SRBIJA

Globalno uterivanje vlasti

Nikolić: Prva zvanična poseta Briselu, 12. juna

Tadića stiglo Miloševićevo prokletstvo

Prava bivšeg predsednika Srbije

Biografija Tomislava Nikolića

Na Kosovu najveći problemi nezaposlenost i korupcija

Pokrenimo Srbiju 24, Izbor za bolji život 22 odsto

Globalno uterivanje vlasti

I pre nego je inaugurisan za predsednika Srbije, lider naprednjaka Tomislav Nikolić je odlučio da otputuje u Moskvu na lični poziv Vladimira Putina. On će u subotu u četiri oka da razgovara sa ruskim predsednikom. Na tom sastanku insistirao je Putin, iako je Nikolić već rekao ruskom ambasadoru Aleksandru Konuzinu da je neprikladno da kao novoizabrani predsednik gostuje u Rusiji. Ipak, na lični poziv Putina naprednjak je odlučio da bude gost na Kongresu vladajuće stranke najveće zemlje sveta - Jedinstvene Rusije, gde je ranije najavljen na listi govornika. Sledeća destinacija novog predsednika Srbije biće najverovatnije Nemačka, gde će se Toma Nikolić sresti sa kancelarkom Angelom Merkel. Oba ova nezvanična susreta novog lidera Srbije govore kakvu spoljnu politiku će da vodi Toma Nikolić. Za diplomatske analitičare to jasno govori i čiju je podršku tokom predsedničke kamapanje imao predsednik Srpske napredne stranke. Poznato je da su Nemačka i Rusija jaki ekonomski saveznici i dobri politički partneri. Kao i da imaju jake interese na Balkanu, pre svega, u Srbiji. Zato su Putin i Merkleova zainteresovani da se prvi susretnu sa Nikolićem, i da ga nagovore kako da vlada. Istovremeno, Amerikanci, kao prva zainteresovana strana za Balkan i Srbiju, još se drži uz Borisa Tadića i vrši pritisak da pristane da bude novi premijer Srbije. Tadić je posle poraza rekao da neće biti predsednik Vlade Srbije, ali ga njegova Demokratska stranka nagovara da se predomisli. Već su održani tajni pregovori Nikolića, Tadića i Dačića oko formiranje Vlade Srbije, jer svaki dan bez vlasti zvanični Beograd košta 12 miliona evra. A dinar svakim danom pada. Trenutno vredi 115 za jedan evro, a prognozira se da će pasti i na 120 dinara. To može Srbiju da uvede u grčki scenario propasti. Zapad je zainteresovan da spreči ekonomski krah Srbije, jer je investirao preko 25 milijardi evra u nju i svim silama se trudi da nagovori beogradske lidere na saradnju. Strani ambasadori javno govore da ne vrše pritisak na Nikolića i Tadića, ali i pored toga EU šalje svoje izaslanike. I iz Brisela stižu čestitke Nikoliću i izjave kako sa njim sjajno sarađuju ??? Ovakve izjave Evroljana iznenađuju jer je Toma Nikolić autističan tip, nema sluha za diplomatiju, do juče je podržavao Mladića i Karadžića, odricao se EU i NATO, a sada je odjednom kooperativni predsednik. Uvek iskreni Ivica Dačić, predsednik SPS-a, koji je sebe video na mestu premijera, sada javno kaže da strane zemlje traže da se Vlada Srbije napravi od predstavnika naprednjaka, demokrata i socijalista. Nova formula srpske vlasti SNS+DS+SPS bi trebalo da bude dobitna kombinacija koja zadovoljava aspiracije tri svetske sile - SAD, Nemačke i Rusije. To uterivanje globalne vlasti, međutim, ne ide lako, jer Tomislav Nikolić ne zna šta da radi. Srpska napredna stranka je firerska partija, u kojoj postoje samo predsednik i njegov zamenik, dok ostali kadrovi, posebno za diplomatiju ne postoje na javnoj političkoj sceni. Toma Nikolić neće više biti predsednik SNS, daje ostavku, zameniće ga najverovatnije Aleksandar Vučić, koji može da bude i ministar policije u novoj vlasti. Nikolić je rođen je 15. februara 1952. u Kragujevcu. Tehničku školu, građevinski smer, završio je u Kragujevcu, a diplomirao na Fakultetu za ekonomiju i inženjerski menadžment u Novom Sadu. Zaposlio se 1971. u Građevinskom preduzeću "Žegrap" gde je radio do 1978. kada prelazi u firmu "22. decembar". Bio je i tehnički direktor Komunalnog preduzeća u Kragujevcu. Zovu ga zato Toma Grobar, a novi nadimak mu je Toma Diploma, jer se sumnja u njegovo fakultetsko obrazovanje. Bio je ministar u Miloševićevo vreme, Šešeljev zamenik tokom rata i dugo godina poslanik. SNS je osnovao 2008. godine i vodio je kao nacionalnu partiju, sa antiglobalističkim opredeljenjima. Ugledni "Gardijan" u svojoj političkoj analizi ističe da će pobeda "hardlajnera" Nikolića da uspori ili odloži približavanje Srbije evropskoj porodici. Može se pretpostaviti da će upravo to Vladimir Putin tražiti od novog srpskog predsednika. Posebno da obeća da Srbija neće u NATO. Angela Merkel će najverovatije tražiti da Srbija nastavi ulaz u EU i NATO. BiH i Hrvatska će tražiti da se Toma Nikolić opredeli oko ratnih zločina, zločinaca i stradanja u Srebrenici i Vukovaru, kao i drugih stratištima. Amerika će ga pitati šta je sa jatacima Ratka Mladića, da li će da svedoči protiv vojvode Vojislava Šešelja u Hagu i šta je obećao Rusima. Za rusku priču u samoj Srbiji novi predsednik iza sebe ima Srpsku pravoslavnu crkvu, patrijarha ,DSS i Vojislava Koštunicu, deo javnosti koli voli Rusiju, a ne putuje u Moskvu ni na kakva patriotska hodočašća. Moskva, Bon i Vašington traže od novog predsednika Srbije da kaže čiji je čovek. Toma Nikolić prvo odlazi kod Putina, potom kod Merkelove, a u SAD kad stigne. U takvoj situaciji sva je prilika da će Toma Nikolić da kupuje vreme da bi naučio nešto iz diplomatije mogućeg, da svima obeća sve, a da ništa ne izvrši. Tu diplomatiju Srbija poslednjih godina neuspešno sprovodi i zato je mnogo puta kažnjavana. Specijalitet naše vlasti je da donosi evropske zakone, a da ih ne sporovodi. Da na sve pristane, a da malo toga izvrši. Da bi dokazao da je dobar predsednik Toma Nikolić će prvo da se inauguriše, potom da sastavlja Vladu Srbije, a iza toga da se ponaša kao nevesta. Moraće da bude fin da ne naljuti svoje svetske sponzore, jake globalne partnere i srpske neprijatelje, kog god je to !? S obzirom na njegov prek karakter, pitanje je dokle će moći da bude fini predsednik, diplomata i učtiv kao nevesta ??? Marko Lopušina

Nikolić: Prva zvanična poseta Briselu, 12. juna

Novoizabrani predsednik Srbije Tomislav Nikolić rekao je juče da će njegova prva zvanična poseta u svojstvu predsednika države biti poseta Briselu. "Moja prva zvanična poseta u svojstvu predsednika biće poseta Briselu i to smo dogovorili za 12. jun", kazao je Nikolić novinarima u Sava centru, nakon što je na sednici Glavnog odbora podneo ostavku na mesto predsednika stranke. On je rekao de je poseta Rusiji njegova poslednja poseta u svojstvu pripadnika Srpske napredne stranke, da je ranije dogovorena i da neće biti zvanična poseta predsednika Republike. "Ja jesam predsednik, ali nemam ni jednu polugu kojom predsednik Republike raspolaže, ne mogu za sebe ni da kažem da sam predsednik, tek sam izabran", rekao je Nikolić. On je dodao da je trebalo da govori na kongrSu Jedinstvene Rusije, ali da to neće učiniti, kako to ne bi bilo protumačeno, kao da se obraća u svojstvu predsednika Srbije. Na pitanje kada će posetiti Sarajevo, Nikolić je rekao da će prvo predstavnici BiH biti u Beogradu 15. juna na Samitu jugoistočne Evrope. On je dodao da spoljnu i unutrašnju politiku vodi vlada, ali da će, kada ode u posetu Sarajevu, ići kao predsednik Srbije. Upitan o odnosima sa Republikom Srpskom, Nikolić je rekao da RS po Dejtonskom sparazumu ima pravo na specijalne veze sa Srbijom, koje će, kako je rekao, Srbija negovati i razvijati. "Predsednik Republike Srpske ne može da me odvoji od Republike Srpske. Predsednik RS je pogrešio, delimičmo se ispravio i čestitao mi pobedu na izborima. Ja ne pamtim neprijateljstva", kazao je Nikolić. Nikolić je rekao da se sastao sa liderom Demokratske stranke Borisom Tadićem i da je sa njim, kako je naveo, razgovarao o svemu i ponudio mu prijateljstvo. "Video sam se sa Tadićem pre neki dan. O svemu smo razgovarali", rekao je Nikolić novinarima u Beogradu posle sednice Glavnog odbora SNS . Nikolić je rekao da je Tadiću na tom sastanku "ponovo ponudio prijateljstvo". "Do aprila 2010. imali smo prijateljstvo. Ponovo sam mu ponudio prijateljstvo da postignemo konsenzus o Kosovu i da se makar jednom mesečno sastajemo kao nekad", rekao je Nikolić i dodao da sa Tadićem nije razgovarao o vladi SNS-DS. Kako je naveo Nikolić, on više ne odlučuje o eventualnom učešću naprednjaka u vladi jer više nije ni predsednik ni član stranke. Nikolić je rekao i da je posle izbora razgovarao sa liderom SPS-a Ivicom Dačićem "kurotazno", kao i da nije bilo razgovora o formiranju vlade. Novi predsednik Srbije je poručio da nema vremena za gubljenje u vezi sa formiranjem vlade i pozvao političare da se "uozbilje" kako bi mogao da poveri premijerski mandat bilo onome ko sastavi vladu ili najačoj stranci - SNS. Nikolić je izjavio da lider Demokratske stranke Boris Tadić treba što pre da odluči i saopšti javnosti da li će biti premijer, a da će on mandat dati onome ko obezbedi parlamentarnu većinu. "Želim da sarađujem sa izabranom vladom Srbije, a poveriću mandat (za sastav vlade)onome ko će obezbediti većinu", rekao je Nikolić novinarima u Beogradu nakon što je na sednici glavnog odbora Srpske napredne stranke podneo ostavku ostavku na mesto predsednika stranke. Nikolić je rekao da će u ponedeljak na sastanku sa predsednicom Skupštine Srbije Slavicom Đukić-Dejanović zatražiti konstitutivne sednice parlamenta kako bi u petak, 1. juna, najkasnije položio zakletvu. Nikolić je rekao da se danas sastao sa američkom ambasadorkom Meri Vorlik i da je ona, kako je naveo, jedan od deset ambasadora sa kojima se sastao od kada je izabran za predsednika Srbije. Kako je naveo, Vorlikovoj je rekao da SNS ne učestvuje u razgovorima o formiranju nove vlade. "SNS ne učestvuje, jer smo obavešteni u izbornoj noći da većina postoji. Tadić treba što pre da reši šta će da radi. Ako odluči da ne bude premijer garantovana mu je bezbednost", rekao je Nikolić i dodao da zna da se Tadić dok je bio na funkciji upustio u obračun sa organizovanim kriminalom. "Znam njegove dileme, samo sam ga molio da brzo odluči", rekao je Nikolić i dodao da sa Tadićem nije razgovarao o tome da SNS i DS formiraju vladu. Nikolić je rekao da ni sa liderom SPS-a Ivicom Dačićem nije razgovarao o vladi, jer mu je lider socijalista rekao da je "priča sa DS-om ozbiljna".Povodom izjave Dačića da zapad traži vladu SNS-DS, Nikolić je rekao da Dačić "tvrdi pazar". "Niko od nas to nije tražio niti je bilo ko od ambasadora to rekao", rekao je Nikolić.

Tadića stiglo Miloševićevo prokletstvo

Građanska Srbija je u šoku, a narodna se veseli. Oni urbani Srbi koji su verovali u ogromnu prednost Borisa Tadića, poraženi su u drugom krugu predsedničkih izbora, jer su sedeli kod kuće i nisu glasali. A na birališta je izašla sirotinja i donela Tomi Nikoliću prvo mesto. Tako je lider Srpske napredne stranke postao predsednik Srbije. Ovo je ukratko objašnjenje šta se dogodilo u noći 20. maja 2012. godine u Beogradu. Sada su svi iznenađeni i priznaju da se desio "izborni zemljotres". I ja sam iznenađen, jer nisam verovao da Demokratska stranka neće voditi računa od glasačima svojih koalicionih partnera. Toma Nikolić je postao predsednik Srbije, jer demokrate nisu podržali glasači Mlađana Dinkića, Čede Jovanovića i Ivice Dačića. Uostalom Dačić je pre glasanja upozorio Borisa Tadića da ne ide na prevremene predsedničke izbore, jer je Sloba Milošević tako radio i izgubio. Tadića je stiglo Miloševićevo prokletstvo i izgubio je vlast jer nije poštovao principe i ustavne odredbe i jer je, kako to reće Vesna Pešić, bio arogantan. Velika količina belih listića u prvom krugu bila je namenjena Čedi Jovanoviću i Mlađanu Dinkiću, odnosno njihovim veštačkim strankama Ujedinjeni regioni Srbije i Libelarno-demokrasta partija koje glume nečije političke interese. Ta belina se prelila i u drugi krug predsedničkih izbora, pa su birači URS i LDP "bojgotovali" i Borisa Tadića. A samo 15 odsto glasova SPS-a i Ivice Dačića nisu bili dovoljni da Tadić pobedi, jer je Toma Nikolić nenadano u nedelju dobio ogromnu podršku članova Radikalne strane. Radikali, koji su razočarani svojim liderom i ponašanjem Vojislava Šešelja, jednostavno su prešli u tabor naprednjaka. Tako je vojvoda Vojislav Šešelj iz zatvora u Hagu "pomogao" da njegov dojučerašnji kum i stranački zamenik, vojvoda Toma Nikolić postane prvak Srbije. I šta sada? Demokratska stranka se teši da biti predsednik nije najbitnija stvar, već ko će da vlada kroz Vladu Srbije. Novoizabrani predsednik je rekao da će premijer biti njegova zamenica u stranci Jorgovanka Tabaković, profesor. Boris Tadić je rekao da ne želi da bude premijer. Od toga je odustao i Ivica Dačić, koji se posle prvog kruga nadao (i hvalio) mestu predsednika vlade. Kako je Demokratska stranka odnela većinu na parlamentarnim izborima kada novi predsednik Toma Nikolić sedne u kabinet trebalo bi mandat premijera da ponudi Tadićevoj stranci. Naprednjaci mogu da sarađuju i sa SPS i sa DSS dr Vojislava Koštunice. A napokon i da vrše kohibitaciju tj. da SNS i DS naprave novu vlast. Od te tri mogućnosti do dogovora se neće lako stići, jer te sada treba da se trguje kako bi svaka strana bila u vlasti na što jačim pozicijama. Izvesno je da su tu vlast izgubili Mlađan Dinkić i Čedomir Jovanović, koji nije dostigao cenzus, kao i dr Vojislav Šešelja, a da su blizu vlasti Ivica Dačić, Voja Koštunica i lideri manjinskih stranaka - po političkom ključu. Toma Nikolić će žele-ti da se ugradi u Vladu Srbije što jače, jer biti samo predsednik u sistemu koji nije liderski. ne znači da će i da vlada. Naime, u Srbiji od 12 predsednika poslednjih decenija, samo su dvojica vladali apsolutno, a to su bili Slobodan Milošević i Boris Tadić. Obojica su kao predsednici Srbije bili ujedno i neformalni premijeri, jer su njihovi predsednici vlade, bile stranačke marionete. Evropa je Tomu Nikolića već prihvatila. Čak je EU čestitala pobedu Nikoliću nekoliko sati pre njenog proglašenja. To sluti da je neko u EU namestio ove predsedničke izbore i znao da će Toma Nikolić kao "nemački kandidat" dobro da prođe. Lider Srpske napredne stranke je odmah u svom prvom govoru pomenuo Hrvatsku. Rekao je da će da je poseti i da on ne mrzi Hrvate. Očigledno je da sada novi predsednik Srbije ima problem da svetu i komšijama objasni ko je on, kakve političke stavove ima prema Evropi i Balkanu. Kakvu će politiku da vodi na Kosmetu, a kakvu prema Hrvatskoj i BiH, sa kojima imamo nerasčišćene poratne račune. Vrlo brzo će se Toma Nikolić uveriti da nije lako biti predsednik Srbije, niti je lako da donosiš važne političke odluke, što mu je Boris Tadić, kog je on stalno oslovljavao u kampanji kao "bivši predsedniče" i rekao kada mu je čestitao pobedu na predsedničkim izborima. Marko Lopušina

Prava bivšeg predsednika Srbije

Bivši predsednici Srbije imaju pravo na počasni naziv "bivši predsednik Republike", naknadu plate, zatim kancelariju, savetnika i sekretara, službeni automobil sa vozačem i obezbeđenje godinu dana po prestanku mandata ili duže ukoliko se oceni da je to opravdano. Takođe, bivši predsednik Republike ima pravo na diplomatski pasoš i na pristup arhivama iz vremena dok je bio na toj funkciji. Pravo na počasni naziv "bivši predsednik Republike" imaju svi predsednici Srbije birani od 9. decembra 1990. godine, odnosno od održavanja prvih višestranačkih izbora, kao i predsednici Savezne Republike Jugoslavije i predsednici državne zajednice Srbija i Crna Gora koji su bili iz Srbije. Bivši predsednik Republike ima pravo na naknadu plate u iznosu plate predsednika Republike dok se ne zaposli ili dok ne ispuni uslove za penziju, ali najviše šest meseci od dana kada mu je prestao mandat. Kasnije, dok se ne zaposli ili penzioniše, ima pravo na 80 odsto od plate koju je primao. Zakonom je propisano i da tri meseca nakon isteka mandata, bivši predsednik može da se vrati na rad kod poslodavca kod koga mu miruje radni odnos zbog toga što je izabran na funkciju. Bivši predsednik Republike ima pravo na kancelarijski prostor, na savetnika, sekretara i pravo na službeni automobil s vozačem onoliko dugo koliko je trajao njegov mandat predsednika. Međutim, on može da koristi službeni automobil s vozačem samo da bi obavio posao u svojstvu bivšeg predsednika Republike. Bivši predsednik ima pravo da ga obezbeđuju policija i Vojska Srbije jednu godinu po prestanku mandata, u skladu s propisom Vlade. Obezbeđenje može da se produži ako za to postoje opravdani razlozi i ako je bivši predsednik saglasan s tim. Takođe, nekadašnji šef države ima pravo na diplomatski pasoš kao i pravo na pristup arhivama iz vremena dok je vršio funkciju.

Biografija Tomislava Nikolića

Tomislav Nikolić, kandidat koalicije "Pokrenimo Srbiju" koju predvodi Srpska napredna stranka, pobedio je na predsedničkim izborima u Srbiji. Prenosimo biografiju Tomislava Nikolića. Rođen je 15. februara 1952. u Kragujevcu, gde se i školovao. Završio je Tehničku školu, građevinski smer i studirao na Pravnom fakultetu, ali je studije prekinuo i zaposlio se. Kasnije je završio Fakultet za menadžment. Radnu karijeru je započeo u Građevinskom preduzeću Žegrap, a 1971. je bio šef izgradnje na pruzi Beograd-Bar. Nakon toga radio je u Majdanpeku, Priboju, Prijepolju, Trebinju, Beogradu i drugim mestima, sve do 1978. kada se vratio u Kragujevac u firmu "22. decembar" gde je vodio investicije i održavanje. Nikolić se partijski prvi put angažuje u Narodnoj radikalnoj stranci u Kragujevcu. Na njegovu inicijativu došlo je do ujedinjenja te stranke i mesnih odbora Srpskog četničkog pokreta Vojislava Šešelja i stvaranja nove stranke 23. februara 1991, pod nazivom Srpska radikalna stranka (SRS). Za predsednika SRS izabran je Vojislav Šešelj, a Nikolić za potpredsednika, a kasnije je postao zamenik predsednika SRS. Od 24. februara 2003. od kada se lider stranke Vojislav Šešelj nalazi u Međunarodnom tribunalu u Hagu, Nikolić je preuzeo vođenje stranke. Do izbora za saveznog poslanika u Veću građana 1992, nalazio se na mestu tehničkog direktora Komunalnog preduzeća u Kragujevcu. Bio je šef poslaničke grupe SRS u Skupštini Srbije, a od 1992. neprekidno je biran za poslanika u svaki skupštinski saziv. Kada su 24. marta 1998. radikali prvi put ušli u republičku vladu izabran je za potpredsednika. Ulaskom radikala u rekonstruisanu saveznu vladu u avgustu 1999. ponovo je izabran za potpredsednika i na toj funkciji je ostao do pada bivšeg režima 2000. U maju 2007. pet dana je bio predsednik Skupštine Srbije, ostavku je podneo na tu dužnost jer je većina zatražila njegovu smenu. Posle sukoba sa liderom SRS u septembru 2008. Nikolić je podneo ostavku na mesto zamenika predsednika SRS, nakon čega je isključen iz stranke. U Skupštini Srbije Nikolić se izdvojio sa petnaestak poslanika i osnovao novi poslanički klub "Napred Srbijo". Sa grupom bivših radikala u oktobru 2008. osnovao je novu stranku pod imenom Srpska napredna stranka (SNS). Bio je kandidat SRS na izborima za predsednika SRJ 24. septembra 2000. kada je osvojio treće mesto sa 280.013 (5,88 odsto) glasova birača. Tri puta je bio kandidat za predsednika Srbije, prvi put 2003. na neuspelim predsedničkim izborima osvojio je najviše glasova birača, drugi put 2004. u drugom krugu izgubio je od kandidata DS Borisa Tadića. I na trećim izborima u februaru 2008. u drugom krugu je izgubio od Borisa Tadića koji je postao predsednik Srbije. Oženjen je Dragicom i ima sinove Radomira i Branislava.

Na Kosovu najveći problemi nezaposlenost i korupcija

Poslednje ispitivanje Programa UN za razvoj (UNDP) pokazalo je da su na Kosovu i dalje najveći problemi nezaposlenost i korupcija. Prema istraživanju, najkorumpiranije institucije su i dalje Kosovska agencija za privatizaciju, Kosovska energetska korporacija, sudovi i bolnice. Većina građana su u anketi izrazili stav da sever Kosova treba da ima isti tretman kao i drugi delovi. Šefica UNDP-a za Kosovo Osnat Ljubrani je prilikom predstavljanja rezultata ankete kazala da je stanje na severu Kosova velika briga tako da se ispitivanje bavilo stavovima građana o tom pitanju. "Oko 62 odsto ispitanika želi da se ovaj deo tretira kao i svaki drugi deo Kosova, a 40 odsto u potpunosti podržava ostvarivanje Ustava i plana Ahtisarija za taj deo (sever)", kazala je Ljubrani. U izveštaju UNDP-a se takođe kaže da se šest odsto građana slaže da situacija na severu treba da ostane onakva kakva je bila od 1999. godine, dok oko dva odsto smatra da treba da se izvrši "razmena teritorija" sa Srbijom. Takođe, po dva odsto ispitanika smatra da treba da bude podele severa ili da sever dobije specijalni status. Međutim, kada je reč o odgovorima učesnika ankete srpske nacionalnosti većina zastupa stav da situacija treba da ostane ista kao što je bila od 1999. godine. Oko 28 odsto ispitanika Srba smatra da je rešenje podela severa Kosova, dok je 13,9 odsto navelo da sever treba tretirati kao i ostale delove Kosova. U izveštaju se konstatuje da je opalo zadovoljstvo radom vlade, premijera, predsednika parlamenta i predsednice Kosova. Ispitanici imaju najmanje poverenja u rad pravosudnih organa, 18 odsto, dok je 16 odsto zadovoljno radom tužilaštva. Najveće nezadovoljstvo ispitanika se odnosi na sadašnju ekonomsku i socijalnu situaciju i 80,5 odsto za to smatra odgovornom Vladu Kosova. Pozitivan korak je pitanje bezbednosti, jer se 82 odsto ispitanika oseća bezbednim na Kosovu.

Pokrenimo Srbiju 24, Izbor za bolji život 22 odsto

Republička izborna komisija (RIK) je saopštila da je, po rezultatima parlamentarnih izbora sa obrađenih 99 odsto biračkih mesta, koalicija "Pokrenimo Srbiju" koju prevodi Srpska napredna stranka osvojila 24,01 odsto glasova ili 73 mandata. Koalicija "Izbor za bolji život" koju predvodi Demokratska stranka dobila je 22,07 odsto glasova ili 67 poslaničkih mandata. Kako je saopšteno na konferenciji za novinare RIK, koalicija SPS-JS-PUPS osvojila je 14,54 odsto glasova ili 44 mandata. Demokratska stranka Srbije osvojila je 7 odsto ili 21 mandat, koalicija "Preokret" koju prevodi Liberalno demokratska partija 6,53 ili 20 mandata, Ujedinjeni regioni Srbije 5,51 odsto ili 16 mandata, Srpska radikalna stranka 4,36 odsto, a pokret "Dveri" 3,19 odsto. Savez vojvođanskih Mađara osvojio je 1,77 odsto ili pet poslaničkih mandata, Stranka demokratske akcije 0,72 odsto ili dva mandata, manjinska koalicija "Svi zajedno" 0,64 odsto ili jedan mandat i "Nijedan od ponuđenih odgovora" 0,59 odsto ili jedan mandat. Prema rezultatima RIK, cenzus za ulazak u parlament nisu prešli Srpska radikalna stranka (4,61 odsto), Dveri (4,34 odsto), Reformistička stranka (0,22 odsto), Pokret radnika i seljaka (1,46 odsto), Socijaldemokratski savez (0,72 odsto), Crnogorska partija (0,10 odsto) i Komunistička partija (0,74 odsto). Bez mandata je i koalicija Albanaca preševske doline (0,30 odsto). Na parlamentarnim izborima održanim 6. maja izlaznost je bila 57,94 odsto, a nevažećih listića je bilo 4,36 odsto.