|
Oglasavanje Marketing
|
Linkovi
|
Kamera
Borisa Spremo
|
|
|
Šiptari ubili jednog i ranili dva Srbina |
| |
 U
prisustvu nekoliko hiljada žitelja severnog Kosova juče je na groblju kod
Zvečana sahranjen Savo Mojsić (28) koji je ubijen u sredu uveče u naselju
Brđane.
"Savino ubustvo je treće ubistvo u poslednjih mesec dana, ono je poltički
motivisano. Žrtva nije poznavala ubicu niti je ubica poznavao žrtvu", kazao
je potpredsednik opštine Kosovska Mitrovica Momir Kasalović i dodao da "Srbi
svojom krvlju ne mogu plaćati ulazak Srbije u EU".
Kasalović je na sahrani u selu Rudare, kojoj je prisustvovao i ministar za
Kosovo i Metohiju Goran Bogdanović, rekao da je Sava ubijen samo zato što je
Srbin i što ni po cenu života nije pomišljao da napusti svoje Brđane,
Mitrovicu i Kosovo.
"Našeg Savu, časnog i hrabrog Srbina, ubili su komšije Albanci uz blagoslov
ministra Bajrama Režepija koji preti da će silom i prolivanjem srpske krvi
primorati žitelje severa da se odreknu Srbije, srpskih institucija i na
srpskoj zemlji prihvate albansku vlast", kazao je Kasalović.
Kasalović je rekao da su Kfor i Euleks u istoj meri odgovorni za sinoćni
zločin kao i oni koji su ubili Sava Mojsića i tesko ranili Radoša Vukićevića
i Veljka Đorđevića.
"Za taj zločin odgovornost snose Kfor i Euleks, koji ne samo što prikrivaju
zločine terorista, nego i oružanim napadima na goloruke Srbe gotovono
svakodnevno pomažu u nameri da na severu zaživi vlast albanskih separatista
i terosta", kazao je Kasalović.
Kasalović je za ubistvo optužio i ministra spoljnih poslova Švedske i
zvaničnika EU Karla Bilta navodeći da je svojim izjavama teroristima dao
signal za oružani napada na Srbe.
Opelo je služio vladika raško-prizrenski Teodosije uz sasluženje monaštva sa
severa pokrajine.
Oprečne izjave predstavnika policije u vezi sa hapšenjem
Portparol Policije Kosova za region Mitrovice Besim Hoti negirao je da je
jedna osoba uhapšena zbog umešanosti u ranjavanje trojice muškaraca srpske
nacionalnosti u naselju Brđani u severnom delu Kosovske Mitrovice.
Hoti je prištinskoj televiziji "Kohavižn" (Kohavision) rekao da nisu tačne
informacije da je uhapšen jedan osumnjičeni za taj napad koji se desio u
sredu nešto pre 20 časova.
Zamenik direktora kosovske policije za region Mitrovice Ergin Medić
prethodno je, međutim, rekao da je nakon ranjavanja trojice Srba u naselju
Brđani u tom gradu jedno lice uhapšeno.
"Na mestu gde se incident dogodio nađeni su tragovi i predmeti krivičnog
dela, čaure od vatrenog oružja koje je korišćeno", rekao je Medić i dodao da
je u toku saslušanje privedenog i da će se posle toga znati da li će mu biti
određeno policijsko zadržavanje.
Tri mladića ranjena su u sredu uveče, nešto pre 20 sati u naselju Brđani,
kada su na njih pucale za sada nepoznate osobe. Portparol kosovske policije
Besim Hoti rekao je da su ranjena dva građanina i jedan pripadnik kosovske
policije.
U naselju Brđani u severnom delu Kosovske Mitrovice situacija je pola sata
posle ponoći bila mirna ali napeta.
Građani su se okupili u velikom broju i prepričavaju šta se dešavalo u
naselju Brđani. Niko još tačno ne zna kako je izbio sukob u kome su dva
muškarca teško, a jedan lakše ranjen.
Jedan od teško povređenih, Savo Mojsić, podlegao je povredama u bolnici u
severnom delu Kosovske Mitrovice.
Uviđaj je u toku, a policija drži u blokadi naselje Brđani.
Prištinski mediji su javili da se incident desio kada su se sukobile dve
grupe građana, Srbi i Albanci, ali da nisu pucali oni koji su se sukobili
već da je to učinio neko sa strane.
O.Ivanović: Kfor i Euleks moraju da nađu napadače na Srbe
Državni sekretar u Ministarstvu za Kosovo i Metohiju Oliver Ivanović ocenio
je juče da tenzije na severu Kosova, nakon ubistva Srbina u naselju Brđani,
može smiriti brza reakcija Kfora i Euleksa koji su do sada bili "bolećivi
prema nasilju ekstremnih Albanaca".
"Teško je reći da li je incident (u Brđanima) bio planiran, ali je bio
očekivan jer su Kfor i Euleks potpuno koncentrisani na nešto što nije njihov
zadatak, a to je sprovođenje političkih odluka Prištine u veoma napetoj
situaciji", rekao je Ivanović za agenciju Beta.
Prema njegovim rečima, te međunarodne misije su zanemarile ono što je njihov
primarni zadatak - stvaranje sigurnog okruženja za sve na Kosovu i Metohiji,
a posebno u sredinama gde su dve etničke zajednice u kontaktu.
"Jedna od takvih sredina je i naselje Brđani (u severnoj Mitrovici) pa je
incident mogao da predvidi svako ko se imalo razume u bezbednosna pitanja",
rekao je on.
U sukobu Albanaca i Srba u naselju Brđani iz vatrenog oružja ranjena su
trojica Srba, od kojih je jedan, Savo Mojsić, umro u bolnici.
"Poslednji je momenat za međunarodne organizacije na Kosovu da shvate da
svojim bolećivim stavom prema nasilju koji ekstremni Albanci sprovode nad
Srbima ne mogu da reše problem. Pravovremena sudska presuda bi mogla da
smiri ovu situaciju, jer alternativa je da svako čuva svoju kuću što je uvod
u haos", rekao je Ivanović.
Državni sekretar u Ministarstvu za Kosovo i Metohiju je naveo da "Kfor mora
da se vrati u okvir svog mandata, a da Euleks mora da počne da radi ono za
šta je doveden na Kosovo" kako bi se izbegli dalji incidenti.
Ivanović je ocenio da u smirivanju tenzija neće pomoći izjava američkog
ambasadora Kristofera Dela koji je za Glas Amerike doveo sever Kosova u
kontekst organizovanog kriminala.
"Najvažnije pitanje je rešenje pitanja barikada i posle toga organizovanih
kriminalaca koji su na istoj liniji sa takozvanim političkim rukovodiocima
na severu koji u suštini ometaju obične građane da žive normalno i
onemogućavaju da se angažuju u procesu rasprava o njihovoj budućnosti",
kazao je Del.
Ivanović je ocenio da je "ta izjava skretanje pažnje sa glavnog problema".
"Institucije u Prištini ne mogu da se izbore sa organizovanim kriminalom u
svojim sredinama i onda skreću pažnju na sever. To je tako mala sredina i
tako mali broj stanovnika da je potpuno isključeno da može biti problem u
smislu organizovanog kriminala", rekao je on.
Prema njegovim rečima, rešenje za problem može se naći tek kada Priština i
međunarodna zajednica budu svesne i spremne da ukažu na glavni problem -
opšti osećaj nesigurnosti na Kosovu i organizovani kriminal za koji je
odgovorna Priština.
"Ovako, politički cilj Prištine i dela međunarodne zajednice je da se
izjavama o organizovanom kriminalu u srpskim sredinama sever okupira, potom
nasilna integracija u prištinske institucije, i na kraju iseljavanje Srba",
rekao je Ivanović.
Prema njegovim rečima, sada je i poslednji trenutak da se dođe do minimalnog
konsenzusa u politici Srbije prema Kosovu.
"Situacija se može i promeniti posle sledećih izbora, ali politika prema
Kosovu mora ostati konzistenta. Veoma je loše menjati politiku posle svakih
izbora, jer tako ispadamo i nekonzistentni u očima međunarodne zajednice",
rekao je Ivanović.
Pantić: Napad na Srbe u Mitrovici je bio pažljivo planiran
Predsednik Opštine Kosovska Mitrovica Krstimir Pantić ocenio je juče da je
napad na Srbe u naselju Brđani bio "pažljivo planiran" i da je cilj bilo da
se isprovociraju Srbi na severu Kosova.
Pantić je za agenciju Beta kazao da je cilj napada, u kojem je jedan Srbin
poginuo, bio da Srbi neodmereno reaguju što bi bio povod da Kfor i Euleks
nametnu kosovske institucije na severu.
Prema njegovim rečima, na Srbe u naselju Brđani vatra je otvorena iz kuće
koju Albanci "koriste za nadgledanje terena", a pucale su osobe u crnim
uniformama.
Pantić je još kazao da Kfor i Euleks "odavno znaju za šta Albanci koriste tu
kuću (iz koje je pucano)", ali da do sada nisu reagovali.
Prema njegovim rečima, očevici su videli da pucaju osobe u crnim uniformama.
Policija Kosova je nakon incidenta pretresla šest kuća, ali nije našla ništa
sumnjivo, izjavio je portparol Regionalne policije u Mitrovici Besim Hoti.
Hoti je agenciji Beta rekao da policija nastavlja intenzivnu istragu, ali da
ima problema jer stanovnici Brđana ne sarađuju u dovoljnoj meri.
Sinoć oko 20 časova u naselju Brđani sukobile su se grupe Albanaca i Srba, a
ranjena su trojica Srba od kojih je jedan, Savo Mojsić, umro, a životi druge
dvojice ranjenih nisu u opasnosti. U Kosovskoj Mitrovici juče je proglašen
dan žalosti. |
|
Više od hiljadu Srba ubijeno na Kosovu od 1999. godine |
| |
Više od 1.000 Srba ubijeno je na Kosovu i Metohiji od juna 1999. godine kada
su u Pokrajinu došli predstavnici međunarodnih snaga, izjavila je juče
pomoćnica ministra za Kosovo i Metohiju Kruna Kaličanin.
Kaličanin je za agenciju Beta rekla i da gotovo niko nije procesuiran za te
zločine nad Srbima.
Prema njenim rečima, ponašanje međunarodne zajednice proteklih 12 godina je
išlo u pravcu minimiziranja srpskih žrtava.
Kaličanin je to izjavila povodom sinoćnjeg incidenta kada su nakon tuče Srba
i Albanaca u naselju Brđani, u severnoj Mitrovici, ranjena trojica Srba, od
kojih je Savo Mojsić umro od povreda.
Pomoćnica ministra je optužila kosovske vlasti da su zataškale i najteže
zločine poput onog u Starom Grackom, Goraždevcu, Cernici, Obiliću i kod
Podujeva.
Odmah po dolasku mirovnih snaga u Pokrajinu u julu 1999. godine u selu Staro
Gracko ubijeno je 14 srpskih žetelaca. Počinioci nikada nisu pronađeni, a
osumnjičeni Miljazim Bitići, nakon šest meseci je oslobođen zbog navodnog
nedostatka dokaza.
U maju 2000. u Cernici su ubijeni Miki Petrović (4), Vojin Vasić (60) i
Tihomir Simijonović (45), a teško ranjeni Petko Vasić i Zoran Stolić, dok je
nekoliko ljudi lakše ranjeno. Oni su sedeli ispred prodavnice kada je
rafalom po njima počeo da puca komšija Albanac, a za taj zločin još niko
nije odgovarao.
Euleks je 2010. godine obustavio istragu o napadu u kojem je 2003. u
Gorazdevcu, ubijeno dvoje srpske dece, a četvoro teško ranjeno.
Euleks je u drugostepenom sudskom postupku zbog nedostatka dokaza oslobodio
Fljorima Ejupija, jedinog osuđenog za miniranje autobusa "Niš ekspresa"
2001. kod Podujeva.
UNMIK je Ejupija kasnije osudio na 40 godina za napad na autobus u kome je
poginulo 12 putnika srpske nacionalnosti. |
|
Predlog EU o zajedničkom nadzoru carinskih prelaza na Kosovu |
| |
Iz Evropske unije su Beogradu, Prištini i Euleksu dostavljene varijante
mogućeg rešenja za "zajednički nadzor" carinskih prelaza između Kosova i
Srbije, kao ključa za stavljanje na snagu onog što je najvažnije - sloboda
trgovine i prometa lica i vozila, kao i nastavak dijaloga Beograd-Priština.
Postoji utemeljena nada da bi dogovor uskoro mogao biti postignut i dijalog
odmah nastavljen, rekli su agenciji Beta evropski diplomatski izvori,
dodavši da su posrednik EU Robert Kuper i nadležni zvaničnici u Beogradu i
Prištini u stalnoj video i telefonskoj vezi.
Jedna varijanta rešenja se temelji na predlogu koji je delegacija Srbije
podnela tokom poslednje runde dijaloga u Briselu, a to je da na carinskim
prelazima budu predstavnici Euleksa, Prištine i Beograda, ali da to bude
saglasno ranijem rešenju po uzoru na Unmikov carinski režim, statusno
neutralno. To znači da "suštinski nema granice" pošto je to ionako "evropski
cilj", kako su to razumeli diplomatski izvori u Briselu.
U EU se smatra i da će Beograd izneti konačan predlog tek pošto uskoro o
Kosovu reč da i Skupština Srbije što će obavezivati i Srbe na severu Kosova.
Jasno je i da se itekako vodi računa o tome da je rasplet oko Kosova i
dijaloga uslov za to da Srbija dobije status kandidata za prijem u EU na
samitu lidera EU u decembru.
Rasplet oko carinskih prelaz bi značio i da je željenim političkim
sredstvima otklonjena sadašnja, sukobima bremenita napetost na severu
Kosova.
I dalje se, međutim, traži konačna formula jer je za Beograd neprihvatljiva
formulacija o "integrisanom upravljanju granicama", obnarodovana u Prištini,
jer bi to značilo zadiranje u pitanje statusa.
Za Beograd dijalog i delovanje Euleksa mora ostati statusno neutralni - na
temelju Rezolucije 1244 Saveta Bezbenosti UN, i ne može se govoriti o
"upravljanju granicama" jer bi to podrazumevalo, makar posredno, da je
Kosovo priznata država.
Diplomate u Briselu prenose određena mišljenja u EU da je "neodrživa
situacija" da se blokira prisustvo misije Euleksa na severu Kosova, imajući
u vidu da Srbija želi da postane članica EU, i da je jasan zahtev uticajnih
članica EU da Euleks ima nadležnosti na celom Kosovu da bi se Srbiji odobrio
status kandidata i ubrzo pokrenuli pregovori s Unijom o prijemu.
Zamoljeni da potvrde pisanje prištinskih medija o tome da je posrednik EU
Robert Kuper predložio "integrisano upravljanje granicama" na celom području
Kosova prema Srbiji, evropski izvori navode da su i dalje u igri bar dve-tri
slične varijante.
Prema prištinskim medijima, taj predlog predviđa da se nove kontrolne tačke
uspostave u neutralnoj zoni gde bi zajedno radili pripadnici policije
Kosova, Srbije i Euleksa. Nadgledao bi ih Euleks koji bi bio garant
ostvarivanja sporazuma.
Takođe je navedeno da je predsednik Odbora Skupštine Kosova za bezbednost
Ahmet Isufi ocenio je da je Kuperova ideja o zajedničkom upravljanju
granicom teško ostvariva.
Dragan Blagojević,
Brisel |
|
Balkanske pećine - Tito je nadživeo i Srbe i Hrvate |
| |
Josip Broz je i u 21. veku najveći brend novih država i kultna ličnost čije
podzemne tvrđave pokazuju da je ostao moćniji od raspadnute Jugoslavije i
njenih republika
Piše: Marko Lopušina
 Vis,
Kupari, Kumrovec, Konjic, Drvar, Goražde, Han Pijesak, Bugojno, Kumanovo i
Beograd su samo neke od lokacija tajnih obejekata Josipa Broza i JNA na
prostoru današnjih država tj. republika bivše SFRJ. Ovi objekti su bili
Titovi tajni gradovi, tvrđave - uzor po kome su Sadam Husein, car Hajile
Salasije i pukovnik Muarem el Gadafi uz pomoć jugoslovenske operative
gradili svoja utvrđenja.
Kada su Amerikanci upadali u kabinete Sadama Huseina i sada Muamera el
Gadafija, morali su prvo da provale u bunkere, koji su pravljeni po Titovim
naređenjima i upustvima.
Po naređenju vrhovnog komandanta maršala Tita podzemni objekti JNA građeni
su u BiH (šest), Hrvatskoj (pet), u Sloveniji (tri), u Srbiji (sedam), u
Crnoj Gori (tri) i u Makedoniji (dva). Izgradnja 26 objekata građenih od
pedesetih do devedesetih godina, prema vojnim podacima koštala je 90
milijardi dolara.
Podzemni kompleks u Konjicu je najveći i najskuplji, jer je vredeo 8,5
milijardi dolara. Ova atomska ratna komanda izgrađena je u unutrašnjosti
planine Zlatar na površini od 6.500 kvadratnih metara. Imala je tri dela, na
površini tri Titove vikendice, u zemlji fabriku municije i atomski bunker,
koji je smešten na dubini od 280 metara. Bunker je sagrađen sa namerom da, u
slučaju atomskog rata, funkcioniše kao centar vojnih operacija, sklonište za
Štab vrhovne komande, maršala Tita i njegovu porodicu. Njegova izgradnja je
trajala od 1953. do 1979. godine.
Kada uđete u ovaj podzemni svet, sačinjen od kilometarskih hodnika, steknete
utisak impresivnosti, i u isti mah se zapitate kako je čitav prostor, tako
dobro očuvan. Sve liči i na muzej stare, prevaziđene tehnike, koja je u
svoje vreme bila tehnološki hit. Tu su različiti teleprinteri, faksovi,
ventilatori, zajedno sa jogi ležajevima i starim crvenim i narandžastim
telefonima. Sačuvane su Titove sobe i kabinet Generalštaba.
Letos je u podzemnom atomskom skloništu JNA sa šifrovanim imenom „D-O“ kod
Konjica održana međunarodna izložba slika, bosanska javnost nije bila mnogo
iznenađena. U ovom podzemnom zdanju Josip Broz je kao vrhovni komandant imao
svojevremeno čak dve galerije. Vlastima u Konjicu je zato bilo sasvim
logično da ovde smeste Međunarodni bijenale savremene umetnosti.
Posle svega što se dogodilo sa Jugoslavijom i JNA, sasvim je logično da sve
tajne komandne objekte maršala Tita treba pretvoriti u “žive“ muzeje za
građane i turiste. Jer ti podzemni gradovi bili su zabranjeni za javnost
preko 50 godina.
Koliko je interesovanje za mrtvog Broza vidi se po tome što njegovu rodnu
kuću u Kumrovcu i njegov grob u Kući cveća u Beogradu godišnje poseti pola
miliona ljudi. Tito je nadživeo i Srbe i Hrvate, i Hrvatsku i Srbiju, i
ostao visoko kotirani simbol Jugoslavije.
Tu Jugoslaviju su Srbi doživljavali kao zemlju svih Srba, a Hrvati kao put
do nezavisne države Hrvatske. U takvom okruženju Josip Broz je izgleda imao
potrebu da se skriva od Srba i Hrvata, pa je gradio tajne i podzemne gradove
i živeo po pećinama.
Tito je u BiH imao tajna komandne bunkere i pećine u Drvaru, Han Pijesku i
Bugojnu. Drvarska pećina je 2006. godine obnovljena i otvorena kao
turistička atrakcija. Dok podzemni gradovi u Bugojnu i Han Pijesku
propadaju. Na području Soče, blizu Goražda nalazi se jedan od najvećih
Titovih bunkera. Reč je o 15.000 kvadrata pod zemljom, koji izgrađeni do
1963. sa namerom da u ovom bunkeru bude fabrika oružja sa 800 radnika. Posle
raspada Jugoslavije niko se za tu građevinu nije interesovao i ona propada.
Ovaj Titov bunker danas predstavlja veliku razvojnu šansu Goražda, jer
opština ima plan da tu proizvodi japanske šitaki pečurke i šampinjone.
Mirne uvale i plaže ostrva Vis i danas, kao pre osam decenija, skrivaju
pogled na ogromni podzemni bunker maršala Tita. On je ovde 1944. komandovao,
a kasnije držao tajne podmornice i krstarice. Čitav Vis je izbušen mrežama
podzemnih prolaza i prostorija, čija je namena bila da zaštite Josipa Broza
u slučaju napada NATO ili Varšavskog pakta. Vis je bio pripreman kao mesto u
kome će se Tito braniti do poslednje kapi krvi. Zato je građanima i
turistima bilo zabranjeno da dolaze na ostvro sve do 1992. godine.
Reč je o 37 vojnih objekata, uključujući poznati Titovu pećinu, zatim
podzemnu vojnu bolnicu i tunel za zaklon ratnih brodova. Glavni tunel
dugačak je 500 metara i izlazi na drugu stranu brda. U njemu su bili
komanda, spavaonica za mornare i skladište raketa.
- Većina objekata je zapuštena i godinama ničemu ne služi. Od devedesetih
godina Titova špilja i tunel za brodove su otvoreni za posetioce. Najčešći
gosti su nam đaci koji razgledaju istorijska mesta na Visu – kažu u
Turističkoj organizaciji na Visu.
Ostali tajni Titovi objekti na ovom odtrvu čekaju bolja vremena za
oživljavanje, jer opština Vis planira da ove Brozove vojne objekte pretvori
u hotelski smještaj i apartmanska naselja.
Jedno od mnogih Titovih mesta za odmor i razonodu bio je i hotel „Kupari“
kod Dubrovnika, koji se prostire na 340.000 kvadratnih metara. Kako je Tito
mnogo voleo tunele i skloništa ispod zemlje i u Kuparima je izgradio lagum
dug 800 metara. U njemu su bili smeštene kuhinja, vinoteka i soba za
sastanke. Titovu podzemnu jazbinu koristi hrvatsko ministarstvo odbrane, za
odmor i razonodu.
Od svih podzemnih gradova maršala Tita danas samo Karaš služi kao komandno
mesto Vojske Srbije. Javnost je za Karaš u Topčideru čula posle stradanja
dvojice gardista Dragana Jakovljevića i Dražena Milovanovića.
U Karaš su vodili liftovi iz rezidencije predsednika Tita, pravo u tunele s
više tajnih izlaza. Proteže se između Drajzerove i Užičke ulice i ima oznaku
objekta za specijalne namene. Ovaj lavirint može da primi 70 ljudi. Oni u
podzemlju mogu da žive preko mesec dana. Stanarima su na raspolaganju
spavaće i radne sobe, ambulanta, kuhinja i kupatila.
Podzemni grad Karaš, koji pripada Gardi Vojske Srbije, nalazi se na
Topčideru i nedaleko od gardijske kasarne na Dedinju. Ovo sklonište, u kome
su boravili i Tito i Slobodan Milošević, je aktivno i zabranjeno za posete.
Namenjeno je zaštiti ličnosti na najvišim državnim i vojnim funkcijama.
Otkriće i oživaljavanje Titovih podzemnih gradova pokazuje da je Josip Broz
bio veoma snažna politička ličnost, kako u društvu ljudi iz okruženja, tako
i među svetskim moćnicima.
Josip Broz je najveći brend Srbije i Hrvatske, iako ga se Srbi i Hrvati
ponekad stide. Titov mit i danas živi, a njegov svetski poznat kult
ličnosti, kako pokazuju ove podzemne tvrđave, je ostao moćniji od raspadnute
Jugoslavije i njenih republika. |
|
EU: Za Srbiju i region niži stepen članstva |
| |
Evropska unija je pred temeljitim promenama svog ustrojstva i tekućih
politika, što su obnarodovali nemačka kancelarka Angela Merkel i francuski
predsednik Nikola Sarkozi koji je stavio do znanja da će zemlje Zapadnog
Balkana biti primljene u niži stepen članstva EU.
Ako Srbija, Crna Gora i možda Makedonija uopšte počnu pregovore o članstvu s
EU krajem iduće godine, proći će bar šest, sedam godina dok ne dođu do praga
Unije, a dotle će se i EU bez sumnje preobraziti u novom ustrojstvu, ocenili
su evropski diplomatski izvori u "zasad jedinom mogućem osvrtu" za agenciju
Beta.
Evropska komisija je danas, u Briselu, potvrdila da se ovakav scenario
razmatra, ali je ukazala na ocenu predsednika Komisije Žozea Manuela Baroza
da bi razdvajanje članica EU u različite stepene integracije značilo da se
jako otežava mogućnost za ulazak u evrozonu i predstavljalo i neposredan
ekonomski udarac nekim članicama.
Kancelarka Merkel je, međutim, upozorila da ovakva EU ne može preživeti i da
su nužne strukturne reforme, dok je Sarkozi saopštio da bez brže integracije
neće biti ni evra i zato se EU mora dalje razvijati "u dve brzine", pošto sa
možda 35 budućih članica, prijemom zapadnobalkanskih zemalja, ne mogu svi
napredovati najbržom "prvom brzinom".
Jer, unutar Unije mora da se stvori jezgro zemalja brže "političke,
federalne integracije", što bi obuhvatilo članice zone evra, dok bi ostale
zemlje EU bile u sporijoj "drugoj brzini" konfederalne integracije.
Sarkozi je predočio da sada EU ima 27 članica i da će "očigledno biti nužno
da se s vremenom" otvori i za Balkan.
"Tad će nas biti 32, 33 ili 34 i niko ne misli da je federalizam, potpuna
integracija.... Neće biti jedinstvene valute evra bez jačanja ekonomske
integracije i usaglašavanja, a to je pravac u kojem idemo", podvukao je
francuski predsednik.
"Biće, jasno je, dve brzine: jedna ka većoj integraciji unutar zone evra i
više konfederalna u EU", objasnio je Sarkozi, napomenuvši ponovo da je
ulazak nepripremljene Grčke u zonu evra 2001. bila "greška", što se sad
ispoljilo u teškoj krizi duga te zemlje. Žestok potres unutar evrozone i još
velika neizvesnost oko načina kako će se iz finansijsko-budžetske krize
izvući neke članice i stabilizovati evrozona ubrzali su razmatranje načina
da se daljim objedinjavanjem ustrojstva i ekonomsko-finansijske politike
među članicama evrozone stvori snažno jezgro onih koje bi zajednički brže
napredovale.
To bi, takođe, trebalo da omogući znatno lakše delovanje institucija i
politika EU, stavio je do znanja Sarkozi, a iz nemačkih zvaničnih izvora je
stavljeno do znanja da bi, ako se ispostavi da je nužno, neke zemlje mogle i
izaći iz evrozone da bi ona bila zbijenija i lišena stalne potrebe da
odlučuje jednoglasno.
Ovakvo razmišljanje nailazi na podršku još nekih moćnih, ekonomski i
finansijski stabilnih članica evrozone, kao što su Holandija, Finska ili
Austrija.
U Berlinu i Parizu se razmatra uvođenje u evrozonu mehanizma glasanja u
kojem bi prema ekonomskoj težini svaka članica imala i veći upliv i broj
"ponderisanih glasova". Zona evra, vrlo verovatno s manjim brojem članica
nego sada, imala bi i neki stalni sekretarijat u Briselu, odvojen od
Evropske komisije.
Za to bi bilo nužno uneti i promene u temeljni akt EU, Ugovor iz Lisabona,
iako već sad u tom Ugovoru postoji odrednica da neke članice koje to žele,
mogu stupiti u "pojačanu saradnju" na nekom sektoru, a to su već upravo
sistem jedinstvene valute, ukidanje unutrašnjih granica u zoni Šengena,
ugovori o policijskoj saradnji i jedinstvenoj strukturi evropske
avioindustrije, proizvodnje i lansiranja satelita.
Naravno, "Evropa u dve brzine" bi značila da neke članice koje ne žele da se
uključe u neki sektor brže integracije mogu, kao i dosad, da traže izuzeće
iz te zajedničke politike EU, što je najviše koristila Velika Britanija,
koja ne želi u evrozonu, ali snažno podržava njenu budžetsko-finansijsku
stabilizaciju, jer 60 odsto britanskog izvoza ide na tržište EU.
Dragan Blagojević,
Brisel |
|
Šoškić: Srbija je već zahvaćena drugim talasom krize |
| |
Guverner Narodne banke Srbije (NBS) Dejan Šokić izjavio je juče Srbija već
zahvaćena drugim talasom ekonomske krize, ali da banke za sada ne
ispoljavaju ponašanje zabrinjavajuće za stabilnost sistema.
Šoškić je na okruglom stolu Ekonomskog fakulteta o uticaju krize u evro zoni
na Srbiju rekao da nema razloga za bilo kakvu vrstu nesigurnosti bankarskog
sistema.
On je istakao da o poverenju građana u bankarski sistem govore podaci o
rastu depozita u Nedelji štednje.
Srbija, prema njegovim rečima, pokazuje veći stepen otpornosti na uticaje
ekonomske krize od zemalja koje imaju bolji rejting.
Šoškić je rekao da je NBS namenski dozvolila veće dnevne oscilacije deviznog
kursa jer je to prirodna odbrana od ulaska "vrućeg novca" u finansijski
sistem.
Kako je dodao, mere koje preduzima NBS doprinele su da je manja mogućnost da
matične banke iz inostranstva povuku novac iz banaka u Srbiji. Naveo je da
je kratkoročna izloženost banka prema inostranstvu smanjena sa 36 na 18
odsto, a prema najnovijim podacima čak na 16 odsto.
Srbija je, kako je rekao guverner, na zaštiti od negativnih efekata svetske
krize uradila više nego što su mnogi spremni da priznaju.
"Srbija je već zahvaćena krizom, ekonomske aktivnosti su ozbiljno pogođene i
ugrožene su prognoze za privredni rast", kazao je Šoškić i dodao da je
neophodno da se uvedu mehanizmi kako bi se šteta od krize minimizirala.
Guverner je naveo su devizne rezerve NBS 11 milijardi evra i da su ove
godine bile minimalne intervencije centralna banka na deviznom tržištu jer
je prodala 60, a kupila 45 miliona evra. |
|
Srbija najviše oružja izvozi u SAD, Irak, Italiju i Belgiju |
| |
Srbija najviše oružja izvozi u SAD, Irak, Italiju i Belgiju i
te zemlje čine oko 75 odsto ukupnog izvoza, pokazuju poslednji podaci o
izvozu naoružanja iz Srbije koji su predstavljeni u Beogradu.
Na predstavljanju regionalnog i nacionalnih izveštaja o izvozu oružja na
zapadnom Balkanu, načelnica odeljenja Ministarstva ekonomije i regionalnog
razvoja Srbije za upravljanje industrijskim razvojem Jasmina Roskić rekla je
da je reč o podacima iz 2009. godine, pošto je Vlada Srbije izveštaj
usvojila sa godinu dana zakašnjenja.
Podaci pokazuju da Srbija najviše naoružanja i vojne opreme uvozi iz Rusije,
BiH, Francuske i Nemačke.
U strukturi srpskog vojnog izvoza dominara oružje i automatsko naouružanje
kalibra 12,7 mm ili manje, dodatna oprema i posebno konstruisane komponente
za njih.
Kako je navedno, tokom 2009. godine izdato je 360 dozvola za izvoz
naoružanja i vojne opreme u ukupnoj vrednosti od 467,02 miliona dolara i 172
dozvole za uvoz naoružanja i vojne opreme u vrednosti od 111,26 miliona
dolara.
Srbija, kako je rečeno, nije jedina zemlja regiona koja kasni sa podnošenjem
izveštaja jer je izveštaj za 2009. godinu podnela i Crna Gora, dok su
Albanija i Hrvatska podnele izveštaje za 2010. godinu.
Izveštaj iz Hrvatske, koji je podnela načelnica odeljenja za oružje i
dozvole Uprave za trgovinu i unutrašnje tržiste u Ministarstvu privrede,
rada i preduzetništva Snežana Ivančić, pokazuje da su u 2010. izdate 742
dozvole - 278 se odnosi na izvoz oružja, 454 na uvoz, a 10 na pružanje
usluga.
Ona je rekla da su prošle godine izdate dve dozvole za izvoz vojne robe u
BiH u vrednost 75.417 evra i da su obe realizovane, kao i da su izdate
četiri dozvole za izvoz u Makedoniju u vrednosti od 326.625 evra, koje su
takođe realizovane.
Stalni koordinator UN u Srbiji Vilijam Infante istakao je da zajednički
regionalni izveštaji o izvozu naoružanja predstavljaju doprinos stabilnosti
i bezbednosti u regionu.
"Ovo je bezbednosni princip koji sve zemlje regiona približava evropskim
standardima i evropskim integracijama", rekao je Infante i dodao da će UN i
ubuduće podržavati zajednički regionalni rad i pristup. |
|
Oglasavanje Marketing
|
