|
Oglasavanje Marketing
|
Linkovi
|
Kamera
Borisa Spremo
|
|
Kultura i zanimljivosti
|
Novak Đoković u Staloneovom filmu |
| |
 Prvi
reket sveta Novak Đokovic debitovao je kao glumac malom ulogom u novom filmu
Silvestera Stalonea "Plaćenici 2", koji se snima u Bugarskoj, saopštio je
bugarski studio Nu Bojana films.
"Đoković je u utorak prvi put učestvovao u snimanju nekog filma. On ima
ulogu, malu, ali ne beznačajnu, u 'Plaćenicima 2', u kojima igra samog
sebe", kazao je Frans presu Dimitar Derelijev iz studija Nu Bojana.
Film "Plaćenici 2", čiji je budžet od 100 miliona dolara, snima se u
Bugarskoj od septembra, a snimanje će trajati do sredine decembra.
Srpski teniser je zbog snimanja u Bugarskoj proveo nešto duže od jednog
dana.
Film, za koji je Stalone napisao i scenario, u bioskope će stići u avgustu
2012. U njemu, pored Stalonea, igraju brojne akcione zvezde - Arnold
Švarceneger, Brus Vilis, Džet Li i Žan-Klod Van Dam.G |
|
Pola veka modne marke Iv Sen Loran |
| |
 Pre
pola veka, 4. decembra 1961, Iv Sen Loran osnovao je svoju modnu kuću, koja
je postala carstvo visoke mode, ekstravagancije i glamura, ali i spoj
umetnosti i dobrog biznisa.
Iv Sen Loran, koji je umro u junu 2008, od Pariza je, uz Koko Šanel i
Kristijana Diora, napravio svetsku modnu prestonicu.
"Ostalo je mnogo Sen Loranovih stvari. Najvažnije su one koje se možda i
najmanje vide", kazao je Frans presu Sen Loranov dugogodišnji poslovni
partner, 81-godišnji Pjer Berže.
Berže danas vodi brigu o fondaciji osnovanoj u čast velikog modnog kreatora
sa kojim je bio u vezi.
"Sen Loran je potpuno oblikovao epohu u kojoj je živeo. Svi imaju nešto od
Sen Lorana a da to i ne znaju. Izumeo je ceo muški univerzum i preneo ga na
žene: smoking, safari jakne"", rekao je Berže.
"Govorio je da moda nije umetnost. Ja dodajem: ali, potreban je umetnik da
je kreira", dodao je Berže.
Rođen u Oranu u Alžiru 1. avgusta 1936, kao Iv-Matje Sen Loran, najstariji
sin bogatog francuskog industrijalca veoma rano je pokazao interesovanje za
modu i kreirao je odeću svojim sestrama.
Kao 17-godišnjak osvojio je prvu nagradu na konkursu Međunarodnog
sekretarijata za vunu, za skice večernjih haljina. Tada ga je primetio
Kristijan Dior i angažovao ga je kao saradnika u svom kreativnom timu.
Kada je 1957. Dior umro, na čelo modne imperije došao je Iv Sen Loran, koji
je tada imao 21 godinu.
Posle tri godine na čelu te velike modne kuće, regrutovan je tokom alžirskog
rata. Imajući u vidu da je bio homoseksualac, život u vojsci je za Sen
Lorana bio pravo mučenje, zbog čega je doživeo nervni slom i proveo skoro
tri meseca u bolnici.
Pjer Berže je 1961. ubedio jednog biznismena da Sen Loranu pomogne da osnuje
sopstvenu modnu kuću čija je prva kolekcija predstavljena 1962.
Njegove revije, čak i na početku karijere, uvek su bile poseban događaj u
svetu mode. Tako je 1958, revolucionarna linija "Trapez" prekinula
dotadašnju dominaciju tankog struka.
Kolekcijom "Leva obala" (Rive gauće) 1966, lansirao je moderan koncept
luksuzne ženske konfekcije i približio glamur širem tržištu.
Sen Loran je bio veliki ljubitelj umetnosti i često je kreirao modele
inspirisan slikama Pikasa i Van Goga, kao i pop artom, Afrikom, Rusijom i
Šekspirovim dramama.
Popularizovao je i safari jakne i čizme do bedra, a njegove providne bluze
učinile su skoro potpunu obnaženost prihvatljivom u visokom društvu.
Možda najradikalnije što je ikada uradio je njegov čuveni kostim, odnosno
smoking za žene, nastao 1968.
Od princeze Grejs od Monaka, do glumice Katrin Denev, Sen Loranove modele
nosile su mnoge slavne žene, a divili su mu se svi. "Koko Šanel je dala
ženama slobodu. Iv Sen Loran im je dao moć", rekao je posle kreatorove smrti
Pjer Berže.
Modna kuća je poslovno napredovala do 1990-ih godina, odnosno rata u Zalivu
i krize svetske ekonomije. Zbog dugova, YSL je 1992. pripojena proizvođaču
kozmetike i lekova Sanofi, a 1999. njegovu marku kupila je grupa Guči.
Sen Loran se 2002. zbog bolesti povukao iz javnog života.
Istom prilikom, objasnio je da je svojim kreacijama želeo da pomogne
emancipaciji zena.
"Kreirao sam garderobu za savremene žene i doprineo sam transformaciji moje
ere. Ono što sam ja radio sa odećom svakako je manje važno od muzike,
arhitekture, slikarstva i drugih umetnosti, ali sam želeo da budem u službi
žena, odnosno da služim njihovim telima, njihovim stavovima i životima.
Želeo sam da ih pratim u veličanstvenom pokretu za oslobođenje koji je
obeležio protekli vek", rekao je tada modni kreator.
Iv San Loran je u decembru 2007. ordenom Legije časti.
Promet njegove modne marke je prošle godine iznosio blizu 270 miliona evra. |
|
Zmijska osveta |
| |
Dvojica zemljoradnika, kojima je dozlogrdilo da plaćaju mito, ispraznila su
tri kese pune zmija u kancelariji poreske uprave na severu Indije, saopštili
su danas zvaničnici.
Zvaničnik države Utar Pradeš Ramsuk Šarma izjavio je da je oko 40 zmija
različitih veličina i vrsta - među njima i bar četiri kobre, nagnalo na beg
službenike i seljake iz kancelarije u mestu Basti, oko 300 kilometara
jugoistočno od Luknova.
Dvojica zemljoradnika tražili su evidenciju poreza za zemljište u obližnjem
selu Narpur, ali su zvaničnici poreske uprave nedeljama zadržavali ta
dokumenta i za to vreme navodno tražili mito.
U incidentu niko nije povređen, a zmije su pohvatane. Policija traži dvojicu
zemljoradnika, od kojih je jedan poznat kao ukrotitelj zmija. |
|
Sir lansiran u svemir za Holandskog astronauta |
| |
Na molbu holandskog naučnika i astronauta Andrea Kejpersa u orbitu oko
Zemlje je poslato pet kilograma njegovog omiljenog sira, objavio je
britanski šou-biznis sajt Didžital spaj.
Andre Kejpers (53), fizičar, zamolio je proizvođače sira "Old Amsterdam" da
mu za petomesečnu misiju u Međunarodnoj svemirskoj stanici pošalju nekoliko
uzoraka.
"Andre je veliki ljubitelj našeg sira i zamolio je u pismu da sa svemirskim
autoritetima uredimo da mu pošaljemo malo njegovog omiljenog "Old
Amsterdama", saopštio je agenciji AFP predstavnik proizvođača sira.
"Posle mnogih i-mejlova NASI i Evropskoj svemirskoj agenciji, dogovoreno je
da mu se pošalje oko 10 kilograma", kaže firma.
Predstavnik je dodao da je sir, naročito isečen i zapakovan, poslat
Međunarodnoj svemirskoj stanici teretnom raketom koja je krajem oktobra
lansirana u Kazahstanu.
Još pet kilograma sira biće lansirano januara iduće godine, dva meseca pošto
Kejpers stigne u Međunarodnu svemirsku stanicu.
Kejpers je prvi put leteo u svemir 2009. godine, kao član misije Delta i
izveo 21 naučni eksperiment. Najpoznatiji eksperiment je sađenje biljaka u
bestežinskom stanju. |
|
Paviljon Srbije nagrađen na Venecijanskom bijenalu |
| |
Paviljon Srbije na 54. venecijanskom bijenalu nagrađen je specijalnom
nagradom Unicredit banke, saopštio je Muzej savremene umetnosti Vojvodine.
Srbiju je na prestižnoj svetskoj smotri savremene umetnosti, koja je
završena u nedelju, predstavljao Dragoljub Raša Todosijević sa projektom
"Svetlost i tama simbola", a realizator nastupa je bio Muzej savremene
umetnosti Vojvodine iz Novog Sada.
U saopšenju se navodi da je ta nagrada najveće priznanje u stogodišnjoj
istoriji Paviljona Srbije.
Prvi put u istoriji predstavljanja Srbije na Bijenalu konstruisan je i
dvojezični veb sajt na kojem je objavljen video i foto materijal o
Paviljonu, a sajt će biti aktivan do kraja 2011. godine na adresi
www.pavilionserbia.org.
Paviljon Srbije posetilo je više od 50.000 građana, a domaća publika će
imati prilike da rekonstruisani izložbu vidi tokom 2012. godine u Beogradu.
Izložba u Veneciji je trajala od 4. juna do 27. novembra, a Paviljon Srbije
realizovan je uz podršku Ministarstva kulture, informisanja i informacionog
društva Republike Srbije i pokrajinskog sekretarijata za kulturu i javno
informisanje. |
|
Jeleni Lengold uručena Evropska nagrada za književnost |
| |
Srpskoj književnici Jeleni Lengold u ponedeljak je u Briselu uručena
Evropska nagrada za književnost.
Svečano uručenje nagrade upriličeno je u organizaciji Evropske komisije u
hotelu Plaza u Briselu, navodi u saopštenju izdavačka kuća Arhipelag.
Jeleni Lengold je nagradu uručila evropska komesarka za kulturu i
obrazovanje Andrula Vasiliu.
"Najviše sam zahvalna junacima mojih knjiga jer su me sve ove godine vodili
tim mojim putem. Iako neki tvrde da oni ne postoje, ja ih večeras osećam
kraj sebe. I osećam da su srećni i ponosni na mene, iako sam neke od njih
čak i ubila", rekla je Jelena Lengold u govoru na svečanosti.
Srpska književica je Evropsku nagradu za književnost dobila za knjigu priča
"Vašarski mađioničar".
Svečanosti je prisustvovalo više od 300 zvanica iz Evrope, među kojima su
bili holandska princeza Lorentin, poslanica Evropskog parlamenta Doris Pak,
potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić i poljski ministar kulture Bogdan
Zdrojevski.
Evropska nagrada za književnost ustanovljena je 2009. kao podrška
predstavljanju, prevođenju i objavljivanju savremene evropske književnosti.
Jelena Lengold je prvi autor iz Srbije koji je dobio to priznanje.
Pored Jelene Lengold, ovogodišnji dobitnici Evropske nagrade za književnost
su crnogorski pisac Andrej Nikolaidis, Kalin Terzijski (Bugarska), Tomas
Zmeskal (Ceska), Kostas Hacijantoniju (Grčka), Ofejgur Sigurdson (Island),
Inga Zolude (Letonija), Iren Nig (Lihtenstajn), Imanuel Mifsud (Malta),
Rodan al Galidi (Holandija), Ciler Ilhan iz Turske i Adam Fulds iz Velike
Britanije.
Dobitnicima pripada i po 5.000 evra novčane nagrade. |
|
Andželina Džoli: Režiranje filma u BiH najlepše iskustvo |
| |
 Američka
glumica Andželina Džoli izjavila je da joj je režiranje filma "In the Land of
Blood and Honey" ("U zemlji krvi i meda"), ljubavne priče tokom rata u Bosni,
bilo najbolje iskustvo u životu.
Režiserski debi Andželine Džoli je film o vezi između komandanta "srpskog logora
za silovanje" i bosanske zatvorenice, prenosi "Holivud riporter".
"Ne znam da li zbog teme ili jednostavno zato što smo radili na nečemu što nam
je svima bilo zančajno, bilo je to najbolje iskustvo koje sam ikada doživela",
rekla je glumica.
U emisiji "Siksti minits" (60 minutes), glumica je objasnila zašto je za svoj
film odabrala baš rat u Bosni rekavši da je to "tema iz koje se može mnogo
naučiti i kojoj se treba vraćati".
"In the Land of Blood and Honey" sniman je isljučivo sa lokalnim glumcima, na
srpskohrvatskom i engleskom jeziku. Glavne uloge igraju Žana Marjanović, Goran
Kostić i Rade Šerbedžija.
Zbog negodovanja stanovnika u Bosni na njenu kontroverznu priču, Džoli je morala
da skrati tamošnje snimanje.
Engleska verzija filma "In the Land of Blood and Honey" kompanije Film Distrikt
(FilmDistrict) počeće da se prikazuje u američkim bioskopima 23. decembra. |
|
Pipa Midlton piše knjigu o organizovanju savršene žurke |
| |
 Pipa
Midlton, profesionalana organizatorka zabava i sestra Ketrin, supruge britanskog
princa Vilijama, dobila je od izdavačke kuće Penguin (Pinguin) ponudu od 400.000
funti (465.000 evra) da napiše knjigu o organizovanju savršene žurke.
Kuće poput "Harper Kollinsa" (HarperCollins) i Kornerstouna (Cornerstone),
ogranka "Random Hausa" (Random House), bile su među izdavačima koji su se
nadmetali za kupovinu autorskih prava, koja su na kraju pripala Penguinu.
Pipa Midleton, mlađa sestra Vojvotkinje od Kembridža, sklopila je ugovor prošle
nedelje, a po navodima britanskog lista Dejli Mejl, knjigu će pisati sama.
Knjiga će sadržati uputstva o svemu što je potrebno da bi se organizovala
savršena žurka, od saveta za ponašanje hostese, preko recepata, do organizovanja
različitih vrsta događaja.
Prema rečima jednog od njenih prijatelja, Pipa je skicirala poglavlja i odlučila
da svako započne komičnom anegdotom. |
|
Tea Obreht Barjaktarević dobitnica britanske "Orindž" nagrade |
| |
Dobitnica ovogodišnje britanske "Orindž" nagrade je Tea Obreht, rođena
Barjaktarević (1985), za njen prvi roman "Tigrova žena" (The Tiger’s Njife),
koji je od septembra dostupan i čitalačkoj publici u Srbiji.
"Tigrova žena" je u SAD objavljena prošle godine, rečeno je prilikom promocije
te knjige u izdanju Lagune.
Obrehtova je najmladi autor koji je dobio tu nagradu za roman godine, koja se
već 16 godina dodeljuje ženama-autorima iz celog sveta.
Roman govori o sukobima na Balkanu. To je porodična saga koja se zbiva u jednoj
izmišljenoj pokrajini na Balkanu, o jednoj mladoj ženi i njenom odnosu prema
dedi, koji je lekar. "To je i saga o doktorima i njihovom odnosu prema smrti
tokom svih onih ratova na Balkanu", izjavila je u jednom intervjuu Tea Obreht.
U romanu se može naići na detalje koji ukazuju na to da je Obrehtova završila
nekakav kreativni kurs pisanja, ali bez obzira na to talenat joj se ne može
osporiti, čulo se na promociji.
Njene kratke priče objavljene su u "Njujorkeru", "Atlantiku", i "Gardijanu" i
uvrštene su u "Antologiju najboljih američkih kratkih priča".
Obrehtova od svoje 12. godine živi u SAD, a njena porodica Srbiju je napustila
1992 godine. Zato je ona ipak američki pisac, a i piše na engleskom.
Prvenac Obrehtove u samom je vrhu Lagunine top liste. Kritičari knjigu
preporučuju svima koji vole savremenu prozu. |
|
Njujorški kritičari nagradili film The Artist |
| |
Oda nemom filmu snimljena u crno-beloj tehnici, "The Artist", dobila je
nagradu za najbolji film njujorškog udruženja filmskih kritičara, što to
ostvarenje svrstava među favorite u trci za Oskarima.
Francuski reditelj Mišel Hazanavicijus dobio je nagradu za režiju tog filma,
koji je nem po uzoru na filmove u čiju je čast snimljen, prenose svetske
agencije.
Njujorški kritičari su za najboljeg glumca proglasili Breda Pita, za filmove
"Drvo života" Terensa Malika i priču o bejzbolu "Moneyball".
"Drvo života" dobilo je i nagradu za kameru, a "Moneyball" i za scenario.
Meril Strip pripala je nagrada za najbolju glumicu, za ulogu Margaret Tačer u
filmu "Gvozdena lejdi".
Priznanja za epizodne uloge pripala su Džesiki Častejn, za filmove "Drvo
života", "Služavke" i "Take Shelter", i Albertu Bruksu, za ulogu negativca u
drami "Drive".
Za najbolji dokumentarni film proglašen je "Cave of Forgotten Dream" Vernera
Hercoga, dok je priznanje za prvi film dobio triler "Margin Call".
Iranska drama "A Separation" pobedila je u kategoriji najbolji strani film.
Specijalna nagrada posthumno je dodeljena čileanskom režiseru Raulu Ruisu, koji
je umro u avgustu.
Njujorško udruženje filmskih kritičara osnovano je 1935. Prošle godine, za
najbolji film proglasilo je "Društvenu mrežu".
Nagrade će ovogodišnjim dobitnicima biti svečano uručene 9. januara. |
|
Na beogradskom aerodromu otvorena izložba o Ivi Andriću |
| |
Izložba posvećena književniku Ivi Andriću i njegovom radu u diplomatiji
Kraljevine Jugoslavije, otvorena je u nedelju na beogradskom aerodromu
"Nikola Tesla".
Više od dvesta kvadratnih metara postavke, za koju su korišćeni materijali
iz Legata Ive Andrića, raspoređeno je u zgradi beogradskog aerodroma, kroz
koji godišnje prođe tri miliona ljudi.
Putnici će moći da se upoznaju sa Andrićevim radom u diplomatiji pre Drugog
svetskog rata kroz fotografije, dokumenta i rukopise o gradovima u kojima je
živeo i o kojima je pisao.
Andrić je više od 20 godina bio u diplomatskoj službi Kraljevine Jugoslavije
i boravio u Rimu, Parizu, Bukureštu, Madridu, Briselu, Marseju, Ženevi.
Autor izložbe je kustos "Muzeja Ivo Andrić" Tatjana Korićanac, a dizajner
izložbe Dragana Lacmanović.
Ministar kulture, informisanja i informacinog društva Predrag Marković rekao
je da izložba predstavlja deo obeležavanja jubileja života i rada Ive
Andrića, koje je u saradnji sa ministarstvom spovodi Muzej grada Beograda.
"Pri dolasku na aerodrom, kad prolazite pored gejtova i kad čekate svoj
prtljag, imate dovoljno vremena da se upoznate sa onim čime vas ova zemlja
dočekuje", rekao je Marković.
On je podsetio da se ove godine obeležava 50 godina od dodele Nobelove
nagrade Andriću, što će svečano biti obeleženo 10. decembra, na dan uručenja
nagrade.
"Zahvaljujem se aerodromu što smo dobili mogućnost da tri miliona ljudi u
važnim trenucima svog života, kada negde putuju ili od nekud dolaze, mogu da
se upoznaju sa delom i da time počne ono do čega nam je stalo, a to je
ponovno čitanje Ive Andrića", dodao je Marković.
U 2011. godini se navršavaju dva jubileja Ive Andrića, sto godina od
objavljivanja njegovog prvog književnog rada u časopisu "Bosanska vila" i 50
godina od dodele Nobelove nagrade za književnost. |
|
Srpske freske trajno u bazilici Santa Kroče u Firenci |
| |
Stalna izložba kopija srpskih fresaka otvorena je u ponedeljak u bazilici
Santa Kroče u Firenci, najavilo je Ministarstvo kulture Srbije.
Kopije je izradila beogradska Galerija fresaka za izložbu "Srbija, zemlja
fresaka". Ta izložba - antologija srpskog srednjevekovnog stvaralaštava od
Studenice do Kalenića, bila je u Firenci aprila ove godine, ali je, zbog velikog
interesovanja, produžena.
Kopije fresaka iz manastira Blagovesti, Sopoćani, Mileševa i Gračanica izložene
su u bazilici Santa Kroče, u prostoru gde su grobovi Mikelanđela i Galileja.
To su kopije fresaka Mironosnice na grobu Hristovom (Blagovesti), Veliki
praznici (Mileševa), Pastiri i Kupanje Hrista iz Rođenja Hristovog (Sopoćani),
Smrt kraljice Ane Dandolo, majke Uroša I (Sopoćani), Kraljica Simonida i Kralj
Stefan Uroš II Milutin (Gračanica).
U bazilici Santa Kroče u Firenci, koju godišnje poseti oko dva miliona ljudi, to
je prva stalna postavka dela koja ne pripadaju italijanskoj umetnosti.
Izložba "Srbija, zemlja fresaka" prvi put je postavljena 2007. godine u
Strazburu, a zatim u Klagenfurtu i Ljubljani. Tokom 2010. je gostovala u Parizu
i Briselu, a ove godine u Firenci, Vatikanu i Viterbu. |
|
U Caričinom gradu pronađeni Justinijanovi pečati |
| |
Na arheološkom lokalitetu Caričin grad, kod Leskovca, pronađena su dva
pečata imperatora Justinijana Prime, koji je vladao od 527 do 565. godine
nove ere, izjavio je šef arheološkog tima na lokalitetu Caričin grad,
Vujadin Ivanišević.
Ivanišević je agenciji Beta rekao da su pečati pronađeni prilikom letošnjeg
iskopavanja na Akroplju, odnosno na mestu gde je bilo sedište Arhiepiskopije
u Caričinom gradu.
"Ovo je veliko otkriće i još jedan dokaz koji upućuje na zaključak da je
Caričin grad bio rodno meso Justinijana, kako se pretpostavlja u naučnim
krugovima", kazao je Ivanišević.
Pečati su, dodao je, napravljeni od olova i trebalo je vreme da se očiste i
da se utvrdi da je reč baš o pečatima rimskog imperatora.
Ivanišević je kazao da pored ova dva, u Srbiji postoji samo još jedan carski
pečat koji je pronađen na lokalitetu Zvečana.
"Reč je o početu Cara Mavrinija koji je vladao od 582 do 602. nove ere. Taj
pečat se čuva u zbirci Narodnog muzeja u Beogradu", naglasio je Ivanišević.
Ivanišević je kazao da je na istom lokalitetu u Caričinom gradu letos
pronađen još jedan pečat privatnog lica, ali je loše izrade, pa je
nečitljiv.
Caričin grad je sagrađen u šestom veku na današnjoj teritoriji opštine
Lebane i "živeo" je nešto više od 70 godina jer su ga srušila slovenska
plemena koja su naseljevala te krajeve.
Ovog leta Caričin grad se našao na preliminarnoj listi čekanja za
uvrštavanje u spomenike svestske baštine UNESKA, a naredne godine biće
obeležen stogodišnji jubilej arheloških istraživanja lokaliteta Jusunijane
Prima. |
|
Dino Merlin nastupao pred 55.000 ljudi, bez incidenata |
| |
Trećim koncertom u Beogradskoj areni, sarajevski pevač Dino Merlin završio
je prošlog vikenda seriju nastupa u srpskoj prestonici kojima je prisustvovalo
ukupno više od 55.000 obožavalaca i koji su protekli bez incidenata, saopštili
su organizatori.
Gosti na koncertima bili su Željko Joksimović, Ivana Banfić i Vesna Zmijanac, a
Merlin je poklonio po dukat bebama koje su svakog od tri dana prve rođene u
Beogradu i Sarajevu.
Pevač je slobodno vreme u Beogradu iskoristio i za obilazak centra srpske
prestonice i Skadarlije i za druženje s prijateljima, navodi se u saopštenju
organizatora.
U obezbeđenju organizatora Digi media productions bilo je 210 ljudi, dok je
Arena angažovala 169 ljudi.
Na montiranju bine radilo je 150 ljudi, a tehnika korišćena na koncertima vredna
je više miliona evra.
Šest ekipa hitne pomoći dežuralo je svake večeri, a većih intervencija nije
bilo. |
|
Nominacije za nagrade Gremi |
| |
Američki reper Kanje Vest dobio je najviše nominacija za nagrade Gremi
(Grammy), pošto će se za to priznanje nadmetati u sedam kategorija, uključujući
onu za pesmu godine.
Vest je pored ostalog, nominovan za pesmu godine, za "All of the Lights", dok
album sa kojeg je ta numera, "My Beautiful Dark Twisted Fantasy", nije dobio
nominaciju u kategoriji albuma. Vest će se za ostale nagrade nadmetati u rep
kategorijama.
Engleska pevačica Adel dobila je šest nominacija, uključujući one u kategorijama
muzičko izdanje, pesma i album godine ("21").
Po šest nominacija dobili su i Bruno Mars i grupa "Fu Fajters", uključujući
kategoriju najbolji album. Miljenik kritičara, bend "Bon Iver" dobio je četiri,
od kojih dve za pesmu godine. Najveće iznenađenje je tehno grupa "Skrileks", sa
pet nominacija, uključujući onu za najboljeg novog izvođača.
Nominacije su najavljene po završetku četvrtog specijalnog godišnjeg koncerta
Američke akdemije za diskografsku umetnost i nauke, na kome su nastupali Lejdi
Gaga, Kejti Peri i Niki Minaž.
Adel je dobila nominacije u najprestižnijm kategorijama: za za album godine
"21", najbolji snimak i najbolju pesmu za "Rolling in the Deep" koja je nekoliko
nedelja bila prva na top listama. Osim nje, samo je Mars bio nominovan u sve tri
kategorije.
Ostale nominacije za snimak godine su "Holocene" "Bon Ivera", "Grenade" Marsa,
"Mamford & Sons" za "The Cave" i "Firenjork" Kejti Peri. Za pesmu godine,
kategoriju koja nagrađuje najbolji tekst, bili su nominovani "The Cave",
"Granade", "Holocene" i "You and I" Lejdi Gage.
Kategorija za najbolji album iznenadila je kako po tome ko je izostavljen, tako
i po nominacijama. Lejdi Gaga je dobila treće priznanje za svoj "Born this Way",
dok je rok grupa "Fu Fajters" nominovana za "Wasting Light", zajedno sa prvim
Marsovim albumom "Doo-Wops & Hooligans" i Rijaninim dens albumom "Loud".
Izostavljeni su favoriti poput albuma "Duets II", Tonija Beneta (85), kao i
zajednički album Džej Zija i Kanje Vesta "Watch the Throne".
Među nominovanima u toj kategoriji nema ni Tejlor Svift, koja je osvojila
nagradu za najbolji album 2010. Njen album "Speak Now", prodat je u 3.7 miliona
primeraka i neki kritičari su ga smatrali favoritom. Tejlor Svift je, ipak,
dobila tri nominacije, među kojima i za najbolji kantri album.
U kategoriji najbolji novi izvođač našli su se "D Bend of Peri", "Bon Iver",
Džej Kol, "Skrileks" i Niki Minaž, koja je dobila ukupno četiri nominacije.
Svečana 54. dodela Gremija održaće se 12. februara u Los Anđelesu. To je prva
dodela nagrada sa novim brojem kategorija, koje su sa 109 ove godine smanjene na
78.
Pored toga, ukinute su posebne kategorije za ženskog i muškog pevača u vokalnim
kategorijama za pop, ritam i bluz i kantri, tako da se pevačke zvezde međusobno
takmiče bez obzira na pol.
Ove godine, u kategoriji za najbolji pop solo nastup, Bruno Mars je jedini
nominovani muškarac, sa pesmom "Grande". Ostale su Adel "Someone Like You",
Lejdi Gaga "You and I", Pink za "(Expletive) Perfect" i Kejti Peri za
"Firework". |
|
Moje telo – Tvoje delo u zrenjaninskom muzeju |
| |
Izložba "Moje telo – Tvoje delo" na kojoj će biti predstavljene slike i
crteži na temu akta iz Likovne zbirke zrenjaninskog muzeja biće otvorena u
Salonu Narodnog muzeja Zrenjanin u petak 2. decembra, najavili su organizatori.
Na ižložbi će biti predstavljena 54 rada 11 autora, a uz svaki rad biće dodat
određeni stih na temu ljudskog tela, izabran iz biblijske Pesme nad pesmama i
poezije kasnijeg perioda.
Biće izloženi radovi minhenskih đaka Steve Aleksića i Aleksandra Sekulića, Vase
Pomorišca i Zore Petrović, kao i umetnika koji imaju legate u Narodnom muzeju
Zrenjanin Janoša Ajha, Pauline Sudarski, Friderike Bende, Tivadara Vanjeka i
Vladislava Vukova.
Predstavnica zrenjaninskog muzeja Sanja Vrzić rekla je da su uz izložene
slikarske radove dodati stihovi Vilijama Šekspira, Aleksandara Puškina, Volta
Vitmana, Rabindranata Tagorea, Milana Rakića, Miloša Crnjanskog, Vladimira
Majakovskog, Tina Ujevića, Vesne Parun, Pabla Nerude, Milana Kundere i Arsena
Dedića.
"Ovakav postupak proizilazi iz namere da se ovoj iskonskoj, a i danas veoma
aktuelnoj temi kao što je ljudsko telo priđe sa likovnog i literarnog aspekta",
rekla je Vrzić.
Izložba će biti otvorena do 2. februara 2012. godine. |
|
Servantes čileanskom pesniku |
| |
Čileanski pesnik Nikanor Para ovogodišnji je dobitnik nagrade Servantes,
najvišeg književnog priznanja na španskom govornom području, za pesme u kojima
svakodnevni sleng spaja sa tradicionalnim stihom.
Španski ministar kulture Anheles Gonsales-Sinde saopštio je danas da je ugledno
priznanje pripalo 97-godišnjem Pari, pesniku, esejisti i fizičaru.
Para je prvu zbirku poezije objavio 1937. i kasnije usvojio stil koji je nazivao
anti-poezija, nastao uvođenjem kolokvijalnog jezika u tradicionalnu poeziju,
navodi špansko ministarstvo kulture.
Dvostruki je dobitnik čileanske nacionalne nagrade za literaturu, 1969. i 1981,
a njegove knjige prevedene su na veći broj jezika.
Nagrada Servantes, uz koju se dobija ček na 125.000 evra, dodeljuje se autorima
koji doprinose obogaćivanju književnosti na španskom jeziku. Prošle godine
pripala je Ani Mariji Matute iz Španije.
Priznanje je prvi put dodeljeno 1976, a među ranijim dobitnicima su Meksikanac
Karlos Fuentes, Peruanac Mario Vargas Ljosa i Španac Kamilo Hose Sela. |
|
Premijera digitalizovanog Karađorđa |
| |
Digitalna restaurisana kopija filma "Život i dela besmrtnog vožda Karađorđa"
prikazana je u sredu, 30. novembra, u Muzeju Jugoslovenske kinoteke, na
stogodišnjicu premijere tog najstarijeg srpskog, a i balkanskog igranog filma,
izjavio je upravnik Arhiva Jugoslovenske kinoteke Aleksandar Erdeljanović.
On je na konferenciji za novinare kazao da je taj film, čiji je producent bio
Svetozar Botorić, snimljen 1911. godine, 30. novembra, u Grand bioskopu hotela
"Pariz", na Terazijama.
Kako je kazao direktor radne jedinice "Srbija marke" Radomir Bojanić, u sredu,
30 . novembra pušteno je u promet i 100.000 poštanskih marki, koje je naslikao
slikar Boban Savić, inspirisan scenom iz tog prvog srpskog igranog filma.
"Poštansku marku prati i žig, kao i koverat koji ima tiraž od 800 primeraka",
naveo je on.
Erdeljanović je podsetio da je reditelj tog filma bio srpski glumac Čiča Ilija
Stanojević, koji je igrao ulogu Vožda u tom filmu, uz ansambl Narodnog
pozorišta.
"U proteklih više od godinu i po dana tim stručnjaka iz Odeljenja digitalne
restauracije Arhiva Jugoslovenske kinoteke radio na digitalizaciji 'Karađorđa'",
naveo je on.
Kako je kazao, postojeća kopija filma, koja je bila oštećena, zbog
višedecenijskog čuvanja u lošim uslovima je sada restaurirana digitalizacijom
verzije filma koja je došla u Srbiju 2004. godine.
"Restauracija je završena pre mesec dana, pa je u Sinhro-film laboratoriji u
Beču iskopirana, gde je urađeno tintiranje, odnosno dobijena je boja koja liči
na boje iz perioda kada je film nastao", objasnio je Erdeljanović.
Upravnik Arhiva kinoteke je naveo i da je, nakon premijere, taj film prikazivan,
pre i posle Prvog svetskog rata.
"U Srbiji je postojala jedna kopija 'Karađorđa' posle rata i poslednji put je
prikazana 1928. godine, kada je rezervni kapetan Živorad Pavlović prikazao taj
film, i još neke naše stare filmove, iseljenicima u Americi", rekao je
Erdeljanović.
Prema njegovim rečima, filmu se, nakon toga, gubi svaki trag i Jugoslovenska
kinoteka je "tražila 'Karađorđa' do 2003. godine, kada je na stručnom skupu u
Budimpešti upravnik austrijskog Filmskog arhiva Nikolaus Vostrij kazao da oni
imaju neke stare srpske filmove.
"Medu njima je bio i 'Karađorđe'", kazao je Erdeljanović i dodao da je Kinoteka
u proteklih osam godina, pored tog filma, restaurirala oko 20 filmova pronađenih
u bečkom arhivu. |
|
Blek Sabat u Beogradu 28. juna 2012. u originalnoj postavi |
| |
Hevi metal grupa "Blek sabat" (Black Sabbath), najistaknutiji pionir ovog
žanra, sviraće 28. juna sledeće godine na beogradskom Ušću, saopštio je
organizator kocnerta, Avalon produkcija.
"Blek sabat" će po svoj prilici nastupiti u originalnoj postavi sa pevačem
Ozijem Ozbornom (Ozzy Osbourne) koji je tokom poslednje dve decenije povremeno
držao koncerte ali nije ušao u studio još od poslednjeg zajedničkog albuma
"Never Say Die" (1978).
Ozborn, gitarista Toni Ijomi (Tony Iommi), basista Gizer Batler (Geezer Butler)
i bubnjar Bil Vard (Bill Ward) objavili su 11. novembra da su se ponovo okupili,
da posle 33 godine snimaju novi studijski album i da sledeće godine kreću na
turneju.
Kako je saopštila Avalon produkcija, "po mnogima najveći metal bend svih vremena
održaće (na Ušću) koncert za ceo prostor jugoistočne Evrope, odnosno za
poklonike iz svih zemalja bivše Jugoslavije, Bugarske, Mađarske i Rumunije".
Kapacitet koncerta je ograničen na 20.000 posetilaca, a cena ulaznica i početak
prodaje biće, kako se navodi, objavljeni sledeće sedmice.
"Blek sabat" su osnovani 1968. godine u Birmingemu pod nazivom "Ert" (Earth) i
svirali su teški rok sa elementima bluza. Sledeće godine su promenili ime,
počeli da sviraju grublje i glasnije i okrenuli se okultnim i horor temama.
Rame uz rame sa grupama "Led cepelin" i "Dip parpl", "Blek sabat" su definisali
hevi metal, ali dok se prva dva benda eksperimentisala sa drugim muzičkim
stilovima, ostajući generalno u domenu hard roka, Ozborn, Ijomi, Batler i Vard
zauvek su ostali asocirani sa metalom.
Debi album "Black Sabbath", objavljen u februaru 1970. godine na petak
trinaesti, grupi je doneo komercijalni uspeh i prezir kritičara, a u oktobru
iste godine pojavio se drugi album "Paranoid", koji se danas smatra klasikom
hevi metala i rok muzike uopšte.
Sa te izuzetno uticajne ploče potiču i najpoznatije pesme "Blek sabata" -
"Paranoid", "War Pigs", "Iron Man" i "Planet Caravan".
Sa Ozbornom u postavi grupa je objavila albume "Master Of Reality" (1971),
"Black Sabbath Vol. 4" (1972), "Sabbath Bloody Sabbath" (1973), "Sabotage"
(1975), "Technical Ecstasy" (1976) i "Never Say Die!" (1978), koji su uglavnom
dobro prodavani.
Kada je Ozborn otišao iz "Blek sabata" da gradi solo karijeru, koja se pokazala
izuzetno uspešnom, zamenio ga je Roni Džejms Dio (Ronny James Dio). S njim u
postavi nastao je hvaljeni album "Heaven Or Hell" (1980), kao i "Mob Rules"
(1981) kojim je završen zlatni period stvaralaštva grupe a počelo značajnije
osipanje njenog članstva.
Posle Dija, pevači "Blek sabata" nakratko su bili Ijan Gilan (Ian Gillan), Glen
Hjuz (Glenn Hughes), Rej Gilen (Ray Gillen) i Toni Martin (Tony Martin), a tokom
osamdesetih godina prošlog veka jedini originalni član postave benda bio je Tomi
Ijomi.
Kada je i sam Ijomi započeo solo karijeru i snimio album "Seventh Star" (1987),
izdavač Varner Bros (Warner Bross) je pristao da ga objavi tek kada se slavni
gitarista saglasio da na omotu ploče piše "Blek sabat, sa Tonijem Ijomijem"
(Black Sabbath feat. Tony Iommi).
U međuvremenu, Ozi Ozborn je snimao odlično ocenjivane albume, pravio, usled
pijanstva i narkomanije, teške skandale kao što su odgrizanja glave živom golubu
(1981) i živom slepom mišu (1982) a sa porodicom je postao planetarna zvezda
rialiti programa "Ozbornovi".
Nedavno je objavio knjigu sa savetima o zdravom životu.
"Blek sabat" u obnovljenoj originalnoj postavi sa Ozbornom pokušao je još 2001.
godine da snimi album, ali se to izjalovilo zbog pevačevih obaveza. Pesme je
trebalo da producira Rik Rubin (Rick Rubin), koji će s grupom raditi najavljeni
novi album.
"Blek sabat" su uvršteni i u američki i britanski hol najslavnijih imena
rokenrola a muzička televizija MTV proglasila ih je za najveći metal bend svih
vremena.
Grupa je prodala više od 70 miliona primeraka svojih albuma dok je Ozborn svoje
solo albume prodao u više od 55 miliona. |
|
Pronađena statua Amenhotepa Trećeg |
| |
Egipatski arheolozi pronašli su veliku statuu faraona Amenhotepa
Trećeg, koji je Egiptom vladao pre skoro 3.000 godina i bio deda čuvenog
dečaka-faraona Tutankamona.
Vrhovni savet za antikvitete saopštio je da je statua pronađena u faraonovom
hramu u Luksoru.
Statua visoka 13,5 metara načinjena je od obojenog kvarcita i čini je nekoliko
velikih blokova koji će, kada budu spojeni, predstavljati faraona koji stoji.
Amenhotep Treći vladao je od 1390. do 1352. godine pre nove ere.
Velika statua pronađena je nakon otkrića nekoliko relikvija Amehotepa Trećeg
prošle godine u njegovom hramu u Luksoru.
Arheolozi su proletos pronašli još jednu statuu Amenhotepa Trećeg visoku 13
metara, koja je sa statuom koja je sada nađena krasila severni ulaz u veliki
hram na zapadnoj obali Nila. |
|
Karte za Egzit po promotivnoj ceni |
| |
Prva grupa ulaznica za naredni muzički festival Egzit (Exit) 2012. sa
popustom od 60 odsto biće puštena u prodaju 16. decembra tačno u podne,
saopštilo je udruženje Egzit.
Ulaznice po ceni od 4.490 dinara prodavaće se u vrlo ograničenom broju, a oni
koji se 16. decembra budu prvi ulogovali na sajt za prodaju gigstidž.com moći će
da kupe najviše četiri ulaznice po sniženoj ceni.
U saopštenju udruženja Egzit se navodi da će najbrži kupci ostvariti i
privilegiju da svakog narednog decembra, pre svih, po posebnoj ceni kupe
ulaznice za Egzit, a najavljena su i brojna druga iznenađenja.
Sledeći kontigent ulaznica biće pušten u prodaju po promotivnoj ceni od 6.990
dinara za četvorodnevne ulaznice, a redovna cena karata biće 10.990 dinara.
Novi, trinaesti Egzit festival održaće se od 12. do 15. jula 2012. godine na
Petrovaradinskoj tvrđavi u Novom Sadu. |
|
Žarko Laušević o zločinu, kazni, besnilu i ludilu |
| |
Knjiga glumca Žarka Lauševića "Godina prođe, dan nikad" u izdanju kompanije
"Novosti" je od srede u prodaji, a čitaoci treba da očekuju delo koje govori o
zločinu, kazni, besnilu i ludilu, izjavio je danas direktor kompanije Novosti
Manojlo Vukotić.
Na promociju u sali Jugoslovenske kinoteke, pred brojnom publikom, prijateljima,
glumcima i javnim ličnostima, Vukotić je rekao da žanrovski delo Žarka Lauševića
nije autobiografija, dnevnik, ili roman, već sve to zajedno.
On je rekao da je knjiga "Godina prođe, dan nikad" štampana u 50.000 primeraka
koji će se u prodaji naći na kioscima štampe, a najavio je da bi kompanija
"Novosti" trebalo da objavi i drugi tom tog dela.
Vukotić je agenciji Beta rekao da knjiga Žarka Lauševića najverovatnije neće
biti promovisana u Crnoj Gori, da taj događaj ne bi bio povod i mesto za
eventualne incidente.
Na promociji je emitovan i kratak snimak Žarka Lauševića i njegovo kazivanje
odlomka iz knjige, napisane u Americi gde taj glumac živi nakon odslužene kazne
zatvora na koju je bio osuđen zbog ubistva dvojice mladića i ranjavanja trećeg u
Podgorici 1993. godine.
Odlomke iz Lauševićeve knjige čitao je i glumac Branislav Lečić koji je rekao da
to delo nije napisano da bi Laušević bio rehabilitovan, nego kao suštinska
potreba jednog čoveka da se suoči sa samim sobom.
Lečić je rekao da će iskrena ispovest i redak primer nečijeg dubokog kajanja
pretočenog u knjigu, čitaocima pomoći da se suoče sa samim sobom, kao i da
shvate potrebu za praštanjem.
Teatrolog Jovan Ćirilov rekao je da je neverovatno sa koliko je iskrenosti i
koncentracije Laušević napisao svoju ispovest, gotovo jedinstvenu u svetskoj
literaturi, jer na oko 400 stranica nema nijedne ponovljene misli, ni rečenice.
Ističući da je u današnjem društvu prisutna zloupotreba termina "tragičar",
Ćirilov je rekao da je Laušević moderni tragični junak koji je to doživeo
sticajem okolnosti, umesto da glumi tragične figure.
"Cela knjiga dokaz je banalne činjenice da talentovan čovek nikada nema samo
jedan talenat", rekao je Ćirilov.
Advokat Vladan Bojić rekao je da je Lauševiću "od početka bilo oduzeto pravo na
pravično suđenje i da je tu nepravdu nosio dostojanstveno, bez pobune".
Prema njegovim rečima Laušević nikada nije bio u bekstvu, već je u Ameriku
otišao krajem 1999. godine, nakon dve osude na četiri godine, dok je sud izrekao
kaznu na 13 godina tek 2001. godine.
On je novinarima posle promocije rekao da taj predmet nije završen i da je reč o
"delikatnom pravnom postupku", ali nije želeo da govori o detaljima slučaja.
Promociji Lauševićeve knjige prisustvovale su glumice Svetlana Bojković, Neda
Arnerić, pesnik Ljubivoje Ršumović, političar i pisac Vuk Drašković, glumac
Radoš Bajić i druge ličnosti iz javnog i kulturnog života. |
|
Oglasavanje Marketing
|
