljati okosnicu novih libijskih vlasti, a najmanje su u stanju da uvedu reforme. Oko njih je niz raznorodnih plemena, radikalni islamisti ili tvrdokorne Gadafijeve pristalice - svi spremni da se odupiru onima koji sada žele da preuzmu vlast ili bilo kome koga smatraju da podržava zapadne sile, piše Stratfor. "Bagdad nas je naučio da velika sila treba da bude primenjena u svakoj invaziji tako da se eliminiša svaka opozicija, u protivnom oni koji su suprotstavljeni stranoj okupaciji, zajedno sa drugim nezadovoljnicima, sposobni su da stvore haos", navodi agencija. Što se tiče Libije, ocenjuje Stratfor, "najverovatniji tok je da će NATO prisustvo biti dovoljno veliko da razjari libijski narod a nedovoljno da ga zastraši". Stratfor naglašava još da Libija nije strateška zemlja jer nema veliki broj stanovnika niti je geografski na ključnom mestu i da to što ima naftu nije neki stabilizirajući faktor slično kao u Iraku gde je nafta postala samo jedno u nizu spornih pitanja. Povodom Iraka, agencija navodi da američki predsednik Barak Obama nije želeo da objavi potpuno povlačenje vojnika SAD već je želeo da ostavi neke trupe u osetljivim oblastima kao što su one gde žive Kurdi. Po mišljenju Stratfora strateška dimenzija povlačenja Amerikanaca iz Iraka je ogromna i otvara mogućnost za širenje uticaja Irana i potpunu promenu odnosa snaga u regionu. Uticaj Irana bi mogao da se proširi na ceo region od Persijskog zaliva do Mediterana i cele dužine južne granice Turske, navodi agencija. To će imati opsežne regionalne posledice, posebno ako sirijski predsednik Bašar al Asad ostane na vlasti što je po oceni američke agencije dosta verovatno. "Umesto da se zatvori poglavlje Iraka samo se otvara novo poglavlje", zaključuje Stratfor.

Gadafi je poslednje dane proveo ljut i tužan

Bivši libijski lider Moamer Gadafi proveo je poslednje dane svog života seleći se iz skloništa u sklonište u svom rodnom gradu Sirtu, menjajući raspoloženje od besa do tuge, dok se njegov režim urušavao, rekao je njegov saradnik koji je sada u pritvoru. Gadafi, njegov sin Mutasim i dvadesetak najodanijih pristalica, u bekstvu su uglavnom bili odsečeni od sveta i živeli su u napuštenim kućama bez televizije, telefona i struje, kazao je član Gadafijevog klana i njegov šef obezbeđenja Mansur Dao. Gadafi je provodio vreme u čitanju, pisanju ili pripremanju čaja, rekao je Dao u sedištu snaga novih vlasti u Misurati, gde se nalazi u privremenom pritvoru. "Oni nije vodio borbu, njegovi sinovi su to činili. Oni nije pravio nikakve planove niti bilo šta planirao", dodao je. Pobuna protiv bivšeg režima, koje je u Libiji izbila u februaru i brzo prerasla u građanski rat, završena je u nedelju, kada su nove vlasti objavile da je Libija postala slobodna zemlja, pošto je Gadafi ubijen. Dao je putovao u konvoju kojim je Gadafi pokušao da pobegne iz Sirta, poslednjeg uporišta pristalica bivšeg lidera, kada se on našao na vazdušnom udaru NATO snaga. Bivši lider i njegov glavni telohranitelj povređeni su u tom napadu, a Gadafi je posle toga ubijen pod okolnostima koje još nisu u potpunosti razjašnjene. Libijske vlasti tvrde da je Gadafi ubijen u razmeni vatre lojalista i pobunjenika, ali video snimci poslednjih trenutaka njegovog života pokazuju da je on bio mučen pre nego što mu je pucano u glavu. Dao je rekao da je izgubio svest zbog povreda koje je zadobio pre hvatanja Gadafija i da ne zna šta se potom desilo s njegovim liderom. Tela Gadafija, Mutasima i Abu Bakr Junisa, bivšeg ministra odbrane, bila su javno izložena u Misurati, pre nego što su sahranjena. Dao je rekao da je Gadafi napustio rezidenciju 18. ili 19. avgusta, neposredno pre nego što su pobunjenici ušli u Tripoli, i da je odatle otišao odmah u Sirt, u pratnji sina Mutasima, dok je njegov drugi sin Seif al-Islam, za koga se i dalje ne zna gde se nalazi, utočište potražio u Bani Validu. Saradnici su Gadafija pozivali više puta da napusti zemlju, ali on je to odbijao, navodeći da želi da umre u zemlji svojih predaka. "Žao mi ga je jer je potcenio situaciju. Mogao je da ode iz zemlje i živi srećnim životom", kazao je Dao. Gadafi i njegova pratnja u Sirtu su, dok je grad bio pod napadima NATO, menjali skloništa na svaka četiri dana, boraveći u stanovima građana koji su pobegli pred sukobima. "Plašili smo se vazdušnih napada i bombardovanja", kazao je Dao i dodao da misli da se Gadafi nije bojao. Borce lojalni Gadafiju u Sirtu je predvodio Mutasim. On je prvobitno vodio grupu od 350 ljudi, ali su mnogi od njih pobegli, pa ih je na kraju bilo oko 150. "On (Gadafi) je bio pod stresom i ljut, ponekada besan. Uglavnom je bio samo tužan i ljut. Verovao je da ga libijski narod i dalje voli, čak i kada su mu rekli da je Tripoli zauzet", kazao je Dao. Gadafi sahranjen u zoru Svrgnuti libijski vođa Moamer Gadafi, njegov sin Muatasim i jedan njihov pomoćnik sahranjeni su na tajnoj lokaciji u prisustvu nekoliko članova porodice i zvaničnika, saopštio je u utorak vojni savet nove vlasti u Misurati. U pisanoj poruci koja je pročitana agenciji Asošijeted pres, navedno je da se sahrana bila jutros u pet sati po lokalnom vremenu, i da su tom prilikom čitane islamske molitve. Informacija iz poruke, u kojoj su citirane reči portparola vojnog saveta Misurate Ibrahima Bejtalmala, nije mogla biti proverena iz nezavisnih izvora. Bejtajmal je rekao da će mesto sahrane ostati tajna da bi se sprečio eventualni vandalizam. Gadafi je poginuo u četvrtak pod još nerazjašnjenim okolnostima. Tri tela, uključujući Gadafijevo, do sinoć su čuvana u hladnoj sobi šoping centra u Misurati, gde su u protekla četiri dana bilz izloženi stanovništvu na uvid. Građani Misurate, grada kojeg su Gadaijeve trupe opsedale mesecima, čekali su u redovima da se slikaju sa mecima izbušenim telom svog nekadašnjeg lidera, koji je vladao Libijom 42 godine.

Do 2100. na svetu najmanje 10 milijardi ljudi

Broj stanovnika sveta do 2100. godine premašiće 10 milijardi, a možda dostigne i 15 milijardi ako poraste stopa fertiliteta, ocenjuju UN. Izveštaj pod nazivom "Stanje svetske populacije 2011" objavljen je u sredu u Londonu, uoči svečanosti kojom će 31. oktobra biti proslavljen prelazak praga od sedam milijardi ljudi na planeti. Fond UN za stanovništvo (UNFPA) inistira na velikim izazovima koje predstavljaju demografski pritisci u borbi protiv siromaštva i očuvanja životne sredine. Prema poslednjim procenama, do 2050. godine na Zemlji će biti 9,3 milijardi ljudi, a više od 10 milijardi do kraja veka, podseća UNFPA. Ali, "uz samo malu promenu stope fertiliteta, posebno u najnaseljenijim zemljama, te brojke bi mogle da budu veće - 10,6 milijardi ljudi do 2050. i više od 15 milijardi do 2100". Dokument ukazuje na demografski rast u periodu "bejbi buma" nakon Drugog svetskog rata čije posledice blede tokom 60-ih godina. Naime, napredak, bolje obrazovanje i pristup sredstvima za kontracepciju drastično su smanjili stopu fertiliteta, pa se neke bogate zemlje danas suočavaju sa zabrinjavajućim smanjenjem broja stanovnika. U poslednjih šest decenija je tako stopa fertiliteta u padu sa prosečno šestoro dece po ženi na današnja dva i po deteta, odnosno prosečno 1,7 u razvijenim zemljama i 4,2 u zemljama u razvoju. Međutim, u svetu svake godine ima 80 miliona ljudi više, a mlađi od 25 godina predstavljaju 43 odsto stanovnika na planeti. "Naš rekord može biti posmatran s više aspekata kao uspeh za čovečansto - ljudi žive duže, zdraviji su", ocenjuje izvršni direktor UNFPA Babatunde Osotimehin. "Koliko ljudi može Zemlja da izdrži? To su važna pitanja, ali nisu odgovarajuća. Kada samo gledate brojeve, rizikujete da izgubite iz vida nove prilike da svima učinite život boljim u budućnosti", kaže Osotimehin. Među izazovima koji se navode u izveštaju, jesu pomoć mladima u siromašnim zemljama i problemi životne sredine, ali najveći izazov jeste nedostatak vode. "Svet će se suočiti sa deficitom od 40 odsto vode do 2030. godine", ocenjuje se u izveštaju. Među izazovima su i budućnost gradova s obzirom na sve veći broj urbanog stanovništva u odnosu na ruralno, pa je zato neophodno unapređenje urbanog planiranja. Kad je reč o imigraciji, u bogatim zemljama sa starim stanovništvom, imigranti mogu biti korisni na poslu ako su bolje integrisani i zaštićeni, zaključuje se u izveštaju UNFPA.

Evropa se konačno dogovorila kako da pomogne Grčkoj

Evropski lideri dogovorili su se juče o ključnom planu za smanjenje duga Grčke i odobravanju novih spasilačkih zajmova, kako bi ta zemlja mogla da izađe iz dužničke krize. Nakon maratonskog samita u Briselu, predsednik EU Herman van Rompej izjavio je da će zahvaljujući sporazumu grčki dug biti smanjen na 120 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) u 2020. Da je sve ostalo kao sada, grčki dug bi do 2020. godine dostigao 180 odsto BDP-a. Sporazumom se od banaka u Evropi traži da prihvate gubitak od 50 odsto na grčkim obveznicama koje su im u posedu. Van Rompej je saopštio i da će zona evra i Međunarodni monetarni fond (MMF) odobriti Grčkoj još jedan spasilački paket zajmova od 100 milijardi evra. To je za nekoliko milijardi evra niža suma nego što je dogovoreno u julu. Prvi paket zajmova Grčkoj zona evra i MMF su odobrili u maju prošle godine. "To su posebne mere za posebno vreme. Evropa više nikada ne treba ponovo da se nađe u ovakvoj situaciji", rekao je nakon sastanka predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo. Prvi detalji plana za smanjenje grčkog dužničkog bremena pojavili su se sinoć, kada su lideri EU objavili da će naterati najveće evropske banke da se do juna dokapitalizuju za 106 milijardi evra, delom i da bi se bolje zaštitile od gubitaka po osnovu grčkog duga. Van Rompej je najavio i da će zona evra povećati Evropski fond za finansijsku stabilnost na oko hiljadu milijardi evra kako bi zaštitila veće evropske ekonomije, poput Italije i Španije, od potresa na tržištu. Zbog tih potresa na tržištu već su tri zemlje iz zone evra uzele spasilačke pakete zajmova. "Postigli smo sporazum koji, uveren sam, pokazuje da smo kredibilni, ambiciozni i odgovorni prema grčkoj krizi", rekao je novinarima nakon jutrošnjeg sastanka francuski predsednik Nikola Sarkozi. On je dodao da im je sporazum, zbog kompleksnosti problema, "uzeo celu noć ali da će rezultat doneti veliko olakšanje širom sveta".

Gadafijeva porodica tuži NATO za ratni zločin

Porodica ubijenog libijskog lidera Moamera Gadafija podneće tužbu Međunarodnom krivičnom sudu u Hagu protiv NATO zbog ratnog zločina, javljaju danas mediji. "Porodica će podneti tužbu za ratni zločin... Helikopteri NATO otvorili su vatru na (Gadafijev) konvoj. Taj konvoj nije predstavljao nikakvu pretnju po civile. To je bila planirana akcija NATO za eliminisanje libijskog lidera", rekao je francuskom radiju Evropa 1 advokat Gadafijeve porodice Marsel Sekaldi. Gadafi je ubijen prošlog četvrtka, a juče je sahranjen u pustinji. Okolnosti Gadafijevog ubistva i dalje su nerazjašnjene. Autopsija je izvršena, ali Prelazni nacionalni savet još nije objavio nalaze. Taj savet navodi da je Gadafi pogođen metkom u glavu prilikom razmene vatre. "Gadafi je bio ranjen u napadu helikoptera, ali su ga varvari ubili", izjavio je advokat porodice.

UN uzimale 25% zarade od prodaje iračke nafte

Ujedinjene nacije odobrile su još jednu odštetu od milijardu dolara žrtvama iračke invazije na Kuvajt. Komisija UN za odšetu saopštila je da će novac primiti četiri kuvajtske kompanije i četiri vladine ili imeđunarodne organizacije, ali nije navela njihova imena. Panel od 15 zemlja članica Saveta bezbednosti do sada je isplatio skoro 34,3 milijarde dolara kao odštetu za invaziju izvršenu 1990. godine. Još 18 milijardi dolara biće isplaćeno Kuvajtu. Do invazije SAD 2003. koja je svrgnula iračkog diktatora Sadama Huseina, komisija je primala 25 procenata zarade od prodaje iračke nafte. Od invazije na Irak 2003, njen dohodak od prodaje nafte smanjen je na pet posto.

U zemljotresu u Turskoj 523 mrtvih

U razornom zemljotresu koji je u nedelju pogodio istok Turske poginulo je 523, a povređeno je 1.650 ljudi, novi je bilans žrtava koji je objavljen juče. Prema podacima Državne agencije za vanredne situacije, iz ruševina je spašeno 185 ljudi. Agencija je prethodno objavila da u zemljotresu jačine 7,2 Rihterove život izgubila 481 osoba. Turska je juče prihvatila pomoć Izreala i još nekoliko zemalja kako bi se otklonile posledice zemljotresa u Vanu, jednom od gradova koji je najviše stradao u zemljotresu. Ta odluka donesena je uprkos pogoršanju odnosa između Turske i Izraela, do koga je došlo pošto je izraelska vojska 2010. godine napala turski humanitarni konvoj za Gazu, kada je poginulo devet turskih vojnika. U zemljotresu je najteže stradao Erdžis, grad sa 75.000 stanovnika u blizini granice sa Iranom, u jednom od najtrusnijih područja u Turskoj.

UN ponovo protiv američkog embarga Kubi

Generalna skupština UN u utorak je usvojila 20. godinu zaredom rezoluciju kojom se osuđuje američki embargo Kubi. Za tekst rezolucije je glasalo 186 država, dve zemlje su bile protiv (SAD i Izrael), a tri uzdržane. Tokom govora u Generalnoj skupštini UN, kubanski ministar inostranih poslova Bruno Rodriges optužio je američku administraciju da je poslednjih godina intenzivirala restrikcije nametnute Kubi, posebno u ekonomskim i trgovinskim odnosima. SAD su u februaru 1962. godine uvele embargo Kubi, odnosno zabranile svaki uvoz u Kubu američkih proizvoda, čak i preko neke druge zemlje.

Skočile cene na svetskim berzama

Cene akcija na američkom tržištu juče su skočile, kao i prinos na obveznice američke državne blagajne, nakon što su se evropski lideri dogovorili kako da pomognu Grčkoj i zaštite druge slabije ekonomije u regionu. Indeks Dau Džons je manje od sat vremena pre otvaranja trgovine porastao dva odsto, na 12.040 poena, S&P 500 je ojačao 2,4 odsto, na 1.267,50 poena, a indeks Nasdak 100 za 2,2 odsto, na 2.377,50 poena. Cene na tržištima širom sveta su skočile pošto su evropski lideri postigli sporazum koji će, kako se nadaju, sprečiti da dvogodišnja dužnička kriza u zoni evra povuče svet u još jednu recesiju. Banke su pristale na gubitak od 50 odsto na grčkim obveznicama koje imaju u posedu a Evropa će ojačati spasilački fond kako bi zaštitila Italiju i druge velike evropske ekonomije. U Evropi je francuski indeks akcija CAC 40 skočio 5,7 odsto, nemački Dah za 5,1 odsto dok je u Aziji indeks Hang Seng na berzi u Hongkongu ojačao 3,3 odsto. Na deviznom tržištu na vrednosti je dobio evro koji je porastao na više od 1,40 dolara za evro. Početkom oktobra evro se menjao za 1,32 dolara. Istovremeno je prinos na desetogodišnje američke obveznice porastao na 2,28 sa 2,21 odsto dan ranije. U avgustu i septembru je prinos bio manji zbog straha od pogoršanja dužničkih problema u Evropi i mogućnosti da američka ekonomija ponovo uđe u recesiju. Te bojazni takođe su doprinele da indeks S&P 500 od kraja aprila do početka oktobra padne za 19,4 odsto.