KULTURA & ZANIMLJIVOSTI

Utorak, 23. maj 2017.

Patriotske igre

Prva partija golfa Baraka Obame i Tajgera Vudsa

Ben Aflek uručuje Oskare

Majkl Medsen i Hanekeova Ljubav otvaraju beogradski Fest

Hongkongški Diznilend zaradio prvi put od kada je otvoren

Nagrada rudarima koji su spasli lane

Kamere čuvaju pčele

Kuvar iz Ade Ginisov rekorder u broju skuvanih sarmi

Klavirska fešta od 3. do 10. marta

Zlatni medved rumunskom filmu Child pose

Mikiju Manojloviću uručen Dobričin prsten

Aleksandru Gatalici nagrada Meša Selimović

Patriotske igre

Predstojeća, 85.-ta po redu dodela “Oskara” pretvorena je u holivudske patriotske igre! Naime, tri najozbiljnija kandidata za famozne nagrade američke Akademije filmskih umetnosti i nauka - “Linkoln”, “Argo” i “Zero Dark Thirty”- su filmovi koji slave američke junake i pobede, ubrizgavajući tako stanovnicima “zemlje slobodnih i hrabrih”, pogođenoj dugogodišnjom ekononskom recesijom i dubokim političkim podelama, toliko potrebnu dozu (izgubljenog) ponosa, optimizma, jedinstva, entuzijazma i vere u vlastite mogućnosti. Holivud u službi Vašingtona i Pentagona! Sa 12 nominacija, vodeći favorit, bar na papiru, je Spilbergov biografski film “Linkoln”, o 16. američkom predsedniku(1861.-65.) “ocu nacije i prvobitne globalizacije”, ujedinitelju i oslobodiocu, koji je sprečio sececiju južnjačkih država i ukinuo crnačko ropstvo. Međutim, vrlo lako se može desiti da Stivenu Spilbergu pomrsi račune “Argo” (7 nominacija), u režiji poznatog glumca Bena Afleka, politički triler o oslobađanju američkih diplomata-talaca u Iranu, 1980. godine. Ovo delo je trujumfovalo na nedavnoj dodeli “Zlatnih globusa” i osvojilo je brojne nagrade američkih cehovskih filmskih udruženja. “Argo” je “očekivano iznenađenje” 85.-te dodele “Oskara”! Krug potencijalnih pobednika zatvara delo rediteljke Katrin Bigelou pod nazivom “Zero Dark Thirty”(5 nominacija), opora špijunska drama o pronalaženju i likvidiranju američkog “državnog neprijatelja broj jedan” – Osame Bin Ladena. Ni ovogodišnja trka za “Oskarima” nije prošla bez previda, iznenađenja, anomalija i kurioziteta. Umesto uobičajenih deset, ovoga puta je nominovano devet ostvarenja u kategoriji za najbolji film. Pri tome, austrijski film “Ljubav”, autora Mihaela Hanekea, dirljiva drama o ostarelom bračnom paru, je istovremeno nominovan u kategorijama za najbolji film i najbolji strani film (koji nije snimljen na engleskom jeziku), gde je viđen kao gotovo sigurni pobednik. Najviše kontroverzi i negodovanja su izavale nominacije za najboljeg reditelja, gde su sa liste izostavljeni Ben Aflek (“Argo”), Katrin Bigelou (“Zero Dark Thirty”), Tom Huper (“Jadnici”) i Kventin Tarantino (“Đangova osveta”), iako su njihova dela nominovana u kategoriji za najbolji film! Paradoksalno, ispalo je kao da su ovi filmovi sami sebe režirali, bez “šefa parade”, da su članovi orkestra bili bolji od samog dirigenta! Ako se desi da “Oskara” za najbolji film osvoji “Argo”, to će nakon “Vozeći gospođicu Dejzi”(1989.) biti prvi put da pobedi film koji nije imao rediteljsku nominaciju. Zanimljivo, u kategoriji za najbolju mušku epizodnu ulogu, svih pet nominovanih glumaca (Robert De Niro, Filip Sejmur Hofman, Tomi Li Džons, Kristof Valc i Alan Arkin) su već ranije bili dobitnici “Oskara”. Francuska veteranka Emanuel Riva (85. godina) je postala najstarija glumica nominovana za “Oskara”(u filmu “Ljubav”), dok je 9.-godišnja crnačka devojčica Kvuvenzen Volis postala najmlađa glumica-“oskarovska” kandidatkinja (u filmu “Zveri južnih divljina”). U rediteljskoj konkurenciji, favorit je Stiven Spilberg (bila bi to njegova treća pobeda, posle “Šindlerove liste” i “Spašavanja vojnika Rajana”), a glavni rivali su mu Ang Li (“Pijev život”) i Mihael Haneke. U kategoriji za najbolju mušku glavnu ulogu, “Oskar” je već rezervisan za Danijela Deja-Luisa (koji je prethodno osvojio dva “Oskara”, u filmovima “Moje levo stopalo” i “Biće krvi”), za njegovu briljantnu impersonifikaciju predsednika Abrahama Linkolna, kao čoveka rastrzanog željom da ukine ropstvo i vlastitom krivnjom zbog produženja američkog građanskog rata. Među epizodnim glumcima, nema izrazitog favorita, svako od pet nominovanih može da pobedi! Sudeći po dosad osvojenim nagradama, u kategoriji za nabolju žensku glavnu ulogu najviše šansi da prigrli holivudskog “zlatnog dečka” ima Dženifer Lorens, kao “otkačena” mlada udovica u crnoj komediji “Silver Linings Playbook”. Dostojna konkurentkinja joj je Džesika Čestejn, za rolu agenta CIA-a, koja je rukovodila “lovom” na Osamu Bin Ladena (u filmu “Zero Dark Thirty”). “Oskar” za najbolju žensku sporednu ulogu čini se da ne može izmaći En Hatavej, za njenu impresivnu kreaciju lika Fanten, zlosrećne junakinje mjuzikla “Jadnici”, čije izvođenje pesme “Sanjala sam san” je već ušlo u nezaborav. Uostalom, ko će zaista pobediti (kao i koje svečane haljine i odela su nošena!) možete saznati u direktnom tv-prenosu na kanalu “CTV”-a, u nedelju 24, februara, sa početkom u 20 časova. Domaćin “oskarovske” gala-ceremonoje u holivudskom “Dolbi teatru” biće, po prvi put, komičar Set Mek Farlejn. Bojan Ž. Bosiljčić

Prva partija golfa Baraka Obame i Tajgera Vudsa

Američki predsednik Barak Obama i nekadašnji prvi golfer sveta Tajger Vuds prvi put su odigrali zajedničku partiju golfa na privatnom terenu u Palm Sitiju, na Foridi u ponedeljak. Portparol predsednika potvrdio je da je Obama, strastveni golfer, igrao s Vudsom, koji je u karijeri osvojio 14 mastersa. Rezultat meča, koji se s još nekoliko takmičara igrao na 18 rupa privatnog golf kluba Floridijan, nije saopšten. Vuds je prvi Afroamerikanac koji je osvojio masters turnir. Obama ga je ranije primio u Beloj kući, ali im je ova bila prva partija golfa. Vuds (37) je danas drugi golfer sveta, posle Rorija Mekilroja. Novinari koji redovno prate Obamu, sinoć su protestovali zbog toga što im nije bilo dozvoljeno da to učine i za vreme njegovog trodnevnog boravka u golf klubu na Floridi. Novinare su bili nezadovoljni i zbog toga što je sportski novinar koji prati golf Tim Rozafort prvi na Tviteru objavio informaciju o partiji predsednika i Vudsa. Bela kuća je zatim izdala saopštenje o golf meču.

Ben Aflek uručuje Oskare

Glumica Dženifer Lorens i Džesika Častejn, kao i glumac i režiser Ben Aflek, uručiće neke od nagrada na predstojećoj dodeli Oskara, saopštili su organizatori. Troje glumaca takođe su u konkurenciji za pozlaćene statuete - Dženifer Lorens i Džesika Častejn za najbolju glumicu, a Ben Aflek za najbolji film, kao producent filma "Argo". Aflek (40), koji je debitovao kao režiser 2007. filmom "Nestala", dobio je ove sezone za "Argo" Zlatni globus, nagradu Bafta, kao i priznanja američkih udruženja glumaca i producenata. Džesika Častejn nadmeće se za Oskara ulogom u filmu "Zero Dark Thirty" Ketrin Bigelou, dok je Dženifer Lorens nominovana za film "Happineš Therapy". Ranije je saopšteno da će Oskare uručiti i Hale Beri, Sandra Bulok, Nikol Kidman, Riz Viderspun, Mark Volberg, Šarliz Teron i drugi. Svečana dodela Oskara zakazana je za 24. februar u Dolbi teatru u Holivudu.

Majkl Medsen i Hanekeova Ljubav otvaraju beogradski Fest

Beogradski Međunarodni filmski festival 41. FEST otvoriće u subotu u 19.00 sati u Sava centru američki glumac Majkl Medsen (Mićael Madsen), a od 23. februara do nedelje 3. marta na manifestaciji će biti prikazano 75 ostvarenja u šest različitih programa. Festival će početi projekcijom filma "Ljubav" Mihaela Hanekea, prošlogodišnjeg pobednika Kanskog festivala i kandidata za nagradu "Oskar" u više kategorija. Na predstojećem FEST-u publika će videti najnovija ostvarenja Stivena Spilberga, Vudija Alena, Bernarda Bertolučija, Brajana de Palme, Terensa Malika, Abasa Kiarostamija, Takešija Kitana, Kena Louča, Aleksa de la Iglesije i drugih proslavljenih reditelja. Biće prikazana i dva domaća filma, "Krugovi" Srdana Golubovića i "Falsifikator" Gorana Markovića čijom će projekcijom, prema tradiciji ustanovljenoj prošle godine, biti zatvoren FEST. Među gostima FEST-a su reditelji Branko Šmit, Pjotr Mularuk, Mihaela Kezele, glumice Franciska Petri, Arina Ađu, glumci Ernst Umhauer, Bastijen Ugeto, Patris Diboa, Martin Lund, ekipa filma "Falsifikator". Holivudskog glumca Majkla Medsena publika će videti u filmu "Pored puta" reditelja Zorana Lisinca i producenta Vladimira Lisinca koji će takođe biti gosti FEST-a, zajedno sa ostalim članovima ekipe. Majkl Medsen glumio je u brojnim ostvarenjima, a najpoznatiji je po ulogama u filmovima Kvenitna Tarantina "Ulični psi", "Doni Brasko" i Kil Bil2". U glavnom programu biće prikazani filmovi "Anđeoski deo" Kena Louča, "U kući" Fransoaza Ozona, "Ja i ti" Bernarda Bertolučija, "Nešto u vazduhu" Olivijea Asajasa, "Skrivena lepota" Marka Belokija, "Jadnici" Toma Hupera, Hanekeova "Ljubav", "Master" Pola Tomasa Andersona. Glavni program predstavlja i ostvarenja "Na putu" Valtera Salesa, "Najbolja ponuda" Đuzepea Tornatorea, "Obećana zemlja" Gasa Van Santa, Vudi Alenov film "Rimu, s ljubavlju", "Stoker" Park Čan-Vuka, "Strast" Brajana de Palme, "Hajd park na Hadsonu" Rodžera Mičela i "Hičkok" Saše Gervasija. U programu "Holivud" biće prikazani filmovi "Vreli Majk" Stivena Sodeberga, "Let" Roberta Zemekisa, "Linkoln" Stivena Spilberga, "Piskaralo" Lija Danijelsa, "Povratak u igru" Roberta Lorenca, "Pravilo ćutanja" Roberta Redforda. Ovogodišnji FEST predstaviće i ostvarenja evropskih reditelja Emila Hristova, Budevijn Kole, Tomasa Vinterberga, Suzan Bir, Kloda Milera, Rodriga Arijasa, Bohdana Slame, Jana Jakuba Kolskog, Zdeneka Jiraskog i Sebastijana Majzea. U fokusu FEST-a biće filmovi južnoameričke produkcije, ljubitelji dokumentaraca pored ostalih videće ostvarenje "S ljubavlju, Merilin" o holivudskoj divi Merilin Monro, a u ciklusu "FEST predstavlja" svetsku premijeru filma Predraga Bambića "Albertov put". Filmovi reditelja Takešija Kitana, Ali Mosafa, Rafaela Ulea, Penga Taoa, Majkla Mejera, Brendona Kronenberga, Lisinija Azeveda, Haife Al Mansur, Vonga Kar-vaia i Zorana Lisinca biće prikazani u programu "Panorama svetskog filma". Program "Evropa van Evrope" predstaviće filmove reditelja Kirila Serebrenikova, Eve Nejman, Hadži-Aleksandra Đurovića, Branka Šmita, Drora Saba, Pelina Esmera, Marie Sakian, Martina Lunda i Darežana Omirbajeva.

Hongkongški Diznilend zaradio prvi put od kada je otvoren

Diznilend u Hongkongu je 2012. prvi put ostvario zaradu od kada je otvoren 2005. Zvaničnici su saopštili da je park u 2012. zaradio 109 miliona hongkongških dolara (14 miliona dolara). Prihod je porastao za 18 odsto, na 4,27 milijardi hongkongških dolara (550 miliona dolara). Broj posetilaca povećao se za 13 odsto, na 6,73 miliona, a gosti su trošili šedt odsto više nego u 2011. U odnosu na prethodnu godinu, broj posetilaca iz Hongkonga porastao je za 21 odsto, a broj posetilaca iz ostalih krajeva zemlje za 13 odsto. Diznilend u Hongkongu nalazi se na ostrvu Lantau i zauzima površinu od 126 hektara, što ga čini najmanjim na svetu. Vlada Hongkonga ima u parku udeo od 52 odsto.

Nagrada rudarima koji su spasli lane

Četvorica rudara Rudnika bakra Veliki Krivelj, koji su, rizikujući život, spasli lane iz žitke jalovine, nagrađena su danas sa po 70.000 dinara i vikend-odmorom u jednom hotelu. Rudarima Ivanu Nikoliću, Kosti Živkoviću, Ivanu Krasareviću i Nikoli Gergiću nagradu su danas uručili generalni direktori borskog Rudarsko-topioničarskog basena (RTB) Blagoje Spaskovski i Rudnika bakra Živorad Petrović. "Rudarima je svojstveno da budu hrabri i solidarni. Međutim, to što ste rizikovali svoje živote zbog laneta, veći je dokaz vaše humanitosti", rekao je Spaskovski. Primetivši u subotu lane u žitkoj masi, rudari su se vezali jedan za drugog, spustili se do premorene životinje i spasli je smrti. Lane je smešteno u borski zoološki vrt.

Kamere čuvaju pčele

Zbog učestalih krađa u selima takovskog kraja, Branislav Jakovljević (69) pčelar iz Ručića postavio je daljinski video-nadzor pčelinjaka i kompletnog domaćinstva. Jakovljević ima više od stotinu košinica i uređeno domaćinstvo koje - preko interneta - nadgleda iz stana u Gornjem Milanovcu gde provodi zimu. Kako je izjavio za agenciju Beta, lopovi ne biraju, provaljuju u kuće i pomoćne zgrade čiji vlasnici ne borave stalno u selu. Česta meta su pčelinjaci iz kojih se kradu košinice, posebno u rano proleće. "Koštalo me je preko hiljadu evra, podigao sam kredit da sve to instaliram ali morao sam da se zaštitim jer je broj krađa sve veći a ovako mogu da vidim i da li mi je vetar oborio koju košnicu" - kaže Jakovljević. Protekle sedmice u njegovom komšiluku opljačkano je nekoliko domaćinstava, a iz jednoga je odnet i kazan za pečenje rakije.

Kuvar iz Ade Ginisov rekorder u broju skuvanih sarmi

Kuvaru iz opštine Ada u Vojvodni je uručen sertifikat Ginisove knjige rekorda, pošto je postao rekorder u broju skuvanih sarmi. Zoltan Gali skuvao je 10.374 sarme i tako potukao Ginisov rekord koji je držao kuvar iz Futoga kod Novog Sada, koji je "smotao" 6.556. sarmi, teških 925 kilograma. Sarme koje je Zoltan Gali zamotao bile su teške 1.400 kilograma. Zoltan Gali je na svečanosti rekao da je odmalena voleo da kuva i da je svoj prvi paprikaš skuvao s osam godina, javila je Radio-televizija Vojvodine.

Klavirska fešta od 3. do 10. marta

Prolećna klavirska fešta biće organizovana od 3. do 10. marta, a festival će biti otvoren nastupom ruske pijanistkinje Sofije Guljak, najavio je Jugokoncert. Kako je rečeno na konferenciji za novinare, na festivalu će nastupiti pijanisti Tamara Stefanović, Sanja i Lidija Bizjak, Sara Vujadinović i Dejan Sinadinović u pratnji austrijskog Artis kvarteta. Sinadinović koji je i u metnički direktor Prolećne klavirske fešte rekao je da će na toj manifestaciji fokus biti na klaviru solo, dok će na koncertu Artis kvarteta taj instrument biti predstavljen i u sastavu kamernog ansambla. "Ove godine zbog štednje na festivalu će učestvovati uglavnom solisti i manje ansambala nego prethodne četiri godine", rekao je Sinadinović. Na programu Prolećne klavirske fešte biće dela klasičnih kompozitora, dok će po poručbini Jugokoncerta premijerno biti predstavljeno novo delo za dva klavira kompozitora Stanka Simića. Kao i ranijih godina, tokom festivala od 4. do 7. marta, biće organizovani majstorski kursevi za mlade pijaniste, a polaznici će održati i završni koncert u Skupštini grada Beograda. Jugokoncert će od februara do jula organizovati više od 20 koncerata, kao i četiri festivala umetničke muzike, na kojima će nastupati afirmisani domaći izvođači, najtalentovaniji mladi umetnici, kao i gosti iz inostranstva. Prema najavi organizatora, na tim nastupima biće predstavljene nove kompozicije koje su po porudžbini Jugokoncerta napisali domaći autori Stanko Simić, Marko Kovač, Vladimir Trmčić.

Zlatni medved rumunskom filmu Child pose

Film "Child pose" rumunskog režisera Kalina Petera Necera dobio je Zlatnog medveda za najbolji film na Mejdunarodnom filmskom festivalu u Berlinu. Film "Epizoda u životu berača željeza", bosanskog režisera Danisa Tanovića osvojio je Veliku nagradu žirija. Po oceni međunarodnog žirija Berlinala, čiji je predsednik ove godine bio Vong Kar Vai, Srebrnog medveda za najbolju režiju dobio je Dejvid Gordon Grin za film "Prince Avalanche". Srebrnog medveda za najbolji scenario osvojio je film "Closed curtain" u zajedničkog režiji iranskog režisera Džafara Panahija i Kambuzije Partova. Panahija iranske vlasti 2010. godine osudile na kućni pritvor od šest godina. U kategoriji najbolji glumac Srebrni medved pripao je Nazifu Mujiću za ulogu u filmu "Epizoda u životu berača željeza", režisera Danisa Tanovića. Srebrni medved za najbolju glumicu, po oceni međunarodnog žirija u Berlinu, pripao je Paulini Garciji za ulogu u filmu "Gloria". U kategoriji kratkometražni film Zlatnog medveda osvojio je film "La fugue" režisera Žan-Bernara Marlina. Film "Rabbitland" Ane Nedljković i Nikole Majdaka juče je dobio nagradu dečjeg žirija Kristalni medved za kratkometražni film u kategoriji "Generacija 14 plus".

Mikiju Manojloviću uručen Dobričin prsten

Glumcu Predragu Mikiju Manojloviću u subotu je u Jugoslovenskom dramskom pozorištu uručena nagrada Udruženja dramskih umetnika Srbije za životno delo "Dobričin prsten" za 2012. godinu. Manojlović je postao 28. laureat tog visokog staleškog i esnafskog priznanja. Nagradu mu je večeras uručila glumica Jelisaveta Seka Sablić. U konkurenciji za nagradu bili su i glumci Radmila Andrić, Sonja Jauković, Milena Dravić, Milan Gutović, Mirko Babić, Vlastimir Velisavljević, Đorđe Jelisić, Mirjana Karanović, Dragan Nikolić, Marko Nikolić, Nikola Simić, Ljiljana Stjepanović, Đurđija Cvijetić i Renata Ulmanski. Manojlović je rođen 5. aprila 1950. godine u glumačkoj porodici. Diplomirao je 1972. godine na Akademiji za pozorište, film, radio i televiziju u Beogradu, a do 1993. godine bio je član beogradskog Narodnog pozorišta. Za pozorišna ostvarenja Manojloviću je dodeljena Oktobarska nagrada grada Beograda, priznanje festivala MES S u Sarajevu, Sterijina nagrada u Novom Sadu i druge. Posle prve uloge u televizijskom serijalu "Otpisani" 1974. godine, glumio je u seriji "Grlom u jagode" (1976), a pored ostalih i u filmovima "Nešto između", "Tito i ja", "Rane", "Otac na službenom putu", "Mi nismo anđeli", "Tuđa Amerika", "Klopka", "Andergraund" (Underground). Od 1995. godine Manojlović počinje da snima i u inostranstvu, uglavnom u Francuskoj i Italiji, a jedno od najpoznatijih ostvarenja u kome je glumio je italijanski film "Mesar". Pre nekoliko godina pokrenuo je "Radionicu integracije" udruženje koje se bavi uključivanjem osoba sa invaliditetom u normalan život i svakodnevicu.

Aleksandru Gatalici nagrada Meša Selimović

Roman Aleksandra Gatalice "Veliki rat" dobitnik je jubilarne 25. nagrade "Meša Selimović" za najbolju knjigu objavljenu u 2012. godini, saopštili su organizatori. Kako je rečeno na konferenciji za novinare, u izboru knjige godine učestvovalo je 50 književnih kritičara, teoretičara i književnih istoričara iz Beograda, Novog Sada, Niša, Smedereva, Zrenjanina, Banjaluke, Subotice, Sombora, Kosovske Mitrovice i drugih gradova. Za prestižno priznanje bilo je predloženo 95 knjiga objavljenih tokom prošle godine, a roman Aleksandra Gatalice izabran je glasovima 19 članova žirija. Roman Lasla Blaškovića "Posmrtna maska" dobio 13 glasova, dok je za "Ep o vodi" Enesa Halilovića glasalo 11 kritičara. Gatalica je novinarima rekao da je nagrada "Meša Selimović" velika čast i obaveza za pisca, jer to priznanje dodeljuje žiri koji predstavlja "literarni parlament" i zastupa čitav čitalački srpski narod. On je rekao da će posle dodele nagrade "Meša Selimović" još više čitalaca poželeti da pročita roman "Veliki rat", u kome je sabrao sva svoja autentična iskustva i veštine, ali i sve ono što je nasledio od književnih predaka. "Niko se u velikoj književnosti kakva je srpska, ne rađa sam i to je najlepši osećaj. Nešto od 'alatki' svaka radionica na glasu mora da nasledi od svojih očeva, pa tako i moja baštini mnogo i od književnih veština koje su bile svojstvene samo Meši Selimoviću", rekao je Gatalica. On je rekao da je za književnost i danas najvažnija jednostavna činjenica da je umetnost jedini ljudski produkt koji se obraća emocijama, a da je roman "Veliki rat" možda našao put do srca čitalaca jer računa na emocije bez kojih nema velike umetnosti. Nagradu "Meša Selimović" tradicionalno dodeljuje kompanija "Novosti", a to priznanje sastoji se od plakete-reljefa sa likom Meše Selimovića, povelje i novčanog iznosa. Roman Aleksandra Gatalice "Veliki rat" objavila je izdavačka kuća "Mono i Manjana", a nagrada "Meša Selimović" biće uručena dobitniku na svečanosti u Narodnom pozorištu 5. marta, najavili su organizatori.