REGION

Utorak, 23. maj 2017.

I BiH će tražiti deo Titove imovine

Izglasano nepoverenje Vladi Federacije BiH

Žalba zbog kandidature Vujanovića

Hrvatska treća po broju tužbi pred sudom u Strazburu

Blaži zemljotres u Sarajevu

Hapšenje zbog ratnih zločina nad Srbima

I BiH će tražiti deo Titove imovine

Pomoćnik ministra finansija BiH Zenit Kelić izjavio je da će, ako Srbija bude insistirala da joj pripadne deo privatne zaostavštine nekadašnjeg predsednika SFRJ Josipa Broza Tita, svoj deo tražiti i Bosna i Hercegovina. Kelić je za sarajevski Dnevni avaz rekao da BiH kao i druge zemlje bivše Jugoslavije, imaju pravo na to prema sporazumu o sukcesiji bivše SFRJ. On je tako prokomentarisao najave iz kabineta predsednika Srbije Tomislava Nikolića da će biti dopušten pristup privatnoj Titovoj imovini koju je nekadašnje Predsedništvo SFRJ nakon njegove smrti pohranilo u trezor Narodne banke u Beogradu. Kelić je takođe kazao da su neprihvatljive tvrdnje pravnog savetnika predsednika Srbije Olivera Antića da je kabinet predsednika Srbije pravni naslednik Predsedništva SFRJ. U trezoru Narodne banke Srbije čuva se 11 vreća koje nisu otvorene ni 33 godine nakon Titove smrti.

Izglasano nepoverenje Vladi Federacije BiH

Na vanrednoj sednici Predstavničkog doma Parlamenta Federacije BiH u Sarajevu je u utorak je izglasano nepoverenje Vladi FBiH. Inicijativu za izglasavanje nepoverenja Vladi Federacije BiH pokrenuli su Socijaldemokratska partija BiH (SDP) premijera FBiH Nermina Nikšića, Savez za bolju budućnost (SBB), Hrvatska demokratska zajednica BiH (HDZ) i HDZ 1990. Oni su tražili glasanje tvrdeći da "aktuelna vlada FBiH ne odražava sadašnju većinu u parlamentu". Nikšić je rekao da trenutni sastav vlade koju on vodi ne odgovara sastavu parlamentarne većine unutar Parlamenta Federacije BiH, pa da Vlada nema kapacitet za donošenje bitnih odluka. Posle izglasavanja nepoverenja Vladi, Nikišić je kazao da oseća olakšanje, jer pritisak i atmosfera, koja se kreirala u poslednje vreme, nije omogućavala Vladi da radi kvalitetno. Nikšić je izrazio očekivanje da će predsednik Federacije Živko Budimir postupiti prema zaključku Predstavničkog doma Parlamenta FBiH i da će što pre pokrenuti proceduru za imenovanje nove vlade. Merima Spahić, Sarajevo

Žalba zbog kandidature Vujanovića

Socijaldemokratska partija Crne Gore (SDP) predala je žalbu Ustavnom sudu zbog ponovne kandidature Filipa Vujanovića za šefa države. Žalbu je predalo 11 poslanika i ministara SDP u crnogorskoj vladi, koji traže da Ustavni sud oceni ustavnost Vujanovićeve kandidature. SDP se protivi predlogu svog koalicionog partnera, Demokratske partije socijalista (DPS) da Vujanović bude kandidat na predsedničkim izborima koji su zakazani za 7. April. Prema oceni SDP, Vujanović nema pravo na treći predsednički mandat, ako bi pobedio na sledećim izborima. Ustav Crne Gore ograničava mogućnost da ista osoba obavlja predsedničku funkciju više od dva mandata, a Vujanović uskoro završava drugi mandat. Prema oceni DPS, međutim, ograničenje na dva mandata vazi samo nakon donošenja Ustava nezavisne Crne Gore, a Vujanović je prvi predsednički mandat proveo u godinama kada je Crna Gora bila federalna jedinica bivše Savezne Republike Jugoslavije. Državna izborna komisija Crne Gore potvrdila je Vujanovićevu kandidaturu u sredu. Predsednik DPS Milo Đukanović je izrazio uverenje da će Vujanović pobediti već u prvom krugu predsedničkih izbora.

Hrvatska treća po broju tužbi pred sudom u Strazburu

Zastupnica Hrvatske pred Evropskim sudom za ljudska prava Štefica Stažnik izjavila je da je Hrvatska na trećem mestu po broju tužbi podnetih pred tim sudom u odnosu na broj stanovnika. Ona je novinarima u Zagrebu rekla da su državu od 2001. do kraja 2012. godine te tužbe stajale 2,5 miliona evra. "Uz finansijske, povrede konvencije stvaraju pravne i političke posledice", ukazala je Stažnik, prenela je Hrvatska radiotelevizija. Građani su sve više svesni svojih prava, pa zato, kako je rekla, ima sve više predmeta pred Evropskim sudom za ljudska prava. Od 2001. do kraja 2012. godine Evropski sud je doneo 239 presuda, dok su u 179 slučajeva postignute nagodbe. Kancelarija zastupnika Hrvatske pred Evropskim sudom za ljudska prava je stručna služba Vlade koja zastupa državne interese u svim postupcima u kojima je Hrvatska tužena pred tim sudom.

Blaži zemljotres u Sarajevu

Blaži zemljotres potresao je jučE Sarajevo. Aparati Centra za seizmologiju Federalnog hidrometeorološkog zavoda u Sarajevu registrovali su u devet sati i sedam minuta zemljotres umerene jačine, deset kilometara istočno od Sarajeva. Magnituda potresa u hipocentru je iznosila 3,1 Rihtera, a intenzitet u epicentru je bio četiri stepena Merkalijeve skale. Ovaj zemljotres nije izazvao materijalnu štetu, a osetio se na području grada Sarajeva.

Hapšenje zbog ratnih zločina nad Srbima

Tužilaštvo BiH potvrdilo je da su na području Bihaća i Cazina uhapšena četvorica osumnjičenih za ratne zločine nad Srbima marta 1995. godine. Uhapšeni su Muhamed Anadolac, Abid Ljubijankić, Sabahudin Hafurić i Husein Begić, svi rođeni u Bihaću. Pored njih, za ovaj zločin osumnjičen je i Safet Kovačević. "Oni su osumnjičeni da su tokom prevoza 26 zarobljenika srpske nacionalnosti, sa više lokacija iz Bihaća i Cazina, prema graničnom prelazu Izačić, radi razmene, na različite načine vršili fizičko i psihičko mučenje zarobljenika, te zlostavljali i premlaćivali zarobljenike i mučili ih na ponižavajuće načine", piše u saopštenju. Posle hapšenja, osumnjičeni su sprovedeni u prostorije Regionalne kancelarije SIPA u Banjaluci, radi kriminalističke obrade, posle čega će uz izveštaj o preduzetim merama, biti predati Tužilaštva BiH. Banjalučka policija je avgusta 2012. godine dostavila Tužilaštvu BiH dopunu krivične prijave protiv ratnog komandanta Petog korpusa Armije BiH Atifa Dudakovića i još četiri osobe, tereteći ih da su u toku 1995. godine na području Bihaća, Bosanskog Petrovca, Ključa i Bosanske Krupe počinili ratne zločine nad civilnim stanovništvom i ratnim zarobljenicima. Avgusta 2006. godine krivičnu prijavu za ratne zločine nad srpskim civilima i vojnicima u jesen 1995. godine na području Bosanske Krajine podneli su tadašnji predsednik i premijer RS Dragan Čavić i Milorad Dodik.