Drugi
paket mera, vrednosti 130 milijardi evra i veliki otpis duga finansijski
razorene Grčke sprečiće finansijsku katastrofu u Evropi. Ekonomisti,
međutim, dogovoru o tome daju mršave šanse da tu zemlju izvede na put
ekonomskog oporavka i da je učvrsti u monetarnoj uniji Evrope.
Sporazum o spasavanju, postignut u utorak, posle celonoćnog sastanka
ministara finansija, sedam meseci pošto je predložen, daće Grčkoj 130
milijardi evra u kreditima drugih vlada evrozone i Međunarodnog monetarnog
fonda do 2014. godine.
To je drugi paket za spasavanje te zemlje, posle 110 milijardi evra datih
2010. koje nisu vratile Grčku u solventnost.
Sporazum pretpostavlja da će banke i investitori kojima Grčka duguje novac,
uzeti nove obveznice koje smanjuju njihova potraživanja za više od polovine.
U zamenu za drugi paket pomoći, Grčka je pristala na bolne i ponižavajuće
mere koje nameću njeni nepoverljivi partnera koji takođe koriste evro, posle
dve godine iznervirani onim što smatraju kršenjem obećanja o reformama.
Atina se složili da smanji rashode i plate, i da dozvoli strancima da
nadgledaju njene finansije kroz prisustvo zvaničnika Evropske unije i
Međunarodnog monetarnog fonda, trajno stacioniranih u Grčkoj.
Spasioci su takođe zahtevali poseban račun za novac za pomoć, i pravne
garancije da će poverioci biti plaćani pre nastavnika, lekara i policije.
Ministri finansija iz Grčke i drugih 16 zemalja koje koriste evro, natezali
su se do ranog jutra o detaljima spasavanja, u poslednjem trenutku iznudivši
ustupke privatnih vlasnika grčkog duga - banaka, koji su pristali da izgube
53,5 odsto nominalne vrednosti svojih investicija da bi izbegli još teže
gubitke ukoliko Grčka ne plati 14,5 milijardi evra duga koji dospeva 20.
marta.
Strahuje se da bi nekontrolisani stečaj izazvao paniku na tržištu širom
kontinenta, dodatno destabilizujući druge zemlje koje se bore sa
zaduženošću, poput Irske, Portugala ili mnogo većih - Italije ili Španije.
Ozbiljna opasnost od neuspeha uključuje mogućnost da grčka privreda ostane u
dubokoj recesiji u kojoj je više od četiri uzastopne godine, i da se ne
vrati na rast ni 2013. godine, kako se pretpostavlja u sporazumu ministara.
To bi potkopalo šanse da Grčka plaća čak i smanjen dug, procenjen na još
uvek visokih 120 procenata godišnjeg bruto-domaćeg proizvoda (BDP) 2020.
godine, dok je sada dug 160 odsto BDP.
Pored toga, domaći protesti zbog smanjenja javne potrošnje mogu dovesti
grčke političare da odstupe od teških uslova. To bi moglo gurnuti zemlje
spasioce koje predvodi Nemačka, u to da prekinu pružanje pomoći.
Izbori u Grčkoj se očekuju aprila. Lideri dve glavne stranke su se obavezale
na smanjenje i reforme, ali na popularnosti dobijaju stranke koje su protiv
stranih mera pomoći.
Ključ je u privrednom rastu. Međutim, grčka privredna aktivnost smanjila se
za 7 odsto u četvrtom kvartalu prošle godine, a stopa nezaposlenosti je 19
odsto, što su posledice smanjenja plata u javnom sektoru i povećanje poreza
tokom krize.
Ako se to nastavi, čak i spasioci priznaju da je smanjenje duga na 120 odsto
BDP nedostižno.
Čak i ako popusti uslovima za spasavanje, Grčka će teško dobiti još otpisa
duga jer će komercijalni poverioci zahtevati još jaču pravnu zaštitu.
Institucionalni kreditori - MMF, zemlje evrozone i Evropska centralna banka,
takođe bi imali teškoća da prihvate još otpisa potraživanja.
Nemogućnost Grčke da plati ili nespremnost da prihvati teške uslove, može
dovesti do njenog nekontrolisanog bankrota koji bi se mogao završiti
odlaskom Grčke iz zone evra.
Evrozona i Međunarodni monetarni fond se nadaju da će novi program na kraju
vratiti Grčku u položaj u kojem može da preživi bez spoljne podrške.
I privatni i službeni kreditori otišli su dalje od onoga za šta su ranije
govorili da je moguće.
Povrh novih spasilačkih kredita, Atina će takođe tražiti da joj banke i
ostale investicione ustanove oproste oko 107 milijardi evra duga, dok će se
Evropska centralna banka i nacionalne centralne banke u evrozoni odreći
profita na svoja potraživanja.
Dogovor međutim "zatvara vrata nekontrolisanom bankrotu koji bi doneo haos
Grčkoj i grčkom narodu", rekao je predsednik Evropske komisije Žoze Manuel
Barozo.
Ali, uprkos naporima bez presedana, jasno je da Grčka u najboljem slučaju
tek počinje dug i bolan putu oporavka.
Grčka je pod pritiskom da svoju privredu učini više "prijateljskom" za
poslovanje i produktivnom tako što će osloboditi pristup sada zatvorenim
zanatima i profesijama; sprečiti sada rašireno izbegavanje plaćanja poreza;
omogućiti veću fleksibilnost u pregovorma poslodavaca i sindikata o platama;
pojednostaviti otvaranje firmi; saseći birokratiju.
Međutim, da prorade te mere, biće potrebne godine - pod uslovom da grčki
političari hoće i mogu da ih proguraju.
"To nije lako, to je ambiciozan program", rekla je Kristin Lagard, šefica
MMF, dodavši da je značajan rizik da grčka privreda ne može porasti onoliko
koliko se želi.
Uključujući prvi paket za pomoć Grčkoj od 110 milijardi evra 2010, novi
aranžman znači da svaki stanovnik Grčke duguje evrozoni i MMF po 22.000
evra.
Onima kojima Grčka duguje novac, zamena obveznice će uskratiti 107 milijardi
evra od ukupnog duga Grčke od 352 milijardi.
Povrh toga, od investitora će se tražiti da daju Atina 30 godina za otplatu
umesto 7 godina kao sada. Prosečna kamatna stopa će opasti sa 4,8 odsto na
3,65 odsto.
Ukupni gubici privatnih vlasnika obveznica će biti veći od 70 odsto kada se
uračunaju duži rok otplate novih obveznica i niža kamatna stopa.
Teret će poneti i zemlje evrozone jer će se kamata koju Grčka mora da im
plati za prvi paket pomoći smanjiti sa 2 do 3 procenta koliko je sada, na
1,5 odsto.
Istovremeno, Evropska centralna banka i centralne banke zemalja koje koriste
evro će se odreći profita na grčke dužničke obveznice, još više smanjujući
dugovanje Grčke.
Ali. ostaje nekoliko prepreka pre no što Grčka ugleda novac ili drugu korist
od novog programa.
Pored sprovođenja više od 30 mera reformi i štednje, novi paket mera mora da
se razmotri u skupštinama nekoliko država-članica, uključujući Nemačku,
Holandiju i Finsku.
Takođe, MMF tek treba da odluči sa koliko će učestvovati u 130 milijardi
evra pomoći. Uoči sastanka, taj fond je ukazao da će njegov doprinos biti
manji od jedne trećine ukupne vrednosti programa.
Šefica MMF Lagard je rekla da će odbor Fonda odlučiti o svom doprinosu u
drugoj nedelji marta.
U ovom trenutku, opšti plafon kredita za spasavanje u evrozoni je postavljen
na 500 milijardi evra, od kojih je veliki deo već namenjen Irskoj, Portugalu
i sada Grčkoj. Lideri zone evra će odlučiti na svom samitu početkom marta da
li plafon treba podići.
Povrh toga, biće potrebno vreme da se vidi koliko će privatnih kreditora -
banaka dobrovoljno učestvovati u smanjenju dugova, a koliko će morati da
bude primorano da se tome priključi.
Predstavnici privatnih vlasnika obveznica kažu da su uvereni da će
investitori utvrditi da je upravo sklopljen posao privlačan, ali neki
analitičari strahuju da nametanje gubitka čak i samo nekim vlasnicima
obveznica, može destabilizovati tržište.
Stečaj Grčke veoma verovatan u kratkom roku
Agencija Fič (Fitch) saopštila je da je dodatno smanjila kreditni rejting
Grčke s "C C C" na bezvredni "C" pošto su objavljeni detalji o zameni njenih
državnih obveznica kod privatnih kreditotra.
Fič je naveo da smanjenje rejtinga ukazuje da je "stečaj (Grčke) veoma
verovatan u kratkom roku".
Sporazumom o zameni starih za nove obveznice je bio uslov da Grčka dobije
novi paket međunarodne pomoći od 130 milijardi evra, banke i drugi privatni
kreditori bi trebalo da otpišu od duga Atine 107 milijardi evra.
Pored toga, grčka vlada je saopštila da računa da će zbog recesije u 2012.
godini budžetski deficit biti 6,7 bruto domaćeg proizvoda umesto 5,4 odsto.
U nacrtu zakona koji je objavljen u sredu, piše da treba revidirati brojke
za 2012. u skladu sa postavljenim ciljevima u okviru fiskalne konsolidacije.
Nacrtom zakona predviđena su budžetska smanjena za više ministarstava
uključujući ministarstvo zdravlja, zapošljavanja, odbrane, prosvete i
kulture kao i smanjenje plata i penzija.
Lažni senator uspešno posetio Kandahar
Čovek
koji se lažno predstavio kao "senator iz Kabula" prokrstario je
avganistanskom pokrajinom Kandahar - uporištem talibana, i sastao se sa
najvišim zvaničnicima, uključujući predstavnike tajne službe, prenelo je
više izvora u Avganistanu.
Neverovatan uspeh lažnog senatora ukazuje na neorganizovanost Avganistana i
na to da je skoro nemoguće obezbediti zemlju gde se deset godina vodi rat
između provladinih snaga potpomognutih NATO-om, i pobunjenika predvođenih
talibanima, navodi agencija Frans pres.
Lažni senator se predstavio kao Asif Sarhadi, ime koje nema ni jedan
afganistanski senator, i rekao da je došao u Kandahar da "izgradi muzej",
rekao je portparol vlade provincije Kandahar agencij Frans pres.
On se sastao sa šefom policije, direktorom tajne službe i guvernerom
Kandahara, rekao je porptarol i dodao da taj čovek ipak nije posetio ni
jedno strogo čuvano mesto, a da je s vlastima razgovarao samo neformalno.
Radio Slobodna Evropa na svom internet sajtu, međutim, navodi, pozivajući se
na jednog predstavnika gornjeg doma avganistanskog parlamenta iz Kandahara,
da su lažnog senatora vodili da vidi više oblasti i da su mu tamo do
najsitnijih detalja prenete informacije o bezbednosti.
Posetilac je zatim nestao, a niko ne odgovara na njegov telefon, naveo je
drugi izvor.
I talibani su zainteresovani tom pričom i raspituju se o neobičnom posetiocu
koji, kažu, nije iz njihovih redova.
Libija: Vlada ne kontroliše naoružane
grupe
Šef prelazne Vlade Libije Mustafa Abdul-Džalil priznao je da Vlada ne može da
kontroliše grupe koje odbijaju da se razoružaju mesecima posle svrgavanja
Momera Gadafija.
Abdul-Džalil je rekao da su ostaci bivšeg režima pretnja.
Upozorio je da će godine biti potrebne dok nove libijske vlasti ne prevaziđu
"teško nasleđe" korupcije i nepoverenja posle više od četiri decenije
Gadafijeve vlasti, i dok ne izgrade institucije i uspostave pravnu državu.
Nacionalni prelazni savet je pravio greške, rekao je Abdul-Džalil u
intervjuu agenciji AP, ali i kritikovao bivše pobunjenike koji su obrazovali
moćne naoružne grupe i lokalne vlade prkoseći centralnoj vlasti u Tripoliju,
obrazovanoj po svrgavanju Gadafija.
"Obe strane treba kriviti. Vladin program za reintegraciju naoružanih je
spor i revolucionarni mu ne veruju", rekao je on.
U Libiji je 17. februara obeležena prva godišnjica početka oružane pobune
protiv Gadafijeve vlasti.
Gadafijeva ćerka traži očevu umrlicu od suda u Hagu
Advokati
ćerke Muamera Gadafija, Ajše Gadafi, uložili su zvaničan zahtev Međunarodnom
krivičnom sudu u Hagu, da im se izda autorizovana kopija umrlice bivšeg
libijskog vođe.
Jedan od advokata Ajše Gadafi, Nik Kaufman, rekao je da je cilj ovog poteza
da se pokaže da libijsko Nacionalno prelazno veće nije sposobno da održi fer
suđenje njenom bratu Seif al-Islamu, uhapšenom u novembru u pustinji na jugu
Libije.
Međunarodni krivični sud, sa sedištem u Hagu je na raniji zahtev Gadafijeve
ćerke, koja se nalazi u Alžiru, odgovorio da treba da traži informacije od
novih libijskih vlasti.
Kaufman je rekao u telefonskoj izjavi za AP da te vlasti nisu odgovorile na
njene zahteve za osnovnim informacijama o smrti njenog oca, i dodao "ko su
libijske 'vlasti'?".
EU povlači 495 miliona evra iz Mađarske zbog
deficita
Evropska komisija saopštila je da planira da iz Mađarske povuče 495 milion
evra iz evropskih razvojnih fondova pošto ta zemlja nije uspela da smanji
svoj deficit.
Predlog o povlačenju sredstava je poslednja faza u nizu sporova oko
mađarskih finansija, ali i navodnog kršenja građanskih prava.
To je i prvi put da Evropska komisija predlaže povlačenje razvojnog fonda iz
jedne od svojih članica zbog probijanje granice dozvoljenog budžetskog
deficita.
Evropska komisija traži od Mađarske da smanji svoj deficit koji je nekoliko
godina probijao u EU dozvoljenu granicu od tri odsto.
Uprkos nekoliko upozorenja, vlada u Budimpešti do sada nije preduzela
strukturalne mere da smanji potrošnju.
Mađarska je takođe tražila paket pomoći od EU i Međunarodnog monetarnog
fonda pošto su njeni troškovi zaduživanja povećani u poslednje vreme zbog
bojazni oko privrede te zemlje, ali, iako je zahtev upućen krajem prošle
godine, nijedna od tih institucija za sada nije najavila da će dati pomoć.
EU je u sukobu s Budimpeštom zato što novi mađarski zakoni krše pravila EU o
nezavisnosti centralne banke i poravosudnog sistema, a Evropska komisija je
izrazila zabrinutost i zbog restriktivnih zakona o medijima u toj zemlji.
Prvi kineski proizvođač automobila u Evropi
Kineska kompanija Grejt vol motors otvorila je u Bugarskoj fabriku čime je
postala prvi kineski proizvođač koji će sklapati automobile u Evropskoj
uniji.
Kineski proizvođač terenskih vozila (SUV) saopštio je da će u početku
proizvoditi 2.000 automobila godišnje, sa planom da do 2014. godine dostigne
proizvodnju od 50.000 vozila.
Ta kompanija će u početku biti koncentrisana na lokalno tržište, a moguća
tržišta mogla bi biti Makedonija, Albanija, Crna Gora i Srbija.
Prva dva modela koja će se proizvoditi u Bugarskoj, biće "voleks C10" i
"stid 5", a prodavaće se za 8.000 i 12.500 evra.
Iran: Prekid izvoza ako EU nastavi sankcije
Iran će obustaviti prodaju nafte još nekim zemljama EU - pored Francuske i
Velike Britanije, ako EU ne obustavi "neprijateljske akcije", saopštio je
predsednik iranske nacionalne naftne kompanije NIOC Ahmad Galebani.
Kako je javila iranska novinska agencija Mehr, Galebani je kao zemlje u koje
bi Iran mogao da obustavi izvoz nafte pomenuo Nemačku, Španiju, Italiju,
Grčku, Portugal, i Holandiju.
Evropska unija je januara uvela odloženi embargo na uvoz nafte iz Irana čime
su pojačane sankcije protiv Teherana zbog njegovog nuklearnog programa.
Teheran je saopštio da će obustaviti izvoz nafte u Francusku i Veliku
Britaniju koje su se najviše zalagale za sankcije.
Ta odluka Teherana je simboličnog značaja jer su London i Pariz praktično
prekinuli uvoz iranske sirove nafte čekajući primenu embarga EU koji na
snagu u potpunosti treba da stupi 1. jula.
"Ako se nastave neprijateljske akcije (EU protiv Irana) izvoz nafte u te
zemlje će skoro sigurno biti prekinut", rekao je Galebani. Iran je 2011.
godine prodavao u EU 500.00O barela nafte dnevno, 20 odsto svog izvoza.
Galebani je kazao da je izvoz nafte smanjen, ali nije rekao koliko.
Na konjima iz Albanija četvrt tone marihuane za Grčku
Albanska policija je na granici s Grčkom
zaplenila 253 kilograma marihuane na putu za Grčku i uhapsila sedam ljudi.
Krijumčari koji su konjima prenosili drogu, bili su nadomak planinske granice sa
Grčkom kada su ih graničari primetili, piše u saopštenju albanske policije.
Prema prvim rezultatima istrage marihuana je kupljena u Lazaretu, 200 kilometara
južno od Tirane, u oblasti gde se indijska konoplja masovno gaji van kontrole
albanskih vlasti.
Prema stranim policijskim izveštajima, Albanija je glavni snabdevač Evrope
marihuanom.
Od decembra albanska policija je zaplenila više od jedne i po tone marihuane
namenjene Grčkoj i Italiji.
Mada lokalne vlasti tvrde da svake godine unište između 70.000 i 100.000 biljki
kanabisa, ima oblasti koje su van kontrole vlasti.
Italijanski tužilac Kataldo Mota, iz Uprave za borbu protiv mafije na jugu
Italije, ocenio je tokom nedavne posete Tirani, da Albanija proizvodi najmanje
dvadeset tona marihuane godišnje.
Dau Džons prešao psihološku granicu od 13.000 poena
Industrijski indeks njujorške berze Dau
Džons (Dow Jones) je prešao granicu od 13.000 poena prvi put od maja 2008.
godine, nekoliko meseci pre izbijanja razorne ekonomske krize.
Na rast cena su uticale vesti o profitu velikih korporacija i paketu pomoći
Grčkoj koji je odobren prošle noći.
Dau Džons je bio iznad 13.000 poena na oko 30 sekundi. Tu vrednost je opet
zabeležio nešto posle podneva da bi opet pao. U 19 časova po evropskom vremenu
bio je na oko 12.990 poena.
Prethodno je Dau Džons bio iznad 13.000 poena 19. maja 2008. godine, a pošto je
izbila kriza, 9. marta 2009. godine, pao je na 6.547 poena. Od tada je skoro
udvostručena njegova vrednost.
Ova granica ima psihološki značaj, pošto može uticati na sagledavanje tržišta i
na opreznije investitore da više ulažu na berzu, ocenjuju analitičari.
Indeksi Standard end Purs 500 (Standard and Poor's) i Nasdak su takođe dobili na
vrednosti.
Prošlog leta Dau Džons je za tri sedmice izgubio 2.000 poena, na šta su uticali
smanjenje kreditnog rejtinga SAD kod agencije Standard end Purs, sporovi u
Kongresu oko granice zaduživanja SAD i evropska dužnička kriza.
Na jesen je Dau Džons pao na 10.655 poena što je za više od 2.300 poena manje
nego sad. Dau Džons je sada 1.200 poena ispod svog najvišeg nivoa u istoriji -
14.164 poena, koliko je imao 9. oktobra 2007.
