SRBIJA

Utorak, 23. maj 2017.

Albanska posla - Rat sa mrtvim Srbima

Istraga o uništavanju nadgrobnih spomenika u toku

Dačić na Molitvenom doručku u Vašingtonu

U Srbiji 700.000 korisnika socijalne pomoći

Srbi blokiraju puteve ka prelazima na severu Kosova

Stolica u UN stiže na red

Obeležena 71. godišnjica Novosadske racije

Albanska posla - Rat sa mrtvim Srbima

Srpska Žandarmerija je prošle nedelje uklonila iz centra Preševa nelegalno postavljen spomenik pripadnicima OVPMB, koju Beograd smatra terorističkom organizacijom. Spomenik nije srušen, već je izmešten da se postavi negde na kraju grada Preševa. Nakon toga, na Kosmetu je u znak osvete Albanaca i terorista oskrnavljeno 25 srpskih grobalja, srušen je spomenik partizanima u Vitini i pucano je na spomenik ubijenoj deci u Goraždevcu. Na starom pravoslavnom groblju koje se nalazi u dvorištu crkve Svetog Nikole u Prištini polomljeno je pet starih nadgrobnih spomenika. U selu Belo Polje kod Peći izgorela je kuća Miodraga Petrovića u kojoj, u trenutku izbijanja požara, nije bilo nikog. U mešovitom selu Drajkovce, u opštini Štrpce, zapaljen je stog sena. Iako su predstavnici međunarodnih struktura na Kosovu - Unmik, Euleks i Kfor najoćtrije osudili divljanje albanskih ekstremista i pozvali ih na uzdržanost, albanski ekstremisti su u Vitini sravnali sa zemljom desetak nadgrobnih spomenika na pravoslavnom groblju. Bager, blato i urlanje označili su simbolično kraj Srba u Vitini. Policajci i njihovi šefovi su organizovali prodaju srpske imovine u ovoj varoši - Albanci koji su želeli da kupe imovinu obraćali su se šefu policije, jer "preko njega nisu smeli", a on je uzimao "svoj deo". "Kuća ti je prodata, meni treba da daš 20.000 evra", javio se šef lokalnom Srbinu koji kao interno raseljeno lice živi u selu nadomak Vitine. "Ja ću tebe da prijavim zbog ovoga", odgovorio je Srbin. "A kome češ da me prijaviš? Pazi dobro, sutra će cena biti manja", uzvratio je šef i kuća je prodata. Albanski ekstremisti u najnovijem naletu vandalizma porušili su oko 200 nadgrobnih obeležja i porodičnih grobnica. U Kosovu Polju 50, a u Prizrenu još 30 spomenika na srpskoj groblju je uništeno. Tako se Srbi brišu sa mape pokrajine, kao da tu nikada nisu postojali. Piše se nova albanska istorija, onako kako zapadnjacima odgovara. Nije samo reč o kažnjavanju Srba i Srbije zbog gubitka trećeg rata na Balkanu devedesetih, već se radi o političkoj manipulaciji i novim lažnim optužbama na ralun zvaničnog Beograda. Šef Misije OEBS na Kosovu Zan Klod Slimberže je osudio skrnavljenje pravoslavnih grobalja i verskih spomenika na Kosovu, jer je "neprihvatljivo i ne samo da krši verska i etnička prava onih kojima pripadaju, već društva u celini". Predsednik srpske vlade Ivica Dačić najoštrije je osudio rušenje srpskih grobalja i istorijskih spomenika na KiM i upozorio međunarodne snage u pokrajini da je njihova obaveza da štite srpsko kulturno nasleđe. Premijer je ocenio da je rušenje srpskih grobalja anticivilizacijski čin. Rat porukama je nastavljen kontra optužbama, jer je Javni servis Radio televizija Kosova objavio u centralnom dnevniku i na svom sajtu da su "određene bezbednosne strukture direktno uključene u organizovanje uništavanja srpskih grobalja u nekim delovima Kosova". RTK se pozvao na neimenovane izvore u Kosovskoj informativnoj agenciji, i naveo da takve srpske akcije "idu u pravcu uništavanja države Kosovo". Teroristička organizacije "Albanska narodna armija" je nakon te svađe u Đakovici okupila više stotina pripadnika ultra-nacionalističke organizacije "Samoopredeljenje" koji su pokušali da napadnu manastir Presvete Bogorodice. U ovom manastiru, koji se nalazi u Đakovici, žive jedine preostale četiri Srpkinje iz ovog grada. Samo zahvaljujući prisustvu vojnika Kfora napad na crkvu je onemogućen. Taj hram je do temelja razrušen u pogromu 2004. godine, i u međuvremenu je obnovljen uz pomoć međunarodne zajednice. Episkop Teodosije je iz Prizrena zatražio zaštitu pravoslavnih verskih objekata i grobalja i apelovao na međunarodnu zajednicu da ne dozvoli divljanje nacionalista. U poslednje dve decenije albanski teroristi su uništili više od 5.000 srpskih kulturnih i verskih obeležja, kuća i imanja, čak i one spomenike koje je kao svetsku baštinu zaštitio Unesko. Osude tog rata protiv srpske kulture su bile blage i nedeltvorne. Rat sa mrtvim Srbima na Kosmetu i jugu Srbije, gde žive Albanci, ne vode samo ekstremisti i teroristi već i njihovi sponzori sa zapadnog dela Starog kontinenta. Ovo je deo taktike internacionalizacije albanskog pitanja u samoj Srbiji, na jugu u Preševu, Bujanovcu i Medveđi, već i u Kosmetu, tako što se unutrašnje pitanje Srbije u preševskoj dolini povezuje sa problemom u pokrajini. A potom se povezuje sa pozicijom Albanaca u Albaniji, Makedoniji i Grčkoj. To se otkriva i kroz reagovanja stranih zvaničnika. Ambasada SAD u Prištini je saopštila da shvata značaj uklanjanja spomenika OVPBM u Preševu i izrazila je žaljenje što je ovaj čin izazvao nasilnu reakciju na Kosovu. "Sjedinjene Države sa žaljenjem gledaju na ovakvu upotrebu nasilja i osuđuju represalije protiv spomenika, crkava i pripadnika zajednice kosovskih Srba koje su se desile tokom prošle noći. Ne samo da ovi napadi podrivaju duh multikulturalizma na Kosovu, već pogadaju i zajednice na Kosovu zbog odluke koja je doneta u Beogradu", navedeno je u saopštenju. Reč je o tome da rat za albanski prostor vode Amerika, Albanija i Rusija javno, a Nemačka i Amerika tajno. Rusi podbunjuju Srbe na severu pokrajine, a Amerikanci nagovaraju Albance u Prištini sta da rade. Nemci savetuju Albance sa juga Srbije u Preševu kako da se bune protiv Vlade Srbije. Uz to zvanična Tirana šalje političku podršku i ambasadora Albanije u Srbiji da zajedno sa Albancima iz Srbije diže bunu protiv Beograda. Ova vrsta političkog pritiska na Srbiju je praćena pored rušenja srpskih spomenika, grobalja i kuća, javnim pretnjama upotrebom oružja, pa čak i ratom. Albanci za to imaju i tajnu vojsku i naoružanje. Na Kosovu i Metohiji postoje parainstitucije, zvanične institucije i nadinstitucije. Parainstitucije su običajne, plemenske, mafijaške, ratne strukture, nacionalni radnici, seoske starešine, ekstremni islamisti. Zvanične institucije su vlada, skupština, sudovi, lokalne vlasti. Nadinstitucije su, na prvom mestu, američka ambasada i, u poslednje vreme, malim delom nemačka ambasada. Jedan od zapadnih ambasadora je nedavno u Beogradu, komentarišući stanja na jugu i u pokrajini Srbije glasno rekao: - Samo rata da ne bude! Kao da je prizivao novi rat u Srbiji. Jer, pravi gubitnik između svih ovih sila koje se bore za svoju poziciju u Srbiji je onaj ko je slab i označen kao neprijatelj, a to su Srbi. Dugoročno, gubitnici su i Albanci jer su sluge zapadnih velesila, jer nemaju svoj ureden politički sistem, nemaju posao, ni plate. I ne mogu sami da izgrade institucije koje mogu zaštititi albansko društvo od cikličnih nasilja i haosa. Albanci su stvaranjem aparhejda za Srbe, počeli da tonu u sopstvenoj etničkoj anarhiji zbog insistiranja na ratu sa Srbima, a ne na uređenju vlastitog života. Napadom na Srbe militantni Albanci faktički pucaju u sebe. Uostalom, narodna izreka kaže - ko se sa oružjem igra, od njega će i da strada! Marko Lopušina

Istraga o uništavanju nadgrobnih spomenika u toku

Policija Kosova istražuje incidente u kojima su uništeni brojni srpski nadgrobni spomenici u nekoliko mesta na Kosovu, a koje će Vlada Kosova popraviti sredstvima iz budžeta. U poslednjih desetak dana na Kosovu je uništeno više od 100 nadgrobnih spomenika među kojima i onaj u Goraždevcu na kome su uklesana imena dva deteta ubijena dok su se kupala u Bistrici. Portparol Policije Kosova Arber Beka je u izjavi za Slobodnu Evropu rekao da su u regionalnoj direkciji u Prištini i Gnjilanu pokrenuta po dva postupka. Policija istražuje oštećenje spomenika iz Drugog svetskog rata, i tim povodom privela je tri osobe, koje su nakon konsultacija sa tužiocem puštene. Beka je dodao da je istraga u toku i u Klokotu gde je oštećeno 27 nadgrobnih spomenika. Prema njegovim rečima u Prizrenu je takođe prijavljeno da je uništeno 38 nadgorbnih spomenika. Dodao je da i u Vučitrnu postoji sličan problem. Policija Kosova je nakon tih incidenata pojačala sigurnosne mere oko srpskih verskih i kulturnih objekata. Premijer Kosova Hašim Tači je danas doneo odluku da se iz sredstava budžeta Kosova izvrši saniranje svih oštećenih nadgrobnih spomenika. Zvaničnici Kosova, međunarodnih institucija na Kosovu, verske institucije, oštro su osudili napade na srpska groblja. Pre desetak dana u Kosovu Polju uništeno je 57 spomenika, koje je kako je saopštila Policija u cilju pribavljanja materijane koristi uništio jedan Aškalija.

Dačić na Molitvenom doručku u Vašingtonu

Premijer Srbije i ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić prisustvovaće 7. februara u Vašingtonu 61. Molitvenom doručku koji organizuje američki predsednik Barak Obama, objavljeno je na sajtu Vlade Srbije. Dačić prisustvuje tradicionalnom skupu u Vašingtonu svake ogdine od 2010. kada je prvi put na taj događaj pozvan neko iz Socijalističke partije Srbije. Nacionalni molitveni doručak je tradicija stara 61 godinu. Svakog prvog četvrtka u februaru u Vašingtonu, u zajedničkoj molitvi okupljaju se predsednik SAD, članovi Kongresa, američki političari i vojni lideri, i gosti iz stotinak zemlja. Tradicija organizovanja Nacionalnog molitvenog doručka počela je u vreme predsednika Dvajta Ajzenhauera 1953. Tadašnji senator Frenk Karlson iz Kanzasa je spontano pozvao Ajzenhauera u Senat na zajedničku molitvu za uspeh njegove vlade. Prvobitna ideja da se političari - i iz vlasti i iz opozicije, zajedno mole za mir i uspeh SAD, prerasla je u međunarodni molitveni doručak na koji se pored domaćih pozivaju i svetski lideri i političari, da se zajednički mole za mir u svetu. Nacionalni molitveni doručak traje nekoliko dana, okuplja oko 3.500 gostiju i sastoji se iz niza sastanaka, ručkova i večera, ali je centralni događaj doručak u četvrtak na kojem su govornici predsednik SAD i jedan gost čiji se identitet ne otkriva do poslednjeg časa. Na prošlogodišnjem skupu, pored Dačića koji je bio potpredsednik Vlade i ministar unutrašnjih poslova, iz Srbije su došli i tadašnji šef diplomatije Vuk Jeremić i ministar vera i dijaspore Srđan Srećković i lider Srpskog pokreta obnove Vuk Drašković, kao i princ Aleksandar Karađorđević i princeza Katarina.

U Srbiji 700.000 korisnika socijalne pomoći

U Srbiji je od 2006. broj korisnika socijalne pomoći sa 424.798 porastao na 700.000, objavljeno je danas u Skupštini prilikom predstavljanja izveštaja koalicije nevladinih organizacija koje su pratile primenu Zakona o socijalnoj zaštiti. Na javnom slušanju u parlamentu o izveštaju koalicije Kontakt organizacija civilnog društva navedeno je da ne postoji koordinacija nacionalnih i lokalnih institucija socijalne zaštite, kao i da centri za socijalni rad često nemaju dovoljno zaposlenih da pomognu svim ugroženima. Izveštaj o radu socijalnih službi u Srbiji tokom prošle godine napravljen je u okviru projekta "Inicijativa za praćenje socijalne politike" koju je pokrenula nevladina organizacija Građanske inicijative. U tom izveštaju, koji je obuhvatio rad socijalnih službi u 15 gradova i opština u Srbiji, navedeno je da u radu s decom sa smetnjama u razvoju nedostaje ekspertiza, kao i da su mala primanja njihovih hranitelja. Potpredsednik Skupštine Srbije Konstantin Arsenović je na javnom slušanju "Godinu dana primene Zakona o socijalnoj zaštiti" istakao da je zbog loše ekonomske situacije u Srbiji socijalno pitanje uvek interesantno. Arsenović je rekao da su neki od ciljeva tog zakona poboljšanje uslova života socijalno ugroženih građana i zapošljavanje ljudi koji primaju socijalnu zaštitu. Zamenica predsednice Odbora Skupštine Srbije za rad, socijalna pitanja, društvenu uključenost i smanjenje siromaštva Ranka Savić je rekla da u Srbiji 400.000 dece dobija dečiji dodatak i da je 140.000 dece do 13 godina starosti siromašno. Savić je kazala i da je svaka druga osoba mlađa od 25 godina nezaposlena. "Imamo 1,2 miliona građana starijih od 65 godina, a čak četvrtina kaže da je trpela neki oblik diskriminacije", rekla je Savić i podsetila da u Srbiji 70 odsto osoba sa invaliditetom živi u siromaštvu.

Srbi blokiraju puteve ka prelazima na severu Kosova

Srbi sa severa Kosova blokirali su juče puteve ka administrativnim prelazima na severu Kosova, Jarinje i Brnjak, kako bi sprečili dolazak kosovskih carinika na te prelaze. Na putu Kosovska Mitrovica-Raška u mestu Rudare građani su betonskim kockama blokirali put ka Jarinju. Saobraćaj se tamo odvija usporeno i ljudi na blokadi dozvoljavaju prolaz automobilima civila, kao i vozilima Euleksa i Kfora. Prema rečima okupljenih, prolaz će biti onemogućen samo kosovskim carinicima. Oko 11 sati blokiran je i put Kosovska Mitrovica-Ribarić u opštini Zubin Potok. Taj put vodi ka prelazu Brnjak. Srbi sa severa Kosova rekli su da strahuju da će dolaskom kosovskih carinika početi naplata dadžbina i na prelazima Jarinje i Brnjak. Oni su naveli da ne žele da plaćaju dadžbine Prištini ili u posebne fondove, već da žele da budu vraćeni u sistem Srbije. Premijer Srbije Ivica Dačić izjavio je u nedelju za TV Most iz Zvečana da najnoviji dogovor u Briselu o naplati na prelazima predstavlja prvi korak ka autonomiji za zajednicu srpskih opština na Kosovu. Premijer je rekao da se na prelazima sa Kosovom neće plaćati carina već porez na dodatu vrednost i akcize, kao i da će taj novac ići u poseban fond za razvoj severa Kosova, što je, prema njegovim rečima, prvi korak ka uspostavljanju autonomije za zajednicu srpskih opština na Kosovu. Premijer Kosova Hašim Tači rekao je juče da je poseban fond već formiran, ali da će sredstva iz njega biti uključena u kosovski budžet.

Stolica u UN stiže na red

Amabsador Nemačke Hajnc Vilhelm izjavio je da je i članstvo Kosova u Ujedinjenim nacijama jedno od pitanja koje treba da se nađe "na stolu" u Briselu kao i da Berlin želi da se odnosi Beograda i Prištine dignu na nivo ambasadora. Upitan da li će se taj pristanak Srbije tražiti već za dobijanje datuma Vilhelm je za Večernje novosti rekao da je u ovom trenutku teško reći i da će sve zavisiti od dogovora u okviru Evropskog saveta, između svih 27 članica EU. "Za nas je to pitanje (članstva u UN) veoma važno, ali u ovom momentu ne mogu da kažem da li će biti i presudno za dodeljivanje datuma. Prvo ćemo sačekati izveštaj EK i Ketrin Ešton o napretku u dijalogu. Članice će proučiti izveštaj i doneti konačnu odluku. Mislim da neće biti presudni specifični kriterijumi, već utisak koji odaje cela slika", kazao je Vilhelm. Upitan da li će u foto-finišu martovske odluke Evropskog saveta o datumu "iskočiti" novi uslovi za Srbiju ambasador je rekao da je važno da Srbija pored povlačenja iz paralelnih institucija prestane da blokira Kosovo da postane član niza evropskih i međunarodnih institucija. Podsetio je da Nemačka priznaje Kosovo kao nezavisnu državu i dodao da bi Berlin zato želeo da vidi da se odnosi Beograda i Prištine podignu i na nivo ambasadora. "Ali Srbija ne priznaje Kosovo. Za nas je zadovoljavajući i dogovor o razmeni oficira za vezu koji će raditi pri misijama EU u Beogradu i Prištini. To je još jedna pozitivna stvar, ali ponavljam, ima još mnogo važnih stvari kojima se treba pozabaviti", rekao je ambasador. Na pitanje da li će rezolucija i platforma o Kosovu biti nova rampa na putu ka EU ambasador je rekao da je najvažnije to što u tim dokumentima piše da će se Srbija truditi da se dijalogu napreduje. Upitan da li je za Nemačku prihvatljivo to što se platformom traži davanje široke autonomije srpskoj zajednici Vilhelm je podsetio da Ahtisarijev plan daje prilicno široku autonomiju srpskim opštinama i da u tom okviru treba tražiti resenje. "Predlog iz platforme izlazi izvan Ahtisarijevog plana. Ne možemo prihvatiti rešenje koje dovodi do stvaranja posebnih entiteta, regiona u okviru Kosova, a to je ono što se traži u platformi", kazao je Vilhelm. On nije mogao da potvrdi ocene da je dosadašnji napredak oko rešavanja kosovskog pitanja dovoljan da šefovi država i vlada EU u martu Srbiji dodele datum za početak pristupnih pregovora. Ambasador je rekao da Nemačka želi da Srbija što pre postane članica EU, ali da ne prihvata da bilo koja zemlja ulazeći u Uniju uveze i svoje probleme. Povodom izjave nemačke kancelarke da bi nakon prijema Hrvatske trebalo da nastupi duga pauza u proširenju EU, Vilhelm je rekao da u Evropi a i u Nemačkoj postoji konsenzus da će projekat EU biti zaokružen kada se integrišu i sve zemlje Zapadnog Balkana. Dodao je da će parlamentarni izbori u Nemackoj indirektno uticati na dalji tok integracija Srbije u EU, ali i da je optimista jer su urađene mnoge stvari - započet je politički dijalog koji daje rezultate, nova vlada je uradila mnogo da se stvari pomere napred - postignuto je rešenje oko IBM, razmene oficira i naplate carina.

Obeležena 71. godišnjica Novosadske racije

Predstavnici Srpske pravoslavne crkve i Jevrejske zajednice upozorili su da 71 godinu nakon Novosadske racije, u kojoj su mađarski fašisti ubili najmanje 1.300 Novosađana, "živimo u svetu u kojem svakog dana može ponovo doći do strašnih zločina". Episkop bački Irinej rekao je prilikom obeležavanja godišnjice tog zločina da "živimo u svetu poremećenih vrednosti u kojem se viktimizuju dželati, a kriminalizuju žrtve". "Živimo u svetu koji ne isključuje ponavljanje svega onoga što se dešavalo pre nekoliko decenija. Nažalost, u svetu poremećenih, a često i poništenih duhovnih i moralnih vrednosti dolazi i do viktimizacije napadača i dželata, a s druge strane do kriminalizacije niihovih žrtava", rekao je episkop Irinej. Prvi potpredsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić rekao je da je ponosan na činjenicu što je obeležavanje 71. godišnjice Novosadske racije propraćeno uz poruke mira, nade i ljubavi. "Veoma sam zahvalan zameniku premijera Mađarske što je došao na ovaj važan dan ne samo za sve Novosađane, nego i građane Srbije i Vojvodine", rekao je Vučić i ocenio da je to još jedan znak da su problemi koje smo imali u prošlosti iza nas. "Kruna lečenja svega što smo imali kao probleme u prošlosti i prevazilaženja svih neslaganja mora da bude uspostavaljanje, ne samo političkih, nego i najboljih mogućih ekonomskih odnosa", kazao je Vučić. Gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević rekao je da su 1942. godine nestale čitave generalcije Novosađana i da je pod led Dunava bačen čitav grad, zbog čega taj događaj mora podsećati da je "miran suživot jedina brana ovakvim događajima". Vrhovni rabin Srbije Isak Asiel osvrnuo se na stradanja Jevreja tokom Drugog svetskog rata i ocenio da su Jevreji, živeći u istoriji vere, opstali do samog kraja istorije sile. Obeležavanju Novosadske racije prisustvovali su i potpredsednik Vlade Mađarske Tibor Navračič i amasadori Izraela Jozef Levi i Mađarske Oskar Nikovic. Nakon programa obeležavanja Novosadske racije, na kupalištu "Štrand" otkrivena je spomen-ploča žrtvama racije ubijenim na tom mestu. Godišnjica Novosadske racije obeležava se svake godine u znak sećanja na žrtve pogroma stanovništva 21, 22. i 23. januara 1942. godine u Novom Sadu i drugim gradovima Vojvodine. U Novosadskoj raciji pripadnici mađarske, fašističke okupacione vojske su od 21. do 23. januara 1942. godine na zverski način pobili i pod led Dunava bacili više od 1.300 Novosađana. Prema nekim podacima stradalo je preko 4.000 nedužnih ljudi, među kojima najviše Srba i Jevreja.