SVET	Utorak, 23. maj 2017.

Pronađena Božija čestica

Novi papa: Kardinali išli da me traže na kraj sveta

Potpune zaštite od prisluškivanja nema

Posle Iraka, SAD oprezne po pitanju intervencija u svetu

Izbor pape kroz istoriju

Kladjenje: Da li će papa Franja Prvi podneti ostavku

Najveći radioteleskop na svetu u Čileu

Neandertalci imali drugačiju strukturu mozga

Pronađena Božija čestica

Naučnici Evropske organizacije za nuklearna istraživanja (CERN) tvrde da su pronašli subatomsku česticu "Higsov bozon", poznat i kao "Božija čestica". Naučnici imaju pouzdane dokaze o postojanju "Higsove čestice", ključne za objašnjenje zašto materija ima masu. Fizičar Džo Inkandela, koji je član CERN-ovog tima, rekao je da je jasno da, kada se uzmu u obzir podaci iz 2012, otkrivena verzija sićušne elementarne čestice, ali da treba utvrditi koji "Higsov bozon" je u pitanju. Po objašnjenju škotskog fizičara Pitera Higsa i njegovih kolega iz 1960-tih, "Higsova čestica" bi trebalo da objasni kako su nastale subatomske čestice poput elektrona, protona i neutrona. Smatra da se da je otkriće "Higsovog bozona" veliki korak u poznavanju fundamentalne strukture materije.

Novi papa: Kardinali išli da me traže na kraj sveta

Novoizabrani poglavar Rimokatoličke crkve Argentinac Horhe Maria Bergoljo, koji će se zvati papa Franja Prvi, obratio se desetinama hiljadama okupljenih ljudi na Trgu Svetog Petr koji su došli da ga pozdrave. On je prvi papa Latinoamerikanac i prvi papa jezuita. Izabrali su ga okupljeni karidinali drugog dana zasedanja tajne konklave u Sikstinskoj kapeli. "Kardinali su išli da me traže na kraj sveta", prve su reči koje je rekao novi papa Franja Prvi mašući s balkona bazilike Svetog Petra okupljenom narodu. U svom prvom obraćanju pozvao je vernike da krenu putem "bratstva i ljubavi" i pomolio se za svog prethodnika Benedikta Šesnaestog. On je takođe zatražio od okupljenih minut ćutanja da se za njega pomole i da mu daju njihov blagoslov. Bergoljo je bio drugi na konklavi 2005. kada je izabran papa Benedikt, koji je prošlog meseca postao prvi papa koji je podneo ostavku u 600 godina. Sedamdesetšestogodišnji nadbiskup Buenos Ajresa proveo je skoro celu karijeru u Argentini. Izabran je za kardinala 2001. Važi za skromnog čoveka koji nije sebi dozvoljavao luksuze prethodnih kardinala Buenos Ajresa. Često je autobusom išao na posao, sam sebi kuvao i redovno posećivao sirmomašne četvrti oko argentinskog glavnog grada. Optuživao je druge crkvene čelnike za hipokriziju i da su zaboravili da je Isus kupao leprozne i jeo s prostitutkama. On je radio na tome da popravi ugled crkve koja je izgubila mnoge sledbenike zato što se nije otvoreno sukobila s diktaturom u Argentini 1976-83. Takođe je radio na tome da povrati tradicionalni politički uticaj crkve u društvu. Njegov pastoralni rad čiji je cilj da privuče što više duša i da poveća sledbenike je veoma važna veština za bilo kog verskog vođu u moderno vreme, rekao je njegov autorizovani biograf Serđo Rubin. Bergoljo se klonio javnosti i njegov lični stil je suprotan grandioznosti Vatikana. Rubin je napisao pre konklave da je čudno da je Bergoljo uvek gledao da sedne u zadnje klupe kada su se biskupi sastajali i primetio da se na to "gleda jako doboro u Rimu". Bergoljov uticaj u Argentini se nije proširio na predsednicu Kristinu Kiršner, koja je, suprotno ubeđenjima katoličke crkve, dozvolila slobodnu kontracepciju i legalizaciju gej brakova. Crkva nije imala upliva kada je argentinski Vrhovni sud dozvolio abortus u slučajevima silovanja. Bergoljov stav da dozvoljavanje gej parovima da usvajaju decu diskriminiše decu, predsednica Fernandes je uporedila njegov sa "srednjevekovnim vremenima i inkvizicijom". Njegov biograf Rubin kaže da je ova vrsta satanizacije nefer. On je rekao da je tačno da Bergoljio nije progresivan teolog, ali i istakao njegove kritike Međunarodnog monetarnog fonda i neoliberalizma, kao i da provodi puno vremena u siromašnim delovima grada. Bergoljo se isticao po svojoj skromnosti. Čak i kada je postao prvi čovek crkve u Argentini 2011. nikad nije živeo u bogatoj crkvenoj zgradi gde je odsedao papa Jovan Pavle Drugi kada je dolazio u posetu već u skromnoj zgradi u centru grada. Skoro nikad nije davao intervjue, samo je govorio s propovedaonice i nije želeo da demantuje one koji ga kritikuju čak i kad su njihove optužbe protiv njega bile netačne, rekao je Rubin. Novi papa dolazi na čelo crkve suočene s velikim teškoćama, poljuljanom skandalima o pedofiliji i korupciji, lošom vladavinom, intrigama kurije i osipanjem vernika u tradicionalno katoličkim zemljama, navode mediji.

Potpune zaštite od prisluškivanja nema

Tehničke službe Vatikana proverile su sve mogućnosti prisluškivanja u Sikstinskoj kapeli, u kojoj se obavlja izbor pape, ali i u manastirskom kompleksu Svete Marte, gde kardinali noćivaju, javlja Verska informativna agencija (VIA). Provereni su pod, ramovi sa slikama, a računalo se i s mogućnošću da se "bubice" instaliraju i u smartfonu. Italijanskim medijima je ekspert za prisluskivanje Frančesko Polimeni objasnio da ima puno mesta u Sikstinskoj kapeli gde se mogu instalirati razni uređaju. Osim poda, on navodi stolice, ali i klupe na kojima se klečeći moli, a može se prisluškivati i preko infracrvenih zraka. U Italiji je veoma jednostavno nabaviti tehniku za prisluškivanje. Tehnika je od 2005, kada je poslednji put biran papa, veoma napredovala. "Bubice" su danas veličine samo 0,8 milimetara, mogu se sakriti i u kocki šećera, ističe Polimeni. Međutim, po njemu, i tehnika zaštite je veoma uznapredovala. Stručnjaci smatraju da se protiv "bubica" i ne može zaštititi, dok se može efikasno delovati u vezi s mobilnim telefonima, tajnim kamerama, NjLAN-om, Bluetooth-om, bežićnom telefonijom, ako se znaju frekvencije. Polimeni smatra da Vatikan ima odličan sistem zaštite od prisluškivanja, "možda bolji od SAD", ali ističe da potpune sigurnosti nema.

Posle Iraka, SAD oprezne po pitanju intervencija u svetu

Nepopularna invazija na Irak od pre 10 godina utiče na današnju uzdržanost SAD što bi moglo da ih odvrati od vojne intevencije u Siriji i Iranu, ocenjuje agencija Frans pres. Operacija u Iraku omogućila je SAD da svrgnu Sadama Huseina, ali je odnela 4.500 života vojnika, troškovi invazije dostigli su 1.000 milijardi dolara. Invazija je pokazala i ograničenja američke vojne moći i kapaciteta da nametne demokratski režim na Bliskom istoku, kažu analitičari. "Čak i ne razmatrajući da li je istinska demokratija održiva i trajna (na Bliskom istoku), SAD nisu izvukle nijednu stratešku korist o rata u Iraku", ocenio je Ramzi Mardini iz bejrutskog Instituta za strateške studije o Iraku. U vreme "arapskog proleća", političari u Vašingtonu su nastojali da po svaku cenu ne ponove katastrofalne greške iz američko-britanske intervencije u martu 2003. u Iraku. "Iskustvo iz Iraka naučilo je SAD da obrate pažnju i na najmanji pogrešan korak", kaže Stiven Hajdeman, savetnik za Bliski istok u vašingtonskom Institutu za mir. Bivši zamenik američkog sekretara za odbranu Pol Volfovic kaže da je "potpuno logično da Obamina administracija ne želi ništa da uradi što može da dovede do ponavljanja iračke invazije". "I niko se za to ne zalaže", napisao je nedavno u članku za Vol strit džornal Volfovic, inače, pristalica rata protiv Sadama Huseina. Deceniju kasnije, SAD su ponovo suočene s jednim diktatorom, sirijskim predsednikom Bašarom al-Asadom koji je optužen za posedovanje hemijskog oružja, koji ubija sopstveni narod i ima podršku, kako navode u Vašingtonu, terorista poput Hezbolaha. Međutim, posle dve godina sukoba u kojem je poginulo više od 70.000 ljudi, čak i najveći američki pobornici rata uzdržavaju se od poziva na direktno naoružavanje sirijskih pobunjenika, čak i na uspostavljanje zone zabrane leta. Američki predsednik Barak Obama odbija da naoružava opoziciju u Damasku iako Amerikanci podržavaju direktnu pomoć u hrani i lekovima pobunjenicima na terenu. Američka vlada bila je u leto 2012. podeljena po tom pitanju, a tadašnja državna sekretarka Hilari Klinton i šef obaveštajne službe CIA Dejvid Petreus uzaludno su tražili da Bela kuća naoruža pobunjenike. Čak i kad je reč o Iranu, Obamina administracija čini sve kako bi izbegla vojnu akciju i ima strategiju "dva koloseka", odnosno, kombinuje ekonomske sankcije i diplomatske pregovore s Teheranom. Spoljna politika predsednika Obame ostaje obeležena povlačenjem iz Iraka 2011. i iz Avganistana koje je predviđeno do kraja 2014. godine. Kad je reč o Maliju, Vašington je odbio da kroči u pustinju i zadovoljava se pružanjem logističke podrške francuskoj vojsci. SAD su takođe bile zadovoljne što nisu bile u prvoj liniji u Libiji 2011. iako su praktično dale najveći doprinos operaciji NATO za svrgavanje Muamera Gadafija. "Moramo biti veoma pažljivi da ne srljamo u situacije koje ne razumemo i čije su posledice nepredvidive", kaže Kristofer Hil, američki ambasador u Iraku između 2009. i 2010. godine.

Izbor pape kroz istoriju

Konklava za izbor poglavara Rimokatoličke crkve stara je institucija koja potiče iz 13. veka i vodi poreklo od latinskog "cum clave" (pod ključem) pošto su nekada kardinale zaključavali u sali dok ne izberu novog papu. Odluka o zatvaranju kardinala doneta je da bi se ubrzao izbor pape pošto je taj proces nekada trajao i po nekoliko godina, ali i da bi se izbegli spoljni pritisci koji su bili česti u istoriji Katoličke crkve. Prva konklava sa zatvorenim kardinalima u teškim uslovima bila je 1241. godine prilikom izbora Selestina IV. Ali, najpoznatija konklava po svom trajanju bila je konklava koja je počela krajem 1268. godine nakon smrti pape Klimenta IV. Suočeni sa blokadom zbog podeljenosti kardinala, "narod Viterba zatvorio ih je u jesen 1269. u Papski dvor, a potom je u junu 1270. uklonio krov palate" kako bi ih izložio vremenskim uslovima, piše u arhivama Vatikana. Međutim, tek u septembru 1271, znači dve godine i devet meseci posle smrti Klimenta IV, komisija od šest kardinala na kraju je uspela da izabere Grgura Dž. Upravo, papa Grgur X uveo je zvanično princip zatvaranja kardinala zbog konklave i uveo suv hleb i vodu, posle pet dana bezuspešnog glasanja. Međutim, njegov naslednik Jovan XXI ukinuo je ta pravila. Vekovima posle suvog hleba, kardinalima su date mnoge slobode poput flaše konjaka za crkvene prinčeve, deprimirane i pod stresom zbog konklave, a to je zvanično priznato prilikom konklave 1878. godine. Prema anegdoti, Franko Pizano, budući papa Jovan XXIII, borio se sa stresom uoči izbora 1958. godine uz pomoć konjaka. Iako se kardinali svečano zaklinju da će čuvati tajne sa konklave, zahvaljujući indiskreciji poznato je da su reke šampanjca tekle nakon izbora Jovana XXIII i Jovana Pavla Prvog (1978). Druga zanimljivost o konklavi je ta da ne postoji nijedan zakon koji propisuje kardinalima da moraju izabrati ličnost koja je prisutna na konklavi. Kardinali bi tako teoretski mogli da za papu izaberu bilo koga ko je kršteni katolik, mada se na to mesto od 1378. godine biraju samo kardinali. Po crkvenom učenju, prvog papu u istoriji crkve, Svetog Petra, direktno je "imenovao" Isus Hrist, a potom je on odredio svoje najbliže saradnike za drugog, trećeg i četvrtog papu. Nakon tih prvih papa, poglavare su birali rimski sveštenici uz učešće naroda i intervenciju glavnih evropskih kraljevskih porodica pre nego što je to prešlo na konklave. Današnja konklava nudi svu neophodnu udobnost kardinalima, pa oni više ne moraju da vreme provode u neudobnim ćelijama kao što je to ranije bio slučaj.

Kladjenje: Da li će papa Franja Prvi podneti ostavku

Igrači koji su se kladili na izbor novog pape bili su daleko od dobitka, ali već imaju priliku da stave nove uloge na to da li će papa Franja Prvi podneti ostavku. Kladionice koje su organizovale klađenje na izbor 266. pape su za Argentinca Horhea Marija Bergolju stavili kvotu od 25-1. Najmanje 15 kardinala je, prema kvotama u kladionicama u Evropi, imalo veće šanse da bude izabran za papu. Sada u irskoj kladionici Pedi Pauer mogu da budu uplaćeni tiketi s kvotom 16-1 da će u ovoj godini opet biti biran papa, dok je za mogućnost da papa Franja podnese ostavku stavljena kvota 5-2. Argentinski kardinal je izabran za novog papu, pošto je njegov prethodnik papa Benedikt Šesnaesti podneo ostavku.

Najveći radioteleskop na svetu u Čileu

Najveći radio-teleskop na svetu - ALMA počinje da radi na visoravni visoko iznad pustinje Atakama u Čileu, odakle će tragati za rešenjem tajne nastanka kosmosa. Teleskop ALMA (skraćenica od The Atacama Large Milimeter / Submilimeter Array) snimaće najhladnije kosmičke gasove i prašinu na mestima gde su se formirale galaksije, i ostatke energije oslobođene "Velikim praskoim" čime je, kako se veruje, nastao svemir. Teleskop čini mrža od 66 antena, a većina počeo je da radi juče, posle svečanosti za naučnike i montere. "Pogled" ALME, zasnovan na svetlosnim i infracrvenim zracima, moćiće da dopre u svemir dalje od bilo kojeg drugog radio-teleskopa. Snimaće fotografije koje drugačije od svega do sada viđenog. Projekat ALMA koji košta 1,5 milijardu dolara, zajedno su finansirale SAD, Kanada, Japan i Evropska unija. Ovaj inžinjerski uspeh stavlja Čile na samo čelo istraživanja svemira s površine Zemlje.

Neandertalci imali drugačiju strukturu mozga

Uprkos sličnoj veličini mozga s mozgom modernih ljudi iz roda homo sapiens, neandertalci su imali drugačiju moždanu strukturu, sa velikim delom namenjenim čulu vida, nauštrb drugih funkcija kakve su socijalne veštine, pokazalo je jedno istraživanje. Neandertalci su nestali iz Evrope pre 30.000 godina, pošto su najmanje 10.000 godina živeli uz moderne ljude (Homo sapiens). Pitanje kognitivnih razlika između neandertalaca i njihovih modernijih savremenika i danas je kontroverzno. Ajluned Pirs i Robin Danbar sa Univerziteta Oksford i Kris Stinger iz Prirodnjačkog muzeja u Londonu uporedili su fosile lobanja 32 modernih ljudi i 13 neandertalaca, stare od 27.000 do 75.000 godina, većinom iz Evrope i sa Bliskog istoka. Njihovo istraživanje objavljeno je na sajtu časopisa Prosidings (Proceedings) Britanskog kraljevskog društva. Naučnici su konstatovali da, iako su neandertalci i moderni ljudi iz tog vremena imali mozak iste veličine, očne šupljine neandertalaca bile su znatno veće, što znači da su imali veće oči. Primetna je i razlika u telesnoj masi u korist neandertalaca. "To navodi na zaključak da je neandertalski mozak imao veće delove namenjene vidu i kretanju", objasnio je Ajluned Pirs. Neandertalci su imali veće oči verovatno jer su potekli iz Evrope, podneblja sa manje svetlosti, dok su homo sapiensi došli iz Afrike. Imajući u vidu da je njihov mozak bio iste veličine kao mozak modernih ljudi, logično je da je neandertalcima ostalo manje prostora u mozgu za druge kognitivne funkcije, pre svega socijalne veštine. "Verujemo da su razlike u organizaciji mozga između neandertalaca i modernih ljudi dovele do kognitivnih razlika između te dve vrste", kazao je Ajluned Pirs. Zbog slabih socijalnih veština, neandertalci su bili "kongitivno ograničeni na manje grupe nego njihovi moderni savremenici". Te razlike u strukturi mozga mogle su da se odraze i na njihovu evoluciju i nestanak - ako su neandertalci imali slabije socijalne veze, odnosno manje mogućnosti za izlazak iz neprilika, na primer u slučaju nestašice hrane. Njihova sposobnost za očuvanje kulturnog nasleđa takođe je bila ograničenija. "Ako su neandertalci živeli u manjim društvenim grupama, to je moglo da dovede do njihovog izumiranja na više načina", kazao je Ajluned Pirs. Oni su, takođe, mogli da budu "više nego moderni ljudi izloženi ekološkim opasnostima Ledenog doba", dodao je Robin Danbar.