SVET	Utorak, 23. maj 2017.

CIA mučila i predavala Gadafiju libijske islamiste

Kina naredna zemlja koja šalje astronauta na Mesec

Sonda Vojadžer jedan tačno 35 godina u svemiru

Prag sedište navigacionog sistema Galileo, boljeg od GPS-a

UN apeluje na akciju radi sprečavanja krize u hrani

I dalje bez opšteg sporazuma rudara u Južnoj Africi

Epl najavio događaj, očekuje se novi Ajfon

Identifikova ubijeni britanski par u Alpima

CIA mučila i predavala Gadafiju libijske islamiste

Američka Centralna obaveštajna agencija (CIA) je pre svrgavanja Moamera Gadafija predala vlastima u Tripoliju libijske islamiste koje su bili opozicija bivšem vođi, navodi se u izveštaju nevladine organizacije Hjuma rajts voč . O saradnji američkih vlasti i autoritarnog libijskog vođe posle terorističkog napada Al Kaide na SAD 11. septembra 2001, HRV piše u okviru izbeštaja o grubim tehnikama ispitivanja i mučenjima u tajnim zatvorima američke obaveštajne službe. U izveštaju te organizacije sa sedištem u Njujorku, nalaze se izjave 14 Libijaca koji su opisivali sistematsko zlostavljanje dok su bili u pritvorima pod kontolom SAD u Avganistanu, Pakistanu, Maroku, Tajlandu, Sudanu i na drugim mestima pre nego što su predati Libiji. "Ne samo što su SAD isporučile Gadafiju njegove neprijatelje na srebrnom tanjiru, nego deluje da ih je CIA prvo mučila", rekla je autorka izveštaja Lora Piter dodajući da "obim lošeg postupanja Bušove administracije deluje deleko veći nego što se ranije priznavalo". Izveštaj je objavljen pošto je američko ministarstvo pravde najavilo da neće podići krivične prijave protiv članova CIA koji su koristili grube metode ispitivanja, među kojima i ispitivanje davljenjem. HRNj navodi da je 14 Libijaca uhvaćeno u američkoj poteri za islamskim ekstremistima i pripadnicima Al Kaide. Oni su većinom bili članovi antigadafijevske Islamske borbene grupe i pobeglii su 80-tih i 90-tih u Pakistan, Avganistan i afričke zemlje. Ta grupa je vodila i kamp za obuku u Avganistanu, kada je u toj zemlji imala bazu i Al Kaida, ali je uglavnom bila u senci Osame bin Ladena i njegove kampanje protiv SAD. SAD su na kraju pomogle libijskoj opoziciji u svrgavanju Gadafija 2011, a sada se nekoliko od tih 14 bivših zatvorenika nalazi u novoj libijskoj vladi. Libijac Mohamed el Šoroeija, koji je uhapšen u Pakistanu 2003. rekao je da je 16 meseci bio u američkom zatvoru u Avganistnu pre nego što je predat Libiji. On je rekao da je u Avganistnu držan i po ceo dan okovan u uskoj ćeliji bez hrane, dok je sve vreme glasno puštana zapadnjačka muzika. Rekao je i da je bio zatvaran u ormariću metar s metar i po više časova dok su ga ispitivači bockali dugačkim tankim predmetima. Prema njegovim rečima, jedna Amerikanka koja ga je ispitivala rekla je: "Sada si u pritvoru SAD. Na ovom mestu neće biti ljudskih prava. Od 11. septembra, zaboravili smo na nešto što se zovu ljudska prava", navodi se u izveštaju. Povodom novog izveštaja HRNj o mučenjima u američkim tajnim zatvorima, portparolka CIA rekla je u toj službi zabeleženo da postoje "tri potvrđena slučaja" korišćenja davljena u ispitivanju, ali da ne može komentarisati pojedine optužbe. Administracija predsednika SAD Baraka Obame naredila je da se ne koriste davljenje i druge grube metode ispitivanja koje je odobrila prethodna vlada u Vašingtonu.

Kina naredna zemlja koja šalje astronauta na Mesec

Posle Nila Armstronga svega je još 11 astronauta hodalo po Mesecu, Amerikanaca, a sledeći verovatno dolazi iz Kine, iako su Japan i Indija najavili učešće u toj trci u svemiru. "Putovanje na Mesec je uvek imalo prestižnu dimenziju, ali i naučnu. Mesec bi mogao da pokaže nove resurse rudnika za nuklearna postrojenja. Kina ne krije svoje interes za tu mogućnost", izjavio je australijaski stručnjak za svemirska pitanja Moris Džons . "Niko nije siguran odakle će biti sledeći astronauti koji će ići na Mesec. Ali, ja smatram da veliku šansu imaju Kinezi", rekao je Džons. Početkom februara 2010. godine američki predsednik Barak Obama najavio da su SAD odustale od skupog programa "Konstelejšn" Nase, koji je predviđao slanje čoveka na Zemljin prirodni satelit. Kina nije tada komentarisala, ali je odluka SAD otvorila vrata Kini u svemirskoj trci. Kako bi očuvala svoj položaj velike sile, Kina sanja da bude prva azijska zemlja koja će poslati čoveka na Mesec. Ona je ostvarila u tom cilju ambiciozni program nazna "Promenjen", kada je uspešno poslala dve sonde na Mesec. Ćanged 1, poslat u oktobru 2007, i Ćanged 2 poslat u oktobru 2010. godine, omogućili su detaljno ispitivanje Meseca. Sledeća etapa je predviđena za 2013. godinu - Misija Ćanged 3 bi trebalo da bude poslat sa modulom koji će sprovoditi naučna ispitivanja Meseca. Eventualni Ćanged 4 predviđa vraćanje sondi s Meseca na Zemlju. "Ako nastave tim tempom, Kinezi će moći da posete Mesec oko 2030. godine", ocenio je Džons. Peking nastoji paralelno da ima stalnu svemirsku stanicu. U junu misija Šenžu IDž omogućila je da Kina ostvari te svoje svemirske težnje, što je važna etapa u osvajanju svemira, pošto je u misiji poslala prvi put ženu u svemir. Indija je uspela na pošalje svoju sondu na Mesec 2008. godine, dok Japan redovno učestvuje u misiji Međunarodne svemirske stanice.

Sonda Vojadžer jedan tačno 35 godina u svemiru

Sonda "Vojadžer 1", koja je sada negde na granici Sunčevog sistema i otvorenog svemira, poletela je sa Zemlje pre tačno 35 godina, u pravcu Jupitera i Saturna, piše agencija Asošijeted pres. "Vojadžer 1" je otišao u svemir 5. septembra 1977. godine, dok je njegov blizanac "Vojadžer 2" krenuo 16 dana ranije. Kada su "Vojadžeri" pošli put zvezda, niko nije znao koliko će oni opstati. Ovi relikti ranog svemirskog doba međutim i dalje rade i ka Zemlji šalju podatke sa udaljenosti koje se sada mere desetinama milijardi kilometara u odnosu na Sunce. Obe sonde imaju samo 68 kilobajta kompjuterske memorije, dok najmanji današnji "ajpod" - model "ajpod Nano" - ima osam gigabajta, i 100.000 puta je u tom smislu moćniji od "Vojadžera". Obe letelice koriste osmokanalni snimač na traku, dok moderni svemirski brodovi poseduju digitalnu memoriju. Svejedno, sada su najstariji ljudski objekti u svemiru koji i dalje funkcionišu. Originalni cilj oba "Vojadžera" bio je bliski susret sa Jupiterom i Saturnom. Odatle su 1979. odnosno 1980. godine poslali "razglednice" sa motivima Velike crvene mrlje - titanske oluje na Jupiteru - i blistavih Saturnovih prstenova. "Vojadžeri" su takođe otkrili i snimili erupcije vulkana na prvom Jupiterovom mesecu Io, naznake okeana pod zaleđenom površinom sledećeg Jupiterovog meseca Evrope, metansku kišu na Saturnovom mesecu Titan. Zaršivši primarnu misiju, "Vojadžeri" su pošli različitim putevima. "Dvojka" je otišla do Urana i Neptuna, postavši za sada jedina ljudska letelica koja je prošla kraj tih spoljnih planeta Sunčevog sistema, dok je "jedinica" iskoristila Saturn kao gravitacionu praćku u pravcu ruba Sunčevog sistema, gde se sada i nalazi. Sredinom juna ove godine, NASA je saopštila da bi "Vojadžer 1" mogao biti veoma blizu izlaska u otvoreni svemir, a kada se to bude desilo postaće prvi ljudsi objekat koji je napustio Sunčev sistem. "Vojadžer 1" je trenutno na oko 18 milijardi kilometara od Sunca, a "Vojadžer 2" je na oko 15 milijardi. "Jedinica" trenutno prolazi kroz gigantski mehur od plazme kojim je Sunčev sistem okružen, a ovu vrelu i turbulentna oblast stvaraju mlazevi naelektrisanih čestica sa Sunca. Izvan mehura je nova granica u galaksiji Mlečni put - međuzvezdani prostor - i kad "Vojadžer 1" uđe u njega, naučnici očekuju da će se naći u mirnijem okruženju u odnosu na sadašnje. Niko ne zna šta će se tamo dešavati, ali jedno je sigurno - granica koja razdvaja Sunčev sistem i međuzvezdani prostor je blizu, i ona može doći za nekoliko dana, meseci, a možda i godina. S obzirom na udaljenost, signalima sa "Vojadžera 1" potrebno je 17 sati da stignu do Zemlje, a signalima sa "Vojadžera 2" oko 13 sati. Kamere na letelicama davno su iključene, ali one i dalje sa pet instrumenata ispituju magnetna polja, kosmičke zrake i naelektrisane čestice, poznate kao sunčev vetar. Obe sonde nose zlatne ploče sa zvucima, muzikom, fotografijama i višejezičnim pozdravima sa Zemlje - za slučaj da nalete na neku inteligentnu vrstu. Među pozdravima je i onaj na nekadašnjem srpskohrvatskom jeziku, koji se može čuti u filmu Džona Karpentera "Čovek sa zvezda" (Starman) iz 1984. godine. Na zlatnoj ploči je i pozdrav nekadašnjeg generalnog sekretara Ujedinjenih nacija Kurta Valdhajma, i kolekcija zemaljske muzike - od Mocarta preko Čaka Berija do "Roling Stonsa". Jovan Ristić

Prag sedište navigacionog sistema Galileo, boljeg od GPS-a

Češka prestonica, Prag, od juče je evropski centar navigacionog sistema Galileo koji od 2014. godine, kada počinje s radom, postati konkurencija američkom GPS sistemu satelitske navigacije. "Prve usluge evropski satelitski navigacioni sistem počeće da pruža 2014. godine, a u potpunosti će funkcionisati krajem 2019. i početkom 2020. godine", kazao je na svečanom otvaranju sedišta nove evropske institucije potpredsednik Evropske komisije Antonio Tajani. Otvaranjem centra evropske svemirske agencije za program Galileo (GSA) u Pragu okočano je premeštanje tog centra iz Brisela i Češka dobija koordinaciju projekta izgradnje evropskog ekvivalenta GPS-u, vrednog devet milijardi evra. "Evropski program globalne satelitske navigacije (GNSS) doneće do 2017. godine ekonomski doprinos od 90 milijardi evra", kazao je Tajani. Sistem Galileo za sada ima dva satelita, 10. oktobra će dobiti još dva, a do 2014. godine u orbiti će imati 12 od ukupno 30 planiranih satelita. Jedna od prednosti pred starijim američkim pandanom je veća preciznost, lociranje do nekoliko desetina centimetara, dok GPS može da ima odstupanja i do nekoliko desetina metara. Za dve godine, u prvoj fazi pomoći će da budu precizniji podaci i bolji signal GPS-a sa kojim bi trebalo da se dopunjava pre svega u gradovima, a svoje usluge će ponuditi spasiocima u potragama za ljudima i objektima. Glavne oblasti u kojima bi trebalo da bude od koristi jesu saobraćaj, zdravstvo, poljoprivreda, ribolov ili civilna odbrana. EU ocenjuje da će za osam godina njen novi sistem satelitske navigacije imati oko tri milijarde korisnika i godišnji obrt od oko 300 milijardi evra.

UN apeluje na akciju radi sprečavanja krize u hrani

Tri agencije Ujedinjenih nacija zadužene za pitanja ishrane izdale su zajednički apel "za brzo i koordinisano" delovanje na svetskom nivou da bi se izbegla kriza u hrani većih razmera. U zajedničkom saopštenju šefovi Organizacije UN za hranu i poljoprivredu (FAO), Međunarodnog fonda za poljoprivredni razvoj (IFAD) i Svetskog programa za hranu (NjFP) upozorili su da nagli skok cena hrane poslednjih meseci preti da još više oteža život desetine miliona ljudi. Velika suša u SAD, glavnom izvozu kukuruza, soje i žita, doprinela je rastu cena hrane poslednjih meseci, navodi agencija AP. Tri agencije UN pozvale su siromašnije zemlje da povećaju pomoć malim pojoprivrednicima i pomoć u hrani majkama i deci, da promovišu održivu proizvodnju hrane kroz bolje investicije i prilagode kvote za proizvodnju biodizela. "Situacija na svetskim tržištima hrane, obeležena jakim porastom cene kukuruza, žita i soje, izaziva strahovanje da se ne ponovi kriza hrane iz 2007-2008. godine. Brza i koordinisana intervencija na međunarodnom nivou bi ipak mogla da spreči to ponavljanje", ocenila su tri zvaničnika u apelu. Oni su istakli da treba delovati bez odlaganja da bi se izbeglo da cenovni šokovi na donesu katastrofu koja će pogoditi desetine miliona ljudi narednih meseci. Ističe se da su visoke cene hrane simptom a ne bolest i da zato međunarodna zajednica treba da preduzme preventivne mere da bi se srprečilo preterano povećanja cena, delujući istovremeno na uzroke zbog kojih su cene skočile.

I dalje bez opšteg sporazuma rudara u Južnoj Africi

Uprava rudnika u Južnoj Africi u kojem je policija ubila 34 radnika u štrajku potpisala jesporazum s glavnim sindikatima, ali neki od sindikata i štrajkači i dalje odbijaju da ga potpišu. Ovo odbijanje, koje umanjuje izglede da će biti potpisan sporazum kojim bi trebalo da se otvore pregovori o platama kako bi se završio jednomesečni štrajk, usledilo je pošto su štrajkači juče zapretili da će ubiti radnike i upravu koji ignorišu njihov protest. Štrakači koji su obustavili rad u rudniku Marikana rekli su da pristaju jedino na to da uprava rudnika, kompanija Lonmin PLC registrovana u Londonu, ispuni njihov zahtev o minimalnoj plati od 12.500 randa (1.560 dolara). Portparolka Lonmina Sju Vej rekla je da je bilo mirno u oknu Kari, gde je oko 2.000 štrajkača i njihovih pristalica pretilo da će ubiti one koji im se ne pridruže u protestu. Rudnik Kari je treći proizvođač platine u svetu. Sredinom avgusta policija je u nastojanju da okonča štrajk ubila 34 rudara, ranila 78, a uhapsila 78 štrajkača. Policija je saopštila da je delovala u samoodbrani kada je napala rudare koji su uglavnom bili opremljenji mačetama, štapovima i kukama. Lokalni mediji su preneli izjave preživelih tog napada da je na rudare pucano kada su pokušali da se predaju i preneli da autopsije pokazuju da je na rudare pucano iz blizine u leđa pošto su pokušali da pobegnu. Nacionalna unija rudara, vodeći južnoafrički sindikat rudara koji je blizak s političkim vođstvom, saopštio je da sporazum "ukazuje na dobre namere učesnika da se okončaju nasilje, pretnje i zastrašivanja koja su postala svojstvena za svakodnevni život u Marikani". Taj sindikat je pozvao Asocijaciju rudara i građevinskih radnika da im se pridruže uz ocenu da šalje lošu poruku o podelama i odstustvu zajedničkih ciljeva. Rivalitet sindikata u osnovi je nasilnih sukoba, ocenjuje agencija AP i dodaje da mnogi rudari kazu da nijedan od sindikata na zastupa njihove interese zbog čega su poslali svoje predstavnike na razgovore u kojima posreduju južnoafričko ministarstvo rada.

Epl najavio događaj, očekuje se novi Ajfon

Američka kompanija Epl zakazala je za sledeću sedmicu u San Francisku konferenciju za novinare, na kojoj se očekuje da će predstaviti novu verziju Ajfona (iPhone). U pozivu novinarima, uz poruku "It's almost here" nacrtan je veliki broj 12, koji označava 12. septembar kada je zakazana konferencija. Senka ispod tog broja je u obliku broja pet, što sugeriše da bi nova verzija smartfona mogla da bude nazvana Ajfon 5. Po nepotvrđenim izveštajima, Epl će 12. septembra predstaviti svoj novi uređaj, koji se u prodaji očekuje nedelju ili dve nakon toga. Drugi izvori tvrde da će biti predstavljena manja verzija Ajpeda (iPad). Kompanije Nokia i Motorola će istog dan u Njujorku verovatno predstaviti svoje najnovije proizvode. Cene akcija Epla su porasle za 5,18 dolara, na 676,42 dolara.

Identifikova ubijeni britanski par u Alpima

Britanski bračni par, ubijen u francuskim Alpima, njihovi susedi identifikovali su kao Saada i Ikbal al Hili, a za treću ženu koja je ustreljena u automobilu "BMV", izrešetanog mecima, veruje se da je bila majka jednog od njih. Kako je prenela britanska televizija Skaj njuz na svom sajtu, dvoje dece Hilijevih, koja su preživela napad, identifikovana su kao osmogodišnja Zaina i četvorogodišnja Zehab. Izvor iz francuske policije rekao je da je njihov 50-godišnji otac, poreklom iz Bagdada, ali da je živeo sa porodicom u engleskom selu Klejgejt. Njega, njegovu žena, i još jednu osobu pronašao je juče popodne u automobilu čiji motor je još radio biciklista koji je tuda prolazio. Masakr se desio u šumovitoj oblasti, nedaleko od jezera Ansi, popularne turističke destinacije u regionu Gornje Savoje. Biciklista je, takođe, pronašao osmogodišnju devojčicu koja se onesvestila ispred njega. Devojčica je imala rane od metaka, i frakturu lobanje, uzrokovanu jakim udarcem u glavu. Ona se trenutno nalazi u komi u bolnici u Grenoblu, i bori se za život, saopšteno je iz kancelarije francuskog tužilaštva. Njenu četvorogodišnju sestru policija je pronašla živu i nepovređenu, ispod suvozačevog sedišta, osam sati posle masakra. Devojčica je prevezena u drugu bolnicu u Grenoblu, gde je podvrgnuta psihijatrijskom tretmanu. Samo nekoliko desetina metara dalje, pronađeno je telo četvrte žrtve, bicikliste koji je, takođe, ustreljen. Smatra se da se taj muškarac, u četrdesetim godinama, iz jednog obližnjeg gradića, slučajno dovezao na mesto ubistava u trenutku kada su počinjena, i da je stradao kao očevidac. Oko mesta masakra nije pronađeno oružje, a policija je oko automobila našla desetine čaura od metaka. Fracuski javni tužilac Erik Mejo ocenio je danas ta ubistva "strašnim i alarmantnim" i "ogromnim aktom divljaštva". On je dodao da su tri od četiri ubijene osobe ustreljene u glavu. Britanska porodica je boravila u kampu u toj oblasti, koji je popularan među britanskim turistima, a njihovi susedi u kampu prijavili su njen nestanak, pošto se nije pojavila u dogovoreno vreme. Jedan očevidac rekao je za lokalni francuski list da je video kako se jedan automobil veoma brzo udaljava sa lica mesta, u vreme ubistava. Motiv napada još nije poznat, a francuski mediji pretpostavljaju da je porodica iz Britanije bila žrtva oružane pljačke ili je bila svedok trgovine drogom.