SVET	Utorak, 23. maj 2017.

Maje nisu prorekle smak sveta krajem 2012.

Sakupljeno 1,3 miliona dolara za obnovu Tesline laboratorije

U Njujorku raste broj restorana visoke klase

Bioskopi na udaru krize

Svaki deseti radnik u Evropi izostaje s posla zbog depresije

Turska uzvratila na sirijski napad na njeno tlo

Romni ubedljiviji od Obame u prvom TV duelu

Uhapšeno 80 ljudi povezanih sa ilegalnom prodajom lekova

Selidba svemirske stanice zbog opasnosti od otpada

Maje nisu prorekle smak sveta krajem 2012.

Stručnjaci tvrde da Maje nisu prorekle da će krajem ove godine nastupiti apokalipsa, kako se do sada verovalo. Arheolozi i antropolozi tvrde da majansko proročanstvo postoji, ali da se ne odnosi na kraj sveta. Apokaliptičke vizije koje su prisutne više od 1.000 godina u zapadnoj, hrišćanskoj civilizaciji, nisu svojstvene majanskom poimanju sveta. Tema juče održanog skupa u Meridi, na jugu Meksika, bio je majanski kalendar koji se sastoji iz baktuna - perioda od 394 godine. Poseban značaj za Maje imao je broj 13, tako da će, ako se vreme računa od 3114. godine pre nove ere, kako je utvrđeno majanskim kalendarom, 13 baktuna (5.125 godina) isteći 21. decembra 2012. godine. Alfredo Barera (Barrera) iz Meksičkog insituta za antropologiju i istoriju rekao je da Maje jesu predviđale budućnost, ali da se ovakvi značajni datumi odnose na svakodnevne događaje poput suša ili izbijanja epidemije. "Maje jesu proricale, ali njihova proročanstva nisu fatalistička. Imajući u vidu njihovo ciklično shvatanje istorije, ona su se odnosila na ponavaljanje događaja", smatra Barera. Stručnjaci tvrde da su se drevne Maje, čija je "klasična" kultura procvat doživela između 900. i 300. pre nove ere, izuzetno zanimali za budućnost, uključujući i događaje koji će nastupiti daleko posle 21. decembra ove godine. "Postoje mnogi spomenici Maja koji svedoče o njihovom bavljenju događajima deleko posle 2012. godine", navodi antropolog Džefri Brasvel (Geoffrey Braswell) sa univerziteta u San Dijegu, u Kaliforniji.

Sakupljeno 1,3 miliona dolara za obnovu Tesline laboratorije

Na donatorskom internet sajtu Indiegogo sakupljeno je 1,3 miliona dolara za obnovu laboratorije u kojoj je radio Nikola Tesla. Organizatori žele da kupe laboratoriju Vordenklajf, koja se nalazi na oko 105 kilometara od Njujorka i da na tom mestu naprave naučni centar. Za otkup zemljišta na kome će biti Teslin muzej ukupno je potrebno 1,6 miliona dolara, a država Njujork doniraće polovinu novca. Više od 33.000 uplata stiglo je od donatora iz SAD i 108 drugih zemalja. Inicijativu je prošlog avgusta pokrenuo američki karikaturista Matju Inman, na donatorskom sajtu Indiegogo. Tesla je rođen u selu Smiljanu 1856. godine, tadašnjem Austrijskom carstvu. Studirao je u Gracu, radio u Parizu i Mađarskoj, pre nego što se preselio u SAD. U Americi je radio u timu Tomasa Edisona, od kojeg se kasnije osamostalio. Nakon razlaza sa Edisonom, pokrenuo je sopstvenu kompaniju i kupio zemljište u Vordenklajfu, gde je planirao da izgradi kulu odakle je želeo da celom svetu bežično distribuira električnu energiju. Tu ideju nije uspeo da ostvari jer je zapao u finansijske teškoće i dugove. Kula u Vordenklajfu je 1917. uništena, a zemljište je ostalo zapušteno do 1939. godine kada ga je kupila kompanija Pirles foto (Peerless Photo Company). Vremenom je zemljište preplavila otpadna voda i postalo je smetlište. Čišćenje terena, koje je završeno u martu ove godine, koštalo je sadašnje vlasnike, belgijsku kompaniju Agfa, desetine miliona dolara. Od kako se zemljište našlo u ponudi agencije za nekretnine, veliki broj entuzijasta i poštovalaca Teslinog dela zainteresovao se za oglas. Ali, među zainteresovanima je bio i lokalni preduzimač radova koji bi tu želeo da izgradi stambene objekte, a u opticaju je bila i izgradnja prodajnog kompleksa. Upravo zbog toga pokrenuta je inicijativa preko interneta kako se ne bi dozvolilo da zemljište na kojem je nekada bila Teslina kula ode u pogrešne ruke. Novac je morao da bude prikupljen za šest sedmica. Teslini najveći pronalasci su polifazni sistem, obrtno magnetno polje i transformator naizmenične struje. Bio je jedan od najzaslužnijih za izgradnju hidrocentrale na Nijagarinim vodopadima i dao veliki doprinos u mogulaciji radio-signala. Po njemu je nazvana međunarodna jedinica mere za gustinu magnetnog fluksa.

U Njujorku raste broj restorana visoke klase

Sa 66 restorana sa zvezdicom u Mišlenovom (Michelin) gastronomskom vodiču za 2013, Njujork je još jednom potvrdio da je jedan od gradova u kojem se najbolje jede. Sedam njujorških restorana dobilo je "tri zvezdice", što u terminologiji čuvenog francuskog vodiča znači da njihova "izuzetna kuhinja zaslužuje da se samo zbog nje putuje". Sedam restorana ima "dve zvezdice", zahvaljujući kuhinji koja "zaslužuje posetu". Prošle godine, zvezdicu u Mišlenovom vodiču za Njujork imao je 61 restoran u tom gradu. "Jednu zvezdicu" imaju 52 restorana u Njujorku, uključujući devet kojima je ta čast pripala prvi put. Među sedam najbolje rangiranih restorana u Njujorku su tri francuska - Danijel, Žan Žorž i Bernaden, kao i japanski restoran Masa. U Mišlenovom vodiču za 2013. je ukupno 896 njujorških restorana. U vodiču je zastupljena 61 kuhinja - od iranske, preko južnoafričke, peruanske, grčke, austrijske, turske, kubanske, baskijske, belgijske... Tu su i desetine restorana u kojima se može jesti za manje od 25 dolara.

Bioskopi na udaru krize

Prvom multipleks bioskopu u istoriji Rima, Maestozu, preti zatvaranje zbog ekonomske krize koja pogađa ceo italijanski kinematografski sektor. Otvoren 1956, betonski bioskop mogao bi da bude prodat, čime bi ga snašla sudbina tridesetak sala u Rimu koje su poslednjih 20 godina pretvorene u butike, kockarnice, stanove ili su potpuno napuštene. U znak protesta zbog takve situacije, nekoliko zaposlenih u bioskopu već nekoliko dana boravi u multipleksu, na kojem se nalazi ogroman transparent sa natpisom "Okupiran bioskop". Situacija u Rimu, u kojem je 1970-ih godina bilo 120, a danas ima 58 bioskopskih sala, samo je vrh ledenog brega. Trend nestanka bioskopskih sala pogađa celu zemlju - od 1. maja do 19. avgusta ove godine, italijanski bioskopi izgubili su 33,6 odsto gledalaca, bilo ih je 13.495 u odnosu na 20.323 u istom periodu 2011. U istom periodu, zarada je sa 137 miliona pala na 87 miliona evra. U poslednjih 10 godina u Italiji je zatvorena 761 bioskopska sala, od čega 60 samo ove godine. Drugi problem je tendencija publike da se okreće velikim multipleksima, koje smatra udobnijima i modernijima, na štetu malih bioskopa sa znatno dužom tradicijom.

Svaki deseti radnik u Evropi izostaje s posla zbog depresije

Svaki deseti zaposleni u sedam evropskih država izostajao je s posla zbog depresije, pokazalo je istraživanje sprovedeno u tim zemljama na 7.000 ljudi , prenosi britanski Bi-Bi-Si (BBC). Istraživanje je sprovelo Evropsko udruženje za depresiju na području Velike Britanije, Nemačke, Italije, Danske, Turske, Španije i Francuske. Prema rezultatima studije, zaposleni u Britaniji, Nemačkoj i Danskoj imali su najveće izglede da izostanu s posla zbog depresije, a kod 20 odsto anketiranih barem jednom u životu je postavljena dijagnoza depresije. Najviše depresivnih je u Britaniji, gde je ta dijagnoza postavljena kod 26 odsto zaposlenih, a najmanje u Italiji gde je samo 12 odsto imalo dijagnozu depresije. Od onih koji su patili od depresije, najviše ih je izostajalo s posla u Nemačkoj, Danskoj i Britaniji - 58 do 61 odsto, dok je najmanje izostanaka s posla u Turskoj - tek 25 odsto. Prosečno je depresivna faza zaposlenog držala 36 dana, od čega je bila najduža u Britaniji - u proseku 41 dan, a najkraća u Italiji - 23 dana. Svaki četvrti zaposleni nikad ne bi ni prijavio poslodavcu da pati od depresije, a svaki treći smatrao je da bi mu to ugrozilo posao. Trećina poslodavaca kazala je kako nema definisanu strategiju koja bi im pomogla u odnosima s depresivnim radnicima.

Turska uzvratila na sirijski napad na njeno tlo

Turska artiljerija gađala je mete u Siriji, pošto su juče sirijske rakete pogodile turski granični grad Akčakale, pri čemu je poginulo petoro ljludi, a desetine ranjene, a UN su pozvale režim iz Damaska da poštuje teritorijalni integritet suseda. Turski premijer Redžep Tajip Erdogan oštro je osudio sirijsku paljbu u graničnoj oblasti u koju je do sada, bežeći od građanskog rata u svojoj zemlji, prešlo više od 90.000 Sirijaca. Agencija AP navodi da su rakete ka Turskoj ispalile snage sirijske vlade koje su se borile protiv pobunjenika, podržanih od Turske, koja je još ranije pozvala na zbacivanje s vlasti sirijskog predsednika Bašara el Asada. "Naše oružane snage u graničnom regionu odgovorile su na ovaj gnusni napad artiljerijskom paljbom na tačke u Siriji koje su detektovane radarom, u skladu s međunarodnim pravom", navodi se u turskom saopštenju. Turska je dodala da nikada neće ostaviti bez odgovora slične provokacije sirijskog režima protiv njene nacionalne bezbednosti. Turska televizija NTV rekla je da je turski radar detektovao pozicije sa kojih je ispaljena paljba ka Akčakaleu, i potom su one gađane. "Nadam se da je ovo poslednja ludost Sirije. Sirija će biti pozvana na odgovornost", rekao je zamenik turskog premijera Bulent Arindž. U sedištu NATO-u u Briselu večeras će biti održan hitan sastanak na zahtev Turske, na kome će biti razmotren ovaj prekogranični incident. Očekuje se da će Turska najverovatnije dobiti podršku Alijanse, ali je malo verovatno da bi članice NATO-a mogle da odluče da vojno intervenišu. Povodom današnjeg incidenta, generalni sekretar UN Ban Ki-mun pozvao je sirijsku vladu da poštuje teritorijalni integritet suseda. Portparol UN Martin Nesirski rekao je da je današnji incident pokazao "ponovo kako sirijski konflikt preti ne samo bezbednosti sirijskog naroda već sve više nanosi štetu i susedima Sirije". Ban je pozvao sirijsku vladu da okonča nasilje protiv vlastitog naroda, a sve strane u sukobu da smanje tenzije i krenu ka mirnom rešenju 18-mesečnog konflikta, u kome je, prema podacima organizacija za ljudska prava, poginulo najmanje 30.000 ljudi. Duboko podeljeni Savet bezbednosti UN takođe razmatra mogućnost da izda saopštenje kao reakciju na današnji incident na tursko-sirijskoj granici.

Romni ubedljiviji od Obame u prvom TV duelu

Američki predsednik Barak Obama i predsednički kandidat Republikanske partije SAD Mit Romni imali su prvi televizijski duel uoči novembarskih izbora najviše o ekonomskim problemima, javljaju jutros svetski mediji. Duel je održan u Denveru, glavnom gradu Kolorada, i kako javlja Bi-Bi-Si (BBC), sučeljavali su stavove u vezi sa porezima, deficitom i zdravstvenim osiguranjem. Obama, predsednički kandidat Demokratske partije SAD, koji tesno vodi nad svojim oponentom, suočio se s Romnijevim samopouzdanjem, navodi BBC i dodaje da je Romni nastupao veoma čvrsto. Asošiejted pres (AP) piše da se bivši guverner Masačusetsa, obično smatran "drvenim" i da mu manjka strastvenosti, ali da je sada delovao opuštenije od Obame koji je - što priznaju stratezi Demokrata - propustio nekoliko dobrih prilika da uzvrati rivalu. Romni je, dodaje AP, jasno bio u ofanzivi i krivio je Obamu za slabu američku ekonomiju, što je najkrupnije pitanje u predsedničkoj kampanji. Obama je tvrdio da će, ako pobedi, obezbediti da svi Amerikanci "igraju po istim pravilima", dok je Romni ukazivao da će ponovni izbor Obame dovesti do "daljeg ceđenja srednje klase". Romni je, kako navodi BBC, bio jasan pobednik duela, i očito je da se dugo i naporno pripremao - toliko da je u raspravi gotovo promukao. Ali, dodaje britanski medij, nije baš sasvim - glas mu je zvučao malo dublje, što prema oceni BBC-ja, nije loša stvar. Sa druge strane, navodi BBC, Obama je delovao kao da bi radije bio na proslavi godišnjice sopstvene svadbe nego na ovom mestu - delovao je na početku vrlo nervozno, videlo se da guta pljuvačku, i nije ličio na samopouzdanog govornika na kojeg su ljudi navikli kad je on u pitanju. Obama, nekadašnji univerzitetski predavač, povremeno je delovvao kao profesor, navodi AP i dodaje da je izbegavao teme iz svoje kampanje koje su korišćene da diskredituju Romnija, uključujuću one o njegovoj firmi Bejn kapital, koju su demokrate demonizovale. Obama nije potezao ni pitanje Romnijevih računa u švajcarskim bankama, a nije se uhvatio ni tajnog snimka svog konkurenta na kojem se moglo čuti kako Romni smatra da 47 odsto Amerikanaca smatra sebe žrtvama koje zavise od vlade i odbijaju da preuzmu odgovornost za svoje živote. Analitičari se slažu u oceni da je prva debata pripala Romniju,ali većina sumnja da će to bitno promeniti malu prednost koju ima Obama.

Uhapšeno 80 ljudi povezanih sa ilegalnom prodajom lekova

U Interpolovoj operaciji protiv organizovanog kriminala u oblasti ilegalne prodaje lekova na Internetu širom sveta uhapšeno je oko 80 ljudi i oduzeti su farmaceutski proizvodi vredni 10,5 miliona dolara. Meta pete godišnje operacije Panga bila je nezakonita prodaja postojećih, lažnih i zabranjenih lekova, saopštio je danas Interpol. Akcija je sprovedena od 25. septembra do 2. oktobra i u njoj su učestvovali policija, carina, zdravstvena regulatorna tela i kompanije za plaćanje kreditnim karticama i internetom u 100 zemalja. Tokom akcije zatvoreno je oko 18.000 sajtova povezanih sa ilegalnim internet apotekama.

Selidba svemirske stanice zbog opasnosti od otpada

Ruski kontrolni centar svemirske misije najavio je pomeranje Međunarodne svemirske stanice (ISS) u drugu orbitu oko Zemlje da bi se izbegao mogući sudar sa ostacima letelica i drugim otpadom. Predsatvnica Centra Nadežda Zavjalova rekla je da će ruski modul "Zvevda" svojim raketama pogurati ISS na nov položaj u četvrtak u 07:22 časova po moskovskom vremenu (03:22 GMT). Svemirska stanica se premešta kada je verovatnoća sudara veća od 1:10.000. Američka agencija NASA procenjuje da je u orbiti Zemlje više od 21.000 komada otpada većeg od 10 santimetara, a stručnjaci kažu da je to smeće sve veći problem svemirske industrije. U ISS je sada šest astronauta: tri Rusa, dva Amerikanca i jedan iz Japana, koji rade u toj orbitalnoj laboratoriji na razni projektima.