SVET	Utorak, 23. maj 2017.

Muslimani za demokratiju, ali po Kuranu

Građani EU zabrinuti zbog sajber kriminala

Misteriozna dečja bolest u Kambodži vezana za virus

Kameron i Oland za promene u EU

Zdravstvo, novac i nezaposlenost teme američkih izbor

U Belfastu neredi zbog protestantske parade

Monti ne želi drugi mandat, Berluskoni razmatra mogućnost

Muslimani za demokratiju, ali po Kuranu

Demokratija je i dalje popularna u šest pretežno muslimanskih zemalja sveta, više od godinu dana od početka "arapskog proleća", ali u nekim od njih većina je u prilog zakona na osnovu Kurana, utvrđeno je anketom u SAD. Prema anketi koju je proletos sproveo Institut Pju, dve prve zemlje regiona u kojima je zbačena diktatura, Tunis i Egipat, i dalje su posvećene demokratiji: 67 odsto Egipćana i 63 odsto Tunižana ocenjuju da je taj politički sistem "poželjniji". U istom regionu, Libanci (84 odsto) i Turci (71 odsto) su još više za demokratiju, a Jordanci (61 dosto) i Pakistanci (42 odsto) za to imaju manje entuzijazma. Među Tunižanima 45 odsto smatra da je njihovoj zemlji bolje bez bivšeg predsednika Ben Alija, ali 42 odsto ima suprotno mišljenje. Optimizam međutim preovlađuje - 75 odsto je reklo da se privreda Tunisa popravlja. Osim Libana, koji ima veliku hrišćansku manjinu, većina ispitanika smatra da islam ima važnu ulogu u politici njihovih zemalja i da je to dobro. Ali, pogledi se razlikuju od zemlje do zemlje o uticaju koji religija treba da ima na zakonodavstvo. U Pakistanu 82 odsto smatra da zakoni treba da "striktno slede Kuran", ali taj procenat pada na 72 odsto u Jordanu, u Egiptu na 60, na 23 odsto u Tunisu i na 17 odsto u Turskoj, kao i u Libanu. O mestu žena u društvu, velika većina smatra da one treba da imaju ista prava kao i muškarci. Ali, dok to smatra 93 Libanaca, procenat pada na 74 odsto u Tunisu i 58 odsto u Egiptu. Dok je 84 odsto Tunižanki za jednaka prava, za to je samo 65 odsto Tunižana. Ekstremisti su široko odbijeni u svim zemljama, iako, po anketi, Al Kaida ima 19 odsto podrške u Egiptu, 16 odsto u Tunisu i 13 odsto u Pakistanu. Istraživanje je sprovedeno marta i aprila među hiljadu ljudi po državi, uz marginu greške između +1 i -3,9 do -5,2 odsto, zavisno od zemlje.

Građani EU zabrinuti zbog sajber kriminala

Građani Evropske unije sve su zabrinutiji zbog sajber kriminala, ali većina ipak nije ni promenila šifru na svojim internet nalozima, saopštila je danas Evropska komisija. U EU, 12 odsto korisnika interneta do sada je bilo žrtva prevara, a osam odsto krađe identiteta, zaključak je istraživanja Evrobarometra sprovedenog na oko 27.000 ljudi u 27 zemalja članica unije. Ipak, 53 odsto korisnika interneta priznaje da nije izmenilo nijednu šifru u poslednjih 12 meseci. Među građanima EU, 74 odsto smatra da je rizik da postanu žrtve sajber kriminalaca porastao u protekloj godini, pokazalo je istraživanje. Iako 53 odsto korisnika kupuje na internetu, njih 89 odsto izbegava da pritom otkriva lične podatke. Velika većina, 59 odsto, smatra da nije dovoljno informisana o rizicima sajber kriminala. Na predlog Evropske komisije u sedištu Evropola u Hagu u januaru 2013. biće otvoren Evropski centar za borbu protiv sajber kriminala. Taj centar "baviće se ilegalnim aktivnostima na internetu koje sprovode organizovane kriminalne grupe, a posebno napadima na bankarske transakcije i druge finansijske aktivnosti na internetu", navodi Evropska komisija.

Misteriozna dečja bolest u Kambodži vezana za virus

Zdravstveni stručnjaci ustanovili su da bi smrtonosni oblik rasprostranjene dečje bolesti mogao da bude uzrok misterioznog umiranja dece u Kambodži koje je alarmiralo stanovništvo. Uzrok smrti desetine dece u Kambodži od aprila mogao bi da bude enterovirus koji izaziva težak oblik bolesti ruku, stopala i usta, saopštila je danas Svetska zdravstvena organizacija (SZO). "Prema rezultatima analiza veliki procenat naših uzoraka pozitivni su na enterovirus EV71", navodi se u zajedničkom saopštenju SZO-a i kambodžanskog ministarstva zdravlja. SZO je 2 jula uputio upozorenje za ovu bolest koja počinje visokim temperaturama praćenim respiratornim i neurološkim simptomima. Od aprila od te bolesti je umrlo 52 dece u uzrastu od tri meseca do 11 godina, od ukupno 59 slučajeva, prema zvaničnim navodima SZO. Enterovirus EV71 je virus koji može da izazove paralizu, oticanje mozga i smrt. Bolest ruku, stopala i usta dosta je rasprostranjena u Aziji i obično na nju ukazuje osip, međutim u Kambodži je samo u nekoliko slučajeva bilo osipa, i moguće je da su steroidi koje su doktori davali pacijentima maskirali simptome. Bolest se širi kijanjem, kašljanjem i kontaktom sa fluidima ili inficiranom stolicom. Bolest je obično blaga i većina deca se brzo oporavi bez problema.

Kameron i Oland za promene u EU

Britanski premijer Dejvid Kameron i francuski predsednik Fransoa Oland složili su se u Londonu da su Evropskoj uniji potrebne promene i založili se za snažnije međusobne odnose. Oland je na konferenciji za novinare s britanskim premijerom Kameronom izjavio da je "Evropa u više brzina" zamisliva. "Moramo da zamislimo Evropu u više brzina, gde svako uzima ono što želi u Uniji", rekao je Oland, a preneo AFP. Britanski premijer je rekao da je podržao predloge o uspostavljanju bankarske unije u evrozoni. "Evrozona će morati više da se integriše. To će značiti da će različite evropske zemlje moći da imaju različite vrste odnosa sa EU", kazao je Kameron. Kameron i Oland su se tokom razgovora u rezidenciji britanskog premijera u Dauning stritu složili da ne treba dozvoliti da se budžet Evropske unije povećava do "neprihvatljivih" granica. Kameron je istakao da je njegovoj zemlji bolje u EU, ali da ne misli da je Britanija zadovoljna trenutnim odnosima sa Unijom. "Potrebne su nam promene i ja se zalažem za promene i za to da se za njih dobije pristanak naroda", dodao je britanski premijer. Oland je istakao da dve zemlje nisu u istoj situaciji. "Velika Britanija ne želi da postane članica evrozone, ali razumemo naše pozicije - Britanija ne želi da koči evrozonu, a mi ne treba nikoga obavezivati da nam se pridruži", dodao je francuski predsednik. Oland je ocenio da je potrebna Evropa koja će biti "kompetitivna i da fiskalna politika nije ono što najviše razdvaja dve zemlje", dodavši da je u Francuskoj najviša taksa 41 odsto, a u Britaniji ona iznosi 45 odsto. "Nisam video Britance koji se nastanjuju u Francuskoj", našalio se Oland. Britanski premijer je kazao da postoje "okolnosti kada evropske zemlje imaju različite odnose" u okviru EU. Pored krize u evrozoni, glavne teme razgovora dvojice evropskih lidera u Londonu bile i bilateralni odnosi i spoljna politika, posebno situacije u Siriji i Iranu, preneo je Bi-Bi-Si. Kameron je rekao da je Francuska "važan i cenjen" partner Britanije, dok je Oland istakao da su odnosi dve zemlje zasnovani na zajedničkom cilju ekonomskog rasta i oporavka. "Nastojimo da izgradimo dobre i stabilne odnose. Obojica smo praktični, razumni i racionalni političari", izjavio je Kameron posle sastanka sa Olandom, koji je doputovao u prvu zvaničnu posetu Britaniji od kako je izabran za predsednika Francuske 6. maja.

Zdravstvo, novac i nezaposlenost teme američkih izbor

Početak završnice kampanje za američke predsedničke izbore obeležile su stare teške teme, poput reforme zdravstva i nezaposlenosti, ali i pored ogromnog potrošenog novca, aktuelni predsednik Barak Obama i republikanac Mit Romni nisu uspeli da značajnije utiču na birače. List Vašington post piše da su "nekoliko kilavih izveštaja o zaposlenosti, značajne odluke Vrhovnog suda o zdravstvu i imigraciji, kao i neviđeno bombardovanje negativnim oglasima, oblikovali početne mesece kraja predsedničke kampanje", ali s "praktično nikakavim" uticajem na opredeljenje birača. Prema novom istraživanju Vašington posta i Ej-Bi-Si njuza, Obama i Romni su i dalje u mrtvoj trci uoči novembarskih izbora, s po 47 odsto podrške među registrovanim biračima, kao što je bila situacija i krajem maja. Vrhovni sud SAD krajem prošlog meseca podržao je zakon prema kojem je obaveza svakog Amerikanca da ima zdravstveno osiguranje, što su podržavale demokrate, ali i odluku od pre dve godine kojom je privatnim korporacijama i udruženjima omogućeno da neograničeno troše u predizbornim kampanjama, što su podržavali republikanci. Protivnici reforme zdravstva tražili su da se proglasi neustavnom obaveza pojedinaca da imaju zdravstveno osiguranje, jer smatraju da se time krše prava pojedinaca i šire ovlašćenja savezne vlade na uštrb prava pojedinih država. Odluka iz 2010. korporacijama i sindikatima jamči pravo da slobodno trošse novac u kampanji za ili protiv pojedinih kandidata, što je značajno izmenilo finansiranje kampanja pošto je omogućila bogatim organizacijama i pojedinicima da ubace milione dolara u predizborne kampanje kroz takozvane "nadpolitičke akcione odbore" poznate kao "super PAK-ovi" (Super Political Action Committees - Super PACS). Super PAK-ovi mogu prikupljati i trošiti neograničene količine novca, ali im nije dozvoljeno da formalno koordinišu delovanje s kandidatima koje podržavaju. Glavna tema republikancima bliskih super PAK-ova je Obamin, kako ocenjuju, neuspeh u rešavanju problema nezaposlenost. Iako je od prošle godine nezaposlenost počela da se smanjuje, ona se na proleće ove godine zaustavila na za Amerikance neprihvatljivih 8,2 odsto.

U Belfastu neredi zbog protestantske parade

Irski nacionalisti sukobili su se sa juče s policijom kada je katoličkom četvrti Belfasta promarširala parada protestantskog pokreta. Svake godine na 12. jul u Belfastu su napete tenzije zbog tradicionalnog marša protestanatskog Narandžastog reda. Tročasovni sukobi izbili su čim je nekoliko desetina pripadnika Narandžastog reda izašlo na glavni put kod četvrti Ardeojn. Neredi u toj četvrti nastaju svaki put kada se u blizini prošeta ta protestantska grupa. Maskirani muškarci i mladići odgurali su zapaljeni automobil ka redovima policije opremljenim specijalnim odelima, šlemovima i štitovima, a blindirano policijsko vozilo udarilo je u spaljeni automobil kako bi ga uklonilo s puta. Zatim je u središte nereda dovezen veliki vodeni top koji je prvo ugasio automobil a zatim se okrenuo na učesnike koji su bacali kamenje i flaše. Paradom Narandžastog reda zvanično se obeležava pobeda protestanata u verskom sukobu u 17. veku, što često dovodi do sukoba s katolicima koji marš smatraju iskazivanjem nadmoći protestanata. Britanske vlasti su u poslednjih nekoliko godina ograničili rutu protestantskog marša, ali su tenzije ostale u četvrti Ardeojn. Vlasti su odobrile i žiteljima Ardeojna da organizuju svoj marš nekoliko sati kasnije, ali je na njega senku bacilo nasilje s prvog marša.

Monti ne želi drugi mandat, Berluskoni razmatra mogućnost

Italijasnki premijer Mario Monti ne želi da se ponovo kandiduje za mesto premijera kada mu istekne mandat, dok se čini da tu mogućnost razmatra njegov prethodnik Silvio Berluskoni. Monti, bivši profesor ekonomije izabran prošlog novembra da vodi italijansku vladu u jeku finansijske krize, rekao je da nikad nije razmišljao da ostane na sadašnjem položaju posle izbora zakazanih za proleće 2013. U jučerašnjem obraćanju posle sastanka ministara finansija EU u Briselu, Monti je rekao je da će ostati aktivan kao senator do kraja života. Angelo Alfano, bliski saveznik Silivija Berluskonija, rekao je da pokret koji podržava bivšeg premijera raste. "Verujem da će on na kraju odlučiti" da se kandiduje, rekao je Alfano. Berluskoniju se sudi pod optužbama da je plaćao za seks sa maloletnom marokanskom prostitutkom i zloupotrebio položaj u pokušaju da to sakrije.