SRBIJA

Ceca Ražnatović i Natalijina deca

Nemačka preti vetom za Srbiju

Berlin, Beč i London uzdržani

U Jagnjenici više povređenih, dogovora još nema

Euleks istražuje više od 30 lokacija

Kosovski Srbi ne mogu da dobiju državljanstvo Rusije

U registar Agencije upisano više od 19.000 funkcionera

Ceca Ražnatović i Natalijina deca

Mada je Željko Ražnatović umro pre 11 godina, njegovi naslednici se i dalje interesuju za ostavinsku raspravu i nasleđe. Arkan je iza sebe ostavio pored vile na Dedinju, pekare, FK "Obilić" i nekoliko stanova. Od devetoro svoje dece ima i pet unučadi. Arkanovi naslednici žive u SAD, Belgiji, Španiji i Srbiji. Poznavaoci Arkanove porodice tvrde da sinovi Mihailo i Vojin Ražnatović od sve dece najviše liče na oca. Njima je zajedničko i to što su glasno zatražili da naslede imovinu svog pokojnog oca. - Tražimo deo od prodaje očevih pekara, od prodaje fudbalera "Obilića", moj brat Nikola traži očev sat - izjavio je Vojin Ražnatović 2003. godine, pre nego se sa majkom Natalijom, bratom i sestrama Mašom i Milenom preselio u Kaliforniju. Naime, kada su se 1994. godine zbog Svetlane Veličković razveli Željko Ražnatović i njegova supruga Natalija, Arkan je sinovima Vojinu i Nikoli poklonio dva stana u Atini. Za razvod Natalija je dobila novac, a potom su joj Željko i Svetlana Ražnatović slali po 50.000 maraka godišnje. Tim novcem su se četvoro Arkanove dece Vojin, Nikola, Milena i Maša iz braka sa Natalijom školovali u Grčkoj. Posle Željkove smrti udovica Svetlana Ražnatović je obećala da će brinuti o njegovoj deci u Grčkoj. Tada je rekla Nataliji Martinović: - Ja ću izdržavati i tvoje četvoro i moje dvoje jer su oni sada siročići. Sve što im je obećao Željko ja ću da im ispunim. Slaću im pare i izdržavaću ih - obećala je Ceca. To obećanje je Ceca, tvrdi Vojin Ražnatović, držala svega nekoliko godina, jer joj je potom ponestalo novca. - Želeli smo da se preselimo iz Atine jer tamo više nismo mogli da živimo bez dovoljno para - izjavio je Vojin Ražnatović, koji se od sve dece najčešće pojavljuje u javnosti preko svog sajta i društvene mreže. Natalija Martinović je prodala dva porodična stana u Atini i preselila se sa decom u Kaliforniju. Novcem koji je dobila od prodatih Arkanovih stanova u Menhetn biču kupila je kuću za 462.000 dolara. Bavila se trgovinom nekretninama da bi finansirala studije svoje četvoro dece. Vojin i njegov brat blizanac su studirali glumu, ali i radili po klubovima u Los Anđelosu, Las Vegasu i Palm Springsu. Pre dve godine Vojin je sa Barbarom Vang, deset godina starijom Kineskinjom dobio vanbračnu kćerku Miju. Tada je na sajt postavio video snimak proslave 51. rođendana svoje majke Natalije Martinović. Na snimku pod nazivom "Las Vegas putovanje", Vojin Ražnatović pita: "Mama je'l ti lepo? Ovo je Jutjub produkcija". A majka Natalija Martinović odgovara: "Naravno da mi je lepo". Na proslavi koja je održana u hotelu "Enkor" u Las vegasu pored majke Natalije i sina Vojina, su sin Nikola, nevenčana snaja Barbara Vang i Dušan Marić Mare. - Natalija je pre više meseci oglasila prodaju kuću od 130 kvadrata u Menhetn Biču, u okrugu Los Anđeles, koju je, kako navodi prodaje za 679.000 dolara. Arkanova bivša žena i deca sada žive u različitim državama SAD. Dok je Natalija ostala u Kaliforniji, Vojin se preselio u Las Vegas, a njegova sestra Milena živi u Nju Orleansu, država Luizijana - kaže novinarka Irena Divković-Milanović. Vojin , sin Željka Ražnatovića Arkana, se posle završenog fakulteta zaposlio u firmi lanca hotela i kazina čiji je vlasnik deda čuvene bogatašice Paris Hilton. Njegova sestra Maša je završila studije i zaposlila se u Njujorku. Zanimljivo je da danas nijedno od četvoro Arkanove dece iz braka sa Natalijom ne nosi njegovo prezime Ražnatović. Vojin, Nikola, Milena i Maša se prezivaju Martinović. I pored toga Natalija Martinović je prošle godine pokrenula novu ostavinsku raspravu protiv Svetlane Ražnatović u nadi da će dobiti deo Arkanove imovine. Nastavlja se... NASLEDNICI BEZ PREZIMENAE

Nemačka preti vetom za Srbiju

Nemačka preti da će sprečiti da Srbija iduće nedelje dobije statusa kandidata, što će s olakšanjem prihvatiti i neke druge članice Evropske unije, piše nedeljnik "Juropian vois" na svojoj internet strani. Iako je nemačka kancelarka Angela Merkel proteklih nedelja povećala pritisak na Srbiju zbog krize na severu Kosova, "tvrd stav Nemačke je ipak iznenađenje za druge članice" Evropske unije, ocenjuje Juropian vois (www.europeanvoice.com). Nedeljnik citira neimenovanog diplomatu koji smatra da je mogućnost nemačkog veta "dočekana s olakšanjem u drugim prestonicama" i dodao da u Holandiji i Finskoj ne vlada pozitivno raspoloženje za proširenje EU. I Francuska i, s manjim ubeđenjem, Velika Britanija veruju da Srbija mora da uradi više da dobije status kandidata, ali neće ići toliko daleko da blokiraju odborenje statusa koje je uslovno preporučila Evropska komisija u oktobru, navodi Juropian vois. Nemački ministar odbrane Tomas de Mezjer povodom sastanka iduće nedelje na kojem će se odlučivati o kandidaturi, rekao je juče da se "Srbija svakim danom udaljava od pozitivne odluke". S druge strane, jedan visoki zvaničik Evropske unije rekao je da ostali u Evropi "izgleda treba da se naviknu da Nemačka radi stvari koje ostale članice teško mogu da razumeju". "Isto je (sa Srbijom) kao i s evrozonom", dodao je on. Jedan od diplomata članica Unije rekao je da su Srbi uradili ono šo je traženo od njih. "Zaslužuju status kandidata". ministar spoljnih poslova Bugarske Nikolaj Mladenov rekao je za Juropian vois da će, ako se ne napreduje po pitanju kandidature Srbije 9. decembra, "poruka biti da je proširenje obustavljeno i to će biti katastrofalno za Zapadni Balkan". Srbi nastavljaju nasilnu akciju na severu Kosova i kada je NATO pokušao da ukloni srpske blokade u ponedeljak, dva nemačka vojnika su zadobila prostrelene rane, dok je ukupno 30 pripadnika Kfora povređeno, navodi nedeljnik i dodaje da Angela Merkel želi da Beograd obuzda grupe Srba koji napađu vojnike NATO. Juropian vois navodi da je predsednik Srbije Boris Tadić u utorak priznao da su ti napadi ugrozili nastojanja Srbije i prvi put zatražio od kosovskih Stba da uklone blokade. Tadić koji će u subotu u Berlinu prisustvovati konferenciji Socijaldemorkatske partije zatražio je sastanak s nemačkom kancelarkom u pokušaju da poboljša njihove odnose, zategnute od poslednjeg sastanka u Beogradu u avgustu, navodi Juropian vois. Premda Vlada Srbije tvrdi da ne kontroliše kosovske Srbe, De Mezjer je rekao da Nemačka ne veruje da Beograd nema uticaja na Srbe na severu Kosova. "Minimum što možemo tražiti jeste da Srbija doprinese deeskalaciji situacije na Kosovu", rekla je poslanica nemačkih Zelenih Franciska Brantne i dodala: "Poruka Srbiji je - ne možemo vam dati kandidaturu dok pucate na naše vojunike". Pored toga, Francuska je saopštila da je "prerano" da EU sledeće nedelje odredi datum za pocetak pristupnih pregovora Crnoj Gori, navodi nedeljnik.

Berlin, Beč i London uzdržani

Šef nemačke diplomatije Gido Vestervele izjavio je juče u Briselu da Berlin još nije odlučio da li će podržati kandidaturu Srbije za članstvo u Evropskoj uniji, naglašavajući "veliku zabrinutost Nemačke" zbog napada na vojnike Kfora na severu Kosova. Vestervele je uputio "kritiku svakoj političkoj podršci takvom ponašanju", istakavši da je on "uvek podržavao evropsku perspektivu zemalja Zapadnog Balkana". "Ali ovo što se dešavalo proteklih dana jeste sve samo ne produktivno", podvukao je nemački ministar inostranih poslova. Sličan stav je izneo i austrijski ministar Mihael Špindeleger koji je oštro osudio napade na austrijske, mađarske i nemačke vojnike Kfora na severu Kosova. Špindeleger je rekao da će Beč teško pristati na kandidaturu Srbije ako nasilje ne samo ne bude obustavljeno, već i vinovnici tog nasilja pronađeni i izvedeni pred sud. Prema izvorima zasedanja, Velika Britanija je takođe, zahtevajući da se obustavi nasilje i uklone barikade na severu Kosova, zasad uzdržana prema davanju Srbiji mogućnosti da dalje napreduje ka članstvu u EU. London je, međutim, stavio do znanja da snažno podržava dalje proširivanje Unije. Više zemalja na zasedanju su okvirno stavile do znanja da bi dalji napredak u dijalogu morao dovesti do jednoglasnog stava EU da se Srbiji odobri kandidatura za članstvo. Rumunski ministar Teodor Bakonski naglasio je da Rumunija podržava mišljenje Evropske komisije da je Srbija zaslužila da dobije status kandidata za članstvo i ne smatra da to treba dovoditi u vezu s dijalogom Beograd-Priština. Bakonski je rekao da je na zasedanju posebno Nemačka osudila incident na severu Kosova i kao uslov postavila to da za kandidaturu Srbije dođe do napretka u dijalogu Beograd-Priština. Šef rumunske diplomatije je naglasio da "Srbija želi da bude članica EU", istakavši da "u Srbiji postoji evropska politička elita koja mora ubediti svoje stanovništvo da u dijalogu ima šta i da dobije". Za Holandiju je, prema holandskim izvorima, ključno to što je Srbija sprovela reforme i okončala saradnju s Haškim sudom, ali smatra da mora doći i do napretka u dijalogu Beograd-Priština. Francuski ministar inostranih poslova Alen Žipe je izjavio da će Pariz podržati davanje Srbiji statusa kandidata za članstvo u EU, naglasivši da dijalog Beograd-Priština teče uz "obećavajuće pomake". Francuski ministar je predočio da će odobravanje kandidatskog statusa Beogradu evropskoj dvadesetsedmorici "omogućiti dalji dijalog sa Srbijom i da se ona podstakne da nastavi putem kojim je krenula". Žipe je rekao da su o tome razgovarali ministri inostranih poslova EU koji su osudili "događaje na severu Kosova, i u kojima je bilo preko 50 ranjenih, među kojima ima Nemaca, Austrijanaca, Mađara (pripadnika Kfora)". "Ne postoji drugo rešenje već da se nastavi istinski konstruktivan dijalog Prištine i Beograda", stavio je do znanja francuski ministar. "Taj dijalog je, uostalom, obnovljen ovih dana, uz pomake koji se čine obećavajućim", rekao je Žipe. "Ja sam stavio do znanja da, kako bismo ohrabrili Srbiju da nastavi u tom pravcu, treba joj poslati pozitivne znake i Francuska je otud za to da se Srbiji sad odobri kandidata za članstvo (u EU)", zaključio je Žipe. Šefovi diplomatija Švedske i Luksemburga, Karl Bilt i Žan Aselborn, stavili su do znanja da su za to da se Srbiji odobri status kandidata, imajući u vidu da dijalog s Prištinom ide u dobrom pravcu i da je Beograd pozvao kosovske Srbe da napuste barikade.

U Jagnjenici više povređenih, dogovora još nema

Kfor je u ponedeljak u Jagnjenici kod Zubnog Potoka sproveo akciju uklanjanja barikade u kojoj su povređena dva vojnika i više od 30 Srba, a za sada, bez obzira na razgovore zvaničnika Kfora i predstavnika Srba, dogovora za rešavanje situacije nema. Namački i austrijski vojnici Kfora oklopnim vozilom su pomerili sa puta autobus, kamion i dizalicu koji su služili za blokadu puta. Nakon toga su razvukli bodljikavu žicu i prekinuli svaku komunikaciju tim putem. Nakon akcije u Zubinom Potoku oglasile su se sirene, pa je veliki broj građana krenuo ka barikadi. U prvom delu akcije nije bilo povređenih, ali su građani nakon toga prema navodima Kfora, počeli da pucaju iz lakog naoružanja, bacaju kamenje što je primoralo vojnike da koriste gumene metke i suzavac. Prema srpskim izvorima, tokom sukoba Kfor je koristio i šok bombe i vodeni top. Vojnici Kfora su dobili nalog da koriste bojevu municiju ukoliko budu napadnuti. Vojnici su preko megafona rekli građanima da je jedan od njihovih komandanata pogođen u ruku i da su za to odgovorni građani. To je izazvalo revolt okupljenih koji su uzvikivali da je to laž i da nisu koristili vatreno oružje. Vojnici Kfora su preko megafona tada pozivali da se raziđu. S Kforom je dva puta pregovarao predsednik opštine Zubin Potok Slaviša Ristić, ali dogovora nije bilo. Ristić je ocenio da je akcija nepotrebna jer Kfor ima slobodu kretanja na severu. Ristić je zamolio vojnike da se vrate na početnu poziciju i da oslobode put koji drže u blokadi. Iz Kfora su, međutim, zatražili da se građani povuku i najavili da će na mestu gde je bila barikada, ka albanskom selu Čabra, postaviti stalni punkt. Upravnik Doma zdravlja u Zubinom Potoku Borivoje Jakšić rekao je da je u sukobima s Kforom kod Zubinog Potoka povređeno između 30 i 50 građana, ali da niko nije životno ugrožen. U kosovskoj Mitorovici zbirnuto je njih 15, od kojih je jedan na intezivnoj nezi, četiri na ortopediji i hirurgiji. Među demonstrantima su svi predsednici opština na severu Kosova i načelnik Kosovskomitrovačkog okruga, kao i državni sekretar u Ministarstvu za Kosovo i Metohiju Oliver Ivanović. Predsednik Opštine Kosovska Mitrovica Krstimir Pantić lakše je povređen suzavcem i pomoć mu je ukazana na licu mesta.

Euleks istražuje više od 30 lokacija

Euleks će zajedno sa beogradskim i prištinskim timom za nestale, iduće godine istražiti 36 mesta na kojima bi se, kako se pretpostavlja, mogli naći posmrtni ostaci nestalih tokom sukoba na Kosovu i Metohiji. "Euleksovi forenzički eksperti iz Odeljenja za sudsku medicinu ispitaće tokom iduće godine više od 30 potencijalnih lokacija kao deo njihovog stalnog traženja za nestalima za vreme i posle sukoba na Kosovu", navodi se u saopštenju Euleksa. Odeljenje planira da ispita lokacije i sprovede ekshumacije u regionu Đakovice, Peći, Kline, Prizrena, Mitrovice, Srbice i Podujeva. Predstavnik prištinske delegacije Pajazit Nuši najavio je prošle nedelje u Beogradu, posle sastanka radnih grupa Beograda i Prištine za nestale, da će 2012. godine biti istraženo 36 lokacija na Kosovu na kojima se sumnja da postoje grobnice. "Euleksovi sudsko-medicinski eksperti nastaviće intenzivni rad na proceni lokaliteta, ekshumacijama, obdukcijama i identifikovanjem, izjavio je ko-rukovodilac Euleksovog Odeljenja za sudsku medicinu Alan Robinson. Odeljenje za sudsku medicinu će nastaviti da održava veze sa relevantnim organima vlasti kad je u pitanje otkrivanje mogućih lokaliteta izvan Kosova. Euelks očekuje da će naredne godine biti zavrřeno ispitivanje neidentifikovanih ostataka u Odeljenju sudske medicine. "Radi projekta revizije tog slucaja bila je potrebna istraga koja je trajala duze od dve godine, koja je za rezultat imala više od 30 novih identifikacija. Tokom sledece godine biće ispitano još 85 slučajeva", navodi Euleks. Euleks će nastaviti da podržava modernizaciju sudske medicine na Kosovu, kroz blisku saradnju sa lokalnim stručnjacima sudske medicine i drugim specijalistima. Robinson je, naveo da je u toj oblasti ostvaren značajan napredak. Predsedavajuća radne grupe za nestale Lina Milner izjavila je prošle nedelje u Beogradu da na Kosovu i Metohiji postoji još 1.799 nestalih, i da je proces rasvetljavanja njihovih sudbina suviše spor. Na sastanku je ocenjeno da će pronalasku nestalih doprineće nepristrasna istraga navoda iz izveštaja Dika Martija.

Kosovski Srbi ne mogu da dobiju državljanstvo Rusije

Rusija ne može da ispuni zahtev kosovskih Srba za rusko državljanstvo jer to nije predviđeno njenim propisima, izjavio je zvanični predstavnik Ministarstva spoljnih poslova Aleksandar Lukaševič, prenoseći stav predsednika Dmitrija Medvedeva. Lukaševič je na konferenciji za novinare rekao da je zahtev kosovskih Srba prenet predsedniku Medvedevu. "Uzimajući u obzir da taj zahtev ne može biti ispunjen zbog odredbi ruskog zakona o državljanstvu, Medvedev je poručio da se intenzivira podrška kosovskim Srbima u drugim oblicima", rekao je Lukaševič. Prema njegovim rečima, odlučeno je da se kosovskim Srbima pošalje humanitarna pomoć, a prvi avion Ministarstva za vanredne situacije već je poslat u Srbiju. Po nalogu predsednika Rusije sada se formira konvoj sa još jednom turom humanitarne pomoći, naveo je Lukaševič. On je dodao da Rusija namerava da preko Uneska pokrene restauraciju manastira na Kosovu. "Nastavićemo političko-diplomatskim sredstvima da obezbeđujemo zakonaska prava i interese Srba koji žive na Kosovu", rekao je ruski diplomata. Medevedev je pri tom, dodao je Lukaševič, ponovio da je nepromenjen stav Rusije o nepriznavanju nezavisnosti Kosova. MSP Rusije će nastaviti da pazljivo prati da li sve strane - ukljucujući NATO i EU, poštuju odluke Saveta bezbednosti UN, pre svega Rezoluciju 1244, koja zahteva "obezbeđivanje uslova za miran život svih stanovnika Kosova", dodao je Lukaševič.

U registar Agencije upisano više od 19.000 funkcionera

U registar funkcionera koji vodi Agencija za borbu protiv korupcije ukupno je upisano više od 19.000 ljudi, pošto su uneti podaci o još 3.000 funkcionera, izjavila je portparolka agencije Aleksandra Kostić. Aleksandra Kostić rekla je agenciji Beta da nije poznat konačan broj funkcionera koji će biti upisani u registar, ali da će taj broj biti poznat posle narednih parlamentarnih i lokalnih izbora. "Ovo je najažurniji registar funkcionera u Srbiji do sada", navela je Aleksandra Kostić. Portparolka Agencije rekla je da su funkcioneri obavezni da u roku od sedam dana obaveste registar o stupanju na funkciju i o prestanku funkcije. Agencija je, pored registra funkcionera, uspostavila i registar o imovini funkcionera i katalog primljenih poklona funkcionera, kao i evidenciju pravnih lica i postupaka javnih nabavki.