KANADA

Mekgvinti upozorava: Svi će podeliti teret krize

Kanađani nisu najsrećniji na svetu

Kanadski direktori zaradili prosečnu platu za dva dana

BLIC VESTI

Da li aviokompanije diskriminišu visoke osobe?

Mršavljenje u humanitarne svrhe

Klement se izvinio tinejdžeru za uvredu

Magična pilula za zdravlje

Uticaj tehnologije na moralna načela

Mekgvinti upozorava: Svi će podeliti teret krize

Ontarijski premijer Dalton Mekgvinti upozorava da će teret krize svi morati da podele. On je skrenuo pažnju da će lekari, profesori, nastavnici i svi ostali koji plate dobijaju iz budžeta morati da budu efikasniji na svojim radnim mestima i na taj način pomognu u otklanjanju deficita u provincijskom budžetu. Takođe, najavio je da će izdvajanja za univerzitetska istraživanja biti umanjena za 42 miliona dolara. Pri tom, premijer Mekgvinti je obećao da će vlada učiniti sve da zaštiti zdravstvo i prosvetu i da će nastaviti sa uvođenjem mera za podsticaj privrede. Džordž Dikson, potpredsednik za univerzitetska istraživanja na Univerzitetu u Voterluu, kaže da će u naredne dve godine biti primetno manje sredstava za finansiranje različitih projekata.

Kanađani nisu najsrećniji na svetu

Sreća je veoma relativna stvar i sasvim je izvesno da nema univerzalnog kriterijuma koji određuje taj izrazito subjektivni osećaj, pokazuje najnovije ispitivanje mišljenja ljudi iz 58 zemalja sveta, koje je uradio Leger Marketing. Najočigledniji primer za to je da su se ispitanici iz Avganistana za dva poena našli ispred ljudi iz SAD. Na vrhu liste su stanovnici Fidžija, sa indeksom od čak 85, a slede Nigerija, Holandija, Švajcarska i Gana. Po ovom ispitivanju, Rumunija je na začelju sa indeksom minus 10, ali tu u blizini su i Egipat, Palestina, Srbija i Litvanija. Srbija je ostvarila rezultat 8, što nikako nije zavidan rezultat, ali po rečima Dejvida Šolca, direktora Leger marketinga, svaki rezultat iznad nule je dobar. Kanađani su se našli na 23. mestu, sa oko dve trećine ispitanih građana koji smatraju sebe srećnima, 13 odsto nikako nije u toj grupi, dok ostali ne mogu da odrede da li su srećni ili nesrećni. Za neke može biti iznenađenje da Kanađani nisu u grupi najsrećnijih ljudi, ali Šulc objašnjava da rezultat treba vezati za visoka očekivanja koja ljudi sa ovih prostora imaju od svojih života. On veruje da se definicija sreće u Kanadi razlikuje od onoga što se pod tim podrazumeva u drugim delovima sveta i da obuhvata i navike i očekivanja. Šulc kaže i da, uprkos relativno lošem plasmanu, u Kanadi u poređenju sa mnogim drugim delovima sveta, objektivno postoji dovoljno razloga koji nam mogu uliti sigurnost i spokoj. Pre svega, privreda je stabilnija. Indeks sreće izračunavan je tako što je procenat srećnih umanjivan za procenat nesrećnih, pa tako indeks za Kanadu iznosi 47. Po tome je Kanada izjednačena sa Japanom, čiji su žitelji ipak sačuvali optimizam, uprkos brojnim nedaćama koje su ih snašle u prošloj godini – zemljotresu, cunamiju i nuklearnoj katastrofi. U Kanadi su najsrećniji žitelji Manitobe i Saskačuana, a najmanje sunarodnici iz Alberte. Upravo tu se potvrđuje teza da je sreća povezana sa očekivanjima, koja su u Alberti očigledno veoma visoka, budući da su u provinciji nezaposlenost i stopa kriminala. Na globalnom nivou, najmanje su srećni sredovečni, od 51 do 65 godina starosti, dok su mlađi od trideset i stariji od 65 godina najsrećniji. Po religijama, procenat srećnih raste od najslabije plasiranih pravoslavaca, preko muslimana i hinduista, do judaista, katolika i protestanata.

Kanadski direktori zaradili prosečnu platu za dva dana

Zarade 100 najplaćenijih direktora kanadskih kompanija u proseku su više 189 puta od onoga što zaradi prosečan Kanađanin. Pretvoreno u dolare, za 2010. godinu to je 8,38 miliona u poređenju sa 44.366 dolara, ili pretvoreno u dane, to znači da je do podneva 3. januara svaki od tih izvršnih direktora već zaradio prosečnu kanadsku godišnju platu. Pored ovoga, primetno je da su primanja izvršnih direktora porasla za 27 odsto, dok su zarade većine stagnirale, ili čak niže u realnom iznosu, kada se uzme u obzir i inflacija. Ekonomista Hju Mekenzi, autor studije, objašnjava da su ekstremno visoke zarade izvršnih direktora više nego čudne, i da u suštini odražavaju problematično izmeštanje društvenih izvora u Kanadi i SAD-u, kao i u većem delu zapadne Evrope. On navodi da je u poslednjih dvanaest godina odnos između primanja izvršnih direktora i prosečnog zaposlenog doživljavao drstične promene. Tako su 1998. godine najplaćeniji direktori imali 105 prosečnih zarada, a potom 2007. godine čak 190, da bi 2009. to palo na 155. Mekenzi naglašava da se jaz uveliko povećava strukturom kompenzacionih isplata izvršnim direktorima. Prva trojica među najplaćenijim direktorima su iz Magne internešenel i to Frenk Stronač, sa 61,8 miliona, potom Donald Voker, sa 16, 7 miliona, i Sigfrid Volf, sa 16,5 miliona. Na listi je samo jedna žena, i to Nensi Satern, koja se nalazi na čelu Atka i Kanadijan jutilitiz iz Kalgarija, i na 85. mestu sa 4,8 miliona.

BLIC VESTI

OTAVA – Ovogodišnje praznike dvojica federalnih ministara pamtiće po tome što su rekli sudbonosno ’da’. Prvo se ministar za kulturnu baštinu Džejms Mur 29. decembra u Otavi oženio svojom devojkom Kortni Pejn, a onda je njegovim stopama pošao i jedan od najpoželjnijih kanadskih neženja, ministar odbrane Piter Mekkej, 46. On se 4. januara u Meksiku, u krugu najuže rodbine i prijatelja, oženio sa Nazanin Afšin-Džem, 32, nekadašnjom Mis Kanade, prvom pratiljom Mis sveta i aktivistkinjom za ljudska prava. SAREJ, BRITANSKA KOLUMBIJA – Saliha Alnur iz Sareja, Britanska Kolumbija, tuži kompaniju Kolgejt Palmolajv zbog bola i medicinskih problema sa gingivitisom, koji je nastao kao posledica slomljene četkica za zube tog proizvođača u njenim ustima. To se dogodilo 2006. godine i povreda je bila toliko jaka da se ona onesvestila zbog jakog krvarenja. Ona se odlučila da tuži kompaniju zbog toga što oni nisu reagovali adekvatno kada im se obratila neposredno po tom incidentu. Stručnjaci iz jedne ekspertske firme smatraju da je greška u dizajnu uzrok loma četkice, dok stručnjaci iz Kolgejt Palmolajva poriču bilo kakvu odgovornost za nastale povrede ili materijalnu štetu, naglašavajući da bi uzrok mogao biti neodgovarajuća upotreba. OTAVA – Drugu godinu za redom su, u anketi za ispitivanje javnog mnjenja koju su inicirali Postmedija njuz i Global njuz, na čelu liste profesija od poverenja su farmaceuti, a slede lekari, vojnici, piloti i nastavnici, i to baš tim redosledom. Na začelju se nalaze, takođe ponovo kao prošle godine, direktori, opštinski političari, sindikalni lideri, federalni političari i prodavci automobila. Zanimljivo je da je od ukupno 26 zanimanja sa liste, kod 25 zabeležen primetan pad poverenja, a da se jedino vojnicima veruje više svake godine. Popularnost je počela da im raste od terorističkih napada na Ameriku, pa je sada dostigla 74 odsto, u poređenju sa 57 koliko su imali 2003. godine. TORONTO – Krejg Skot, profesor Osgoode Hall Lanj School i borac za ljudska prava, postao je kandidat NDP-a za poslaničko mesto u izbornoj jedinici Toronto –Danfort. Pokojni lider NDP-a Džek Lejton je do svoje smrti bio predstavnik te izborne jedinice, a ovom izboru je prisustvovala Olivija Čau, njegova udovica. Premijer Stiven Harper trebalo bi da do 26. februara objavi datum za održavanje ovih dopunskih izbora. MONTREAL – Kada je istorija u pitanju, Kanađani više veruju muzejima, knjigama, nastavnicima i onima koji su i sami učestvovali u nekom događaju, nego onome što im internet pruža. Muzeji su prvi na listi, jer je čak 84 odsto izrazilo veliko ili određeno poverenje u njihovo predstavljanje istorije, dok sa druge strane svega pet odsto ispitanika ima veliko poverenje u izvore koje nalazi na internetu. Ispitivanje javnog mnjenja inicirala je Asocijacija za kanadske studije. OTAVA – Internet anketa Angas Rejda je pokazala da je najpopularniji kanadski premijer Bred Vol iz Saskačuana, a za slede dve dame, Alison Redford iz Alberte i Keti Danderdejl iz Njufaundlenda i Labradora. Na samom začelju je premijer Kvebeka Žan Šarest, a malo bolje je kotiran ontarijski premijer Dalton Mekgvinti. TORONTO – Najskuplji infrastrukturni projekat u Kanadi je linija lake železnice Iglton, objavio je magazin za infrastrukturu ReNenj Canada. Kako navode, cena je oko 8,2 milijarde dolara, a projekat bi trebalo da bude završen do 2020. godine. MONTREAL – Dan pre obeležavanja dve godine od katastrofalnog zemljotresa koji je 12. januara 200. godine pogodio Haiti, ministarka za međunarodnu saradnju Bev Oda je, zajedno sa haićanskim predsednikom Mišelom Martelijem, najavila je da će Kanada pomoći da se obnovi istorijski trg Champs de Mars u prestonici Port-o-Prensu. Tamo se sada i dalje nalazi pravi grad od šatora, tako da kanadska inicijativa podrazumeva i obezbeđivanje krova za oko pet hiljada porodica. Vrednost ovog projekta iznosi oko 19,9 miliona dolara. OTAVA – Sudeći po sadašnjem stanju stvari, moglo bi se dogoditi da skoro trećina homoseksualnih brakova sklopljenih u Kanadi od 2004. godine u suštini nije legalna. Radi se o brakovima ljudi iz drugih zemalja, koji su dolazili u Kanadu da se tu venčaju, jer tako nešto nisu mogli u svojim zemljama. Brakovi tih supružnika nisu zakonski važeći ni u Kanadi, pošto zemlje u kojima žive ne priznaju zajednicu supružnika istog pola. Premijer Stiven Harper se oglasio tim povodom, negiravši da će se zakon menjati. TORONTO – Federalna vlada stavila je zabranu na prodaju apartmana u Torontu, koji je u vlasništvu Sadija Gadafija, sina pokojnog libijskog diktatora Moamera Gadafija. Radi se stanu vrenom oko 1,6 miliona dolara, koji se nalazi na obali jezera. Kako prenosi Nešenel post, na spisku zamrznute imovine porodice Gadafi koji je sačinio Savet Bezbednosti UN, nalazi se i ovaj stan u Torontu. VATIKAN – Papa Benedikt naimenovao je torontskog nadbiskupa Tomasa Kristofera Kolinsa za jednog od 22 nova kardinala rimokatoličke crkve. Kolins je istakao da mu je iskazana velika počast i dodao da će i nadalje biti nadbiskup torontske eparhije. Kardinali su najbliži saradnici Pape, a samo mlađi od 80 godina među njima mogu da učestvuju u izboru novog poglavara rimokatoličke crkve, u slučaju smrti sadašnjeg pape Benedikta. Kolins je šesnaesti Kanađanin koji je do sada proizveden u kardinala. OTAVA – Ražalovani biskup Rejmond Lahej, 71, osuđen je na 15 meseci zatvora i dve godine uslovno, zbog unošenja dečje pornografije u zemlju. Iako je on priznao sve navode, dbrovoljno se predao i javno izvinio crkvi i žrtvama dečje pornografije, prema njemu su preduzete sve mere kao prema silovateljima, počev od uvođenja u registar. Biskup koji po psihijatrijskoj proceni nije pedofil, već se nalazi na uslovnoj slobodi, zato što je u pritvoru izdržao kaznu. Njegova sveštenička karijera je okončana i on će verovatno biti kažnjen i u skladu sa crkvenim normama. TORONTO – Skoro devet od deset građana veruje da će godina koja je upravo počela biti dobra za njih i njihove porodice. Zanimljivo je da su samo dan ranije objavljeni i prošlogodišnji rezultati istog takvog istraživanja, gde je četiri petine građana sa takvim optimizmom dočekivalo 2011. godinu. Najveći razlog za optimizam leži u svesti Kanađana da je ovde privredna situacija znatno bolja nego u mnogim drugim zemljama, koje su uz to imale i politička previranja. OTAVA – Udruženje novinara koji se bave automobilizmom saopštilo je koji su automobili ušli u najuži izbor za vozilo godine u Kanadi. To su hjundai aksent, hjundai elentra i kia optima, a ko će poneti laskavu titulu biće objavljeno 16. februara, na Međunarodnom auto-šou u Torontu. Inače, hjundai elentra proglašena je već za auto godine na severnoameričkom kontinentu.

Da li aviokompanije diskriminišu visoke osobe?

Dvometraš Malkolm Džonson iz Edmontona tvrdi da aviokompanije diskriminiše visoke osobe i to dokazuje sopstvenim iskustvom. On i njemu slični imaju probleme da se udobno smeste ukoliko lete ekonomskom klasom, a aviokompanije im dodatni prostor za noge dodatno naplaćuju i tako ih stavljaju u neravnopravan položaj u odnosu na druge putnike. Džonson je, stoga, uložio žalbu Agenciji za saobraćaj i verovao da će to biti dovoljno da se izbori da visoki putnici budu u istom položaju kao i svi ostali. On kaže da zbog njih probleme imaju i drugi, kao recimo oni koji ne mogu da spuste svoju stolicu zato što iza njih sedi neki visoki putnik koji kolenima udara u naslon. Takođe, pomenuo je da kanadske aviokompanije ne smeju da naplaćuju dodatnu kartu prekomerno debelim putnicima, čak i u slučaju da oni zauzimaju dva mesta, pa je očekivao da će sličan kriterijum moći da se primeni i kod putnika čija visina prelazi standardnu. Čak je pomenu da težina spada u kategoriju koja se može kontrolisati, dok se na visinu teško može bilo kako uticati. Međutim, njegova žalba je odbijena, sa obrazloženjem da nije dokazao da se visina može smatrati za hendikep. Ali, Dejvid Burgoan, advokat iz Kvebek Sitija koji zastupa grupu prekomerno gojaznih kojima je svojevremeno, dok je to još uvek bilo dozvoljeno, naplaćena dodatna karta za putovanje Er Kanadom, tvrdi da Džonson ima dovoljno materijala da svoje pravo zatraži na sudu.

Mršavljenje u humanitarne svrhe

Torontski gradonačelnik Rob Ford i njegov brat Dag, gradski većnik, odlučili su javno da smršaju i da to bude u humanitarne svrhe. Braća planiraju i da pozovu građane da im se pridruže, a poziv je već upućen i čelnicima drugih kanadskih gradova, pre svih gradonačelniku Kalgarija Našidu Nenšiju. Kako je Dag Ford objasnio, njih dvojica svesni su da prekomerna težina loše utiče na zdravlje i da moraju to da promene ukoliko žele da vide venčanja svoje dece i da dožive rođenje unuka. On veruje da će pritisak i kontrola javnosti pomoći da ostanu dosledni u poštovanju režima svojih dijeta i vežbi, jer kako kaže, velika je odgovornost kada nešto obećate pred tri miliona ljudi.

Klement se izvinio tinejdžeru za uvredu

Predsednik Saveta trezora Toni Klement izvinio se lično i javno petnaestogodišnjem Kitu Petingeru iz Peri Saunda, Ontario, zbog uvrede koju mu je izrekao na Tviteru. Sve je počelo Klementovom porukom na toj društvenoj mreži, u kojoj jedna reč nije bila napisana po standardnim pravilima. Na to je usledio sledeći tinejdžerov komentar ’... ako ne umete pravilno da spelujete, kako možete da budete na čelu kanadskog trezora?’. Klementova reakcija, potom, bila je sadržana u jednoj reči – ’magarac’, što je šokiralo tinejdžera, ponajviše zato što je to urađeno na društvenoj mreži gde su svi to mogli da vide i zato što je vladin funkcioner uputio neprimerenu reč svom sunarodniku. Petinger kaže da mu je Klement svojoj poruci, pored izvinjenja, napisao i da se nada da će mladić nastaviti da se interesuje za politiku.

Magična pilula za zdravlje

Dr Majk Evans je porodični lekar u bolnici St. Majkls, osnivač Health Design Lab-a i profesor na Departmanu za porodičnu medicinu i zdravlje stanovništva na Univerzitetu u Torontu. Posebno se bavi širenjem kvalitetnih zdravstvenih informacija, od skora za široke narodne mase. Njegov najnoviji crtani spot, koji se bavi promovisanjem fizičke aktivnosti kao načinom za prevenciju određenih bolesti, na YouTube pogledalo je više od milion ljudi. Veoma kreativno, pristupačno i razumljivo, ne zamerajući nam na 23,5 sata sedenja i spavanja, on preporučuje pola sata fizičke aktivnosti dnevno kao magičnu pilulu protiv artritisa, depresije, anksioznosti, prekomerne težine i za prevenciju raka. Spot se može videti na adresi http://www.youtube.com/watch?v=aUaInS6HIGo

Uticaj tehnologije na moralna načela

Najviše lažemo u SMS porukama U zanimljivoj studiji istraživači sa Univerziteta Britanska Kolumbija pokazali su da moderna tehnologija utiče na naša moralna načela. Eksperimentalno je, naime, ustanovljeno da se ispitanici, koji su međusobno razmenjivali određene informacije lično ili putem videa, telefona ili SMS, najviše lagali kada su komunicirali putem poruka. Profesor Ronald Senfeteli, koautor studije, navodi da je procenat iskazanih neistina bio najveći kod slanja poruka, a da su sledili audio, licem u lice i video kontakt. On smatra da nam veća doza anonimnosti umanjuje samosvest i samokontrolu, te da to dovodi do nekog vida zavaravanja osobe sa kojom komuniciramo. Kod video kontakta je iskrenost gotovo dvostruko veća nego kada su u pitanju pisane poruke. Takođe, tada smo iskreniji negoli u ličnom kontaktu verovatno zbog toga što smo tada mnogo svesniji da nas neko gleda, nego kada se sa nekim nađemo licem u lice.