SVET

Zlikovac je papin batler

Britanci spremaju raznovrsni meni za Olimpijske igre

Zemlja se ne smiruje na severoistoku Italije

Zemlje širom sveta proteruju sirijske ambasado

Romni kandidat republikanaca za predsednika SAD

Usvajanje afričke dece drastično povećano

Svemirske kapsule i sateliti blokirani u Kazahstanu

Sprečeni teroristički napadi tokom Evrovizije

Internet omogućava sve veću prodaju falsifikata

Zlikovac je papin batler

Vatikan je potvrdio da je lični batler pape Benedikta Šesnaestog uhapšen zbog sumnje da je poverljiva dokumenta tajno prosleđivao medijima, čime je ionako uzbudljiva priča o borbama za vlast, intrigama i korupciji u vrhu katoličke crkve začinjena - holivudskim obrtom. Paoli Gabrijele, laik koji živi u Vatikanu, uhapšen je u sredu kad je kod sebe imao tajna dokumenta, a u pritvoru se nalazi i danas, saopštio je portparol papske države Frederiko Lombardi. Gabrijele je u javnosti često viđan uz papine skute, i bivao je na prednjem sedištu papinog otvorenog džipa, kad bi poglavar rimokatoličke crkve išao u zvanične posete. Lobardi je izjavio da Gabrijelea tokom istražnih radnji u Vatikanu zastupaju dva advokata. Afera poznatija kao "Vatiliks" ozbiljno je unizila reputaciju papske države dok ona nastoji da dokaže svetu kako je konačno postala finansijski transparentna i da je odbacila imidž poreskog raja kojeg potresaju skandali. Dokumenta iz Vatikana koja su dospela u štampu podrila su ove napore, ukazujući na korupciju u finansijskom sketoru papske države, kao i na interna prepucavanja u vezi sa nastojanjima Svete stolice da se pokaže transparentnom. Čini se, međutim, da je cilj ovog "curenja" dokumenata bio da se u javnosti diskredituje državni sekretar Vatikana, kardinal Tarsisio Bertone - najpoverljiviji čovek pape Benedikta Šesnaestog. Skandal je prošle sedmice još više dobio na težini, izlaženjem knjige "Njegova svetost" u kojoj je reprintovana prepiska osetljive sadržine između pape i kardiala Bertonea. Vatikan je knjigu nazvao "kriminalnom" i zapretio tužbama autoru, italijanskom novi naru Đanluđiju Nuciju, izdavaču, kao i svima koji su omogućili da dokumenta procure u javnost. Nuci, autor knjige "Vatikan SpA", obelodanio je mutno poslovanje Vatikanske banke, a kao osnov su mu poslužila upravo - tajna dokumenta. Ovaj novinar je rekao da su mu dokumenta nudili izvori iz samog Vatikana i da su to bila dokumenta novijeg datuma pri čemu se kardinal Bertone u mnogima od njih prikazivao u negativnom svetlu. Nuci je ove sedmice održao konferenciju za novinare na kojoj je branio svoju knjigu i rekao da se ne plaši Vatikana. Inače, šefa Vatikanske banke Etorea Gotija Tedeskija je pre dva dana smenio nadzorni odbor te institucije, a izvori bliski istrazi kažu da je i za njega utvrđeno da je javnosti prosleđivao tajna dokumenta. Zvanični razlog uskraćivanja poverenja bilo je neobavljanje posla koji mu je bio poveren kao predsedniku banke.

Britanci spremaju raznovrsni meni za Olimpijske igre

Atletičari i navijači neće biti gladni na Olimpijskim igrama u Londonu ovog leta, jer će ih čekati raznovrsna ponuda - od britanske omiljene ribe i krompirića do afričkog roštilja. Organizatori su objavili da nameravaju da posluže 14 miliona obroka tokom dvonedeljnih Olimpijskih igara, od 27. jula do 12. avgusta. Izbor hrane odraziće s jedne strane "nasleđe i bogatstvo britanskih lokalnih proizvoda i recepata", dok će se posebna pažnja posvetiti kvalitetu namirnica, naveo je organizacioni komitet. Tradicionalni britanski obrok - pita i pire krompir, po ceni od osam funti (12,50 dolara), opisan je u jelovniku kao "kvalitetna, prirodno proizvedena škotska govedina sa pitom i irskim krompirom". Po istoj ceni od osam funti moći će da se pazari i porcija ribe i krompirića. Posetioci Olimpijskih igara u Londonu pivo će moći da kupe po ceni od 4,20 funti (6,50 dolara), flašicu vode za 1,60 funti (2,50 dolara), a flašicu koka-kole za 2,30 funti (3,60 dolara). Organizatori navode da bi hrana i piće za jedan obrok za četvoročlanu porodicu trebalo da bude ispod 40 funti (62 dolara). S druge strane, svi koji se nađu u Londonu u vreme Olimpijskih igara moći će da uživaju i u međunarodnim specijalitetima sa svih kontinenata - od autentičnih azijskih jela, afričkog roštilja, karipskih ukusa do mediteranske hrane, a na ponudi će biti i brza hrana iz celog sveta. Takmičarima u Olimpijskom selu biće posluženo ukupno 1,2 miliona obroka, saopštio je organizacioni komitet iz Londona. Zvanični spoznori igara su Koka-Kola, Makdonalds, Kedberi i Hajneken.

Zemlja se ne smiruje na severoistoku Italije

Trideset sedam novih potresa, od kojih je nasnažniji bio 2,7 stepeni, osetili su se sinoć u severoistočnoj italijanskoj oblasti Emilija-Romanja koju su u razmaku od samo deset dana ovog meseca pogodila dva jaka potresa. U dva potresa koji su tu oblast pogodili u utorak i 20. maja poginulo je ukupno 23 ljudi, a 14.000 je raseljeno iz svojih domova. Zemlja ne prestaje da se trese od 20. maja, kada je bio prvi zemljotres, od kada je registrovano hiljade manjih potresa, zbog čega stručnjaci govore o mogućem otvaranju nove pukotina. Najsnažniji potres noćas bio je u 4.16 časova, jačine 2,7 stepeni u okolini Mantove. Međutim, juče je jedan još jači potres udario blizu mesta Finale Emilija već jakko razorenog zemljotresom od 20. maja. Stalni potresi unose nemir među 14.000 ljudi koji su ostali bez krova nad glavom u toj oblasti, ili zbog toga što su im kuće srusene ili zato što ne smeju da se vrate kućama. Savet italijanskih geologa je podsetio da su "potresi potpuno nepredvidljivi" i predložio pre svega da se revidiraju italijanske mape o seizmičkom riziku. Nekoliko preduzetnika ukazalo je na to da je zona oko Modene do sada važila za slabo seizmičku zonu, u odgovoru na neke kritike oko slabih industrijskih hangara u toj zoni koji su se srušili u potresu. Većina žrtava u dva glavna potresa, njih 17 od 23, nastradali su na radnom mestu. Među njima je deset radnika, Italijana ili imigranata. Tužilaštvo Modene je objavilo juče da će otvoriti istragu oko rušenja tih industrijskih zgrada da se utvrdi da li su tokom njihove gradnje poštovane norme za obezbeđenje u slučaju zemljotresa. Tužilac Vito Cinkani je opisao nacionalnu politiku oko gradnje tih zgrada kao "samoubilačku". "Štedelo se tokom gradnje tih zgrada. Danas plaćamo mnogo veću cenu za tu štednju, koja se računa u ljudskim životima", rekao je on. Za rekonstrukciju razorenih zona predsednik oblasti Emilija-Romanja Vasko Erani obavezao se da će uvesti fleksibilan sistem koji će omogućiti da se preskoči biroktratija što će građanima i firmama omogućiti da brže krenu u obnovu.

Zemlje širom sveta proteruju sirijske ambasado

Zemlje širom sveta proterale su sirijske ambasadore i visoke diplomate, posle masakra 108 ljudi u gradu Huli, u kome su, kako su navele UN, u blizini svojih kuća nasumično ubijene cele porodice, uključujući i decu. Kako su UN saopštile, u jednom od najkrvavijih događaja od početka ustanka protiv režima sirijskog predsednika Bašara el Asada u martu prošle godine, u petak je u Huli ubijeno 108 ljudi, među kojima i 49 dece i 34 žene. Francuska, Nemačka, Italija i Španija proterale su sirijske ambasadore, dok je Kanada izbacila sve sirijske diplomate, a Britanija i Australija proterale su više sirijske diplomate. "Ovo je najdelotvorniji način koji imamo da pošaljemo poruku zgroženosti nad onim što se desilo u Siriji", rekao je šef diplomatije Australije Bob Kar u Kanberi. On je, u saopštenju, masakr u Huli nazvao "gnusnim i brutalnim zločinom" i dodao da Australija neće komunicirati sa sirijskom vladom, ukoliko ona ne počne da poštuje mirovni plan UN i Arapske lige. U Francuskoj, zemlji koja je bila kolonijalni vladar Sirije, predsednik Fransoa Oland rekao je novinarima da će sirijska ambasadorka Lamija Šakur "danas ili sutra" biti obaveštena da mora da napusti tu zemlju. Oland je rekao da je posle razgovora na visokom nivou sa britanskim premijerom Dejvidom Kameronom i generalnim sekretarom UN Ban Ki Munom odlučeno da se primeni "određeni vid pritisaka" protiv Sirije, uključujući i proterivanje ambasadora. "Taj korak je koordiniran sa našim partnerima", poručio je Oland. Nemačka je danas objavila da sirijski ambasador u Berlinu, Radvan Lutfi ima 72 sata da napusti tu zemlju, a šef nemačke diplomatije Gido Vestervele naveo je da se njegova zemlja nada da "ova jasna poruka neće naići na gluvilo u Damasku". "Sirijski režim snosi odgovornost za užasne događaje u Huli. Oni koji, uprkos rezolucijama Saveta bezbednosti, koriste teško naoružanje protiv vlastitog naroda moraju da očekuju ozbiljne diplomatske i političke posledice", poručio je Vestervele u saopštenju. On je dodao da će Nemačka tražiti od Saveta bezbednosti UN da ponovo razmotri situaciju u Siriji. "Postalo je jasno, ne samo posle Hule, da Sirija nema budućnost pod (predsednikom Bašarom) Asadom. On mora da oslobodi put za mirnu tranziciju u Siriji", rekao je Vestervele. Italijansko ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je da je obavestilo sirijskog ambasadora Hadura Hasana da napusti zemlju, dok je Španija navela da je dala tri dana ambasadoru Husamu Edinu Ali i još četvorici diplomata da napuste njenu teritoriju. Britanski zvaničnici rekli su da će njihova zemlja izbaciti trojicu sirijskih diplomata, među kojima je i najviši sirijski diplomata u Londonu, Gasan Dala. Kanadski ministar spoljnih poslova Džon Berd poručio je da sirijske diplomate i njihove porodice imaju pet dana da napuste Kanadu. Portparol Ministarstva spoljnih poslova Austrije Nikolaus Luteroti rekao je da je sirijski ambasador u Beču pozvan u ministarstvo gde će mu biti uručen "veoma oštar protest zbog masakra" u Huli. Luteroti je naveo da misli da sirijski ambasador u Austriji neće biti proteran jer on ima i dodatnu funkciju, kao predstavnik svoje zemlje u organizacijama UN u Beču. UN procenjuju da je više od 9.000 ljudi ubijeno od početka ustanka protiv režima sirijskog predsednika Bašara Asada u martu 2011. U međuvremenu, neke zemlje, među kojima su i SAD, Britanija i Francuska, zatvorile su svoje ambasade u Damasku.

Romni kandidat republikanaca za predsednika SAD

Mit Romni osvojio je najmanje 97 delegata na preliminarnim izborima u Teksasu i time prešao broj od 1.144 delegata koliko je neophodno da bi postao kandidat Republikanske partije na izborima za predsednika SAD. Romni je svojim pristalicama u Las Vegasu rekao da pobeda predstavlja "čast, privilegiju i veliku odgovornost". "Potrebni su nam predsednici koji razumeju kako ekonomija funkcioniše. Ponekad mislim da (predsednik Barak Obama) ne razume šta je potrebno učiniti da bi pomogli ljudima. Znam da želi da pomogne, ali ne zna šta treba da učini", kazao je juče Romni novinarima. Njut Gingrič i Rik Santorum povukli su se ranije od iz trke za republikanskog kandidata za predsednika. Romni će zvanično biti izabran za predsedničkog kandidata na republikanskoj konvenciji krajem avgusta.

Usvajanje afričke dece drastično povećano

Broj dece iz Afrike koju su usvojili roditelji sa drugih kontinenata povećao se gotovo 400 puta za osam godina, ali mnoge afričke zemlje i dalje nemaju adekvatne mere za zaštitu usvojene dece. Od 2004. godine iz Afrike je usvojeno ili odvedeno više od 41.000 dece, navedeno je u izveštaju neprofitne organizacije African Ćild Policy Forum sa sedištem u Adis Abebi. Najveći broj roditelja koji se odluče da usvoje dete su američki državljani, a najviše usvojene dece dolazi iz Etiopije. Više od dve trećine dece usvojene 2009. i 2010. godine poreklom je iz Etiopije, gde radi 70 agencija za usvajanje, preneo je Bi-Bi-Si. SAD su na prvom mestu po usvajanju dece na međunarodnom nivou. U 2010. godini američke porodice su usvojile 11.000 dece iz više od 100 zemalja. Veliki broj usvojene dece je iz Nigerije, Konga, Južnoafričke Republike, Malija, Gane, Obale Slonovače, Maroka, Ugande i Burkine Faso, a među njihovim novim porodicama najviše je državljana Kanade i zapadnih evropskih zemalja. Grupa posvećena razvoju i zaštiti afričke dece upozorava da usvajanje može da postane predmet zloupotreba i da se pretvori u biznis koji je motivisan zaradom, a zanemaruje interese deteta. Mali broj afričkih zemalja ima odgovarajuće zakone i druge mere kojima se sprečavaju nezakonite aktivnosti, uključujući trgovinu decom. Većina takozvane siročadi iz Afrike ima najmanje jednog živog roditelja, a mnogu decu roditelji prodaju, navedeno je u izveštaju. Direktor grupe Dejvid Mugave izjavio je da sirotišta u nekim slučajevima postaju komercijalizovana i da potencijalni roditelji ponekad plaćaju velike sume novca. "U američkoj ambasadi u Ugandi radila je gospođa koja je pominjala iznose od 10.000 do 30.000 dolara", kazao je Mugave. U izveštaju se navodi da su se mnogi roditelji opredelili da uvoje decu iz Afrike jer su druge zemlje, među kojima Kina, Južna Koreja, Rusija, Rumunija i Ukrajina, pooštrile pravila usvajanja, kojima je ograničena ili potpuno ukinuta mogućnost usvajanja za strance. Mugave smatra da svako dete ima pravo da odrasta u zemlji i kulturi u kojoj je rođeno i da treba ispitati druge mogućnosti pre nego što se dete preseli drugu državu.

Svemirske kapsule i sateliti blokirani u Kazahstanu

Finansijski problemi između Rusije i Kazahstana ometaju poletanje sedam letelica u svemir, uključujući evropskih meteorološki satelit Metop-B, piše list Komersant. Prema neimenovanom izvoru iz ruskog svemirskog sektora, Kazahstan, u kojem se od sovjetskog doba nalazi glavni ruski kosmodrom u Bajkonuru, traži međuvladin sporazum. Tim dokumentom bi se odredila finansijska nadoknada od Rusije zbog pada ostataka raketa na kazahstansku teritoriju. Pošto se dve strane nisu dogovorile, Kazahstan ne dozvoljava korišćenje svoje teritorije, zbog čega ruska svemirska agencija Roskosmos mora da odloži sva planirana lansiranja. "Iz tih razloga ne možemo da ispunimo svoje i međunarodne obaveze", kazao je Komersantu izvor iz ruske agencije. Reč je o slanju u svemir satelita Metop-B koje je bilo predviđeno za 23. maj, ruskih satelita Konopus-B i MKA-PN1, beloruskog BKA, kanadskog ADS-1B i nemačkog TET-1 (predviđeno za 7. jun) i ruskog Resurs-P, planiranog za avgust. Rusija Kazahstanu godišnje plaća 115 miliona dolara za upotrebu kosmodroma Bajkonur, u okviru sporazuma sklopljenog do 2050. Iz te baze poleće većina ruskih raketa, uključujući kapsule sa ljudskom posadom koje putuju na Međunarodnu svemirsku stanicu. Sukob je usledio nakon "crne (2011) godine" za Rusiju u svemirskom sektoru i pet neuspešnih lansiranja. Poslednje od njih datira iz 23. decembra, kada je satelit za vojnu i civilnu komunikaciju pao u Sibir zbog kvara na raketi Sojuz.

Sprečeni teroristički napadi tokom Evrovizije

Bezbednosne službe u Azerbejdžanu saopštile su da su sprečile seriju terorističkih napada koji su planirani da budu izvedeni tokom Evrovizije prošlog vikenda. U tim operacijama uhapšeno je 40 osoba i zaplenjeno više desetina komada oružja. Ministarstvo za nacionalnu bezbednost saopštilo je da su na meti planiranih napada bila mesta gde su održavani glavni događaji i hoteli u kojima su odseli strani turisti. Službe su sprečile i pokušaj atentata na predsednika Ilhama Alijeva u aprilu. Azerbejdžan je prethodnih meseci više puta prijavljivao da se nalazi na meti terorističkih aktivnosti koje planiraju različite grupe povezane sa Al Kaidom i Iranom. Na Evroviziji, održanoj 22, 24. i 26. maja, učestvovali su predstavnici 42 zemlje.

Internet omogućava sve veću prodaju falsifikata

Trgovina putem interneta postala je u poslednjih nekoliko godina novi Eldorado za prodaju falsifikata luksuzne robe, piše agencija Frans pres. Prema saopštenju Asocijacije Kolber, čiji su članovi 75 proizvođača velikih francuskih luksuznih marki, u poslednjh pet godina trgovina putem interneta i sve jednostavnije pravljenje sajtova omogućili su pravu eksploziju prodaje falsifikata luksuzne robe. "Zbog falsifikata, proizvođači luksuznih marki zarađuju najmanje 10 odsto manje", kazala je predsednica Kolbera, Fransoaz Montenaj, koja predsedava i Šanelovim Savetom za nadgledanje falsifikovanja njegovih proizvoda. "Ranije smo bez problema otkrivali proizvodnju falsifikata u Kini, njihov tranzit preko Dubaija i prebacivanje brodovima ka Evropi i SAD... Danas se susrećemo sa nečim potpuno različitim, kada imate mogućnost da kod kuće preko interneta primate ponude da kupite falsifikate", kaže ona. U EU je između 2009. i 2010. godine udvostručena zaplena falsifikata, a prema podacima agencije Frans pres, samo 2010. godine, zaplenjeno je 103 miliona artikala, uglavnom iz Kine, u vrednosti od 1,1 milijardu evra. Više od 50 procenata zaplenjene robe u 2011. godini su satovi, kozmetika, i parfemi. Najveće kompanije za kreditne kartice u SAD, među kojima Viza, Masterkart, i Pej pal, odlučile su prošle godine da učine sve kako bi se smanjilo plaćenje preko sumnjivih sajtova. "U Francuskoj međutim banke ne smatraju da ih se tiču ovakvi problemi. Tražili smo od svakog člana Asocijacije Kolber da piše svojoj banci. Jedina banka koja je odgovorila je Sosijete Ženeral", rekla je Fransoaz Montenaj.