SRBIJA

Arkanova deca ruše Cecin testament

Tajna Staljinove sablje

Dačić: Srbija može da opstane bez EU

Prihod od turizma 735 miliona dolara

U Koruškoj uhapšen osumnjičeni za ratne zločine sa Kosova

Rekordna poseta turista koji dolaze brodovima

Arkanova deca ruše Cecin testament

Arkanova i Cecina vila na Dedinju kod stadiona "Crvene Zvezde" je procenjena na 2,5 miliona evra. Prva Arkanova zvanična supruga Natalija Martinović, koja živi u Kaliforniji sa četvoro Arkanove dece, je spor u vezi zaostavštine pokrenula 7. jula 2010. godine, koji je 30. novembra 2010. privremeno prekinut. Na interesovanje naše redakcije i drugih medija za komentar sadašnje situacije oko vile Željka Ražnatovića, Natalija Martinović je poslala sledeću poruku: - Ne dajem izjave za medije! Imam za to ovlašćenog advokata u Beogradu! Čija je Arkanova kuća na Dedinju u kojoj žive njegova supruga i deca? Ovo pitanje se nametnulo ovih dana posle sudske odluke da Svetlana Ražnatović proda jedan sprat svoje vile i vrati dug bivšem prijatelju njenog pokojnog supruga. Istovremeno, međutim u Prvom osnovnom sudu u Beogradu stoji zahtev za ostavinsku raspravu, odnosno za deo Arkanove imovine, koju potražuju druga njegova deca i žena. - Deset godina pravosuđe u Beogradu nije pokretalo ostavinski postupak oko deobe imovine mog oca. Tražim deo koji pripada meni, a za svoj deo nasledstva zainteresovana su i moja braća i sestre - požalio nam se Mihailo Ražnatović kada je poslednji put bio u Beogradu. Najstariji Arkanov sin Mihailo Ražnatović je poslednjih meseci živeo u Španiji, u međuvremenu se odselio "daleko". Odlučio je da napiše memoare, štampa knjigu "Sin tigra". - Uvek su me neki ljudi vodili kod oca i pričali mi da je Arkan moj tata - hoće da razjasni tu životnu situaciju Mihailo Ražnatović. Željko Ražnatović je otac devetoro dece. Mihailo Ražnatović rođen je u Švedskoj. Kao najstariji sin Željka Ražnatovića osećao je potrebu da pokrene pitanja ostavinske rasprave. Naglašava da nekadašnji Prvi opštinski sud to nije želeo čitavu deceniju da učini, pa je upućen na privatnu parnicu protiv Svetlane Ražnatović. Naime, kako nam je rečeno u široj porodici Ražnatović, u martu 2000. godine, najstariji sin Mihailo Ražnatović je pred Cecom, njenim prijateljima i advokatima, u ime Arkanove dece, imao uvid u očev testament i saglasio se da sva imovina pripadne Ceci. - Protiv očevog potpisa neću da idem! - izjavio je pre jedanaest godina Mihailo Ražnatović. U međuvremenu je promenio mišljenje, jer je uveren da očev potpis na testamentu nije originalan i zatražio ostavinsku raspravu, koja je zbog toga pokrenuta. - Mi, Arkanova deca, kao naslednici i ne znamo šta je tata sve imao od imovine i šta nam sve pripada. A to sud po zakonu mora da nam predoči - kaže Mihailo, koji je u međuvremenu podneo zahtev o povlačenju svoje izjave da priznaje očevu odluku da imovinu i kuću pokloni supruzi Svetlani Ražnatović. Sudija Gordana Vuković, portparol Prvog osnovnog suda u Beogradu, potvrdila je našem listu da je ostavinski postupak započet Mihailovim i Natalijinim zahtevima, ali i da je već godinu dana postupak u prekidu. Postupak iza pokojnog Željka Ražnatovića Arkana je prekinut, jer je Mihailo Ražnatović upućen na privatnu parnicu radi poništaja nasledničke izjave. Zasad nemamo podatak ili dokaz da li je Mihailo to i učinio. Kako nastavak ostavinskog postupka Željka Ražnatovića u međuvremenu niko nije tražio, pa ni Natalija Martinović, taj proces je prekinut - kaže sudija Gordana Vuković. Ona naglašava da mediji i javnost ne mogu da imaju uvid u konkretne zahteve Mihaila Ražnatovića i Natalije Martinović i njihovo potraživanje imovine Svetlane Ražnatović, jer je to pravosudna diskrecija i deo zaštite privatnosti ličnosti u postupku. - Sudskim rešenjem pre Arkanove smrti sredinom devedesetih godina vlasništvo nad kućom je preneseno na Svetlanu Ražnatović. Posle toga vila na Dedinju nije bila predmet ostavinske rasprave - kaže Borislav Pelević, kum familije Ražnatović. Pravno gledano, vila u kojoj živi Svetlana Ražnatović sa decom u Ulici Ljutice Bogdana broj dva je danas pod hipotekom i vlasništvo države Srbije, jer je položena kao zalog Cecine sudske kazne od godinu dana kućnog zatvora i odštete od 1,5 miliona evra. Nastavlja se... CECA I NATALIJINA DECA

Tajna Staljinove sablje

Obračun trgovaca blagom, koji su hteli da ukradu Staljinovu sablju iz Titovog muzeja na Dedinju, pri čemu su u podzemnom skloništu "Karaš" na Topčideru, ubili dvojica gardista, tema je romana koji je na Sjamu knjiga izazvao prilično veliku pažnju čitalaca. Ovo delo Ivana Ivanjija, poznatog prevodioce i esejiste, pod nazivom "Staljinova sablja" je klasičan krimić. Kako sam pisac tvrdi, radnja romana predstavlja mešavinu stvarnosti i fikcije. - Staljinovu sablju sam prvo video u Titovom muzeju. Još za života Josipa Broza, čiji sam prevodilac bio punih 18 godina, vodio sam jednu stranu delegaciju u Muzej "25. maj" da vidi Titove poklone. Prilikom pisanja mog kriminalističkog romana zamislio sam da je ta Staljinova sablja nestala iz Titovog muzeja, ali se, nažalost, to u stvarnosti i dogodilo - objašnjava nam Ivan Ivanji. Staljinov poklon Titu je svečana oficirska sablja, koja je dodeljuje najvišim oficirima i simbolizuje moć carske Rusije. Sablju je prvi čovek SSSR-a poklonio Josipu Brozu kao specijalni dar uz Orden pobede, koji mu je dodelio posle Drugog svetskog rata. - Reč je o ručno izrađenoj sablji u stilu ruske recesije, koja je pravljena u jednom komadu. Zbog toga je ova sablja neponovljiva kao umetničko delo. Od neprocenjive je vrednosti zbog zlata i 90 dijamanata na balčaku. Kada sam počeo da razmišljam o toj sablji kao razlogu za zaplet u mom romanu, na vlasti je bio Slobodan Milošević, i od sablje nije bilo nikakvog traga - priča Ivanji. Pitao je Ivanji tada ljude iz Muzeja "25. maj" gde je Staljinova sablja, ali je dobio smušen odgovor: "Imamo je na spisku, ali ne znamo gde je nestala!?" Roman "Staljinova sablja" je nastao tako što je nemački izdavač od Ivana Ivanjija naručio kriminalističku priču, ali mu se nije dopala, pa je pisac rukopis dao "Stubovima kulture". Kada je krimić objavljen, vrlo brzo je rasprodat i doživeo drugo izdanje. Tajna velike čitanosti je u tome što se obračun trgovaca umetninama dešava u Titovoj vili "Mir" na Dedinju, zatim u njegovom ratnom skloništu "Karaš" na Topčideru, gde je boravio i Slobodan Milošević. U tom Titovom i Slobinom tajnom gradu bio je i Ivan Ivanji. - Služio sam vojni rok u Titovoj gardi, preko puta tajnog skloništa "Karaš". Nama vojnicima je bilo zabranjeno da ulazimo unutra, a mene je stalno kopkalo šta to taj podzemni grad skriva. Jednom sam pokušao da uđem, ali mi nije uspelo. Posle sam saznao da je "Karaš" povezan sa Titovom vilom na brdu i da je predsednik odozgo mogao da silazi u to ratno sklonište. Tako sam došao na ideju da u svom romanu spojim tajni grad "Karaš", vilu na Dedinju, Staljinovu sablju, Josipa Broza, Tesline tajne zrake, Slobodana Miloševića i dvojicu stradalih gardista - iskren je Ivanji. Devedesetih godina, međutim, dok je Slobodan Milošević sa porodicom boravio u vili "Mir", u kojoj se nalazi trezor sa poklonima Josipu Brozu, Staljinova sablja je nestalana. Tačnije nije bila na spisku inventara, kako kaže naš sagovornik. - Pretpostavljam da je neko iz Vojske Jugoslavije, ko je brinuo o Titovom trezoru u vili "Mir" krajem devedesetih godina, sakrio sablju i druge dragocene poklone maršalu, da ne bi bili otuđeni. Kada je Slobodan Milošević sišao sa vlasti, a demokratija se učvrstila, neko tajanstven je, odlučio da Staljinovu sablju vrati u život. "Imamo je" - javili su mi iz Titvog muzeja, ali mi nisu otkrili gde su je pronašli. Odmah sam otišao da je vidim. Držao sam u ruci taj simbol moći velike Rusije i znak pažnje Josifa Visarjonoviča prema Josipu Brozu. Sablja je laka, jer je pravljena od legura i predivna, jer njeni dijamanti čarobno sijaju - razrešava Ivan Ivanji misteriju Staljinove sablje. Marko Lopušina

Dačić: Srbija može da opstane bez EU

Ministar unutrašnjih poslova Srbije Ivica Dačić je u ponedeljak izjavio u Trebinju da Srbija ne treba da prizna nezavisnost Kosovo čak i po cenu da ne bude primljena u EU. "Ako je cena da se Srbija odrekne Kosova da bi dobila članstvo u EU, to ne treba nikada prihvatiti jer postoje nacionalni i državni interesi, a Srbija može da opstane bez EU", naglasio je Dačić na proslavi slave Mininstarstva unutrašnjih poslova RS - Svetog Arhangela Mihaila. Ministar je rekao da mnoge zemlje Evropske unije (EU) traže da Srbija prizna nezavisnost Kosova i ocenio da je to "neprincipijelno i licemerno". Dačić je ukazao da Srbija ne može da zatvara oči pred napadima na Srbe na Kosovu jer je to i napad na Srbiju, i ukazao da država mora da odgovori, a "ako neće Vlada, hoće narod", upozorio je ministar, dodavši da srpsko-albanski odnosi na Kosovu treba da se rešavaju dogovorom i mirnim putem. "Srbija ne treba da živi u svojim mitovima. O pitanju Kosova treba da imamo racionalan pristup koji će zaštiti naš narod koji tamo živi", rekao je Dačić ukazavši da nije realno očekivati da će "naš nacionalni interes biti zadovoljen time što će celo Kosovi biti deo Srbije", pošto je "istorija dovela do toga da na Kosovu sada živi mali broj Srba". "Interes Srbije je da vlada mir, da se nikada više ne gine u ratu i da ne nanosimo zlo jedni drugima na Balkanu", rekao je Dačić. Dačić je ocenio da je Republika Srpska (RS) "jedina pobeda srpskog naroda u proteklih nekoliko decenija" i istakao značaj Dejtonskog sporazuma za to. On je ukazao da se Dejtonski sporazum ne može menjati bez saglasnosti sva tri naroda i dva entiteta u BiH. Dačić je rekao da Srbija ima interes da gradi svestrane odnose sa RS i da "moramo da radimo na programu nacionalnog okupljanja koji neće smetati nijednom drugom narodu".

Prihod od turizma 735 miliona dolara

Srbija je u prvih devet meseci ove godine imala 735 miliona dolara prihoda od turizma, izjavio je u Beogradu državni sekretar Ministarstva ekonomije Goran Petković na otvaranju Prvog investicionog foruma u toj oblasti. Na skupu kome prisustvuju predstavnici investicionih fondova, bankari i stručnjaci za turizam, Petković je ocenio da je u Srbiji sve prisutniji problem nedostatka hotelskih soba, istakavši da je zato vreme za investiranje. "Prisutan je problem nedostatka soba i tražnja kreveta više posebno u sezoni. Vreme je za investiranje", rekao je Petković obraćajući se učesnicima Prvog investicionog foruma o turizmu u Srbiji i pozvao investitore da se u naredna dva dana upoznaju sa prilikama za ulaganje u srpski turizam. Kao primer razvoja turizma u proteklih nekoliko godina Petković je istakao Kopaonik, Zlatibor, Staru planinu i Beograd, ali je rekao da će investitori imati priliku da se upoznaju sa turističkom ponudom u drugim mestima u Srbiji. Petković je naglasio i da je Srbija uspela da popravi svoju poziciju u oblasti kongresnog turizma, to jest da je, kako je naveo, sa dna lestvice došla na 42. mesto, a sam Beograd na 30. mesto u kongresnom turizmu. Prvi investicioni forum o ulaganju u turizam u Srbiji trajaće do 26. novembra.

U Koruškoj uhapšen osumnjičeni za ratne zločine sa Kosova

Austrijska policija saopštila je da je u Koruškoj uhapsila jednog državljanina Kosova, za kojim je Srbija raspisala međunarodnu poternicu zbog ratnih zločina. U saopštenju policije navodi se da je u ponedeljak prilikom rutinske kontrole putnika u autobusu koji je iz Ljubljane vozio u Nemačku, kod mesta Kelerberg, ustanovljeno da protiv 39-godišnjeg državljanina Kosova, čije se ime ne navodi, postoji međunarodna poternica Republike Srbije. "Službenici su uhapsili muškarca koji je pred jednim beogradskim sudom zbog ratnih zločina osuđen na 40 godina zatvora. On je u noćnim časovima prebačen u zatvorsku ustanovu (ekstradicioni zatvor)", piše u saopštenju. Austrijska agencija APA javila je, pozivajući se na portparola Pokrajinskog suda u Koruškoj, da još nije poznato da li je muškarac u odsustvu osuđen u Srbiji, gde se, kako navodi agencija, tereti za najteža krivična dela 1998. godine, među kojima su ubistva, silovanje i pljačka. Prema pisanju agencije APA, uhapšeni je odbio proceduru ubrzanog izručenja, te mu je određen ekstradicioni pritvor, a iz Beograda je posredstvom Ministarstva spoljnih poslova Austrije zatražena dokumentacija za izručenje, što može da potraje i mesec dana. Pojedini mediji u Prištini objavili su da je to Sinan Morina, protiv koga se u Srbiji vodi ponovljeni postupak pred Odeljenjem za ratne zločine Višeg suda u Beogradu. Tužba ga tereti da je kao pripadnik "orahovačke grupe" nekadašnje OVK učestvovao u zločinu nad srpskim civilima u selu Opteruša na Kosovu, 1998. godine.

Rekordna poseta turista koji dolaze brodovima

Tokom međunarodne turističke plovidbene sezone Dunavom, u Beogradu je zabeležena rekordna poseta, saopštila je Turistička organizacija Srbije (TOS. Tokom osmomesečne nautičko-turističke sezone u Beograd su pristala 442 putnička broda - 50 više nego lane, sa oko 58.000 putnika i 18.000 članova posade. Dunavom najviše krstare turisti iz Nemačke, Sjedinjenih Američkih Država, Velike Britanije, Austrije, Francuske, Italije, Skandinavije. Boravak tih turista u Beogradu prosečno traje 15 sati tokom kojih posete Beogradsku tvrđavu, Hram Svetog Save, "Skadarliju", Muzej "25. Maj" i Knez Mihailovu ulicu. Neki organizovano obiđu grad biciklom ili odu na izlet. Na nekim od brodova, dok su u Međunarodnom putničkom pristaništu Luke "Beograd", priređeni su folklorni koncerti domaćih izvođača. Sezonu je zatvorio brod "River Adagio" sa američkim turistima, ali će decembra, doploviti još jedan, s turistima koji žele da Novu godinu dočekaju u Beogradu.