REGION

Utorak, 23. maj 2017.

Balkanski Beneluks - mala vrata za Veliku Albaniju

Bivši premijer BiH navodno upleten u međunarodni kriminal

Skupština Crne Gore skratila svoj mandat

Izbori za predsednika Slovenije u novembru

Ljudstvo EUROFORA će u septembru biti smanjeno za pola

Slovenac na čelu Delegacije EU u Crnoj Gori

Snižen rejting tri najveće slovenačke banke

Balkanski Beneluks - mala vrata za Veliku Albaniju

Evropski komesar Štefan File i šef makedonske diplomatije Nikola Poposki su u Briselu istakli da svaki vid regionalne saradnje na Zapadnom Balkanu ne sme isključiti bilo koju zemlju, a treba da služi ključnom cilju ulaska u Evropsku uniju. File i Poposki su tako, na konferenciji za štampu, odgovorili na molbu da kažu kako gledaju na oštro reagovanje vlade u Skoplju na zamisao o stvaranju "Balkanskog Beneluksa", koji bi obuhvatio Makedoniju, Kosovo, Albaniju i Crnu Goru, kao i na tumačenja skopske štampe i "Makedonskog svetskog kongresa" da je to pokušaj da se obilaznim putem stvori "Velika Albanija". Zamisao o "Balkanskom Beneluksu" je ocenjena kao pokušaj da se tešnjom političko-ekonomskom saradnjom stvori okvir u kojem će ubedljiva etnička većina biti albanski živalj, a što je podržao i jedan član makedonske vlade, Albanac po narodnosti, i to u prisustvu albanskog premijera Saljija Beriša, na jednom sastanku u Prištini. To je izazvalo odlučno protivljenje vlade u Skoplju, a Poposki je u Briselu ponovio izjavio da je cilj Makedonije da "ceo region postane deo Evropske unije i to je ključna pokretačka snaga svega što činimo i naše spoljne politike". Poposki je predočio značaj regionalne saradnje, ali je istakao i važnost da se "deluje bez diskriminacije" i da, uz bilateralne veze s Kosovom, Crnom Gorom i Albanijom, sa istim ciljem treba da se sarađuje sa Srbijom, Bugarskom, Grčkom. File je želeo da naglasi da predlog za stvaranje Balkanskog Beneluksa "zaista nikako nije moja zamisao i na partnerskim zemljama je da pokreću uspostavljanje ovog ili onog regionalnog okvira" za saradnju. "Pravo pitanje bi bilo da li vidim da ima još prostora za regionalnu saradnju i ja bih odgovorio potvrdno", dodao je evropski komesar, uporedivši to sa saradnjom srednjeevropskih zemalja u "Višegradskoj grupi". Ali je naglasio da "to najpre mora obuhvatiti sve, a ne sme nikoga isključivati, kao i da mora ujediniti naše partnere (u regionu) oko cilja da se približe Evropskoj uniji". File je, na molbu agencije Beta, time objasnio i izjavu svog portparola Petera Stana da EU podržava "svaki vid integracije i zajedničke akcije" zapadnobalkanskih zemalja. Ali takva, kako je sam Stano naveo, "uopštena podrška svakom vidu regionalne saradnje", je u makedonskim zvaničnim krugovima i medijima protumačena kao potpora zamisli o Balkanskom Beneluksu, koju su preko portala "EUobserver" lansirali jedan austrijski ekonomista koji radi u Tirani i jedan kosovski novinar albanske narodnosti. U makedonskim izvorima i medijima je predočeno da ovaj predlog isključuje Srbiju i Bosnu i Hercegovinu, a postavljeno je i pitanje zašto bi Crna Gora ulazila u takav političko-ekonomski mehanizam, ako uskoro treba da počne direktne pregovore o članstvu s EU, pa je izvučen zaključak da bi to bila "mala vrata" za Veliku Albaniju.

Bivši premijer BiH navodno upleten u međunarodni kriminal

Protiv bivšeg premijera Federacije BiH i nekadašnjeg direktora kompanije "Energoinvest" Nedžada Brankovića vodi se predmet u predistražnoj fazi u Tužilaštvu Kantona Sarajevo zbog umešanosti u međunarodni kriminal. Kako piše Dnevni avaz, reč je "o vrlo kompleksnom slučaju", koji se tiče prodaje duga iz Konga prema "Energoinvestu" od 29,3 miliona dolara, a koji je prodat za svega 3,3 miliona maraka. U ovu aferu je, kako navodi list, umešano desetine osoba, a reč je o međunarodnom kriminalu. Branković i drugi u predmetu su osumnjičeni za zloupotrebu položaja ili ovlašćenja, jer je bez saglasnosti Upravnog odbora preduzeća naložena prodaja potraživanja od Konga iako je "Energoinvest" već pokrenuo proces za njihovu naplatu pred arbitražnim sudom u Parizu. Brankoviću se na teret stavlja i da je neovlašćeno proglasio tajnost postupka prodaje. Prema Zakonu o privrednim društvima FBiH, glavni direktori preduzeća mogu samostalno da odlučuju o prodaji najviše 15 odsto ukupnog kapitala preduzeća, dok za veće udele moraju imati saglasnost upravnog odbora, odnosno skupštine preduzeća. Međutim, prema navodu Finansijske policije, ukupni dug Konga činio je 26,14 odsto tadašnjeg kapitala "Energoinvesta", a odluku o njegovoj prodaji mogao je doneti samo upravni odbor. Prema podacima iz izveštaja Finansijske policije, "Energoinvest" je kalkulisao s više različitih iznosa potraživanja od Konga, a najmanji je iznela komisija za odobravanje isplate superprovizije za poslove izvoza tog preduzeća. Komisiju je 1. januara 2000. godine osnovao upravo Branković. Sarajevski "Energoinvest" je bio gigant privrede u BiH, ali i bivše Jugoslavije sve do 90-ih godina. Pored ratne štete i tranzicijske pljačke, preduzeće je pretrpelo milionske dugove i zbog nenaplaćenih potraživanja širom sveta. Gubici se procenjuju na oko 250 miliona američkih dolara, navodi Centar za istraživačko novinarstvo BiH. Preduzeće je u većinskom vlasništvu Vlade Federacije BiH. "Energoinvest" je više puta vršio procenu ukupnih potraživanja i stepena njihove naplativosti. Prema informaciji koju je 2005. godine napravio Sektor za finansije "Energoinvesta", sarajevska firma je od 19 država potraživala ukupno 347 miliona dolara, od čega je bilo naplativo 103 miliona dolara.

Skupština Crne Gore skratila svoj mandat

Skupština Crne Gore, odlukom vladajuće koalicije i dela opozicije, skratila je juče sopstveni mandat, čime su se stekli uslovi da se raspišu novi parlamentarni izbori pre isteka sadašnjeg mandata, u martu 2013. godine. Za skraćenje mandata, od 74 prisutna poslanika, glasalo je 47, dok je 27 bilo protiv. Crnogorski parlament ima 81 poslanika. Novi izbori, prema ranijim najavama, biće održani na jesen, najverovatnije u drugoj polovini oktobra, ali još je neizvesno da li će istovremeno sa parlamentarnim biti održani i predsednički izbori. Mandat sadašnjem predsedniku Crne Gore, Filipu Vujanoviću ističe u maju 2013. godine. Protiv skraćenja mandata glasala je i najjača opoziciona stranka - Socijalistička narodna partija (SNP), uz ocenu da ne postoje demokratski uslovi za održavanje parlamentarnih izbora pre idućeg proleća. Poslanici SNP su se usprotivili da, kako je navedeno, vladajuća koalicija određuje datum izbora kad njoj odgovara. I ostali deo opozicije ocenio je da, prema iznesenim interpretacijama, vlast žuri sa održavanjem izbora, jer ulazak u zimu može da donese pojačanu socijalno-ekonomsku nestabilnost. Bilo je, čak, mišljenja da prevremeni parlamentarni izbori najviše odgovaraju bivšem premijeru, predsedniku Demokratske partije socijalista Milu Đukanoviću, pošto se on, navodno, u predstojećem periodu može suočiti sa optužbama na račun njegove političke prošlosti. Vladajuće stranke, pak, ističu da je održavanje parlamentarnih izbora već na jesen politički celishodno, jer je Crna Gora krajem juna počela pristupne pregovore sa Evropskom unijom o članstvu u toj zajednici. Stoga je, prema objašnjenju, važno da završnu fazu evropskih integracija vodi vlada sa punim mandatom, vlada koja će biti izabrana nakon novih parlamentarnih izbora. Predsednik Skupštine Crne Gore Ranko Krivokapić je, nakon glasanja o skraćenju mandata, rekao da će ovaj parlament "dobiti ne malo parče istorije", jer je, kako je objasnio, u vreme njegovog mandata Crna Gora počela pristupne pregovore o članstvu u Evropskoj uniji. Krivokapić je takođe kazao da sadašnji sastav parlamenta, posle skraćenja mandata, ima ograničen politički, ali ne i pravni kapacitet, što znači da će moći da održava sednice do novih izbora.

Izbori za predsednika Slovenije u novembru

Predsednik slovenačkog parlamenta Gregor Virant raspisao je u sredu predsedničke izbore za novembar ove godine. Potpisivanjem akta o izborima predsednik parlamenta je glasanje za šefa države zakazao za 11. novembar. Do sada su kandidatru za predsednika najavili sadašnji predsednik Danilo Tirk, bivši predsednik partije Socijalnih demokrata i premijer Borut Pahor koga podržava njegova partija, poslanik u Evropskom parlamentu Milan Zver koga podržavaju Slovenska demokratska stranka i partija Nova Slovenija, kao i nezavisni kandidati Marko Kožar i Monika Malešič.

Ljudstvo EUROFORA će u septembru biti smanjeno za pola

Komandant EUFOR-a u BiH general major Robert Briger rekao je da ta evropska vojna misija trenutno ima 1.200 vojnika, ali da će u septembru ljudstvo biti smanjeno na 600. On je za današnji Dnevni avaz izjavio da je "već razvijen koncept rezervnih trupa koje se u BiH mogu pojaviti ako bude potrebno, na poziv komandanta EUFOR-a, u roku od četiri dana". "Rezervne trupe sastavljene su od četiri ili pet četa. Vojnici dolaze uglavnom iz država jugoistočne Evrope i oni će već od septembra biti u BiH na obuci, a obučavaće se zajedno s pripadnicima Oružanih snaga BiH", rekao je Briger. On je podsetio da mandat Eufor-a ističe u novembru ove godine, te da međunarodne organizacije treba da donesu odluku hoće li ostati u BiH i tokom naredne godine. "Odluka je na političarima, a ja imam osjećaj da će nam mandat biti produžen i na narednu godinu. Mislim da je evropska zajednica voljna nastaviti podržavati BiH", rekao je komandant Eufor-a. Drugog decembra 2004. godine Evropska unija je pokrenula je vojnu misiju u Bosni i Hercegovini, koja je na početku brojala sedam hiljada vojnika.

Slovenac na čelu Delegacije EU u Crnoj Gori

Slovenac Mitja Drobnič danas je zvanično stupio na dužnost šefa Delegacije Evropske unije u Crnoj Gori. Drobnič je na Cetinju predao akreditivna pisma predsedniku Crne Gore Filipu Vujanoviću, uz poruku da mu je čast da službuje u Crnoj Gori "u istorijskloj fazi" njenih odnosa s EU. Delegacija EU će, po rečima Drobniča, nastaviti da pruža punu podršku pregovaračkom procesu Crne Gore i EU. Drobnič koji je na toj funkciji zamenio Nemca Leopolda Maurera, najavio je "intenzivne kontakte" s građanima Crne Gore, s ciljem da ojača njihovo uverenje u prednosti pridruživanja njihove zemlje Evropskoj uniji.

Snižen rejting tri najveće slovenačke banke

Bonitetska kuća Mudi je snizila rejting tri najveće slovenačke banke - Nove ljubljanske banku (NLB), Nove kreditne banke Maribor (NKBM) i Abanke Vipava Ocena NLB je snižena sa Ba2 na B2, NKBM sa Ba2 na B3 i Abanke Vipava sa Ba3 na Caa1, a najavljeno je dalje pogoršanje kreditnog rejtinga tih banaka. Rejting sve tri banke, koje su u državnoj svojini, je već smanjen krajem aprila, nakon što su analitičari ocenili da je njihov kapital nedovoljan da bi se pokrili veći gubici u ovoj godini. Mudis je u najnovijoj proceni kreditnog rizika banaka konstatovao da su tri slovenačke banke po kapitalu najlošije u srednjoj i jugoistočnoj Evropi. Nalazi i ocene bonitetske kuće bisu iznenadili stručnjake u Sloveniji.