SVET

Arapsko proleće pokazalo pristrasnost Zapada

Nju Delhi potpuno nespreman za zemljotrese

Škotski prvi ministar priprema referendum o nezavisnosti

Svaki peti mladi Nemac ne zna ništa o Aušvicu

Kriza pokazala sve probleme medija

Kapetan Konkordije: Napustio sam brod kada se nakrivio

Tokio: Zemljotres jačine 7 u sledećih 30 godina

Gejts daje 750 miliona dolara za spas Globalnog fonda

Republikanski kandidat obećava trajnu bazu na Mesecu

Arapsko proleće pokazalo pristrasnost Zapada

Protesti širom arapskog sveta prošle godine ukazali su na pristrasnost vlada na Zapadu koje su podržavale autoritarne arapske lidere radi "stabilnosti", a zanemarivale represivnost njihovih režima, ocenio je Hjuman rajts voč. Ta organizacija sa sedištem u Njujorku pozvala je demokratske zemlje da dosledno podržavaju mirne demonstracije, i da izvrše pritisak i na autokratske vlastodršce, i na nove vlasti u arapskim zemljama da ne dopuste netrpeljivost i osvetu. "Prošlogodišnji događaji pokazuju da prinudno ćutanje naroda pod autokratama nikada ne bi trebalo shvatati kao zadovoljstvo naroda", rekao je izvršni direktor HRV-a Kenet Rot. Neočekivani protesti u arapskom svetu sveli su se, na izvestan način, na "šamar" SAD i drugim zapadnim zemljama, koje su podržavale autokratske režime kao branu islamizmu i navodno značili stabilnost regiona. HRV je ocenio da je Zapad bio selektivan u podršsci protestima - s jedne strane su napadi NATO omogućili svrgavanje libijskog vođe Moamera Gadafija, dok se u slučaju Bahreina, Jemena i Sirije, Zapad uglavnom držao po strani. U godišnjem izveštaju se navodi da su SAD nevoljno vršile pritisak na egipatski vladajući Vojni savet da se skoro godinu dana posle svrgavanja Hosnija Mubaraka podvrgne kontroli izabrane civilne vlasti. HRV je pozvao Zapad da prihvati da su islamisti "većinska želja" i da izvrši pritisak na nove vlade da poštuju ljduska prava, posebno u pogledu žena i verskih manjina. Arapsko proleće je bilo upozorenje režimima Kine, Zimbabvea, Severne Koreje, Etiopije, Vijetnama, gde vlast, kako tumači, strahuju od sličnih pobuna. HRV navodi da su Kina i Rusija sprovodile "opstrukciju" koristeći pravo veta u Savetu bezbednosti UN da bi zaustavile pritisak na Siriju da prestane da ubije demonstrante. Saudijska Arabija takođe nastavlja diskriminaciju građana i radnika, navodi HRV i dodaje da devet miliona žena, osam miliona stranih radnika i dva miliona šiita u toj zemlji nema puna prava. Prema izveštaju HRV, izvan arpskog sveta nije bilo značajnog napretka ljudskih prava. Navodi se da je Kuba ostala "jedina zemlja u Latinskoj Americi koja je suzbila praktično sve oblike političkog neslaganja".

Nju Delhi potpuno nespreman za zemljotrese

U slučaju da snažan zemljotres pogodi indijski glavni grad posledice bi bile nesagledive, a indijske vlasti, iako znaju za to, ne preduzimaju gotovo ništa da bi to predupredile, piše Asošiejted pres. Vlasti Nju Delhija, gradu sa preko 16 miliona stanovnika, procenjuju da bi devet od 10 zgrada bilo manje ili više oštećeno u zemljotresu, ali opšti plan za reagovanje u slučaju zemljotresa još nije završen, iako su gradske vlasti to obećale pre tri godine. U sirotinjskim četvrtima na severoistoku Delhija živi 2,2 miliona ljudi. Zgrade su napravljene od jednog sloja cigle, a na građevine se dodaju spratovi, iako temelji nisu dovoljno čvsti za to. Ulice su uske, a električni kablovi vise posvuda. U analizi AP-a se navodi da bi u slučaju snažnog zemljotresa u tim četvrtima kuće padale kao kule od karata, u katastrofi apokaliptičnih razmera. Voda iz obližnje reke Jamuna bi natopila zemljište zbog čega bi tlo bilo još nestabilnije. Indijske vlasti to znaju ali nisu učinile gotovo ništa povodom toga, piše AP koji je proučio vladine dokumente o rizicima od zemljotresa u proteklih pet decenija. Analizom je utvrđeno da su upozorenja i preporuke uglavnom zanemarivane. Vlasti su, kako su se smenjivale, pravile planove i obećavale da će pripremiti grad, u kome živi 16,7 miliona ljudi, za snažan zemljotres, ali su svaki put odustajale od toga. U Nju Delhiju se ne organizuju vežbe za slučaj zemljotresa u školama i poslovnim i javnim zgradama, a svake godine se gradi na desetine hiljada kuća bez ikakve provere da li su dovoljno otporne na potrese. Delhijske vlasti su počele 2005. da uz pomoć SAD ojačavaju samo pet zgrada, uključujući jednu školu i bolnicu, koje bi im bile neophodne za najosnovnije operacije pomoći, spasavanja i zbrinjavanja. Šest godina kasnije samo jedna zgrada je gotova. "Sve u svemu, ljudi koji su zaduženi za to ne čine ništa", kaže inženjer Anup Karant. Indija je po nivou spremnosti za zemljotrese slična mnogim drugim siromašnim zemljama - svesna je opasnosti ali ne preduzima ništa bilo zbog intertnosti ili zbog toga jer su sredstva drugde potrebnija. Geolozi smatraju da se na području centralnog himalajskog raseda, koji se prostire 500 kilometara između Nepala i Indija, stvaraju uslovi za snažan zemljotres. Istraživanja su pokazala da bi gomilanje energije zbog pomeranja tektonskih ploča moglo da izazove zemljotres jačine 8,7 stepeni, rekao je geolog na Univerzitetu u Koloradu Rodžer Bilam. Stručnjaci su, međutim, zabrinuti i zbog štete koju bi naneli slabiji zemljotresi.

Škotski prvi ministar priprema referendum o nezavisnosti

Prvi ministar i šef škotske vlade Aleks Salmon predstavio je svoj predlog o referendumu u njegovoj zemlji koja je od 1707. sa Engleskom ujedinjena u Veliku Britaniju. Salmon je pritom predložio da pravo glasa bude dato i mladima sa navršenih 16 godina. "Ako ovi mladići i devojke mogu da se prijave u vojsku, da se venčavaju i plaćaju porez, zašto onda ne bi bili u stanju da odlučuju o ustavnoj budućnosti svoje zemlje?", retorički se upitao Salmon. Salmon je škotskim poslanicima u edinburškom parlamentu najavio da vlada kojoj je on na čelu planira referendum na kome bi pitanje bilo "Da li se slažete da Škotska bude nezavisna zemlja?", i koji bi se održao u jesen 2014. godine. Eventualno izglasavanje "da" na ovom referendumu direktno bi vodilo u škotsku nezavisnost na narednim izborima za parlament u Edinburgu, 2016. godine. Škotska je 1997. godine dobila značajnu samostalnost od centralne vlade u Londonu, ali ima Škota kojima ni to nije dovoljno, već bi da svoju zemlju vide kao nezavisnu, u sastavu Evropske unije (EU). Salmon, lider separatističke Škotske Nacionalne Partije, rekao je da bi nezavisnost donela "nove, moderne odnose dve ostrvske nacije - odnose partnerstva i jednakosti". Predviđeni referendum je predmet spora sa centralnom vladom u Londonu koja insistira na tome da ona bude ta koja će kao vrhovna instanca odobriti referendum. Britanska konzervativna vlada premijera Dejvida Kamerona ponudila je Škotima pravo da glasaju za nezavisnost, uz uslov da vreme održavanja i pravo da odredi referendumsko pitanje pripadne centralnoj izbornoj komisiji koju uspostavlja vlada u Londonu. Britanski premijer Kameron naglašava da, međutim, svi Britanci, a ne samo Škoti, imaju pravo da odlučuju o bilo kojoj promeni statusa Škotske. "Suština koju svi treba da shvate je da moguće buduće razdvajanje i promene koje se tiču čitave zemlje, moraju biti razmatrane na čitavoj teritoriji Ujedinjenog kraljevstva". Nije se tako razmišljalo kada se Kosovo samo odcepilo od Srbije... Plan o nezavisnosti prvog ministra Škotske Salmona podrazumeva da bi nezavisna Škotska kao vrhovnog suverena zadržala kraljicu Elizabetu Drugu, ali da više "ne bi slala vojnike u ilegalne ratove poput Iraka, niti bi na svom tlu držala nuklearno oružje". U Skotskoj je trenutno stacionirana britanska flota podmornica na nuklearni pogon. Škotska Laburistička partija se protivi Salmonovom planu i opotužuje prvog ministra za "omalovažavanje" svih Škota koji su za ostanak u Britaniji. Protivnici referenduma o nezavisnosti Škotske požuruju ovu stvar jer ankete javnog mnenja pokazuju da je jedva trećina Škota za nezavisnost.

Svaki peti mladi Nemac ne zna ništa o Aušvicu

Svaki peti Nemac uzrasta od 18 do 29 godina ne zna ništa o Aušvicu, ali istovremeno 90 odsto građana Nemačke zna kakav poseban značaj za istoriju ima ovaj koncentracioni logor iz vremena nacističke diktature. Ispitivanje javnog mnjenja, koje povodom 27. januara, Dana sećanja na žrtve nacističkog genocida, objavljuje magazin "Štern", pokazalo je da među Nemcima starijim od 30 godina 95 odsto zna detalje o Aušvicu. Istovremeno svaki treći građanin ne zna gde se nalazio ovaj, najveći nekadašnji logor smrti u kojem je stradalo oko 1,1 miliona ljudi. Ostalih 69 odsto znalo je ispravno da navede da se Aušvic nalazio u današnjoj Poljskoj, nedaleko od Krakova. Na zapadu Nemačke 46 odsto građana nije nikada posetilo nijedno spomen-obeležje koja postoje na mestima gde su nekada bili koncentracioni logori. Na nekada socijalističkom istoku zemlje samo 27 odsto ljudi nije nikada bilo na ovakvom spomen-obeležju. Za autore istraživanja neočekivan je bio odgovor na pitanje da li konačno treba da bude povučena crta ispod istorijskih zbivanja u vreme nacizma i Drugog svetskog rata. Dok je 1994. za to bilo 53 odsto građana, sada to smatra tek 40 odsto Nemaca. Među mladima između 18 i 20 godina čak preko 65 odsto smatra da ne sme da se dopusti da nacistički genocid padne u zaborav. Uprkos ovakvom stavu i velikom zanimanju za istorijske događaje iz prošlog stoleća, 65 odsto građana smatra da Nemaci nemaju nikakvu posebnu odgovornost prema drugim narodima koja se zasniva na istorijskim događajima. Oko 30 odsto ljudi smatra da Nemci imaju takvu odgovornost prema narodima koji su stradali u vreme Drugog svetskog rata i nacističke diktature. Dan sećanja na žrtve holokausta, 27. januar je dan kada su trupe sovjetske armije oslobodile koncentracioni logor Aušvic-Birkenau.

Kriza pokazala sve probleme medija u svetu

Novinari su tokom 2011, godine arapskih revolucija, imali problema i drugde u svetu, čak i u demokratskim zemljama poput SAD, Francuske ili Italije. SAD su tako pale za više od 10 mesta i našle se na 47. mestu. "Represija je bila reč protekle godine. Nikada sloboda informisanja nije bila toliko povezivana sa demokratijom, a nikada neprijatelji sloboda nisu toliko otežavali rad novinara", ukazala je ta organizacija sa sedištem u Parizu u godišnjem izveštaju o slobodi medija u 179 zemalja sveta. Samo u nekoliko zemalja može se reći da je bila dobra situacija po novinare: u Norveškoj, Finskoj, Nemačkoj, Švedskoj, Švajcarskoj, Austriji, Irskoj, zemljama Beneluksa. Prvo mesto na listi RSF dele Finska i Norveška, dok je na poslednjem mestu Eritreja. Rusija je na 142. mestu, a među poslednjih deset su između ostalih Severna Koreja, Iran, Kina.Srbija je nazadovala po stepenu slobode medija, i nalazi se na 80. mestu među ukupno 179 zemalja, pokazao je najnoviji izveštaj međunarodne organizacije za zaštitu novinara Reporteri bez granica (RSF). U izveštaju se ukazuje da su ekonomski problemi pokazali probleme medija na Balkanu - iskorišćavanje medija za privatne ili kriminalne interese, nepoštenu konkurenciju na malim tržištima i autocenzuru kod sve većeg broja novinara, inače, loše plaćenih. U tim zemljama pravosudni zvaničnici, često loše obučeni, više su, čini se, zainteresovani za uznemiravanje medija, nego za okončavanje prakse nekažnjavanja onih koji prete ili fizički napadaju novinare, piše u izveštaju RSF. Tako je, kako se dodaje, i u BiH koja je na 58. mestu liste RSF, Crnoj Gori (107. mesto), Albaniji (96) i Makedoniji (94), Kosovu (86). Prema izveštaju RSF, Slovenija je napredovala i nalazi se na 36. mestu, dok je Hrvatska nazadovala i zauzela 68 mesto.

Kapetan Konkordije: Napustio sam brod kada se nakrivio

Kapetan nasukanog kruzera "Kosta konkordija" Frančesko Sketino priznao je u jednom telefonskom razgovoru, koji je prisluškivan i snimljen, da je napustio brod kada se nakrivio, prenose italijanski mediji transkript tog prisluškivanog razgovora. Frančesko je u razgovoru objasnio da je prišao tako blizu ostrva Đilja na zahtev uprave kompanije Kosta korčere, a da instrumenti nisu ukazivali na oseku. Dan posle nesreće kod Đilja kada se "Konkordija" nasukala i prevrnula pošto je udarila u stenu, kapetan Sketino je u razgovoru sa jednim prijateljem rekao: "...hteo sam da poslušam menadžera: prođi tuda, prođi tuda.... Neko drugi na mom mestu ne bi bio spreman da priđe tako blizu, ali dosađivali su mi... prođi tuda, prođi tuda". Kapetan je rekao da je "oseke bilo", ali da instrumenti nisu to pokazivali i da je zato prišao bliže ostrvu. Govoreći o brodolomu, Sketino je kazao sagovorniku: "Kada sam shvatio da se brod krivi u stranu, sišao sam sa njega", a zatim je dodao kako se prvo vratio po radio i uverio da je brod dobro usidren među grebenima. List Korijere dela sera, koji je preneo transkript prisluškivanog razgovora, naveo je da kapetan nije imao grižu savesti. "Ovo što sam uradio bilo je, da kažem pod navodnicima, nesmotreno, ali u svakom slučaju u granicama moje odgovornosti. Otvor (u brodu) bio je ogroman, a svime što se posle desilo upravljao sam na najprofesionalniji mogući način i zbog toga mogu da kažem da mi je savest mirna", rekao je Sketino. On je dodao da se sada, međutim, oseća kao da je "izvrnut naopačke" i da mu "više ništa nije jasno". Kapetan nasukanog broda i za sada glavni osumnjičeni za izazivanje nesreće u kojoj je 16 ljudi poginulo, a još 24 osobe se vode kao nestale, izjavio je i da je "ponosan što je sa posadom uspeo da spasi sve putnike, osim žrtava". "Ono zbog čega sam ponosan je što smo uspeli da spasimo sve, osim onih (žrtava) jer da to nisam uradio... Spasavao sam ljude i miran sam. Uzdao sam se u nautičke karte i (kapetana Marija) Palomba (uglednog kapetana Koste kročere i stanovnika Đilja) koji me je pozvao" kobne večeri, rekao je Sketino. On je i prethodno navodio kako je prišao tako bližu obali kako bi brod "pozdravio" rodno mesto Palomba, iako se taj kapetan u tom trenutku nije čak ni nalazio na ostrvu. "Svakog petka bismo u to vreme večerali, a sada su dosađivali: da pozdravimo Palomba, da pozdravimo.. i evo sad kako sam to platio", rekao je Sketino. On je ipak u tom razgovoru priznao i da ne želi više da stane za kormilo: "Ne želim više da se popnem na brod, promeniću život, ne mogu više to da radim". Advokati jedne grupe putnika zatražili su da se odgovornost za nesreću ne pripiše samo kapetanu. "Ne verujemo da se nesreća ovakvih razmera može pripisati samo jednom trenutku ludila kapetana. Sprovodimo sopstvenu istragu o eventualnoj odgovornosti Koste kročere i lučke Kapetanije zbog tolerisanja nerazumne prakse 'pozdrava' blizu obale", rekli su advokati. Oni su naglasili da "treba utvrditi koji su bili kriterijumi kojima se upravljalo životima 4.000 ljudi". "Treba utvrditi zašto je brod poput 'Konkordije' poveren osobi koja očigledno nije bila za to podobna", naveli su advokati. Kruzer "Kosta konkordija" nasukao se i prevrnuo kod ostrva Điljo 13. januara, pošto je udario u stenu, jer se previše približio obali u nameri da "pozdravi" stanovnike ostrva.

Tokio: Zemljotres jačine 7 u sledećih 30 godina

Postoji verovatnoća od 70 odsto da će oblast Tokija, glavnog grada Japana, tokom sledeće četiri godine pretrpeti zemljotres jačine sedam stepeni, pokazali su rezultati novog istraživanja. Seizmolozi Univerziteta u Tokiju su svoju procenu zasnovali na povećanju broja potresa u tokijskom regionu nakon dvostruke katastrofe od 11. marta 2011. Zemljtores jačine devet stepeni - čiji je epicentar bio pod morem severoistočno od glavnog grada - i prateći cunami koji je usledio, izazvali su smrt ili nestanak gotovo 20.000 ljudi. Grupa naučnika instituta za istraživanje zemljotresa rekla je da se u šest meseci nakon zemljotresa broj umerenenih potresa jačine tri ili više stepeni u tokijskoj oblasti popeo na 343, u odnosu na 47 od prethodnih šest meseci. Na osnovu teorije da je verovatnoća nastajanja većih potresa proporcionalna porastu manjih, naučnici su izračunali da postoji šansa od 98 odsto da Tokio pretrpi zemljotres jačine 6,2 do 7,2 u sledećih 30 godina. Prema drugoj, vladinoj studiji, različitoj od prethodne, navodi se da šanse da Tokio pretrpi zemljotres jačine sedam stepeni u sledećih 30 godina iznose 70 odsto. Dve studije koristile su različite metode za računavanje verovatnoće pojave potresa, rekao je Šinići Sakai, seizmolog iz univerzitetskog tima. Dok se metoda univerziteta oslanja na nedavni porast umerene seizmičke aktivnosti, vladina procena uzela je u obzir samo uslove za nastajanje potresa jačine 6,2 do 7,2. Kako takvog potresa u tokijskoj oblasti nije bilo od marta, u proceni vladine studije nema promena, rekao je Sakai. Japan se nalazi na seizmički izuzetno aktivnom području i spada u zemlje sa najviše potresa na svetu. Poslednji veliki zemljotres u Tokiju bio je Velkiki Kanto zemljotres 1923. u kome je stradalo 140.000 ljudi.

Gejts daje 750 miliona dolara za spas Globalnog fonda

Osnivač Majkrosofta Bil Gejts obećao je 750 miliona dolara za spas Globalnog fonda iz kojeg se širom sveta finansira borba sa smrtonosnim bolestima. Novu donaciju Globalnom fondu da borbu protiv side, tuberkuloze i malarije, čije je sedište u Ženevi, Fondacija Bil i Melinda Gejts najavila je na Svetskom ekonomskom forumu (SEF) u Davosu, gde svetska bizniz i politička elita raspravlja o globalnoj ekonomiji. Fondacija Bil i Melinda Gejts u prethodnih deset godina je pomogla Globalnom fondu sa 650 miliona dolara. Gejts je u Davosu rekao da je novu donaciju za Globalni fond objavio na Forumu da bi ohrabrio druge potencijalne donatore. "Vremena su teška ali nema opravdanja za smanjenje pomoći najsiromašnijima u svetu", istakao je Gejts. Nedovoljna izdvajanja donatora naterala su prošle godine Globalni fond za borbu sa bolestima da smanji potrošnju za više od milijardu dolara. Direktor Fonda pre dva dana je dao ostavku.

Republikanski kandidat obećava trajnu bazu na Mesecu

Republikanski predsednički kandidat Njut Gingrič obećava da će, ako postane predsednik SAD, do 2020. podići trajnu bazu na Mesecu. U obraćanju masi okupljenoj na Svemirskoj obali u Floridi, Gingrič je rekao da želi da razvije komercijalnu svemirsku industriju koja bi bila pandan razvoju vazdušnog saobraćaja 1930-ih. On želi i da proširi istraživanje Marsa. Njegove izjave izazvale su pozitivne reakcije 700 slušalaca okupljenih na obali. Florida, gde se nalazi američki svemirski centar "Kenedi" u Kejp Kanaveralu, još oseća posledice vladinog smanjenja troškova za svemirski program. Što se tiče finansiranja tog projekta, republikanski predsednički kandidat objasnio je da će ponuditi nagrade kako bi podstakao ulaganja privatnog sektora.