SRBIJA

Utorak, 23. maj 2017.

Invazija Hrvata na Beograd

Maneken Pis obučen u srpsku narodnu nošnju

EU, Kosovo I Srbija - U toku najteži deo pregovora

Rusija otvara istragu o trgovini organima na Kosovu

Priznanje Kosova jeste uslov, ali je postavljen usmeno

Popis stanovnika Srbije

Invazija Hrvata na Beograd

Beograđani su imali ovih dana priliku da se smeju "Sveštenikovoj deci", da se dive loptačkoj umetnosti penzionera splitskog "Hajduka", da probaju hvarsku kuhinju i da se opet zaljube u pesme Josipe Lisac. Za mene lično Josipa je bila čarobna, jer je svoj koncert posvetila svetom Valentinu, dragom Karlu Metikošu i prijateljima u Beogradu. - Napokon smo sami i možemo da pričamo o prijateljstvu kroz muziku! - rekla je svojim baritonskim glasom. Bila je obučena kao japanski samuraj sa šeširićem, koji joj nije trpeo glavu, ali i raspoložena da prizna kako ne zna šta će da peva i da je mrzi da se presvuče. Svoj romantični muzički recital, sa filmskim upadima Karla Metikoša, koji reklamira rokenrol i drogu, izvela je u džez rok maniru na žensko-muški način, kako samo Josipa Lisac to ume. Pola gledališta Centra "Sava" u Beogradu nije shvatalo o čemu se radi, jer su stariji došli da čuju hitove od pre četiri decenije, a mladi da đuskaju. Medutim, koncert najavljen kao "joj kakav tulum", pretvoren je u duhovnu predstavu visoko kvalitetne muzike i najboljeg svetskog pevanja. Bila je to umetnost u koju sam se opet zaljubio, mada je uvek neskromna Josipa iskreno rekla: - Nisam umetnica, ali bih volela to da budem. Ja sam rudarski radnik koji crnči satima i danima! Nismo joj poverovali, jer je to što je Josipa Lisac izvela sa dnevnikom svih naših ljubavi bila koncertna bajka na javi. Oprostio sam joj nekadašnje siktanje na sve Srbe zbog Vukovara, jer se dama u suštini ne bavi politikom. Ima mnogo hrvatskih umetnika koji vrše invaziju na Beograd, jer je ovde najbrojnije gledalište, koje uvek dobro plaća i odlično prihvata goste koji umeju da iz sebe iscede svaku trunku svoje umetnosti. I politiku, srpsko-hrvatske i ustaško-četničke odnose zanemare. "Prljavo kazalište" je pokupilo lovorike, onaj Masimo Savić i onaj Karan stalno dolaze, kao na subotnju večeru kod tetke. Dado Topić nije primio srpsko državljanstvo, kažu, ali ga i nešto ne viđam po srpskoj prestonici. Oliver Dragojević je rekao da neće doći nikada, iako od svih najbolje prodaje u Srbiji svoje diskove i najčešće je emitovan na radio stanicama. I čuveni Merlin, pevač i kompozitor lakih nota iz Sarajeva je govorio da nikada neće doći u Beograd, ali kako Bosanac ima cenu, došao je i uzeo pare. Možda će i Oliver doći po novce, kada mu ponestanu. Uostalom, za njega me i briga, jer od svih njegovih pesama znam samo "Natalinu". A od svih pesama Josipe Lisac, znam ih sve. Poslednjih godina hrvatska invazija poprima sve bogatiji kulturni sadržaj. Amatersko kazalište "Petar Hektorović" i pevači crkve Sv. Stjepana "Faroški kantaduri" iz Starog grada sa Hvara bili su jesenas gosti Beograda. Oni su izveli program duhovne muzike "Tradicijski korizmeni napjevi", dok je teatar sa Hvara izveo komad "Ho capio"u Ustanovi kulture "Vuk Karadžić". Organizator gostovanja umetnika sa Hvara je bila Zajednica Hrvata Beograda "Tin Ujević" koja već pet godina organizuje slične susrete. Prosle nedelje ta zajednica je dovela dalmatinske majstore baluna - Dragana Holcera, Ivana Gudelja, Ivicu Šurjaka, Icu Buljana, Blaža Sliškovića, Ivicu Cukrova, Tončija Gabrića, Branka Miljuša, Vilsona Džonija. Igrali su fudbal protiv srpskih penzionera, čiji je tim bio u sastavu - Stane Karasi, Moca Vukotić, Miloš Šestić, Dule Savić, Pižon Petrović, Ivica Kralj, Bata Mirković i Ilija Petković. Splićani su poraženi usred Beograda, ali to nije bilo važno, već prijateljstvo i humanitarnost, jer su i "bili" i "crni" dosli sa darovima. Mladim ekipama Stanko Poklepović i Ivan Gudelj održali su predavanje na temu: "Značajni elementi u savremenom fudbalu". I dok je Josipa Lisac oduševila Beograđane, a Slisković ih podsetio koliko zapravo vole Split i Dalmaciju, u atmosferi obnovljenog prijateljstva Srbi razmišljaju kako će dostojanstveno da izgube fudbalski meč na Maksimiru. Kako rekoše pokrovitelji loptačkog susreta Srba i Hrvata i starih fudbalskih prijatelja, ovaj meč je bio predigra duelu dve reprezentacije 22. marta u Zagrebu, što će biti za tim Srbije, kobajagi, odlučujući susret u kvalifikacijama za "Mundijal 2014". Srbija je izgubila bodove i šanse da ode na svetki turnir, ali to Srbima još niko nije rekao. Selektor Siniša Mihajlović, sjajni šuter poreklom iz Vukovara, koji ne zna za diplomatiju i koji ima prebrz jezik, uspeo je da stalnim kombinacijama podmlađenog tima, upropasti igru i šanse Srbije da ode na Svetsko prvenstvo u fudbalu. Mihajlović koji je uvek bio u sukobu sa autoritetima, odrekao se usluga najboljih srpskih fudbalera Ivanovića i Vidića i u državnu ekipu pozvao početnike, izvikane mlade zvezde, koje ne umeju da daju gol. Tim Srbije nema igru za golgetere, a nema ni glavnog strelca. Fudbaleri imaju kondiciju samo za 60 minuta igre. Zato i igraju depresivno, više prema svom golu, nego prema protivničkom, dodajući se između sebe, sve misleći da je svaki od njih Mesi. Nemaju brzinu, ni snagu, ni koncentraciju, posebno je nema Zoran Tošić, koji troši lopte kao sitnan novac. Srpski fudbalski reprezentativci nisu uigrani kao tim i deluju kao društvo solista, koji trče svaki na svoju stranu. Uz to, znajuči slabosti svog tima, Siniša Mihajlović vodi tim kao da je i dalje u ratu sa Hrvatskom, što mu pomaže i zagrebački selektor, pa se, bez potrebe meč u kome Srbija sigurno gubi, pretvorio u osvetničku bitku vukovarskog sutera i zagrebačkog trenera. Selektor fudbalske reprezentacije Srbije Siniša Mihajlović rekao je da ekipa neće igrati utakmicu protiv Hrvatske ako početni udarac budu izveli oslobođeni haćki generali Ante Gotovina i Mladen Markač. - Ako bude politike, nećemo igrati utakmicu! - rekao je Mihajlović, iako zna da on o tome lično ne odlučuje. Niko u Srbiji ne zna kako će izgledati tim Srbije koji treba da ode u Zagreb, sem da je selektor pozvao u ekipu svog kućnog prijatelja i tek oporavljenog Dejana Stankovića. Sastav tima ne zna ni Fudbalski savez Srbije koji je angažovao Sinišu Mihalovića kao sjajnog fudbalera, a lošeg trenera, da bio posle poraza imao razlog i krivca za neuspeh. I pored toga Mihajlović na prazno obećava: - Već smo snimili Hrvate iz svih uglova. Napravili smo plan. Da, mislim da je u Mihajlovićevom timu napravljen plan kako će Srbi dostojanstveno da izgube fudbalski meč na Maksimiru. To bi bilo dobro, jer potom ćemo mi u Beogradu mirno da dočekamo hrvatski fudbalski tim. I u revanšu da se slaveći ovaj najmasovniji i najkorumpiraniji sport oprostimo se od Mundijala 2014. kao prijatelji, a ne kao saborci Siniše Mihajlovića. Marko Lopusina

Maneken Pis obučen u srpsku narodnu nošnju

Povodom Dana državnosti Srbije, znamenje Brisela, Maneken Pis, statua deteta koje mokri u fontanu, prošlog petka je obučeno u srpsku narodnu nošnju, a predstavnici "Reda Maneken pisa" su istim povodom pored statue služili prisutne diplomate, Srbe koji žive u Briselu i turiste služili srpskom šljivovicom i kiflama s kimom. U prigodnom govoru na svečanosti oblačenja Manekena Pisa u srpske opanke, jelek i šajkaču, ambasadorka Srbije u Belgiji Vesna Arsić je istakla da je to dokaz prijateljstva dve zemlje. Ambasadorka Arsić je zahvalila gradskoj sekretarki za kulturu Karin Lalije i zvaničnicima Brisela što su već treću godinu s velikim zadovoljstvom prihvatili da se znamenje begijske prestonice obuče u šumadijsku nošnju. Ambasadorka Arsić je podsetila da Srbija svoj državni praznik proslavlja obeležavajući usvajanje prvog modernog srpskog ustava (1835.), koji je jednim delom sačinjen po uzoru na belgijski ustav, usvojen par godina ranije po utemeljenju Kraljevina Belgija. Građani Brisela su kip Manekena pisa, na holandskom jeziku "dečkića koji piški", postavili iznad fontane u središtu grada u znak zahvalnosti što je, prema legendi, mališan piškeći ugasio fitilj bombe koju su za vreme opsade belgijske prestonice neprijateljski vojnici postavili pod gradske zidine, i time sprečio da grad padne u ruke osvajača. Šumadijsku nošnju za Manekena pisa je izradila "Zanatska radionica Kiri" iz Srbije i ona se od 2011-e nalazi u Kraljevskom muzeju na glavnom briselskom trgu, zajedno sa još oko devet stotina kostima i nošnji koje su znamenju Brisela poklonili razni državnici i ugledni posetioci iz celog sveta. Dragan Blagojević, Brisel

EU, Kosovo I Srbija - U toku najteži deo pregovora

Analitičari u Srbiji se slažu da je deo pregovora Beograda i Prištine o statusu i institucijama na severu Kosova najteži, ne očekuju da se dogovor postigne brzo, ali deo stručnjaka smatra i da je Beograd u tim pregovorima u "cajtnotu", dok se Prištini manje žuri. Po završetku, pete runde pregovora predstavnika Beograda i Prištine u Briselu, sociolog Dušan Janjić ocenio je za Agenciju Beta da pregovori teku po planu i iznenađujuće brzo, dok profesor Fakulteta političkih nauka Predrag Simić smatra da se Beogradu, možda više nego Prištini, žuri da postigne dogovor. Analitičar Ognjen Pribićević kaže da se podrazumeva da je Srbija u vremenskom tesnacu - "cajtnotu" i da to, kako je kazao, nije ništa novo, jer je poslednjih deset godina pod stalnim pritiskom Brisela "u vezi s raznim kandidaturama i datumima, i to se opet dešaava". "To se naravno koristi da se iznude što veći ustupci od Srbije", ocenio je Pribićević za Betu. On je istakao da je očekivano da sadašnji deo pregovora ide veoma teško, ali kaže da Srbija mora istrajati u borbi za što bolji status Srba na severu Kosova. "Albanska strana želi da učini maksimum da se što više smanje prava Srba na Kosovu. Bezbednosne strukture i pravosuđe su dve ključne stvari. Kako će se završiti pregovori, nemoguće je predvideti. Tim više što je srpska politička scena uzburkana i stalno pominjanje izbora i rejtinga stranka sigurno ne deluje stimulativno na taj proces", rekao je Pribićević. Janjić je rekao da je sadašnji deo pregovora najteži i najdelikatniji i istakao da se sve odvija u okviru plana. "U martu su planirana još dva sastanka, kao i da završni bude u aprilu, za koji ja ne isključujem da će biti sa predsednicima Srbije i Kosova. To bi bio rezime dogovora", rekao je on. Janjić je ocenio da vreme nije problem, odnosno da dogovori Beograda i Prištine "idu iznenađujuće brzo", ali da se često dešava kad se stvari brzo odvijaju da dođe do nepredviđenih problema na terenu. "Pitanje je koliko će srpski poltiicki tim biti podržan i da li će biti nekih protesta i slično", dodao je on. Predrag Simić je istakao da bi bilo preterano očekivati da se već na prvom sastanku prestavnika Beograda i Prištine o srpskim institucijama na Kosovu postigne dogovor. "Priština u tome vidi stvaranje entiteta po uzoru na Republiku Srpsku i to se u Prištini želi izbeći. Strah od 'dejtonizacije' na Kosovu je preteran, ali to nije neuobičajeno", rekao je Simić za Betu. On je dodao da je bilo preterano očekivati da će u prvom susretu biti postignut dogovor o toj temi, ali i da se Beogradu "možda više žuri" nego Prištini, jer Evropska komisija za mesec i po treba da objavi izveštaj o napretku Srbije, od kojeg zavisi utvrđivanje datuma za početak pregovora o prijemu Srbije u EU. "Normalno je da to stvara napetost u Beogradu i da se možda Beogradu više žuri nego Prištini", rekao je Simić. Visoka predstavnica EU Ketrin Ešton saopštila je danas, posle završetka najnovije, dvodnevne runde dijaloga Beograda i Prištine, pod pokroviteljstvom Unije, da su i ona i premijeri Srbije i Kosova, Ivica Dačić i Hašim Tači, zadovoljni "značajnim napretkom". "Oni će se vratiti u svoje glavne gradove na konsultacije, i ponovo doći u Brisel 4. marta na sledeći sastanak. Premijeri su zadovoljni značajnim napretkom koji su postigli, kao i ja", rekla je Ešton, prema saopštenju iz Brisela. Ivica Dačić izjavio je u Briselu da je glavni rezultat ove faze pregovora to što su vođeni ozbiljni razgovori o formiranju zajednice srpskih opština na Kosovu, naglasivši da taj predlog nije odbačen, ali da još nije ni prihvaćen. Dačić, Tači i Ešton su nastavili rundu dijaloga, čija je glavna tema, prema izvorima iz Evropske komisije, bila sever Kosova i uspostavljanje novih srpskih institucija, uz povlačenje neposrednog prisustva Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije i pravosuđa.

Rusija otvara istragu o trgovini organima na Kosovu

Rusija je otvorila istragu o trgovini organima na Kosovu, saopštilo je danas rusko ministarstvo spoljnih poslova. Ruske vlasti smatraju da "zločine o ilegalnoj trgovini organima" na Kosovu "treba temeljno istražiti", navodi se u saopštenju ministarstva. Evropska unija sprovodi svoju istragu o navodnoj umešanosti najvišeg rukovodstva Oslobodilačke vojske Kosova, uključujući sadašnjeg kosovskog premijera Hašima Tačija, u trgovinu organima. Tužioci Euleksa su u junu 2012. optužili jednog izraelskog i jednog turskog državljanina za umešanost u međunarodni lanac trgovine organima.

Priznanje Kosova jeste uslov, ali je postavljen usmeno

Predsednica Odbora za evropske poslove francuskog parlamenta Danijel Oroa izjavila je da će Srbija morati da prizna Kosovo, ali da taj uslov nije postavljen na papiru već - usmeno. "To nije, da tako kažem, napisan uslov, ali neće biti ulaska ni Srbije ni, uostalom, Kosova u EU sve dok se u potpunosti ne budete pomirili i dok dve zemlje ne budu jasno priznale jedna drugu", rekla je Oroa za Večernje novosti od ponedeljka. Na sugestiju novinara da zahtev za priznavanjem nije formulisan u preuzetim, briselskim obavezama Srbije, Oroa je uzvratila: "Nije napismeno, ali jeste usmeno". A zatim je dodala: "Ne vidim inače kako bi EU prihvatila da primi zemlju koja nije priznala drugu državu". Upitana da li zaista veruje da će doći do međusobnog priznavanja Beograda i Prištine: "Za nas će to biti uslov 'sine kva non'".

Popis stanovnika Srbije

Više od šest miliona stanovnika Srbije je, prema poslednjem popisu, pravoslavne veroispovesti, drugi po brojnosti su katolici, a na trećem mestu je islamska veroispovest, dok je u odnosu na prethodni popis broj ateista povećan za 40.000, saopštio je Republički zavod za statistiku. Prema rezultatima popisa 2011. godine 84,6 odsto od ukupnog stanovništva u Srbije je pravoslavne veroispovesti, katolika ima 350.000, odnosno pet odsto, a treća po zastupljenosti je islamska veroispovest sa više od 220.000 pripadnika (tri odsto). U saopštenju se navodi da je u odnosu na popis 2002. godine, sa 40.068, na 80.053 povećan broj osoba koje nisu vernici (ateisti). Kako se navodi, od 7.186.862 građanina Srbije srpskim jezikom govori 6.330.919 ili 88,09 odsto, na drugom mestu je mađarski jezik kojim govori 3,38 odsto stanovništva, na trećem je bosanski (1,93), a na četvrtom romski (1,40). Zavod je naveo da većina pripadnika etničkih zajednica ima prosečnu starost iznad 42,2 godine koliko iznosi prosek za Srbiju. Gotovo istu prosečnu starost imaju i Srbi (42,6), dok je prosečna starost pripadnika sedam etničkih zajednica čak iznad 50 godina (Slovenci, Nemci, Makedonci, Vlasi, Hrvati, Bugari i Jugosloveni). Svega pet etničkih zajednica ima prosečnu starost ispod republičkog proseka, i to Muslimani (38,6), Albanci (38,3), Goranci (35,4), Bošnjaci (33,5) i Romi, koji jedini imaju prosečnu starost ispod 30 godina (28,3), piše u saopštenju.