REGION

Trajkovski likvidiran, tvrdi advokat

Amnesti upozorila Sloveniju zbog izbrisanih građana

Državni dug Crne Gore 1,47 milijardi ili 43,3 odsto BDP

Tri četvrtine hrvatskih porodica tvrdi da nema za život

Makedonija traži prijem u NATO pod imenom BJRM

Svetska banka odobrila Crnoj Gori kredit od 12 miliona evra

Izbor nove vlade neće smanjiti političku krizu

Trajkovski likvidiran, tvrdi advokat

Avionska nesreća u kojoj je 2004. u BiH poginuo predsednik Makedonije Boris Trajkovski dogodila se pošto je avion oboren projektilom iz drugog aviona, izjavio je za "Dnevni avaz" makedonski advokat i zastupnik porodica žrtava stradalih u toj nesreći. Advokat Ignat Pančevski tvrdi da je putnike koji su preživeli pad aviona "poubijala vojna jedinica zapalivši ih napalmom", a kao dokaz za svoju tezu navodi svedočenja meštana i očevidaca. "Osim toga, imam i materijane dokaze. Sat koji je bio kog jednog putnika stao je na vreme kada je atentat izvršen. Analizom je ustanovljeno da pepeo na tom satu nije od sagorevanja kerozina, nego od druge hemikalije, što dokazuje da nije izgoreo u avionu", rekao je Pančevski za sarajevski dnevnik. Prema tvrdnjama makedonskog advokata postoji satelitski snimak "i to na dva svetska jezika, ljudi koji čestitaju na pogotku aviona, te videozapis kako je atentat izvršen". Kao dokaze da su putnici preživeli pad on navodi da je nekoliko njih nakon pada zvalo porodicu u Makedoniju mobilnim telefonima. Jedan čovek žalio se da su mu slomljene obe noge i da ga jako boli, ali se posle sat i po s njim više nije moglo stupiti u kontakt, rekao je Pančevski. Pančevski tvrdi da ima i dokaze o tome ko je izvršilac atentata i koji je motiv, ali da će to javno otkriti ako dođe do zvaničnog postupka u ovom slučaju. Komisija za ispitivanje uzroka nesreće, koju je formirao Savet ministara BiH, zaključila je da je uzrok pada aviona bila "proceduralna greška pilotske ekipe u fazi sletanja na Mostarski aerodrom, koja je dovela do toga da avion udari u brdo". Tužilaštvo BiH nikoga nije optužilo za avionsku nesreću kod Mostara, u kojoj je 26. februara 2004. poginulo šest članova delegacije i dva pilota, a koji su taj dan iz Skoplja putovali u Mostar na investicionu konferenciju.

Amnesti upozorila Sloveniju zbog izbrisanih građana

Slovenačke vlasti moraju da vrate pravni status hiljadama ljudi koji su pre dvadeset godina izbrisani iz registra građana i da im obezbedi nadoknadu za teškoće kroz koje su prošli, navela je danas organizacija za zaštitu ljudskih prava Amnesti internešnel (AI). "Krajnje je vreme da slovenačke vlasti deluju i da rehabilituju one koji su gurnuti na marginu društva, kojima su oduzeta prava i dokumenti", rekao je Nikola Dakvort, direktor Amnestija za Evropu i centralnu Aziju. On je rekao da su "potezom pera" ljudima oduzimana prava na zdravstvo i obrazovanje, da su gubili domove, poslove i penzije i bili suočeni ekstremnim siromaštvom i marginalizacijom, kao i da su mnogi silom udaljeni iz zemlje kao ilegalni imigranti. Slovenija je 26. februara 1992. nezakonito izbrisala 25.671 osobu - oko jedan procenat stanovništva - iz registra građana. Oni su uglavnom bili iz drugih republika bivše Jugoslavije koji su živeli u Sloveniji ali nisu stekli slovenačko državljanstvo kada je zemlja postala nezavisna, podseća Amnesti, čije je sedište u Londonu. Neki od ljudi kojima su oduzeta ekonomska, društvena i politička prava bili su primorani da emirgriraju u druge evropske zemlje a oni koji su ostali u Sloveniji da se pretvaraju da su izbeglice ili azilanti. Mnogi su izgubili poslove ili penzije, a bilo je i slučajeva samoubistava ili smrti zbog siromaštva i nedostatka zdravstvene zaštite, navodi Amnesti. Od tada je doneto niz pravnih odluka protiv ovog poteza. Slovenački Ustavni sud dva puta je presudio da je oduzimanje državljanstva ilegalno, jednom 1999. i ponovo 2003. Prema sudu onima koji su pogođeni ovom merom treba da se vrati satus građana retroaktivno od datuma kada je izbrisan iz registra. Evropski sud za ljudska prava je 2010. ustanovio, na žalbu grupe "izbrisanih" da su prekršena prava na privatni i porodični život. Zakon iz 2010. nije otišao dovoljno daleko da obuhvati sva kršenja ljudskih prava koja su ovi ljudi pretrpeli, i vlasti nisu vratili pravni status svim izbrisanim i nisu usvojili planove o tome kako rešiti nepravdu, uključujući i pitanje kompenzacije, navodi Amnesti. Od 13.000 ljudi čiji status je i dalje nerešen samo ograničen broj je uložilo zahtev da im se vrati status. "Kada su izbrisani primenili nove pravne mere postalo je jasno da su suočeni sa izuzetno kompleksnom procedurom prema kojoj je teret dokaza potpuno na tužitelju. Iako brisanje (iz registra) nije njihova greška oni čak nisu oslobođeni administrativni taksi", navodi Amnesti. "Brisanje hiljada ljudi iz registra građana zemlje je jedno od najtežih kršenja ljudskih prava u nezavisnoj Sloveniji", rekao je Dakvort. On je rekao da slovenačke vlasti moraju da priznaju da je to diskriminatorno i da sprovedu potpunu i nezavisnu istragu o tome i o posledicama tog poteza. Ispravljanje onog što je učinjeno prema standradima međunarodnog prava, uključujući restituciju, nadoknadu štete, rehabilitaciju i garancije da se neće ponoviti, je davno trebalo da bude urađeno, naveo je Amnesti.

Državni dug Crne Gore 1,47 milijardi ili 43,3 odsto BDP

Državni dug Crne Gore na kraju januara iznosio je 1,47 milijardi evra što je 43,3 odsto bruto- domaćeg proizvoda (BDP). Dug je oko 10 miliona evra manji nego decembra 2011. godine, saopštilo je Ministarstvo finansija. Spoljni dug je 1,05 milijardi ili 31 odsto BDP, a unutrašnji dug je 419 miliona evra ili 12,3 odsto BDP. Spoljni dug je u odnosu na kraj 2011. godine umanjen za 9,5 miliona, a unutrašnji za 800.000 evra. Depoziti države poslednjeg dana januara iznosili su 57,7 milion evra, uključujući i 38.477 unci zlata.

Tri četvrtine hrvatskih porodica tvrdi da nema za život

Gotovo tri četvrtine hrvatskih domaćinstava smatra da nema dovoljno prihoda za život, pokazalo je najnovije istraživanje agencije GfK Hrvatske o kretanjima prihoda i rashoda u domaćinsvima u 2011. Prosečno domaćinstvo raspolagalo je prošle godine sa oko 6.610 kuna (871 evro) mesečno, a prema njihovoj subjektivnoj proceni za osnovne životne troškove bilo im je u proseku potrebno oko 8.824 kune (1.163 evra), navode u istraživanju koje je prenela Hrvatska radiotelevizija. Najviši prihodi bili su u Zagrebu oko 7.690 kuna (1.013 evra), Istri, Primorju i Gorskom kotaru oko 7.155 kuna (942 evra), a najmanji u Slavoniji 5.528 kuna (728 evra). Ostvareni prihodi u 2011. godini povećali su se za 24 evra u odnosu na prethodnu godinu, a potrebni prihodi su ostali otprilike na istom nivou. Prema rezultatima ankete, najviša pojedinačna stavka u kućnom budžetu odnosi se na hranu i piće na šta se troši oko 29 odsto sredstava. Dodaju li se tome troškovi stanovanja proizlazi da 48 odsto svojih prihoda domaćinstva troše na zadovoljenje samo osnovnih egzistencijalnih potreba. Prošle godine u odnosu na prethodnu nešto manje trošilo se na hranu i piće (pet odsto), stanovanje (pet odsto), saobraćajne troškove (sedam odsto), obuću i odeću (13 odsto), duvan i cigarete (pet odsto), te mobilni i fiksni telefon (šest odsto). U odnosu na godinu ranije, domaćinstva su izdavajala više za otplate stambenih kredita i to 29 odsto više zbog rasta rata obračunatih u švajcarskim francima.

Makedonija traži prijem u NATO pod imenom BJRM

Makedonski predsednik Đorđe Ivanov zatražio je od država članica NATO da podrže kandidaturu te balkanske zemlje za prijem u Severnoatlanski vojni savez pod privremenim imenom Bivša Jugoslovenska Republika Makedonija (BJRM). U pismu u koje je Asošijejtid pres imao uvid, Ivanov traži da njegova zemlja dobije podršku za prijem u NATO na predstojećem samitu u Čikagu. Ivanov je naveo da je Međunarodni sud pravde u decembru presudio da Grčka nije bila u pravu kada je blokirala makedonske napore da se pridruži NATO 2008. godine, koristeći kao povod dugodišnji spor oko imena te države. Bilateralni sporazum dve zemlje iz 1995. godine predviđa da Grčka neće blokirati makedonsko članstvo u međunarodnim organizacijama ukoliko ona koristi naziv BJRM. Pregovori o konačnom imenu koji će zadovoljiti obe strane, koji se obavljaju uz posredništvo Ujedinjenih nacija, još traju.

Svetska banka odobrila Crnoj Gori kredit od 12 miliona evra

Svetska banka će Crnoj Gori odobriti kredit od 12 miliona eura za finansiranje istraživačkih projekata za inovacije i konkurentnost u visokom obrazovanju. Ugovor o kreditu su potpisali crnogorski ministar finansija Milorad Katnić i šefica Kancelarije Svetske banke za Crnu Goru i BiH Anabel Abreu. Katnić je rekao da je to jedan od najpovoljnijih kredita koje države mogu dobiti. Predstavnica Svetske banke je kazala da se Crna Gora približava Evropskoj uniji i da su sve važnije inovacije u visokom obrazovanju. Prema rečima crnogorske ministarke za nauku Sanje Vlahović, posle potpisivanja ugovora o kreditu, ulaganje u znanje je "najisplativija" investicija u 21. veku. Vlahović je najavila da će u Crnoj Gori do kraja godine biti obrazovan Centra za uspešnost koji bi trebalo da objedini naučne potencijale.

Izbor nove vlade neće smanjiti političku krizu

Svetska banka će Crnoj Gori odobriti kredit od 12 miliona eura za finansiranje istraživačkih projekata za inovacije i konkurentnost u visokom obrazovanju. Ugovor o kreditu su potpisali crnogorski ministar finansija Milorad Katnić i šefica Kancelarije Svetske banke za Crnu Goru i BiH Anabel Abreu. Katnić je rekao da je to jedan od najpovoljnijih kredita koje države mogu dobiti. Predstavnica Svetske banke je kazala da se Crna Gora približava Evropskoj uniji i da su sve važnije inovacije u visokom obrazovanju. Prema rečima crnogorske ministarke za nauku Sanje Vlahović, posle potpisivanja ugovora o kreditu, ulaganje u znanje je "najisplativija" investicija u 21. veku. Vlahović je najavila da će u Crnoj Gori do kraja godine biti obrazovan Centra za uspešnost koji bi trebalo da objedini naučne potencijale.