REGION

Na lažnim pasošima zaradili pola miliona evra

EU od Crne Gore traži presude za korupciju na visokom nivou

Progon sveštenika je kršenje ljudskih prava

Obeležena godišnjica stradanja Srba u Sijekovcu

CG ima probleme sa kriminalom

Janković novi stari radonačelnik Ljubljane

Budžet neizvestan, u pitanju lokalni izbori u BiH

Na lažnim pasošima zaradili pola miliona evra

Načelnik Uprave kriminalističke policije Hrvatske Vitomir Bijelić izjavio je da su osumnjičeni za izdavanje falsifikovanih hrvatskih pasoša pripadnicima balkanskog podzemlja time zaradili više od pola miliona evra. On je na konferenciji za novinare potvrdio da je uhapšeno šest državljana Hrvatske starosti od 31 do 58 godina, osumnjičenih za falsifikovanje i trgovinu pasošima. Protiv jednog državljanina Srbije raspisana je poternica. Protiv svih osumnjičenih biće podnete krivične prijave, dodao je Bijelić. "Radi se o završnoj fazi istrage u akciji Granica (Border) koju hrvatska policija sprovodi u saradnji s policijama u regionu, u kojoj se grupa tereti za izdavanje lažnih hrvatskih paoša pripadnicima balkanskog podzemlja", rekao je Bijelić. On je objasnio da su dokumenta falsifikovana na netipičan način jer su osumnjičeni krali identitet hrvatskih državljana srpske nacionalnosti koji nemaju pasoše, a žive u Srbiji i BiH. Oni nisu znali da im je identitet ukraden. Tako su izdavani originalni pasoši s tuđim, "ukradenim" imenima. Ključna osoba kriminalne grupe bio je 58-godišnji državljanin Hrvatske s prebivalištem u BiH kome su se javljali kriminalci koji traže falsikovane pasoše. Prosečna cena je bila oko 10.000 evra. Bijelić je rekao da su do sada nađena 53 pasoša, a sumnja se da ih je još najmanje toliko. Najviše pasoša falsifikovano je od 2009. do oktobra 2010, ali se to radilo i ranije. Među uhapšenima su dvoje policajaca, državna službenica Ministarstva unutrašnjih poslova, dvoje zaposlenih u Konzulatu Hrvatske u Tuzli i jedan civil. Neki od pasoša završili su kod pripadnika srpskog i crnogorskog podzemlja. Nedavno su otkriveni i kod pripadnika tzv. zemunskog klana uhapšenih u Španiji - Luke Bojovića, Vladimira Milisavljevića i Siniše Petrića. Posle tog slučaja, novi hrvatski ministar unutrašnjih poslova Ranko Ostojić najavio je rasvetljavanje okolnosti pod kojima su srpski kriminalci dolazili do hrvatskih pasoša, kao i hapšenje odgovornih.

EU od Crne Gore traži presude za korupciju na visokom nivou

Evropski komesar za proširenje Štefan File ocenio je danas da je Crna Gora "veoma blizu" otvaranju pristupnih pregovora u junu ove godine, ali je podvukao da se od zemlje očekuje da kroz ustavne promene ojača nezavisnost pravosuđa. Kako prenose crnogorski mediji, File je pred poslanicima Evropskog parlamenta koji razmatraju predlog rezolucije o Crnoj Gori rekao se od Podgorice očekuje da kroz pravosnažne presude pokaže konkretne rezultati u borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala. Evropski komesar je kazao da rezolucija "šalje pravu poruku - s jedne strane priznanje za naporan rad, a s druge snažno ohrabrenje za nastavak reformi", prenela je Televizija Crne Gore. Evropski komesar je podvukao da Crna Gora "mora da završi" započete ustavne reforme i da u "duhu konsenzusa i uz konstruktivan dijalog sa opozicijom dođe do čvrste garancije za nezavisno i odgovorno pravosuđe". File je poručio da se borba protiv korupcije i organizovanog kriminala "mora osnažiti" i da Brisel očekuje "jasne rezultate, pravosnazne presude, posebno za korupciju na visokom nivou". "Svi slučajevi moraju se do kraja istražiti", kazao je evropski komesar za proširenje, uz napomenu da ga je "ohrabrila odlu-čnost" crnogorskog premijera Igora Lukšića da nastavi reforme. Olivera Nikolić, Podgorica

Progon sveštenika je kršenje ljudskih prava

Eparhijski savet Mitropolije crnogorsko-primorske Srpske pravoslavne crkve saopštio je da će možda zatražiti pomoć međunarodnih institucija ako u Crnoj Gori bude nastavljena praksa odbijanja zahteva za privremeni boravak sveštenika bez crnogorskog državljanstva. Savet je apelovao na crnogorsko Ministarstvo unutrašnjih poslova da "prekine nezakonitu praksu" odbijanja zahteva za privremeni boravak "nekoliko desetina sveštenika i monaha" bez državljanstva Crne Gore. "Ukoliko se nastavi ovakav progon crkve, nije isljučeno da će Mitropolija zatražiti pomoć od međunarodnih institucija za ljudska prava", navodi se u saopštenju sa sastanka najviših crkvenih tela Mitropolije. Iz crnogorske vlade ranije je u više navrata saopšteno da je neophodno da se Mitropolija crnogorsko-primorska registruje na teritoriji Crne Gore kako bi njeni sveštenici, bez državljanstva, dobili dozvolu za boravak. Mitropolija odbija da se registruje, takav stav crnogorskih vlasti karakteriše kao "ucenu" i ocenjuje da je insistiranje na registraciji po postojećem Zakonu o položaju verskih zajednica iz 1977. godine "nezakonito, jer je taj akt izričit da se takva evidencija ne traži od tradicionalnih crkava, već od novoformiranih verskih zajednica". Eparhijski savet Mitropolije crnogorsko-primorske saopštio je i da očekuje od crnogorske vlade da što pre pripremi i zaključi "temeljni ugovor" sa Srpskom pravoslavnom crkvom u Crnoj Gori, "u istom obimu i sadržaju prava", kao što je to urađeno sa Rimokatoličkom crkvom i Islamskom i Jevrejskom zajednicom. Najviša crkvena tela Mitropolije zahtevaju od vlade da ugovor sa SPC-om ne "diskriminiše" tu crkvu u odnosu na pravni položaj koji su dobile ostale verske zajednice u Crnoj Gori. Vlada Crne Gore potpisla je 2011. godine temeljni ugovor s Vatikanom, a krajem januara sporazumima je precizirala položaj Islamske i Jevrejske zajednice. Najviša crkvena tela Mitropolije SPC-a istovremeno očekuju da će u najavljenoj pripremi novog zakona o slobodi veroispovesti i pravnom položaju crkava i verskih zajednica učestvovati i predstavnici SPC-a. Ocenjuje se da novi zakonski akt "mora ispuniti međunarodne principe o slobodi veroispovesti, unutrašnjoj autonomiji crkava i verskih zajednica i neutralnosti države u odnosu na unutrašnja crkvena pitanja".

Obeležena godišnjica stradanja Srba u Sijekovcu

U Sijekovcu kod Bosanskog Broda u ponedeljak je služenjem parastosa i polaganjem venaca i cveća obeleženo 20 godina od stradanja srpskih civila u tom mestu. Parastos je služio vladika zvorničko-tuzlanski Vasilije, a vence i cveće na spomen-ploču položili su delegacija Vlade Republike Srpske sa premijerom Aleksandrom Džombićem na čelu, delegacija Narodne skupštine RS i izaslanik predsednika Milorada Dodika. Hrvatske snage, zajedno sa muslimanskim paravojnim jedinicama iz Sijekovca, 26. marta 1992. godine su prešle Savu i u Sijekovcu ubile devet osoba i to porodice Zečević, Milošević, Trifunović i Radić. Još troje ubijenih Srba se vode kao nestali. Tada je zapaljeno i uništeno 15 srpskih kuća. Direktor Centra za istraživanje ratnih zločina RS Janko Velimirović ranije je izjavio da je zločin u Sijekovcu "prvi masovni zločin u BiH, za koji još niko nije procesuiran". On je naveo da je u Švedskoj uhapšen Zemir Kovačević, jedan od učesnika zločina u Sijekovcu, koji je isporučen BiH, dodajući da instituicije RS očekuju da pravosuđe u BiH pokrene postupak protiv njega. Velimirović je još kazao da je veliki problem to što počinioci zločina u Sijekovcu nisu dostupni pravosudnim organima BiH, jer se nalaze na području Hrvatske, a da hrvatska strana ne pokazuje volju da uhapsi te osobe i procesuira ih za ovaj zločin. "Bez obzira što je u maju 2010. godine hrvatski predsednik Ivo Josipović bio u Sijekovcu, položio venac i obećao da će nešto preduzeti da se ovaj zločin procesuira, do sada se ništa nije desilo", dodao je Velimirović. Prema njegovim rečima, postoje dokazi da je porodica Milošević ekshumirana u Slavonskom Brodu, iako su ubijeni u Sijekovcu, što dovoljno govori o umešanosti Hrvatske u ovaj zločin. Velimirović je rekao da su u zločinima u Sijekovcu učestvovali pripadnici Interventnog voda Sijekovac, kojim je komandovao Nijaz Čaušević, zvani Medo, kao i pripadnici Hrvatskih odbrambenih snaga (HOS) pod komandom Ante Prkačina.

CG ima probleme sa kriminalom

Potpredsednik crnogorske vlade Duško Marković ocenio je da u Crnoj Gori postoji organizovani kriminal, ali da se borbi protiv njega postižu rezultati. Marković je u Budvi otvorio međunarodni skup tuzilaca i sudskih istražitelja Crne Gore, Italije, Hrvatske i Sjedinjenih Američkih Država, posvećen borbi protiv organizovanog kriminala. Na skupu koji će trajati tri dana biće predstavljeni zakonski modeli u borbi sa organizovanim kriminalom. U posebnim radnim grupama biće prezentirani načini policijsko-tužilačke saradnje, finansijske istrage i oduzimanje imovine, stečene organizovanim kiriminalom. Marković je naveo da je u Crnoj Gori formiran specijalni istražni tim koji, kako je naveo, uveliko sprovodi visokoprofilne istrage, sa naglaskom na njihovim finansijskim komponentama. Skup u Budvi je, kako je ranije saopšteno, zatvoren za medije.

Janković novi stari radonačelnik Ljubljane

Predsednik Pozitivne Slovenije i dosadašnji gradonačelnik Ljubljane Zoran Janković po treći put je u nedelju izabran na čelo glavnog grada Slovenije, pokazali su nezvanični rezultati izbora. Posle obrađenih 99 odsto glasačkih listića, saopšteno je da je za Jankovića glasalo 60,87 odsto Ljubljančana sa pravom glasa. Predsednik pozitivne Slovenije u izjavi za medije zahvalio Ljubljančanima na poverenju i ponovnom izboru i najavio da će obavljalnje funkcije početi u aprilu. "Očito ću u parlamentu dočekati još rebalans državnog budžeta", rekao je Janković, uz ocenu da rebalans govori "samo o rezanju troškova, a ništa o prihodima". Novoizabrani gradonačelnik je uveren da "Slovenija nema perspektive ako snažan naglasak ne da na investicije", kao i da ne veruje da će nova vlada ponoviti poteze iz 2006. godine kada je Janez Janša takođe bio premijer i kada su smanjena sredstva za Ljubljanu. Ako iz ove krize svi želimo izaći kao pobednici onda moramo zajednički raditi, naglasio je on. Gradonačelnik se obratio i građanima okupljenim na Mestnem trgu na kojem se nalazi i zgrada Skupštine grada.

Budžet neizvestan, u pitanju lokalni izbori u BiH

Ako državne institucijeu BiH hitno ne usvoje budžet za 2012. godinu, biće ugroženi lokalni izbori koji bi trebalo da budu oktobra ove godine. Za izbore bi iz državne kase trebalo da se isplati više od četiri miliona KM, piše sarajevski Dnevni avaz, pozivajući se na izvore iz Delegacije EU u BiH. Portparol Delegacije Evropske unije u BiH Jamila Milović-Halilović je rekla za taj dnevnik da državni budžet za ovu godinu treba da bude donet do kraja marta. "U odluci o privremenom finansiranju nema stavki za finansiranje popisa stanovništva i sprovođenje lokalnih izbora. Privremeno finansiranje ne dozvoljava provođenje nekoliko aktuelnih projekata koje podržava Evropska unija, a može doći i do zastoja aktivnosti bitnih za proces pristupanja BiH Uniji", rekla je Milović-Halilović. Do juče, nacrt budžeta još nije bio prosleđen Veću ministara BiH iako je predsedavajući Veća Vjekoslav Bevanda rekao da će budžet biti na dnevnom redu današnje sednice ako ga Ministarstvo finansija dostavi. Dve sporne stavke u budžetu su novac za bivše pripadnike Oružanih snaga BiH i umanjenje primanja administracije. Odluka o privremenom finansiranju institucija BiH ističe 1. aprila, a Veće ministara BiH bi na današnjoj sjednici trebalo da donese odluku o privremenom finansiranju i za drugi kvartal ove godine. Takva odluka bi značila da se iz budžeta ne mogu finansirati novoosnovane institucije ni izbori, navodi list.