|
Oglasavanje Marketing
|
Linkovi
|
Kamera
Borisa Spremo
|
|
Kultura i zanimljivosti
|
Procena rediteljske veštine Anđeline Džoli |
| |
 Posle
filma “Turist” u kome je Anđelina Džoli igrala glavnu ulogu sa Džonijem
Depom i zabeležila blage kritike i očajnu prodaju bioskopskih karata, i njen
rediteljeki film „U zemlji krvi i meda” nije dotakao vrhove slave. Kako nam
je javio Dragan Rakonjac, holivudski novinar, filmske kritike Anđeline Džoli
i njenog filma su raznolike.
- Na osnovu objavljenih 58 recenzija, 52 odsto kritičara dalo je filmu
pozitivnu ocenu. U proseku od pet do deset to je ocena 5,8. Kolumnista
Ričard Koen je u „Vašington postu“ pohvalio film. Naveo da je to presuda
oklevajućim američkim reakcijama na zločine koje su Srbi počinili u BiH. Dok
je Džastin Čeng iz lista „Varajeti“ dao je negativnu ocenu filmu, nazvavši
ga „dramatično promašenim pokušajem da se obnovi svest u javnosti o sukobima
devedesetih na Balkanu“, koji „manje proističe iz umetničkog ubeđenja koliko
iz humanitarnog impulsa“. Nije mu se svidelo kako se scenario kreće „od
banalnosti ka šokirajućim efektima“ – kaže Dragan Rakonjac.
I napominje da kritičaru Manoli Dardžis iz „Njujork tajmsa“ smeta što su
pojedini dijalozi filma „U zemlji krvi i meda” zapravo „kratke lekcije iz
istorije regiona“. Dardžis naglašava da film uglavnom drži pažnju, najčešće
kroz perverznu ljubavnu priču koja nije toliko očigledna metafora veće bitke
koja se vodi iza Ajlinog i Danijelovog odnosa.
- Džek Kojl iz “Asošiejted presa” dao je negativnu ocenu filmu. Doduše,
pohvalio je Andželinu Džoli, što je iskoristila to što je poznata da podigne
svest o olakom mirenju sa ratnim zločinima i etničkom čišćenju. Kritikuje
režiserku što je politiku stavila ispred priče i karaktera, namećući poruku,
pa film izgleda kao prezentacija Ujedinjenih nacija. Kaže i da nije dovoljno
dat kontekst sukoba – ističe Draan Rakonjac, inače, dopisnik RTS-a iz Los
Anđelosa.
Kenet Turan, dugogodišnji kritičar “Los Anđeles tajmsa” kaže da Anđelina
Džoli kao autor ima problema u scenariju, da srž priče manje privlači pažnju
od celokupne atmosfere filma. I da odnos Ajle i Danijela nije ubedljiv, jer
se zaplet postavlja šematski da Bošnjaci dobri, a su bosanski Srbi loši
momci.
- Karina Longvort iz “Viledž vojsa” daje najlošiju ocenu filmu „U zemlji
krvi i meda” i kaže da celuloidna priča Anđeline Džoli ide od “predvidljive
tragedije do smešnog spasenja”. On otpisuje film kao umetničko delo i naziva
ga “projektom Ujedinjenih nacija o ratu u Bosni”. “Ovim filmom Džolijeva
pravi reklamu za svoje dobre namere”, zaključila je Karlina Longvort. A to
je i moje mišljenje – potrvđuje Dragan Rakonjac iz Holivuda
BRZA NAGRADA
Još decembra 2011. godine, pred najavu premijere u SAD, Udruženje
producenata SAD je obavestilo javnost da će film „U zemlji krvi i meda”
dobiti producentsku nagradu “Stenli Kramer” 2012. godine, što se i dogodilo.
PERIFERNI FILM
Kako javljaju naši ljudi iz Amerike, koji žele da vide delo Anđeline Džoli,
film se prikazuje u malim bioskopima. U Filadelfiji film se prikazuje u
trećerazrednom bioskopu na 50 milja od centra grada.
M. Lopušina |
|
Svetosavska akademija i priznanje UKS patrijarhu Irineju |
| |
 Udruženje
književnika Srbije (UKS) organizovalo je u sredu svečanu Svetosavsku
akademiju na kojoj je patrijarhu srpskom Irineju uručeno posebno priznanje,
plaketa sa likom prvog predsednika tog udruženja Sime Matavulja rađena u
bareljefu.
Patrijarh Irinej rekao je da je to priznaje svemu što je crkva učinila od
svog istorijskog postojanja i da je to ništa drugo nego Sveti Sava koji je
uvek prisutan, u svakom vremenu, veku i naraštaju.
Patrijarh je poželeo da Srbi ostanu dostojni sledbenici najveće ličnosti u
istoriji svog naroda i da se ugledaju na sve što je vredno u životu Svetog
Save.
"Srpski narod naučio je sve ugledanjem na Svetog Savu i njegova dela. Naučio
nas je ljubavi prema svom narodu, ali Sveti Sava nas je naučio i dao divan
primer da volimo sve narode, pre svega one koji su nam najbliži, hrišćanske,
pravoslavne, a zatim i ostale", rekao je patrijarh Irinej.
Prema njegovim rečima Sveti Sava je negovao divne odnose sa katoličkom
crkvom i sa muslimanima koji su ga rado primali na istoku i poštovali ga,
dok je on ostavio primer i nauk o ljubavi koja je najvrednija i
najpotrebnija svakom naraštaju i narodu.
Patijarh Irinej rekao je da se Sveti Sava ponovo posle dužeg vremena slavi u
školama, na univerzitetima, kao i kulturnim institucijama, što znači da se
srpski narod vraća svojim korenima i tom svetitelju.
"Sveti Sava je dugo bio kao reka koja je istekla iz svog korita, a sada se
vratila", rekao je patrijarh Irinej i dodao da je Sveti Sava uvek živ i
prisutan, kao jedna od najvažnijih ličnosti srpskog naroda, ali i svih
hrišćana.
Predsednik UKS Radomir Andrić rekao je, uručivši priznanje patrijarhu, da su
pisci mnogo dobrog i lepog činili u zajedništvu sa crkvom i naveo različite
književne smotre i manifestacije koje se održavaju u gotovo svim crkvama i
manastirima u Srbiji.
On je dodao da mir i ljubav, i svi ostali atributi ljudskosti, nemaju
alternativu, a da je ta istina u skladu sa svetosavskim duhom i predstavlja
dragoceno blago.
"Kada je reč o našim književnim delima i opštoj komunikaciji sa drugima,
moramo učiniti sve što doprinosi međunacionalnom pomirenju i dobrosusedskim
odnosima zasnovanim na uzajamnom poštovanju", rekao je Andrić.
Na svečanoj akademiji UKS posvećenoj Svetom Savi, uručene su zahvalnice tog
udruženja pojedincima i ustanovama za doprinos radu i književnom
stvaralaštvu.
Glumci Rada Đuričin i Gojko Šantić kazivali su delove iz Hilandarskog tipika
i drugih tekstova Svetog Save, a akademik Matija Bećković predstavio je
svoje stvaralaštvo posvećeno tom svetitelju. |
|
Nominacije za ovogodišnje Oskare |
| |
Američka Akademija filmske umetnosti i nauke dodeliće nagrade Oskar 26.
februara u Los Anđelesu.
Sledi lista nominovanih u najznačajnijim kategorijama za trofeje koji se
dodeljuju 84. put:
NAJBOLjI FILM: "The Artist", "The Descendants", "Extremely Loud & Incredibly
Close", "The Help", "Hugo", "Midnight in Paris", "Moneyball", "The Tree of
Life", "War Horse".
NAJBOLjI GLUMAC: Demian Bihir ("A Better Life"), Džordž Kluni ("The
Descendants"), Žan Dizzarden ("The Artist"), Geri Oldman ("Dečko dana kralj
špijun"), Bred Pit (Moneyball).
NAJBOLjA GLUMICA: Glen Klouz ("Albert Nobbs"), Vajola Dejvis, ("The Help"),
Runi Mara ("Devojka sa tetovažov zmaja"), Meril Strip ("The Iron Lady"),
Mišel Vilijams ("My Week with Marilyn").
NAJBOLjI GLUMAC U SPOREDNOJ ULOZI: Kenet Brana (My Njeek njith Marilyn"),
Džona Hil ("Moneyball"), Nik Nolt ("Njarrior"), Kristofer Plamer
("Beginners"), Maks fon Sidou ("Edžtremely Loud & Incredibly Close").
NAJBOLjA GLUMICA U SPOREDNOJ ULOZI: Oktavia Spenser ("The Help"), Bernis
Bežo ("The Artist"), Džesika Častan ("The Help"), Džanet Mek Tir ("Albert
Nobbs") i Melisa Mek Kari ("Bridesmaids").
REŽIJA: Mišel Azanavisijus ("The Artist"), Aleksander Pejn ("The
Descendants"), Martin Scorseze ("Hugo"), Vudi Alen ("Midnight in Paris"),
Terens Malik ("The Tree of Life").
FILM SNIMLjEN VAN ENGLESKOG GOVORNOG PODRUČJA: "Bullhead" (Belgija),
"Footnote" (Izrael), "In Darkness" (Poljska), "Monsieur Lazhar" (Kanada), "A
Separation" (Iran).
SCENARIO ADAPTIRAN PO LITERARNOM PREDLOŠKU: Aleksander Pejn, Net Fakson i
Džim Raš ("The Descendants"); Džon Logan ("Hugo"); Džordž Kluni, Grant
Heslov i Bo Wilimon ("The Ides of March"); Stiven Zailian, Aron Sorkin i
Sten Šervin ("Moneyball"); Bridžet O'Konnor i Piter Strauhan ("Dečko, dama,
kralj, špijun").
ORIGINALNI SCENARIO: Mišel Azanavisijus ("The Artist"), Ani Mumolo and
Kristen Vig ("Bridesmaids"), Džej Si Čandor ("Margin Call"), Vudi Alen
("Midnight in Paris"), Asghar Farhadi ("A Separation").
ANIMIRANI DUGOMETRAŽNI FILM: "A Cat in Paris", "Chico & Rita", "Kung Fu
Panda 2", "Puss in Boots", "Rango".
DOKUMENTARAC: "Hell and Back Again", "If a Tree Falls: A Story of the Earth
Liberation Front," "Paradise Lost 3: Purgatory," "Pina", "Undefeated".
SCENOGRAFIJA: "The Artist", "Hari Poter i relikvije smrti 2", "Hugo",
"Midnight in Paris", "War Horse".
KAMERA: "The Artist", "Devojka sa tetovažom zmaja", "Hugo", "The Tree of
Life", "War Horse".
MIKS ZVUKA: "Drive", "Devojka sa tetovažom zmaja", "Hugo", "Transformers:
Dark of the Moon", "War Horse".
ORIGINALNA FILMSKA MUZIKA: Džon Vilijams ("Adventure Tintina", "War Horse"),
Lodovik Burs ("The Artist"), Hauard Šor ("Hugo"), Alberto Iglesias ("Dečko,
dama, kralj, špijun").
ORIGINALNA PESMA: Bret Mek Kenzi "Man or Muppet" ("The Muppets"), Serđo
Mendez Karlinhos Braun i Sieda Garet "Real in Rio" ("Rio").
KOSTIMOGRAFIJA: "Anonymous", "The Artist", "Hugo", "Jane Eyre", "W.E."
MONTAŽA: "The Artist", "The Descendants", "Devojka sa tetovažom zmaja",
"Hugo", "Moneyball".
SPECIJALNI EFEKTI: "Hari Poter i relikvije smrti 2", "Deathly Hallows Part
2", "Hugo", "Real Steel", "Planeta majmuna: Početak", "Transformers: Dark of
the Moon". |
|
Uskoro početak gradnje nove najviše kule u svetu |
| |
Azerbejdžanska građevinska firma "Avesta" izgradiće najvišu građevinu na
svetu na jednom od veštačkih ostrva na Kaspijskom moru.
Direktor kompanije Kana Guluzade izjavio je da će u okviru poslovnog
kompleksa biti kula visoka 1.050 metara, što je za 27 odsto više od trenutno
najviše zgrade na svetu - kule Burdž Kalifa u Dubaiju, koja je visoka 824,84
metra.
Prvobitno je bilo planirano da kula u Azerbejdžanu bude visoka 560 metara.
Poslovni kompleks biće izgrađen na oko 25 kilometara južno od prestonice
Azerbejdžana Bakua. Projekat će obuhvatati i izgradnju velikog broja hotela
i apartmana na ukupno 41 ostrvu na Kaspijskom moru.
Galuzade je najavio da će izgradnja poslovnog kompleksa "Azar ajlands"
početi krajem 2013. godine. |
|
Mijatović: Duško Trifunović za Ginisa |
| |
Muzički urednik Radio Novog Sada Bogica Mijatović zauzeo se da pokojni
pesnik Duško Trifunović (1933-2006) uđe u Ginisovu knjigu rekorda, s obzirom
da je književnik čije su pesme najviše komponovane i snimljene.
"Iz njegovih knjiga koje imaju finu i zgodnu metriku za pisanje muzike ja
sam skupio 239 različitih pesama koje su muzičari uglazbili. Po tome je on
apsolutno prvi u svetu i zato treba da se nađe u Ginisovoj knjizi", rekao je
Mijatović za novosadski Radio 021.
Mijatović je najavio da će uputiti poziv predstavnicima Ginisove knjige
rekorda da se i sami uvere u navedene podatke.
Duško Trifunović je po izbijanju rata u Sarajevu 1992. godine došao u Novi
Sad, a sahranjen je 2006. u Sremskim Karlovcima.
Smatra se zaslužnim za kreiranje nečega što je kasnije nazvano Sarajevska
rok scena, a najpoznatiji je postao po saradnji sa "Bijelim dugmetom".
Između ostalih, njegove su pesme "Ima neka tajna veza", "Šta bi dao da si na
mom mjestu", kao i pesma koju izvodi Zdravko Čolić "Glavo luda".
Pisao je tekstove i za Indekse i Arsena Dedića, a na televiziji je ostao
upamćen kao autor emisija "Šta đeca znaju o zavičaju", emitovanih na TV
Sarajevo tokom osamdesetih. |
|
Britanci manje pošteni nego pre 10 godina |
| |
Britanci sve manje drže do principa i za njih je danas varanje supružnika
ili laganje mnogo prihvatljivije nego pre 10 godina, pokazalo je
istraživanje Univerziteta u Eseksu.
U okviru istraživanja ispitani su stavovi građana o 10 vrsta ponašanja,
poput švercovanja u javnom prevozu, zadržavanja novca pronađenog na ulici,
bacanja otpadaka na ulici ili laganja.
Pre 10 godina 70 odsto ispitanika je smatralo da je varanje supružnika
neprihvatljivo dok danas tako smatra samo 50 odsto.
Samo 20 odsto ispitanika smatra da je neprihvatljivo zadržati novac pronađen
na ulici, a 2000. godine tako je mislilo 40 odsto.
Odnos Britanaca nije se promenio u pogledu prevara sa socijalnim davanjima.
Takvo ponašanje je u 2011. godini osudilo 85 odsto ispitanika, a 2000.
godine 78 odsto.
Istraživanje, koje je sprovedeno putem interneta na uzorku od više od 2.000
punoletnih građana, pokazalo je i da su osobe mlađe od 25 godina spremnije
da prihvate loše postupke nego starije osobe.
Samo trećina osoba mlađih od 25 godina smatra da je navođenje lažnih
podataka u radnoj biografiji neprihvatljivo, dok tako smatra tri četvrtine
osoba starijih od 65 godina. Jedna petina mladih smatra da se laganje ne
može nikako opravdati i taj stav dele sa 55 odsto starijih od 65 godina.
Razlike u shvatanjima mladih mogu se objasniti i "životnim ciklusom", jer
ljudi kako stare sve više drže do principa.
Pitanje moralnog integriteta mladih, međutim, može biti povod za zabrinutost,
ako se uzme u obzir da se on gradi u vreme adolescencije, rekao je profesor
Pol Vajtli (Paul Njhiteley) koji je vodio studiju.
Istraživanje je pokazalo da su žene u izvesnoj meri poštenije od muškaraca,
dok pripadnost društvenim klasama ili vrsta posla nisu uticali na rezultat.
Vajtli smatra da je nivo poštenja važan pokazatelj osećaja za život u
zajednici. Prema njegovim rečima, ako se smanjuje, ljudi postaju
nepoverljivi i ne rade zajedno, zajednicama ne ide nabolje, postižu lošije
rezultate u obrazovanju i manje su uspešne na ekonomskom planu.
"To zaista može imati ozbiljne posledice", rekao je on. |
|
Bivša strjuardesa Vesna Vulović dala intervju TV DR |
| |
Danska državna televizija DR objavila je eksluzivni intervju sa srpskom
stjuardesom Vesnom Vulović, 40 godina od pada iz aviona sa 10.000 metara koji je
preživela i time ušla u Ginisovu knjigu rekorda.
Vulović je rekla da je odbila intervju za Bi-Bi-Si i Opru Vinfri, kojima je
uputila izvinjenje, dodajući da je TV DR ekskluzivno dobila tu mogućnost jer je
iz Danske, koju ona vidi u posebnom svetlu pošto je oboreni avion leteo na
relaciji Kopenhagen-Zagreb.
"Jer, ja sa Danskom povezujem svojih prvih 22 godine života, onog divnog,
bezbrižnog, srećnog života. Posle toga nastaje ponor", kazala je Vulović i rekla
da kad bi sada mogla da bira "naravno da bi odabrala da ne leti i ne doživi
nesreću". |
|
Na FEST-u osam ostvarenja sa 20 nominacija za nagradu Oskar |
| |
Na 40. FEST-u od 24. februara do 4. marta biće prikazano osam filmova koji
imaju 20 nominacija za nagradu Američke filmske akademije Oskar u različitim
kategorijama, saopštila je pres služba FEST-a.
Biće prikazani "Drvo žvivota" Terensa Malika, "Potomci" Aleksandra Pejna, "Ratni
konj" u režiji Stivena Spilberga, "Bolje sutra" Krisa Vejca, "Čelična ledi"
Filidije Lojd, "Martovske ide" Džordža Klunija, "Džejn Ejr" Keri Fukonage i "Vozač"
Nikolas Vinding Refna.
Prodaja karata za FEST počinje u sredu 1. februara, a kako je ranije najavljeno,
jubilarnu 40. smotru filmskog stvaralaštva u beogradskom Sava centru trebalo bi
da otvori proslavljeni režiser srpskog porekla Piter Bogdanovič.
Ovogodišnji FEST počeće projekcijom filma "Drvo života" režisera Terensa Malika,
koji je 2011. godine dobio "Zlatnu palmu" na filmskom festivalu u Kanu. |
|
Marseljeza lakša za pevanje od britanske himne |
| |
Britanska himna "God Save The Queen" veoma je teška za izvođenje i postoji
opasnost da će zvučati veoma loše kada je publika bude pevala tokom Olimpijskih
igara u Londonu, dok je francuska "Marseljeza" među deset najlakših himni za
pevanje, rezultati su jednog istraživanja.
Na zahtev producenata mjuzikla "Sing-a-long-a-Grease", muzikolozi su sproveli
istrazivanje upoređivanjem himni šest zemalja.
"Marseljeza" se može pevati punim plućima bez straha da će zvučati pogrešno i
zbog toga je ona među najlakšim himnama za izvođenje, objasnili su stručnjaci.
Neke himne, međutim, toliko su zahtevne da predstavljaju prave izazove za
pevanje, a takva je i američka himna "The Star-Spangled Banner" koja je druga
himna po zahtevnosti prema tom istraživanju.
Muzikolozi su u studiji koristili 30-ak parametara poput vokalne zahtevnosti,
dužine strofa, težine korišćenih reči i slično. Od šest analiziranih himni, za "Marseljezu"
je utvrđeno da je najlakša za pevanje, a za njom slede australijska, kanadska,
američka i britanska himna.
Na poslednjem mestu, kao najzahtevnija, nalazi se škotska himna "Flower of
Scotland" za koju je ocenjeno da je još teža od britanske "God Save The Queen".
Ona još nije državna himna, ali, kako piše AFP, mogla bi da postane budući da je
škotski premijer Aleks Salmond planirao da raspiše referendum o nezavisnosti za
2014. godinu. |
|
Nagrad Đuzi Stoiljkoviću i Gorici Popović |
| |
Statueta Joakim Vujić biće dodeljena glumcu Vlastimiru - Đuzi Stoiljkoviću,
a prsten sa likom Joakima Vujića glumici Gorici Popović na Dan
Knjaževsko-srpskog teatra, 15. februara.
U kragujevačkom teatru juče je saopšteno da je Stoiljković nagrađen zbog šest
decenija bogatog umetničkog rada, a Gorica Popović za izuzetan doprinos razvoju
teatra i afirmaciji njegovog ugleda u zemlji i inostranstvu.
Na Dan teatra biće dodeljene i godišnje nagrade glumcu Milošu Krstoviću i
muzičkom uredniku Dragoslavu Tanskoviću iz Knjaževsko-srpskog teatra.
Umetnički direktor pozorišta u Kragujevcu Neboša Bradić je rekao novinariam da
će na Dan teatra u Kragujevcu biti izveden program pod radnim nazivom "U slavu
Kragujevca".
"Program neće biti konvencionalan, to je izbor dokumenata prošlosti, dramskih
fragmenata i muzičkih numera koje afirmišu grad", rekao je Bradić.
On je najavio da će od 16. februara u Kragujevcu početi Joakimovi dani i na
sceni Joakim Vujić kragujevačkog teatra biće od 16. do 22. februara izvedene
četiri predstave domaćih ansambala.
Gostovaće Narodno pozorište iz Užica sa predstavom "Ines de castro" u režiji
Nemanje Rankovića, predstava Kriševačkog pozorišta "Iza rešetaka" Kokana
Mladenovića, Kraljevačko pozorište će izvesti komad "Hiperbolični parabolid"
reditelja Borisa Todorovića, a Narodno pozorišta iz Zrenjanina izvešće predstavu
"Zbogom žohari" reditelja Slađane Kilibarde.
Kragujevački ansambl izvešće premijerno 24. februara predstavu "Lepotica Linejna"
koju režira Nemanja Ranković, umetnički direktor teatra iz Užica. |
|
Zbog duga od 6.500 evra Pragu preti zaplena Karlovog mosta |
| |
Zbog duga od 6.500 evra glavnom gradu Češke preti zaplena takvog blaga kao
što su Karlov most i najslavniji trg Praga - Vaclavske namjesti.
Pravo Praga da raspolaže svim svojim nekretninama - Karlovim mostom,
Vaclavskim i Staromnjestskim trgom, zgradom Većnice, Zoološkim vrtom i
Botaničkom baštom, ograničeno je od petka zbog sitnog duga jednoj stambenoj
zadruzi, javljaju češki mediji.
Dok gradonačelnik Bohuslav Svoboda još ne zna da li je to greška ili dug
zaista postoji, portparol gradske vlasti Tereza Krasenska je kazala
novinarima da je "jedna činovnica zaboravila da blagovoremeno plati taj
dug".
Pretnju zaplenom imovine neprocenjive vrednosti predviđa češki zakon, a ta
pretnja je još veća jer je praksa da se, zbog duga od svega nekoliko
desetina evra, blokira sva imovina dužnika, čak i milionske vrednosti.
Zaplena Karlovog mosta i ostalih bisera arhitekture prvi put je pretila
Pragu je aprila prošle godine. Tada jer se s gradom sudio jedan stanovnik
zbog toga što praška vlast nije htela da mu da informaciju o kriterijumima
po kojima izdaje "V.I.P." registarske tablice automobila. |
|
Izložba o Milutinu Milankoviću |
| |
Izložba "Kroz vasionu i vekove - priča o Milutinu Milankoviću" otvorena je u
sredu u Novom Sadu.
Izložba je podeljena u dva tematska bloka: u jednom su izloženi eksponati koji
svedoče o školovanju i naučnom radu Milutina Milankovića, a drugi je posvećen
Milankovićevom kalendaru i njegovoj saradnji sa Maticom srpskom.
Prvi deo izložbe izložen je u holu Prirodno-matematičkog fakulteta, a drugi u
knjižari Matice srpske.
Izložbu su priredili Matica srpska i Udruženje "Milutin Milanković" iz Beograda
u saradnji sa Univerzitetom u Novom Sadu i Zavodom za udžbenike.
Milutin Milanković (1879 -1958) je bio geofizičar, građevinski inženjer,
klimatolog, astronom, osnivač katedre za nebesku mehaniku na Univerzitetu u
Beogradu i autor teorije ledenih doba koja povezuje varijacije Zemljine orbite i
dugoročne klimatske promene. Izložba će biti otvorena do 25. februara. |
|
Novosadsko pozorište slavi 38. rođendan |
| |
Novosadsko pozorište (Ujvideki sinhaz) obeležiće danas 38 godina postojanja
uz prigodan program sa gostima iz pozorišta "Deže Kostolanji u Subotici", "Čiki
Gergelj" iz Temišvara i studenata Akademije umetnosti u Novom Sadu.
Nakon oficijelnog dela programa i koktela, u pozorišnom klubu glumci
Novosadskog pozorišta će održati "urnebesni čas bubnjologije".
Na daskama tog teatra večeras će biti organizovano 50. izvođenje predstave
"Portugal", jedne od najomiljenijih i najdugovečnijih predstava Novosadskog
pozorišta.
Tim povodom, ansambl sprema specijalno tematsko veče, "portugalsku žurku na
vojvođanski način".
"Portugal" je priča o svetu utopljenom u beketovsko iščekivanje,
tragikomična priča o junacima iz provincije. Predstava je smeštena u mitsko
mesto balkanskih prostora - u krčmu, u kojoj, nimalo slučajno, sa junacima
predstave sedi i publika. |
|
Operske arije Dragane Moles i Marka Folera |
| |
Opeskim arijama koje su izvodili sopran iz Italije Dragana Moles i tenor iz
Australije Mark Fonjler (Mark Foler) u ponedeljak je je u pirotskom Domu kulture
u prepunoj sali počela nova koncertna sezona.
Nišlijku Draganu Moles koja živi i radi u Italiji pirotska publika je upoznala
prošle godine kada je nastupala u njihovom gradu.
Dragana Moles je studirala na Muzičkoj akademiji u Sofiji, gde je magistrirala i
gde piše doktorsku tezu. Učenica je velikih svetskih operskih imena poput Rajne
Kabajvanske i Gene Dimitrove.
Debitovala je u "Travijati" a na repertoaru ima još desetak uloga.
Zadovoljna prijemom pirotske publike, Dragana Moles je rekla agenciji Beta da je
zadovoljna posetom publike, kao i da je važno klasičnu muziku približiti mladima...
"Malo ljudi se trudi da nauči mlade generacije i da im otvori vrata čarobnog
sveta klasične muzike. Mene klasična muzika nasmeje, rasplače i rastuži. Želim
da to podelim sa drugima", kazala je Dragana Moles posle koncerta, dodajući da
će rado opet doći u Pirot jer je publika voli.
Dragana Moles i Mark Foler uz klavirsku pratnju Svetlane Dejanović Avramović,
veceras su pevali operske arije iz opera Verdija, Donicetija, Mocarta, Pučinija,
Lehara, Kurtisa. Pevali su i duete. Oni su i ranije zajedno nastupali, a prošli
put je to bilo u Rimu.
Mark Foler je rođen u Melburnu gde je završio Viktorijan koledž ov di arts
(Victorian College of the Arts), kao i vokalne studije.
Živeo je i radio u Velikoj Britaniji i Austriji a sada živi u Sofiji. I on je
zadovoljan pirotskom publikom pred kojom nastupa prvi put.
Urednik programa u Domu kulture Nebojša Icić je rekao da je na pravi način
počela koncertna sezona.
"Dragana Moles, rođena Nišlijka, dolazi iz Italije i sa sobom je dovela svog
prijatelja iz Australije. Imaćemo još novih iznenađenja tokom koncertne sezone",
rekao je Icić.
Ulaz za koncert je bio besplatan. |
|
Plata od 10.000 evra premala za predsednika Portugala |
| |
Više od 14.000 ljudi potpisalo je peticiju preko interneta kojom se
portugalski predsednik Anibal Kavako Silva (71) poziva da podnese ostavku pošto
se žalio da su mu opali prihodi zbog mera štednje, iako zarađuje 11 puta više od
prosečnog Portugalca.
Portugal je smanjio plate i penzije kao deo paketa pomoći od 78 milijardi evra
koji su mu prošle godine odobrile zemlje članice evro zone.
Silva, kome je ovo poslednji mandat nakon koga bi trebalo da se penzioniše,
prošle nedelje je izjavio da će "teško moći da živi" od očekivane buduće penzije.
Silvin prihod iznosi više od 10.000 evra mesečno, a prosečna mesečna plata u
Portugalu je oko 900 evra.
Komentari portugalskog predsednika izazvali su salvu kritika u zemlji, a
kritičari planiraju da danas pokrenu podrugljivu kampanju sa sloganom "Novčić za
Kavaka". |
|
Slobodanu Tišmi uručena NIN-ova nagrada |
| |
Prestižno književno priznanje NIN-ova nagrada uručena je danas ovogodišnjem
laureatu Slobodanu tišmi za roman "Bernardijeva soba"
Primajući nagradu na svečanosti u Skupštini Beograda Tišma je rekao da "nije
vičan ovakvim situacijama i da nije orator", pa je zbog toga pročitao svoj "autopoetični"
zapis o umetnosti.
"Umetnost je radost za stvaraoca, a patnja za stvoreno. Ko zna kako je mojim
likovima", kazao je Tišma koji sebe opisuje kao "poluumetnika".
"Poluumetnik sam zato što je muzika pre svega moja ljubav", kazao je pisac i
poverio se da ponekad sanja kako komponuje savršenu melodiju.
"To je zapravo nemoguće pošto je muzika savršen svet u kojem je sve već stvoreno",
objašnjava Tišma.
Ovogodišnji dobitnik NIN-ove nagrade svoje spisateljsko stvaralaštvo opisuje i
kao "pisanje na tri ćošta", "kontardikciju i uskakanje sebi u usta", "kretaivni
haos koji teži da bude uređen".
Tišma svojim čiaocima poručuje da "svaku knjigu piše kao da je poslednja i da je
uvek neizvesno da li će više ikada išta napisati".
Tišmi je nagradu uručio glavni i odgovorni urednik NIN-a Nebojša Spajić, a o
nagrađenom romanu "Bernanrdijeva soba" i celokupnom stvaralaštvu autora govorila
je članica žirija Vladislava Gordić-Petković.
"Bernardijevba soba" je roman o neodrastanju, smatra ona i dodaje da je fabula
nagrađene knjige "satkana od sna i meditacije".
"Pisan unikatnim, a prijemčivim meditativnim stilom roman 'Bernardijeva soba'
maestralno slika ljudsku izolaciju i umetničku samodovoljnost. Tišmina proza
mikrobiografski beleži sitne udare svakodnevice na umetnika koji traga za
idealnom izolacijom", kazala je Gordić-Petković.
Ona ovogodišnjeg laureata NIN-ove nagrade opisuje kao "prvaka u umetničkom
višeboju, koji je panker postao u tridesetoj, a pesnik u pedesetoj, prozaista u
šzdesetoj, a sve to vreme je bio snaga onog finog Novog Sada".
Svečanosti uručenja NIN-ove ngrade prisustvovali su brojni pisci, novinari i
publicisti, a odlomke iz nagrađenog romana čitao je glumac Tihomir Stanić.
Među prisutnima bili su književnici i pesnici Vuk Drašković, Matija Bećković i
Ljubivoje Ršmović.
Tišma je rođen 1946. godine u Staroj Pazovi, a živi u Novom Sadu. U mladosti se
bavio pisanjem poezije, konceptulanom umetnošću i rok-muzikom. Objavio je knjige
poezije "Marinizmi" (Ruža lutanja, 1995) i "Vrt kao to" (Ruža lutanja, 1997) i "Urvidek"
(2005), za koju je dobio nagradu "Stevan Sremac".
Pesnički dnevnik "Blues diary" objavio je 2001. godine, a 2010. je dobio nagradu
"Biljana Jovanović" za roman "Quattro stagioni" koji je 2009.
U izdanju Kulturnog centra Novog Sada 2011. objavljen je njegov roman "Bernardijeva
soba".
Ovogodišni NIN-ov petočlani žiri činili su Vasa Pavković, Ljiljana Šop, Melita
Aćimović-Ivkov i Mića Vujičić.
U najužem izboru bili su roman Davida Albaharija "Kontrolni punkt", Svetislava
Basare "Majn kampf", Franje Petrinovića "Almaški kružoci lečenih mesečara, i
Uglješe Šajtinca "Sasvim skromni darovi".
Ove godine na konkurs je za nagradu pristiglo oko sto romana.
NIN nagradu za roman godine dodeljuje od 1954, a prvi dobitnik je bio Dobrica
Ćosić za roman "Koreni".
Trostruki laureat bio je samo Oskar Davičo - i to dve godine uzastopno, a
nagradu su dva puta dobili Dobrica Ćosić i Živojin Pavlović.
NIN-ovu nagradu dobile su samo četiri spisateljice: Dubravka Ugrešić 1988.
godine, Svetlana Velmar Janković 1995, Grozdana Olujić 2009. i Gordana Ćirjanić
2010. godine.
Pisci su dva puta i odbili da prime nagradu Danilo Kiš 1972 godine za "Peščnik"
i Milisav Savić 1991. za "Hleb i stah" a 1959 godine nagrada nije dodeljena kako
je obrazložzeno zbog stimulisanja kvaliteta. |
|
Film španskog reditelja najbolji na Kustendorfu |
| |
Film španskog reditelja Fernanda Pomaresa "Selo Alto Sause" proglašen je za
najbolje ostvarenje petog filmskog i muzičkog festivala "Kustendorf".
Reditelju tog filma je na Mokroj Gori dodeljena nagrada "Zlatno jaje", a drugu i
teću nagradu dobili su filmovi Jelene Gavrilović iz Srbije "Momci gde ste?" i
Poljaka Pjotra Subotke "Glazgov".
Autorima nagrađenih filmova nagrade je na završetku festivala uručila iranska
glumica Lejla Hatami.
Ona je rekla da je bilo teško izabrati najbolje filmove u konkurenciji 20
studentskih radova, jer su svi oni bili "podjednako efektni".
Nagradu kritike je dobio Bartolomej Žmuda iz Poljske za film "Barbakan", a
nagradu "Vilko Filač" dobila je Tatjana Krstevska iz Srbije za film reditelja
Ognjena Glavonića "Od pepela".
Pre dodele nagrada publici je prikazan film organizatora festivala, Emira
Kusturice, "Naš život", koji je deo omnibusa Giljerma Arijege o religiji.
Tokom sedam dana festivala od 17. januara prikazani su filmovi novih autora "Korpo
seleste" Alis Rorvaher, "Pelikan Nikostratos" Olivijea Orlea, "Priče o mocareli"
Edoarda de Angelisa, a više reditelja predstavljeno je i u pratećem programu.
U muzičkom programu učestvovali su ruska pevačica Pelageja, holandski Rozenberg
trio, Stribor Kusturica i njegov bend Trovači, trubači Adama Stinge iz Moldavije
i orkestar trubača Bobana Markovića.
U takmičarskom programu festivala učestvovalo je 20 filmova izabranih u
konkurenciji više od 200 prijavljenih ostvarenja, a najbolje radove izabrali su
iranska glumica Lejla Hatami, francuski producent Pjer Edelman i srpski glumac
Zoran Cvijanović.
Poslednjeg festivalskog dana prikazani su filmovi turskog reditelja Nurija Bilge
Džejlana "Hladan", reditelja iz Italije Edoarda de Angelisa "Priče o mocareli" i
danske rediteljke Frederike Aspok "Van granica".
Na petom festivalu, od 17. do 23. januara gostovali su glumica Izabel Iper i
mladi francuski glumac Tahar Rahim, a prikazani su i njihovi filmovi "Madam
Bovari" Kloda Šabrola i "Prorok" Žaka Odijara.
Gosti festivala bili su i neki od najboljih autora niskobudžetne i nezavisne
produkcije: južnokorejski reditelj Kim Ki-duk, Ejbel Ferara, Nuri Bilge Džejlan,
Marđan Satrapi, Andreas Drezen, Ašgar Farhadi i drugi.
Prikazani su Kim Ki-dukovi filmovi "Provalnik", "Loš momak" i autobiografsko
ostvarenje "Arirang", a osnivač festivala Emir Kusturica uručio je specijalno
priznanje za budući rad tom reditelju koji poslednje tri godine živi povučeno.
Organizovane su i projekcije Ferarinog "4.44 Poslednji dan na Zemlji",
Džejlanove "Kasabe" i "Bilo jednom u Anadoliji", a veliku pažnju publike
privukli su filmovi Marđan Satrapi i Vensana Parnoa "Piletina sa šljivama", kao
i Farhadijev "Razvod: Nader i Simin".
Prikazan je film "Dečko sa biciklom" rediteja Žan-Pjera i Luka Dardena, koji je
prošle godine dobio nagradu žirija na Kanskom festivalu i ostvarenje nemačkog
reditelja Andreasa Drezena "Zaustavljen na putu". |
|
Zlatne maline pomerene za 1. april |
| |
Svečanost dodele nagrada Zlatne maline, koje se dodeljuju za najgora filmska
ostvarenja, pomerena je za 1. april, objavio je britanski šou-biznis sajt
Didžital spaj.
Svečanost se po tradiciji održava na početku sezone dodela nagrada.
Osnivač "Malina", Džon Vilson, ovog vikenda je najavio da će nominacije i
ceremonija dodele ove godine biti pomerene kako bi glasači imali više vremena da
pogledaju "budalaštine" koje će nominovati.
Nominacije za Maline pomerene su za 25. februar, noć pred dodelu Oskara.
U kategoriji najgoreg glumca svojevremeno su pobedili Nil Dajmond, Silvester
Stalone i bivši američki predsednik Džordž Buš, dok su priznanja za najgoru
glumicu pripala Madoni, Demi Mur i Sandri Bulok.
Najpoznatiji dobitnici Maline za najgori film su "Šou gerls" (Show Girls), "Betlfild
ert" (Battlefield Earth) i "Last Erbender" (Last Airbender).
Prošle godine, Malina za najgori film dodeljena je filmu "Seks i grad 2", dok su
u kategoriji za najgoru glumu pobedili Ašton Kučer, za "Killer" i "Dan
zaljubljenih" i Džesika Alba za "Mačetu", "Ubicu u meni, "Male Fokerove" i "Dan
zaljubljenih".
Prve Zlatne Maline dodeljene su 31. marta 1981. Za najgori film tada je
proglašen "Can't Stop the Music", dok su najgori glumci bili Nil Dajmond, u "Džez
pevaču" i Bruk Šilds u "Plavoj laguni". |
|
Oružje Boni i Klajd prodato za 210.000 dolara |
| |
Dve puške za koje se veruje da su pripadale poznatim američckim odmetnicima
iz 30-ih godina prošlog veka Boni Parker i Klajdu Barouu prodate su na aukciji
za 210.000 dolara.
Prema magazinu Džoplin gloub, onlajn kupac sa istočne obale u subotu je kupio
oružje za koje se veruje da je zaplenjeno u policijskoj raciji na njihovo
sklonište 1933 u Džoplinu, kada su ubijena dva policajca, a članovi bande uspeli
da pobegnu.
Prodati su "tomigan" i "vinčesterka" iz 1897. Aukcijska kuća Majo iz Kanzas
sitija nije dobila dozvolu da objavi ime kupca. |
|
Redford: Kada pogledamo debate vidimo tu atomsku pečurku ega |
| |
Američki glumac i reditelj Robert Redford otvorio je, prošlog
petka, 28. filmski festival Sandens u Park Sitiju u državi Juta, podsmevajući se
"egu" favorita Republikanske stranke za kandidata na izborima za predsednika SAD
Mita Romnija.
Redford (75), poznat po levičarskim stavovima, iskoristio je konferenciju za
novinare na otvaranju festivala nezavisnog filma čiji je osnivač da kritikuje
Romnija.
"Kada pogledamo debate (za unutarstranačke izbore u Republikanskoj stranci),
vidimo tu atomsku pečurku ega kako lebdi iznad svih. To je tako suludo, glupo, i
to me rastužuje", kazao je Redford.
Glumac je uputio kritike i na račun izabranih političara koji, kako je naveo,
malo čine za finansiranje kulture.
"Već godinama smo prinuđeni da živimo sa činjenicom da mnoge strane zemlje svoje
umetnike podržavaju više nego mi naše, a za mene je to neoprostivo", kazao je
Redford.
"Ali, mi imamo te parlamentarce uskog duha, koji se plaše promena, iako su
promene neizbežne. To je jedina sigurna stvar", ocenio je Redford.
"Smatram tragičnim što se (u SAD) umetnici tako malo podržavaju. Dok god budemo
imali takve ideje u Kongresu, borićemo se protiv njih. I nadam se da će one na
kraju nestati", dodao je.
Redford je ocenio da je stanje u nezavisnoj kinematografiji dobro i da se sve
više glumaca naviklih na velike holivudske produkcije okreće filmovima sa manjim
budžetom koji se snimaju nezavisno od velikih studija.
Na festival će ove godine doći brojne zvezde poznate sa crvenog tepiha Los
Anđelesa - Ketrin Zita-Džons, Zoi Saldana, Sigorni Viver, Bredli Kuper, Ričard
Gir, Denis Kvejd i Brus Vilis.
Na festivalu Sandens, koji će trajati do 29. januara, ove godine biće prikazano
117 dugometražnih filmova iz 30 zemalja, uključujući 45 debitantskih ostvarenja
i 91 svetsku premijeru. |
|
Roman Endrua Milera dobio nagradu Kosta za knjigu godine |
| |
Roman Endrua Milera (Andrew Miller) "Pure" proglašen je knjigom godine na
dodeli britanske književne nagrade Kosta, javili su danas britanski mediji.
Pored Milerovog romana koji je proglašen najboljim u kategoriji romana, u
konkurenciji za knjigu godine bili su i debitantski roman "Tiny Sunbirds Far
Away" Kristi Votson (Christie Watson), dečiji roman "Blood Red Road" Moire Jang
(Moire Young), zbirka poezije "The Bees" Kerol En Dafi (Carol Ann Duffy) i
biografija o pesniku Edvardu Tomasu "Now All Roads Lead to France", autora
Metjua Holisa (Matthew Hollis).
Žiri je ocenio da je roman "Pure", priča o mladom građevincu koji nadgleda
rušenje najstarijeg pariskog groblja u 18. veku, "živ prikaz" tog doba.
Književna nagrada Kosta, ustanovljena 1971. godine, jedna je od najpopularnijih
britanskih književnih nagrada koja se dodeljuje u pet kategorija - za roman,
debitantski roman, biografiju, poeziju i dečiju knjigu. Knjige potom ulaze u uži
izbor za knjigu godine. |
|
Gotje posvetio reviju Ejmi Vajnhaus |
| |
Francuski modni kreator Žan-Pol Gotje (Jean-Paul Gaultier) predstavio je na
nedelji mode u Parizu kolekciju posvećenu britanskoj pevačici Ejmi Vajnahaus
(Amy Winehouse) koja je u julu 2011. umrla u 27. godini, javljaju mediji.
Kad se prva menkenka pojavila na pisti, postalo je jasno da je kolekcija
francuskog kreatora posvećena preminuloj pevačici.
Manekenke su imale natapiranu kosu, debele crne linije tuša na očnim kapcima,
nosile crne suknje i korsete ispod kojih su se nazirali grudnjaci.
Gotjeove kreacije imale su prepoznatljiv stil Ejmi Vajnhaus čije je su pesme
pratile reviju.
"Ejmi je bila prava ikona stila... Ona je pre svega predstavljala jedinstvenost.
U muzici kao i u načinu oblačenja. Ona je kombinovala brojne uticaje" kako bi
stvorila jedinstven stil, rekao je Gotje posle revije.
Jedan od modela koji je učestvovao na reviji, bio je i Andrej Pejić, maneken
poreklom iz BiH.
Među zvanicama bile su i francuske filmske dive Katrin Denev (Catherine Deneuve)
i Šarlota Rempling (Charlotte Rampling). |
|
Oglasavanje Marketing
|
