Između
700 i 800 Splićana zatražilo je u poslednjih šest dana hitnu lekarsku pomoć
zbog preloma, a grad, koji nije naviknut na jake zime, potpuno je paralisan
zbog snega i leda.
"Mi smo od prošlog petka potrošili više gipsa nego što ga potrošimo u dve
godine", izjavio je agenciji Beta načelnik Klinike za hirurgiju KBC Split
Vedran Radonić.
On je istakao da je bolnica spremna da primi nove pacijente budući da se
očekuje nove padavine i veoma niske temperature.
On navodi da su Splićani navikli na sunčanu Dalmaciju, koja je sad potpuno
bela, te da Split, iako sportski grad, nije bio spreman za "slobodne
padove".
"Od prošlog petka kod nas je zavšilo između 700 i 800 povređenih na snegu
ili ledu. Imali smo neviđeno veliki broj lomova i prijema u bolnicu", ukazao
je Radonić.
Prema njegovim rečima, među povređenima je i veliki broj dece koja su
polomila ruke ili noge.
Kako bi se što bolje pripremili za dolazak novih pacijenata, na odeljenju
hirugije splitske bolnice su oslobodili mesta za nove pacijente tako što su
odložene "hladne operacije", koje nisu hitne.
Kontroverzni gradonačelnik Splita Željo Kerum oglasio se tek nekoliko dana
pošto je u Splitu zavladao pravi haos. Taj grad postao je primer potpune
nepripremljenost na zimske uslove.
Kerum je odbacio kritike da je gradska vlast odgovorna za situaciju u gradu,
rekavši da je "nevreme svugde u svetu", ali se, kako je rekao, nigde ne
događa politika kao u Splitu.
"Ljudi su nastradali jer nisu kupili čizme, gume i lance za automobile.
A nisu ih kupili jer ne mogu kada 60 odsto cene ide državi, 25 odsto je PDV,
pa prirezi, vodna naknada, privredna komora i tako dalje", rekao je splitski
gradonačelnik.
Zbog Kerumovih izjava i ignorisanja haosa u gradu, te zbog nečišćenja
gradskih ulica i rive, u Splitu je u toku potpisivanje peticije za njegovo
smenjivanje. Za referendum o smeni gradonačelnika potrebno je prikupiti
32.000 potpisa.
U javnosti se spekuliše i da bi povređeni građani mogli da tuže grad i traže
odštetu za troškove lečenja, propuštenu dobit, kao i za duševnu bol. Takve
tužbe bi mogle da donesu velike troškove za gradski budžet.
Nova žrtva hladnoće u BiH
U napuštenoj kući
u Brčkom nađen je mrtav beskućnik, koji se najverovatnije smrzao, saopštila je
juče brčanska policija.
Portparol policije distrikta Brčko Halid Emkić rekao je da je reč o 72-godišnjem
D.A. , rođenom u Makedoniji, i koji u Brčkom nije imao prebivalište.
Emkić je kazao da je obdukacija potvrdila da nije reč o nasilnoj smrti.
O smrti beskućnika, koji je prema nezvaničnim informacijama bio i alkoholičar,
obavešten je Centar za socijalni rad.
Otkako je polarni talas zahvatio BiH u ovoj zemlji od hladnoće je umrlo 12
ljudi.
U RS i dalje najteže u Hercegovini
U Republici Srpskoj (RS) je najteže na području hercegovačke opštine
Nevesinje gde su sva sela odsečena, a stanovništvo je bez vode i struje.
Helikopterska služba RS pokušava da dođe do sela Bratač, kako bi se evakuisano
dečak koji je zadobio opekotine.
Zbog velikih snežnih nanosa i niskih temperatura i dalje je teška situacija na
području Berkovića, Istočnog Mostara i Kalinovika, Sokoca i Han Pijeska.
Put od Foče prema Hercegovini i dalje je zatvoren zbog smetova na prevoju
Čemerno viših od dva metra, i jer se zbog niske temperature ledi nafta u
mašinama čišćenje snega.
Škole na severu Crne Gore neće raditi
Škole na severu
Crne Gore biće zatvorene do kraja ove nedelje zbog velike hladnoće i snega,
saopšteno je iz ministarstva prosvjete. U Kolašinu je izmereno 12 stepeni
ispod nule, a visina snega bila je 123 santimetra.
Škole u gradovima na severu ne rade od poneđeljka.
U Kolašinu i Mojkovcu oko 17 hiljada ljudi bilo je više od trideset sati bez
struje, zbog kvara na dva transformatora kod Mojkovca.
Deo Kolašina je jutros dobio struju, a ekipe elektrodistribucije pokušavaju
da povežu i ostale delove kolašinske i mojkovačke opštine. Premijer Crne
Gore Igor Lukšić je tokom posete Kolašinu obećao dodatne mašine za čišćenje
puteva.
Tribunal odbio zahtev Hrvatske da nastupi u odbranu Gotovine
Haški tribunal odbio je zahtev Hrvatske da učestvuje u žalbenom postupku
protiv hrvatskih generala Anta Gotovine i Mladena Markača, nepravosnažno
osuđenih na 24, odnosno 18 godina zatvora zbog progona Srba iz Kninske
krajine 1995.
Sredinom decembra prošle godine, vlasti u Zagrebu su Tribunalu podnele
opširan poverljivi podnesak u kojem su zatražile da njihovi argumenti u
korist osuđenih generala budu razmotreni u okviru postupka o žalbama koje su
oni podneli.
Žalbeno veće Tribunala danas je taj zahtev odbilo kao neutemeljen u statutu
suda. Odbijen je i dodatni zahtev Hrvatske da u žalbenom postupku protiv
Gotovine bude saslušana kao "prijatelj suda" (Amicus curiae).
U odluci piše, pored ostalog, da je Hrvatska u svom zahtevu protumačila da
je prvostepenom presudom i sama označena kao odgovorna za zločine u Kninskoj
krajini, zato što se kao članovi udruženog zločinačkog poduhvata, osim
Gotovine i Markača, u presudi navode i drugi zvaničnici hrvatskih vlasti.
Hrvatska je, stoga, smatrala da ima pravo da učestvuje u žalbenom postupku.
Odbacujući taj zahtev, veće predsedavajućeg Teodora Merona (Theodor), koji
je i predsednik Tribunala, naglasilo je da to što je u prvostepenoj presudi
utvrđeno da je postojao udruženi zločinački poduhvat protiv krajiških Srba
ne znači da je utvrđena i odgovornost države Hrvatske, već samo individualna
odgovornost Gotovine i Markača.
General Gotovina je u aprilu prošle godine, kao zapovednik operacije Oluja u
avgustu 1995, osuđen na 24 godine zatvora zbog progona srpskog stanovništva
iz Kninske krajine.
Pored Gotovine, za zločine tokom i posle ofanzive na Knin, nepravosnažno je
osuđen i policijski general Mladen Markač na 18 godina zatvora, dok je
drugooptuženi Ivan Čermak oslobođen krivice.
Odbrane osuđenih uložile su žalbe na tu presudu. Sudija Meron nedavno je
najavio da će rasprava o tim žalbama biti održana na proleće.
Postoje li paralelne obaveštajne službe u CG
Crnogorsko ministarstvo odbrane pozvalo je državno tužilaštvo da ispita
navode poslanika Nebojše Medojevića o postojanju paralelne obaveštajne službe
koju čine bivši vojni obaveštajci, a koja koristi opremu nekadašnje
jugoslovenske vojne obaveštajne službe. Ministarstvo je u reagovanju na
Medojevićeve tvrdnje navelo da njegovi navodi, "ukoliko su tačni, predstavljaju
veliki bezbednosni problem za državu" i poziva držvanog tužioca da reaguje.
Predsednik opozicionog Pokreta za promjene (PZP) Nebojša Medojević je za dnevnik
Vijesti izneo tvrdnju da u Crnoj Gori postoji paralelna obaveštajna služba koja
je pod kontrolom bivšeg premijera Mila Đukanovića i šefa diplomatije Milana
Roćena, a koja služi za praćenje njihovih političkih protivnika.
Agencija za nacionalnu bezbednost (ANB) saopštila je da "ne poseduje podatke o
postojanju paralelne tajne policije", a šef dipomatije Milan Roćen je
Medojevićeve tvrdnje nazvao "izmišljotinama i prljavim konstrukcijama".
Medojević tvrdi da je ta služba nastala transformacijom bivše vojne obaveštajne
službe čiju opremu koristi i da je čine bivši vojni obaveštajci, dok
ministarstvo odbrane navodi da nikada nije raspolagao opremom za tajni nadžor i
prisluškivanje građana.
Po rečima poslanika PZP-a, paralelna služba formirana je zbog pojačane kontrole
zapada nad ANB-om, njenog približavanja standardima zapadnih službi čime se
smanjio prostor za političke zloupotrebe agencije.
Lider PZP-a takođe tvrdi da paralelnom službom čiji je centar u Podgorici,
upravlja Zoran Božović, bivši operativac vojnog Centra za elektronsko izviđanje,
koji je trenutno angažovan u Vojsci Crne Gore.
Major Božović je negirao ove navode i pozvao nadležne državne organe organe da
ih ispitaju.
Crnogorska vlada nedavno je izmenama Zakona o odbrani odlučila da formira vojnu
obaveštajnu službu i taj zakon je na dnevnom redu skupštinskog zasedanja koje je
u toku.n
