REGION

Utorak, 23. maj 2017.

U Crnoj Gori 21 građanin s dve milijarde dolara

Gase se institucije kulture jer se ne zna čije su...

Akademija najavljuje tužbu protiv vlade

NIS najavio prve istražne bušotine u Republici Srpskoj

Realan rok za ulazak BiH u EU je 2020. godina

Husein Kavazović novi poglavar Islamske zajednice BiH

U Crnoj Gori 21 građanin s dve milijarde dolara

U Crnoj Gori živi 21 multimilioner sa ukupnim bogatstvom od dve milijardi dolara (1,5 milijarda evra), objavila je kompanija "Velt iks". Crna Gora se po broju multimilionera u najnovijem izvještaju te kompanije o bogatstvu našla na 43. mestu među 45 rangiranih evopskih zemalja, preneli su podgorički mediji. Najbolje rangirana u regionu je Hrvatska sa 260 multimilionera, i njihovim ukupnim bogatstvom od 30 milijardi dolara. Sledi Srbija sa 90 multimilonera čije je ukupno bogatsvo procenjeno na 11 milijardi dolara. Vise multimilionera od Crne Gore ima i Bosna i Hercegovina (BiH) - 85 s bogatsvom od devet milijardi, dok su podaci za Sloveniju nesto skromniji: njenih 70 bogatasa zajedno ima osam milijardi evra. Kompanija "Velt iks" u izvestaju navodi da su na njenoj listi isključivo osobe čije je neto-bogatstvo veće od 30 miliona dolara. Ukupno bogatsvo crnogorskih multimilionera "teže" je od dvogodišnje drzavne kase, a za gotovo polovinu manje od bruto-društvenog proizvoda zemlje koji je 2011. iznosio oko 3,3 milijardi evra.

Gase se institucije kulture jer se ne zna čije su...

Zemaljski muzej BiH u Sarajevu 4. oktobra će biti zatvoren za javnost. Najstarija institucija savremene kulture i nauke u regionu zatvoriće vrata za posetioce posle 124 godine postojanja - zbog finansijskih problema. Prema najavama iz Uprave muzeja od početka oktobra na posao će dolaziti samo nekolicina od ukupno 65 zaposlenih, kako bi zaštitili vredne muzejske kolekcije. Po muzejskim odeljenjima biće organizovan nadžor, dok se od policije Kantona Sarajevo očekuje da organizuje nadžor objekta. Direktor Muzeja Adnan Busuladžić kaže da se rešenje finansijske agonije institucija od kulturno-istorijskog značaja u BiH ne nazire. "Poslednje dve godine praktično smo ostali bez finansija. Naši zaposleni žive i rade bez penzionog i zdravstvenog osiguranja, bez plata. Dugovanja radnicima premašila su milion i četiri stotine hiljada konvertibilnih maraka. Trinaest plata nije isplaćeno", rekao je Busuladžić koji rešenje ovog problema vidi u sudskom postupku. On je dodao da se problemi radnika Muzeja nagomilavaju jer nikada nije definisano ko je osnivač muzeja, je li to država ili mesna zajednica. "Samo dugotrajnija sudska borba može potvrditi da Zemaljski muzej nije pao s neba", rekao je Busuladžić sarajevskim medijima i dodao da je to jedini način da se definiše ko treba ubuduće da osigura finansije za tu ustanovu. Institucije od državnog značaja za kulturu u BiH svakodnevno prestaju da rade jer im od rata nije rešen pravni status. Ministarstvo kulture ne postoji na državnom niovu u BiH, već samo na entitetskim i nižim nivoima vlasti koji su nezainteresovani za preuzimanje osnivačkih prava. S druge strane, u državnom budžetu BiH ne izdvajaju se potrebna sredstva za rad institucija od kulturnog i istorijskog značaja. Početkom godine u znak protesta prema aktuelnoj vlasti zatvoreni su Narodna i univerzitetska biblioteka BiH, Umetnička galerija koja je stara 125 godina, te Istorijski muzej BiH. Direktorka Istorijskog muzeja BiH Muhiba Kaljanac kazala je agenciji Beta da je problem u činjenici da pravna i finansijska situacija nikada nije rešena za sedam institucija od kulturno-istorijskog značaja u BiH od 1992. godine, kada je počeo rat. Kaljanac je objasnila da su se te institucije, čiji je osnivač država, finansirale iz državnog budžeta sve do 1992. godine, te da je prema Dejtonskom sporazumu 1995. godine država BiH trebalo da potvrdi status i osnivačka prava tih institucija. "Nažalost to se nikada nije desilo, a sumnjamo da je naše pitanje ustvari postalo političko. Već smo dva puta od 2000. godine pokušali da zatvorimo instituciju, ali se ni tada ništa nije desilo, niko nam se nije obratio niti nam dao podršku, osim medija. Muzej danas drže entuzijasti koji pokušavju da spasu muzejsku građu koja se sastoji od oko 400 hiljada eksponata", kazala je direktorka Istorijskog muzeja BIH. Ona je istakla da je zaposlenicima u muzeju najteže zimi jer nemaju grejanje, zbog čega se stvara vlaga koja preti da uništi eksponate iz srednjeg veka, polovine 19. i 20. veka, kojima muzej obiluje. "Mi već dve godine uopšte nismo finansirani iz javnog budžeta i nismo dobili nikakva sredstva od Ministarstva civilnih poslova BiH. Ni ministarstvo kulture Federacije BIH nije zainteresovano da preuzme osnivačka prava", kaže Kaljanas. Kaljanc je podsetila da je muzej bio zatvoren početkom godine ali je kasnije, dodala je, odlučeno da se otvori i da se pokrene niz manifestacija "u znak prkosa prema odnosima države prema kulturi i istoriji". Prema njenim rečima za godišnje potpuno finansiranje Istorijskog muzeja potrebno je 380.000 maraka (oko 160.000 evra). Više puta je javnost upozorena da je pred gašenjem i Narodno pozorište u Sarajevu, zbog nedostatka finansijskih sredstava i rezanja budžetskih troškova, međutim reakcije vlasti nema. Profesor sociologije kulture i istorije civilizacije na Fakultetu političkih nauka u Sarajevu Hidajet Repovac smatra da "za kulturu ima sredstava, ali da se ovde radi o čudnim političkim manevrima koji slabljenjem institucija kulture žele oslabiti državu". "Ovo je slika jednog novog varvarstva i nerazumevanja značaja institucija kulture. Kultura je ono što ostaje i kada se sve drugo izgubi, a mi sve brzo trošimo. Privreda je u potpunom raspadu, obrazovanje u ozbiljnoj krizi i ako sada izgubimo i kulturu kao jedan od najznačajnijih delova društvenog razvoja, onda zaista možemo govoriti o ozbiljnoj propasti i tragediji", kazao je profesor Repovac.

Akademija najavljuje tužbu protiv vlade

Crnogorska akademija nauka i umetnosti (CANU) najavila je tužbu nadležnim sudovima protiv vlade zbog odluke da blokira žiro račun te institucije ukoliko u svoje članstvo ne primi predstavnike Dukljanske akademije nauka i umetnosti (DANU). Skupština CANU razmatrala je na sednici mere vlade kojom se ukidaju akademski dodaci i sredstva za naučno-istraživačke projekte zbog odbijanja CANU da primeni novi zakon koji predviđa objedinjavanje dve akademije. CANU je ocenila da je vladinim zaključima prekršen Zakon o budžetu i najavila tužbu Upravnom i Ustavnom sudu zbog mera izvršne vlasti o ukidanju budžetskih sredstava koja samo za jul i avgust iznose oko 130.000 evra. Predsednik akademije Momir Đurović je kazao da je uskraćivanje novca "udar na CANU" i saopštio da ta institucija ima nesporazum sa "vladnim zaključima, a ne sa vladom". CANU navodi da dosledno primenjuje zakon i ocenjuje da odluke akademije o prijemu novih članova nisu osporavane pred sudovima. Predsednik CANU je saopštio da je tražio sastanak sa premijerom Igorom Lukšićem, ali da on "u ovom periodu nema vremena da se sastane" sa akademicima. Vlada je ranije saopštila da se odlučila da blokira sredstva za naučno-istraživačku delatnost i akademske dodatke, jer CANU "na sve načine opstruira primenu zakona". Novi zakon predviđa prijem oko stotinu članova DANU bez prethodne, akademske procedure, što u CANU odbijaju da učine. Olivera Nikolić, Podgorica

NIS najavio prve istražne bušotine u Republici Srpskoj

U Banja Luci je najavljeno bušenje prve istražne bušotine u Republici Srpskoj, saopstila je Naftna industrija Srbije (NIS). Ma prezentaciji rezultata preduzeća "Jadran Naftagas" povodom godišnjice istraživanja nafte i gasa na teritoriji Republike Srpske, saopšteno je da se početak bušenja očekuje početkom 2013. godine. "Obrada do sada snimljenih seizmičkih podataka urađena je u Naučno tehnološkom centru NIS, a u toku je interpretacija podataka. Cilj je da se do kraja godine, u saradnji sa stručnjacima Gasprom njefta i Zarubežnjefta, definiše lokacija za bušenje prve istražne bušotine na teritoriji Republike Srpske", piše u saopstenju. Kompanija "Jadran Naftagas" je ispitala dve stare bušotine i potvrđeno je postojanje nafte i gasa u tragovima. Urađena su i nova ispitivanja (Novi Grad - Doboj (210 kilometara), istražni prostor Semberija (516 kilometara), istražni prostor Posavina (310 kilometara), Banja Luka - Zvornik (303 kilometara), Majevica (100 kilometara), a projekat predviđa i bušenje više istražnih bušotina. Za period 2011-2012, investiraće se blizu 10 miliona evra u geološko-istražne radove. "Jadran-Naftagas", zajedničko preduzeće NIS-a i ruske kompanije Zarubežnjeft, i Ministarstvo industrije, energetike i rudarstva RS su 26. septembra 2011. godine potpisali ugovor o koncesiji za istraživanje i korišćenje ugljovodonika (sirove nafte i gasa) na teritoriji Republike Srpske. Koncesija je na period od 28 godina (tri godine za istraživanja i 25 godina za eksploataciju). Tim ugovorom "Jadran Naftagas" se obavezao da će, na osnovu Studije ekonomske opravdanosti, u istraživanja i eksploataciju ugljovodonika na teritoriji Republike Srpske investirati 229 miliona dolara (planirana vrednost investicija za istraživanja iznosi 40,7 miliona dolara, a za fazu eksploatacije 188,3 miliona dolara, ako se dokažu rezerve). "Jadran-Naftagas", zajedničko preduzeće NIS-a (u većinskom vlasništvu Gaspromnjefta), sa 66 odsto udela u osnovnom kapitalu i ,Neftegasinkora", sa 34 odsto vlasničkog udela, ćerke-firme ruske kompanije "Zarubežnjeft", osnovano je 23. decembra 2010. godine i bavi se istraživanjem i proizvodnjom ugljovodonika na teritoriji Republike Srpske.

Realan rok za ulazak BiH u EU je 2020. godina

Specijalni predstavnik EU u BiH Peter Sorensen rekao je da je 2020. godina realan rok za ulazak BiH u Evropsku uniju. Sorensen je napomenuo da je uslov za to da domaći političari počnu da provode neophodne reforme. On je za bijeljinsku "BN televiziju" rekao da ne greše oni koji govore o 2020. godini za ulazak BiH u EU, ako se pogleda iskustvo regiona, Hrvatske i Slovenije, te ako se uračunaju i dve i po godine potrebne za izradu studije izvodljivosti. BiH je jedina zemlja jugoistočne Evrope, koja još nije podnela ni zahtjev za članstvo u EU. Na nedavno održanom sastanku u Sarajevu, Evropska komisija je izražila razočaranje što su politički lideri u BiH propustili prvi rok, 31. avgust, za provođenje Mape puta ka Evropskoj uniji. Politički lideri Bosne i Hercegovine obavezali su se krajem juna pred Evropskom komisijom da će do 31. avgusta ove godine postići saglasnost oko amandmana na Ustav zemlje kako bi se on uskladio s presudom Evropskog suda za ljudska prava u slučaju "Sejdić-Finci". Međutim, to još nije učinjeno.

Husein Kavazović novi poglavar Islamske zajednice BiH

Tuzlanski muftija Husein Kavazović izabran je u Sarajevu za novog poglavara Islamske zajednice u Bosni i Hercegovini (IZ BiH). Muftija Kavazović osvojio je na sednici izbornog tela koje je biralo novog reis-ul-ulemu 240 glasova, travnički muftija Nusre Abdibegović 69, a sarajevski muftija Husein Smajić 45 glasova. Izborno telo daje reisu sedmogodišnji mandat, a odlučuje se tajnim glasanjem. Kandidatima su bila ostavljena dva meseca da predstave sebe i svoje programe, na osnovu čega su birani. Mustafa Cerić obavljao je funkciju reisa od 1993. godine do danas, a primopredaja između aktuelnog i novoizabranog poglavara Islamske zajednice u BiH trebalo bi da bude izvršena 19. novembra.