REGION

Uporišta vehabija u 17 opština BiH

Dodik: Bošnjačko rukovodstvo toleriše vehabije

Zapečaćena grada HDZ centrale u Zagrebu

Sto šezdeset godina od Njegoševe smrti

Uhapšen Boljkovac, tereti se za smrt 21 civila

Različito viđenje medijskih sloboda u CG

Jednomesečni pritvor Jašarevićevim pomagačima

Uporišta vehabija u 17 opština BiH

Najmanje 17 opština u Bosni i Hercegovini uporišta su pripadnika vehabijskog poketa i uglavnom je reč o ruralnim predelima gde retko zalaze meštani i policijske agencije, pišu banjalučke Nezavisne novine. Prema podacima ovog lista, prikupljenim od stručnjaka za bezbednost, vehabije najčešće borave i deluju u pograničnim delovima BiH, gde "uspevaju da nesmetano sprovode svoje aktivnosti". Uporišta vehabija u BiH su, prema pisanju Nezavisnih novina, na području opština Zenica, Žepče, Kalesija, Travnik, Bugojno, Zavidovići, Maglaj, Tešanj, Brčko, Sarajevo, Mostar, Konjic, Jablanica, Sanski Most, Teslić, Doboj i Doboj Istok. U tekstu se navodi da je broj pripadnika vehabijskog pokreta u BiH mnogo veći od onog koji su ranije objavile pojedine bezbednosne agencije. Obaveštajno sigurnosna agencija BiH (OSA) ranije je saopštila da u BiH ima oko 3.500 pripadnika ovog pokreta. "Pokret je puno veći i predstavlja pet odsto bošnjačke populacije. Nisu, naravno, svi teroristi", rekao je za Nezavisne novine Dževad Galijašević, član Ekspertskog tima Jugoistočne Evrope za borbu protiv terorizma i organizovanog kriminala. Stručnjak za bezbednosna pitanja Predrag Ćeranić smatra da nije slučajno da su vehabije smeštene u pograničnim predelima i na međuentitetskoj liniji razdvajanja. "Vehabijski pokret treba posmatrati kao političku organizaciju i, gde god da se pojave u svetu, deluju po ustaljenoj šemi. Organizuju enklave u ruralnim sredinama, teško pristupačnim. Meštani ih se uglavnom klone, plaše", rekao je Ćeranić.

Dodik: Bošnjačko rukovodstvo toleriše vehabije

Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik optužio je političko rukovodstvo Bošnjaka u Bosni i Hercegovini da su "prećutnom saglasnošću i tolerisanjem" doveli do jačanja vehabija. Dodik je za B92 rekao da je cilj vehabija u BiH muslimanska država, zasnovana na šerijatu, i doveo njihovo delovanje u vezu sa politikom koju vodi član Predsedništva BiH Bakir Izetbegović. On je naveo da je Bakir Izetbegović nastavio politiku svog oca Alije Izetbegovića, koja je, kako je rekao Dodik, uspela da "podvali svetu određene stvari". "On je bio glavna veza Alije Izetbegovića sa iranskim navodno humanitarnim organizacijama", naveo je Dodik, dodajući da je Bakir Izetbegović doveo mudžahedine u BiH. Povodom napada Mevlida Jašarevića na Ambasadu SAD u Sarajevu, Dodik je kazao da isticanje činjenice da je on državljanin Srbije predstavlja "podmetanje Sarajeva". "Radi se o državljanu Srbije, ali on je pripadnik Vehabijskog pokreta, Bošnjak, musliman, obučavan u Maoči u distriktu Brčko. Tamo nema srpskih snaga bezbednosti", rekao je Dodik. Dodik je izjavio da će teroristički napad na zgradu američke ambasade u Sarajevu naneti štetu ugledu BiH u svetu. "RS daje podršku nadležnim institucijama, ne samo da reše ove događaj već da se spreči svaka mogućnost za delovanje ekstremnih grupa i pojedinaca, bez obzira kojom se ideologijom i motivima služe", kazao je Dodik. On je istakao da policija i bezbednosne agencije treba da dobiju dodatna ovlašćenja u borbi protiv terorizma, dodajući da su sve bezbednosne agencije u RS podigle svoje aktivnosti na viši nivo. Predsednik RS je poručio da se u BiH i RS mora obezbediti potpuna stabilnost. Dodik je naveo da su i ranije postojala upozorenja o prisustvu i delovanju vehabija u BiH, te da su postojali podaci da se u nekim mestima redovno okupljaju u grupama od 300 do 500 ljudi. "Od direktora Obaveštajne agencije (Almira Džuve) mogli smo prošle i pretprošle godine da čujemo da po njihovim statistikama i evidencijama pouzdano postoji 3.500 ljudi koji su spremni da izvrše teroristički čin. Ne znam da li je ovaj terorista bio na njihovoj listi, ali znam da nije bio nijedan Srbin", istakao je on. Predsednik RS je dalje rekao da je "dramatično" to što su obaveštajne agencije znale sve o osobi koja je napala američku ambasadu u Sarajevu, njegovo kretanje, kontakte i ranije aktivnosti. "Ne verujem da je taj čovek preneo dugu cev preko granice. Ako nije to uradio tako, onda je pitanje otkud mu oružje. Godine govore da nije služio vojsku, pa prema tome gde je obučen da puca i kako zna baratati puškama. Federalni MUP je morao više pažnje da posveti ovakvim pojedincima i da prati ovakva dešavanja", naglasio je Dodik. Prema njegovim rečima, sve govori o tome da je bezbednosni sistem u Sarajevu potpuno zatajio. Komentarišući izjavu lidera Socijaldemokratske partije BiH (SDP) Zlatka Lagumdžije, koji je teroristički napad pripadnika vehabijskog pokreta uporedio sa "ljudima koji su 1992. godine pucali ispred Skupštine BiH", Dodik je kazao da je to "nepotrebna asocijacija" i da je nekorektno vehabizam, islamski radikalizam i terorizam motivisan islamskim radikalizmom porediti sa Srbima. Govoreći o tome što je OHR napad na ambasadu SAD okarakterisao kao "incident", predsednik RS je ocenio da to "govori o stanju svesti u kojem se stvari minimiziraju, iako i najodgovorniji ljudi u obaveštajnim agencijama, kao i predsedavajući Predsedništva BiH Željko Komšić i bošnjački član Predsedništva BiH Bakir Izetbegović govore o napadu kao terorističkom aktu". Dvadesetrogodišnji vehabija Mevlid Jašarević iz Novog Pazara juče je iz automatskog oružja pucao na zgradu američke ambasade u Sarajevu. U napadu je ranio jednog pripadnika obezbeđenja ambasade, državljanina BiH, a kasnije je i sam ranjen u intervenciji policije.

Zapečaćena grada HDZ centrale u Zagrebu

Državno tužilaštvo Hrvatske (DORH) odbacilo je spekulacije pojedinih medija da donosi politički motivisane odluke i istaklo da je istraga protiv vladajuće Hrvatske demokratske zajednice (HDZ) pokrenuta u skladu sa zakonom. Tužilaštvo u saopštenju objavljenom na svojim internet stranicama navodi da su tek u poslednja dva meseca istragom u slučaju Fimi medije pribavljeni neosporni dokazi da je deo novca korišćen za potrebe HDZ-a u vreme dok je tadašnji predsednik vlade Ivo Sanader bio i predsednik stranke. Po hrvatskom Zakonu o odgovornosti pravnih osoba za krivična dela mora se sprovesti jedinstveni postupak i protiv odgovorne i pravne osobe, objašnjava tužilaštvo. U saopštenju se podseća da je nalog za sprovođenje istrage u slučaju Fimi-medije donet pre oko godinu i po, a da se istraga mora završiti u roku od godine i šest meseci. U protivnom se, navodi DORH, po zakonu smatra da je državno tužilaštvo odustalo od krivičnog progona. "Državno tužilaštvo ni na koji način ne donosi političke odluke niti ih može donositi", poručili su iz tužilaštva. Krajem prošle sedmice potvrđeno je da je HDZ, kao pravna osoba, pod istragom u sklopu istrage o crnim stranačkim fondovima. Reč je o proširenju antikorupcijske istrage u slučaju Fimi media - izvlačenju na desetine miliona kuna preko marketinške agencije istog naziva iz državnih preduzeća i ministarstava. Istraga se u tom slučaju vodi i protiv bivšeg premijera Ive Sanadera, a navodno je istragom obuhvaćeno i nekoliko bivših i sadašnjih funkcionera HDZ-a. Predsednica stranke nije na popisu osumnjičenih, ali je navodno pod istragom finansiranje njene predsedničke kampanje iz 2005. godine. Na zahtev DORH-a, Županijski sud u Zagrebu doneo je odluku o privremenoj blokadi imovine vladajuće stranke. Zgrada centrale u Zagrebu postala sudski zalog za 32 miliona kuna protivrpravne imovinske koristi za koju se sumnjiči HDZ. Država se tako osigurava kako bi, ako se HDZ-u dokaže krivica, mogla naplatiti štetu koju je stranka počinila, navodi se. Politički analitičari ocenjuju da je reč o jakom udarcu vladajućoj stranci što će se itekako osetiti na predstojećim parlamentranim izborima 4. decembra.

Sto šezdeset godina od Njegoševe smrti

Pre 160 godina, 31. oktobra, na Cetinju je umro Petar Drugi Petrović Njegoš, crnogorski vladika, državnik, filozof , duhovnik i pesnik. Ostalo je zabeleženo da je Njegoš umro u deset sati pre podne, istog dana kada je 21 godinu pre smrti postao gospodar Crne Gore. Sačuvan je i zapis o rečima Njegoševe majke Ivane, odmah nakon smrti njenog sina. "Nije mi umro. Ne. On je meni živ", kazala je Njegoševa majka. "Umre nam vrli i divni vladika crnogorski", javio je iz Kotora , u novembru 1851. godine, Vuk Popović Vuku Karadžiću. Petar Drugi Petrović Njegoš sahranjen je treći dan po smrti, na Cetinju, u grob Svetog Petra Cetinjskog, Petra Prvog Petrovića, Njegoševog strica i predhodnika na vladarskom tronu Crne Gore. Na Njegoševom pogrebu, prema zapisu Vuka Popovića, bilo je više od sto sveštenika i oko četiri hiljade ljudi. Njegoš je želeo da bude sahranjen na Lovćenu, ali su se Crnogorci bojali da bi neko, "tamo u pustinji", "po nagovoru krvnika", mogao pesniku i gospodaru odseći glavu i odneti je. Dogovoreno je, međutim, da se Njegoševe kosti posle tri godine prenesu na Lovćen, "u kuću ograde, da u njoj stoje ljudi". Njegoš od tada počiva na samom vrhu crnogorske svete planine, do 1976. godine u kapeli koja je nekoliko puta menjala izgled, a od tada u mermernom mauzoleju, do koga se, na velikom usponu, dolazi stepenicama. Posljednjih šest Njegoševih dana opisao je srpski pesnik Ljubomir Nenadović. Uoči smrti Njegoš je želeo da ode u Rijeku Crnojevića, ali su mu rekli da je tamo jaka i hladna kiša. Njegoš je pominjao i primorje, jer mu se činilo da bi tamo tuberkulozu lakše podneo. Crnogorci su bili spremni da ga nose u Kotor. Bila je pripremljena i posebna stolica za Njegoša, ali opet se isprečilo kišno vrijeme, kakvo samo zna da bude u jesen u Crnoj Gori. Crnogorci su videli da su Njegošu zemaljski dani odbrojani, ali niko se nije usudio da ga pita za poslednju poruku. Ipak, to je učinio Njegošev prijatelj, junak Novica Cerović, jedan od onih koji su ubili Smail Agu Čengića. "Gospodaru, tebe se život krati", rekao je Cerović, na što mu je Njegoš odgovorio-"I prekratio se". Zatim je podigao glavu i kazao: "Neka vam je sve prosto. I neka Bog vama, i svakom Crnogorcu i Srbinu, gde god koji bio, blagoslovi i umnoži svaku dobru rabotu". Onda je kratko ućutao i nastavio: "Ne zaboravite na moje reči - ljubite Crnu Goru i sirotinji činite pravdu". Njegoš nije zaboravio da na samrti kaže da je njegov testament u Dubrovniku, kod ruskog konzula Janka Gagića. Njegoša je zatim pričestio sveštenik. Gospodar je ustao iz postelje, prošetao, pomolio se "velikom samostvoritelju" i zamolio ga da pomogne "jadnom, no junačkom, crnogorskom narodu" i da ga "održi u slozi i viteškom poštenju". Njegoš je rođen 1813. a umro 1851. godine. Njegošev "Gorski vijenac", delo koje se ne može jednoznačno okarakterisati, preveden je na gotovo sve važnije jezike u svetu. Njegoš je do dana danasnjeg, u svakom pogledu, ostao glavna nacionalna ikona Crnogoraca. Njegova ličnost i delo se i dalje proučavaju. Štaviše, od Njegoša je napravljen i svojevrsni mit , a tome je pogodovalo sve kod Njegoša - njegov fizički izgled, lepota, mudrost, ceo život i sama smrt. Njegoš je bio ne samo duhovni gorostas, već i po fizičkom izgledu. Bio je visok 193,49 centimetara. Vršena su obimna antopološka istraživanja Negoševih zemnih ostataka. Utvrđeno je, na primer, da je Njegošev mozak bio težak blizu 2.000 grama. Njegoša je na crnogorskom prestolu naslijedio njegov sinovac knjaz Danilo Petrović. On je odvojio crkvu od države i sebe proglasio knjazom Crne Gore, njenim prvim svetovnim vladarom. Ilija Despotović, Podgorica

Uhapšen Boljkovac, tereti se za smrt 21 civila

Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP) Hrvatske saopštilo je da je prvi ministar policije Hrvatske i bivši šef Ozne u Karlovcu Josip Boljkovac uhapšen zbog sumnje da je naredio ubijanje civilnog stanovništva u maju 1945. na području Duge Rese. Navodi se da je utvrđena osnovana sumnja da je Boljkovac, kao šef Ozne u Karlovcu naredio da se bez stvarnog razloga uhapsi i pod optužbama da su sarađivali s ustaškim vlastima, u zatvor Komisije Ozne za kotar Karlovac u Dugoj Resi, dovede veći broj civila s područja Duge Rese i okolnih mesta. "Po njegovoj komandi, pripadnici podređene mu 3. čete 1. hrvatske brigade KNOJ-a, hicima iz vatrenog oružja na lokaciji Vidanka-Curak, usmrtili su sedam osoba čiji identitet je tokom kriminalističkog istraživanja utvrđen i još 14 drugih za sada nepoznatih osoba", saopštio je MUP. Uz to se navodi da je istraga počela još 1998. godine ekshumacijom posmrtnih ostataka žrtava iz Drugog svetskog rata iz pronađenih zajedničkih grobnica na širem području grada Karlovca, a završena njihovom identifikacijom. Advokat osumnjičenog Ante Nobilo izjavio je ranije danas novinarima da se Boljkovac sumnjiči po komandnoj odgovornosti za ratni zločin crnogorske jedinice Korpusa Narodne Odbrane Jugoslavije (KNOJ) iz maja 1945. na području Duge Rese, u Hrvatskoj. On je rekao da je reč o novom predmetu koji se ne odnosi na ranije istrage logora Dubovac u Karlovcu i ocenio da je reč o sramotnoj istazi. Josip Boljkovac (89), koji je jutros uhapšen kod Karlovca, izveden je poslepodne pred istražnog sudiju u Zagrebu. Na sud je doveden u pratnji lekara s obzirom na poodmaklu dob.

Različito viđenje medijskih sloboda u CG

Medijskim slobodama u Crnoj Gori više su zadovoljni zaposleni u državnim nego u privatnim medijima, pokazalo je istraživanje podgoričkog Centra za demokratiju i ljudska prava (CEDEM). Prema tom ispitivanju, 73 odsto zaposlenih u privatnim medijima smatra da su medijske slobode nedovoljne, dok isto ocenjuje 57 odsto zaposlenih u državnim medijskim kućama. Nešto više od 40 odsto zaposlenih u privatnim medijima mišljenja je da su uslovi za rad bolji kod njih nego u državnim medijima. Oko 37 odsto zaposlenih u državnim medijima, pak, smara da su uslovi rada bolji kod njih. Najveći broj novinara u Crnoj Gori nisu članovi nijednog od tri novinarska udruženja, pokazalo je istraživanje CEDEM-a, čiji su podaci predstavljeni na okruglom stolu o medijskim slobodama. Ponovljene su i već poznate ocene o pritiscima političkih stranaka na medije. Više od 70 zaposlenih u medijima, kako je saopšteno, napade na novinare doživljava kao "ozbiljan problem".

Jednomesečni pritvor Jašarevićevim pomagačima

Sud Bosne i Hercegovine juče je doneo rešenje kojim se Dini Pečenkoviću i Munibu Ahmetspahiću određuje jednomesečni pritvor. Tužilac BiH juče je uputio Sudu BiH predlog za određivanje pritvora za Pečenkovića i Ahmetspahića, koji su osumnjičeni da su 28. oktobra pomagali Mevlidu Jašaraviću prilikom napada na američku ambasadu u Sarajevu. Pečenković je rođen 1987. u Bihaću, a živi u Maočci, a Ahmetspahić je rođen 1990. godine u Zenici gde je i nastanjen. Oni su osumnjičeni da su 28. oktobra u jutarnjim satima u putničkom automobilu prevezli Muniba Jašarevića iz mesta Maoča kod Brčkog do Sarajeva, čime su počinili krivično delo terorizma. Sud BiH je odredio pritvor Pečenkovicu i Ahmetspahiću zbog sumnje da bi oni boravkom na slobodi mogli da prikriju dokaze, utiču na svedoke ili saučesnike, kao i da bi mogli da počine isto ili slično krivično delo. Mevlid Jašarević je iz automatske puške pucao na američku ambasadu u Sarajevu, kada je ranio jednog policajca. Jašarevića su pripadnici policije ranili u nogu, a nakon što je hospitalizovan prebačen je u zatvor u Sarajevu. Jašareviću je Sud BiH takođe ranije odredio jednomesečni pritvor.