SRBIJA

Utorak, 23. maj 2017.

Srbija spremna za kompromis, ali ne i za poniženje

Bombardovanje bilo iz geopolitičkih razloga

Evropski sud traži od Srbije naknade zbog nestalih beba

Povećao se broj zahteva građana Srbije za azil u EU u 2012

Istraživanje "Rodni barometar"

Tači: Beograd mora promeniti pristup i zato je pod pritiskom

Živković: U Sablji nije bilo nedodirljivih

Srbija spremna za kompromis, ali ne i za poniženje

Sinoćnja tročasovna sednica Skupštine Srbije na kojoj su poslanici postavljali pitanja Vladi, uglavnom je protekla u raspravi o Kosovu, a premijer Ivica Dačić je poručio da je neizvestan ishod pregovora u Briselu i da neće biti vanrednih izbora. Na kraju sednice Dačić je poslanicima poručio da je Vlada učinila sve što je mogla da se u Briselu dođe do pozitivnog rešenja i da Srbija nastavi put evro-integacije, ali je upozorio da ishod pregovora ne zavisi od Srbije. Premijer je napomenuo da između njega i prvog potpredsednika Vlade Aleksandra Vučića postoji potpuno jedinstvo i za sutra najavio još jedan sastanak državnog vrha o pregovorima u Briselu. Teško da bi bilo koja druga Vlada mogla da uradi više od nas, ocenio je Dačić i ponovio da je Srbija spremna za kompromis, ali ne i za poniženje. Premijer smatra da su izbori sada drugorazredna tema. Ranije tokom sednice Dačić je rekao da ne vidi zašto bi bilo vanrednih poslaničkih, a ne i predsedničkih izbora. Poslanici opozicije - DS, LDP i DSS uglavnom su kritikovali Vladu što javnost nedovoljno obaveštava o pregovorima u Briselu, a DSS je zamerio Dačiću da pregovara "o položaju Srba na nezavisnom Kosovu" što je Dačić negirao. Većina pitanja poslanika bila je upućena premijeru, a manji broj ministrima. Na sednici koja se država svakog poslednjeg četvrtka u mesecu nije bio potpredsednik Vlade Akeksandar Vučić. Premijer je ponovio da je kamen spoticanja u pregovorima u Briselu naležnost srpskih opština. "U suštini se ništa nismo dogovorili, osim da se formira zajednica srpskih opština i da ona treba da čini devet ili deset opština. Kada krenete na pitanje nadležnosti Tači (premijer Kosova) počne da govori da ne želi da to bude Republika Srpska", kazao je Dačić. On je ispričao i da mu je jednom prilikom tokom pregovora Tači bacio na sto kosovski zakon o lokalnoj samoupravi, na koji se Tači stalno poziva, a da mu je on na to odvratio da sa tim zakonom ode na sever pokrajine ako može. Dačić je novinarima u parlamentu rekao da se na Kosovu danas ne primenjuje čak ni plan Martija Ahtisarija u vezi sa pravima Srba i da bi se i za njega trebalo boriti. "Srbija je spremna na dogovor, to nije sporno, ali Srbi na Kosovu i Metohiji treba da imaju zajednicu sa ovlašćenjima koja neće biti protokolarnog tipa", rekao je Dačić na pitanje poslanika Srpskog pokreta obnove o pregovorima u Briselu. Premijer je rekao da Priština nema kontrolu nad severom Kosova i da Srbija ne želi da se to pitanje rešava u skladu sa kosovskim zakonima već smatra da je potreban poseban politički dogovor. "Potreban je poseban politički dogovor i plan za rešenje problema, nisam čuo da se nijednom drugom regijom kao što je sever (Kosova) bavi čitava međunarodna zajednica", rekao je Dačić. Premijer je napomenuo da ako se donese neko kompromisno rešenje o Kosovu sigurno je da će i paralament o tome raspravljati. Dačić je rekao da je predsednik Tomislav Nikolić predložio da premijer vodi dijalog, ali je istakao da odgovornost za njihov ishod treba da snose svi u vlasti. "Predsednik Nikolić je inicirao ovaj dijalog i onda smo za njega odgovorni svi. Mislim da je to pošteno i sasvim otvoreno", poručio je premijer Srbije i lider SPS-a. "Rešenje mora da polazi od nekoliko činjenica. Srbija ne može da vrši svoju vlasti i da primenjuje Ustav i zakone na najvećem delu teritorije Kosova i Srbija mora da uđe u rešenje problema upravo zbog severa. Zemlja koja ne zna gde joj počinje i gde se završava suverenitet nema nikakvu budućnost i osuđena je na polagano i teško odumiranje", rekao je premijer. Dačcih je rekao da Srbija ne sme da beži od rešenja kosovskog pitanja niti da ga ostavlja budućim generacijama, jer će tada pozicija Srbije biti još teža. "Ne govorimo samo o teritoriji nego o životu Srba na Kosovu. Srbija ima pravo da se za to bori. Umesto sukoba i ratova danas pregovaramo sa Prištinom. Napravili smo istorijski iskorak da bi svi imali budućnost. Mi smo na Balkanu u upaljenom slepom crevu koje će biti ili izlečeno ili odsečeno, to je surova realnost", rekao je Dačcić. "Spremni smo na kompromis, ali poniženje nije rešenje. Srbija u Briselu ništa ne odbija već traži da njen narod na Kosovu živi, svoj život zaštiti i uredi", rekao je premijer. Dačić je rekao da on i Vučić sa nadom čekaju pregovore u Briselu 2. aprila, ali ne zbog toga što se plaše za svoje političke karijere već zato što znaju da je Srbija učinila sve što je mogla, ali da sada stvari zavise od drugih, a ne od nje. "Ne možemo više sami sebi pomoći. Da je Srbija jača bilo bi nam lakše, da imamo nekog prijatelja na Zapadu ne bi verovatno ni došli u ovu situaciju. Nije naša ovde uloga da vodimo državu u izgubljene bitke nego da pronađemo pravo rešenje i da sačuvamo narod", rekao je Dačić na pitanje poslanika Demokratske stranke Srbije Slobodana Samardžića o Kosovu. Dačić je negirao tvrdnje Samardžića da pregovara o položaju Srba na nezavisnom Kosovu, navodeći da to nikada nije činio niti da je imao ili tražio ovlašćenja za to.

Bombardovanje bilo iz geopolitičkih razloga

Ambasador Srbije u Moskvi Slavenko Terzić ocenio je da je Jugoslavija bombardovana 1999. godine iz "geopolitičkih razloga", a ne zbog zaštite prava manjina na Kosovu. Na konferenciji za novinare povodom 14. godišnjice NATO bombardovanja i devete godišnjice pogroma Srba na Kosovu, Terzić je kazao da je "agresija NATO bila direktna podrška terorističkoj organizaciji Oslobodilačkoj vojsci Kosova". "Sada žele da posle genocida nad Srbima, na Kosovu priznamo NATO državu na srpskoj zemlji", rekao je on. Govoreći o Haškom tribunalu, Terzić je rekao da je taj sud "produžetak rata protiv Srba", kojim se nameće istorijska krivica Srbiji i Srbima. "Srbi su takođe vršili zločine, ali zašto onda optužuju samo njih", kazao je Terzić. Terzić je ocenio da "proces rasparčavanja Balkana nije završen" i da mu preti projekat "velike Albanije". Na početku konferencije za novinare prikazani su filmovi "Zločin bez kazne" i "Target".

Evropski sud traži od Srbije naknade zbog nestalih beba

Evropski sud za ljudska prava u Strazburu naložio je državi Srbiji da obezbedi naknadu svim roditeljima koji su pre više decenija izgubili navodno preminulu decu posle porođaja, ako se ustanovi da je bila reč o trgovini decom. U slučaju "Zorica Jovanović protiv Srbije" Evropski sud za ljudska prava je ustanovio da, iako je procedura u bolnicima prilikom smrti novorođenčeta poboljšana, ništa nije urađeno da se ispravi nepravda roditeljma iz prošlosti. Slučaj je pokrenula Zorica Jovanović, čija je zdravo rođena beba navodno preminula 1983. u državnoj bolnici. Njoj nije dozvoljeno da vidi telo bebe, uzrok smrti nikada nije ustanovljen, a smrt bebe nije zvanično zabeležena, navodi se na sajtu Evropskog suda za ljudska prava. Sud u Strazburu, osnovan konvencijom Saveta Evrope, zaključio je da su Zorici Jovanović prekršena prava na porodični život pošto država Srbije nije uspela da joj pruži uverljive informacije šta se desilo s njenim sinom. U presudi se navodi da su između 2003. i 2010. pokrenute mere za poboljšanje procedura u bolnicama posle smrti novorođenčadi i za ispitivanja navoda stotine roditelja čije su bebe nestale posle navodne smrti u porodilištima, uglavnom između 1970. i 1990. godine. "S obrizom na značajan broj potencijalnih tužbi, Sud nalaže da Srbija u roku od godinu dana od stupanja na snagu presude, preduzme mere da obezbedi odgovarajuće naknade u svim sličnim situacijama. Proces treba da nadzire nezavisno telo s adekvatnim ovlašćenjima, tako da se pruže uverljivi odgovori o tome šta se desilo sa svakim nestalim detetom i obezbedi adekvatna naknada", navodi se u presudi. Evropski sud za ljudska prava navodi da su same srpske vlasti potvrdile da je u više slučajeva bilo nedostataka u ranijem zakonodavstvu i procedurama posle smrti novorođenčadi, kao i u reakciji države na navode o nestancima beba u bolnicama. Sud je naložio da država Srbija isplati Zorici Jovanović 10.000 evra, kao i 1.800 evra za troškove postupka i advokata. Zorica Jovanović veruje da je njen sin živ, a od 2009. do 2011. lečena je zbog depresije, navodi se u presudi. Ona je 28. oktobra 1983. rodla zdravo dete u bolnici u Ćupriji. Tri dana kasnije, kada je trebalo da napusti porodilište zajedno s bebom, obaveštena je da je njen sin umro. Pokušala je da uđe u deo porodilišta gde je beba provela noć, ali joj je to onemogućeno. Telo bebe nije dobila, kao ni izveštaj sa autopsije, niti informaciju gde je beba navodno sahranjena. U novembru 2002. lokalne vlasti obavestile su Zoricu Jovanović da je rođenje njenog deta zabeleženo u matičnim knjigama, ali ne i smrt, što je potvrđeno i 2007. Tužba njenog supruga protiv osoblja bolnice odbijena je 2003. kao neosnovana, bez davanja obrazloženja i preliminarne istrage.

Povećao se broj zahteva građana Srbije za azil u EU u 2012

Broj građana Srbije koji su prošle godine zatražili azil u nekoj od članica EU povećao se za više od 6.000 u poređenju sa 2011. godinom, objavio je portal EurActiv Srbija. Prema podacima evropskog statističkog zavoda Eurostat, u 2011. godini su građani Srbije podneli 13.900 zahteva, dok je njihov udeo u ukupno podnetih 331.975 zahteva u EU u 2012. godini bio šest odsto, ili 19.918 zahteva. Građani Srbije su, kao i 2011, na petom mestu sa učešćem od šest odsto u svim zahtevima u EU, a najviše zahteva za azil su podneli u Nemačkoj, ukupno 12.810 ili 17 odsto zahteva u toj zemlji. U Luksemburgu je azil zatražilo 385 građana Srbije što je skoro petina svih zahteva, a slede građani Albanije sa 305 zahteva i Crne Gore sa 290 zahteva. Broj ljudi koji su zatražili azil u EU u 2012. godini porastao je za skoro 31 hiljadu na 331.975, navodi EurAktiv. Procenje se da je 90 odsto ljudi prvi put podnelo zahtev, a oko 10 odsto je već to radilo ranije. Građani Avganistana su pređačili u zahtevima za azil u EU sa osam odsto svih prijava, drugo mesto dele Sirijci i Rusi sa sedam odsto prijava, dok su građani Pakistana predali šest odsto svih zahteva. Najviše prijava za azil, oko 70 odsto, predato je nadležnim službama u Nemačkoj, Francuskoj, Švedskoj, Velikoj Britaniji i Belgiji. Najviše prijava je bilo u Nemačkoj 77.500 ili 23 odsto svih prijava. U Francuskoj je azil zatražilo 60.600 ljudi ili 18 odsto, a u Švedskoj 43.900 ili 13 odsto. Ako se broj zahteva za azil uporedi sa brojem stanovništva članice u kojoj je podnet zahtev, najveći pritisak tražilaca azila je zabeležen na Malti sa 5.000 zahteva na milion stanovnika, u Švedskoj 4.600, Luksemburgu 3.900, Belgiji 2.500 i Austriji 2.100. Najmanji broj zahteva za azil u odnosu na broj stanovnika registovan je u Portugaliji, odnosno 30 na milion, Estoniji i Španiji 55, i Češkoj 70 zahteva na milion Čeha. Statistika pokazuje da su neke članice naročito zanimljive za građane država iz kojih potiču azilanti. Tako su dve trećine svih zahteva na Malti podneli Somalijci, a više od polovine zahteva u Poljskoj predali su građani Rusije, navodi EurActiv Srbija. U 2012. više od četvrtine osoba koje su podnele zahtev za azil, dobilo je azil u EU. U prvostepenom postupku odbijeno je 73 odsto zahteva za azil, 14 odsto je dobilo izbeglički status, 10 odsto subsidijarnu zaštitu, a dva odsto je dobilo pravo da ostane iz humanitarnih razloga. Subsidijarna zaštita nije status izbeglice, već se pretpostavlja da bi osoba koja je zatražila status u slučaju povratka u matičnu zemlju bila životno ugrožena.

Istraživanje "Rodni barometar"

Istraživanja "Rodni barometar u Srbiji - razvoj i svakodnevni život" pokazalo da muškaraci imaju veću želju za obrazovanjem nego pre šest godina, dok je taj procenat kod žena isti, rečeno je u Beogradu. U poređenju s podacima iz 2006. došlo je do pomaka u korišćennju novih tehnologija, internet je koristilo 48 odsto muškaraca i 38 odsto žena, a sada je taj procenat 80. Sociološkinja i autorka publikacije Marina Blagojević Hjuston kazala je da je najveći izazov ovog istraživanja bio "uspostavljanje nove objektivnosti, koja nije zalaganje za ženska prava, niti za ranjive". "Polazna tačka je bila vizija da su muškarci i žene podjednako urodnjeni, i da je njihovo oslobađanje od roda uslov skladnih odnosa s drugim ljudima", dodala je ona. Rezultati istraživanja pokazuju da su žene 1,7 puta češće nezaposlene, tri puta češće od muškaraca izdržavana lica i 20 puta češće od muškaraca domaćice. Radno najangažovanija generacija je od 30 do 39 godina starosti, kao i 2006, a 39 odsto muškaraca i 25 odsto žena koji su nezaposleni zarađuju za život na neki način. U odnosu na 2006. došlo je do porasta opšte zdravstvene kulture, povećano je učešće žena koje idu na redovne ginekološke preglede sa 20 na 28 odsto, a učešće onih koji nikada ne idu smanjeno je sa 26 na 13 odsto. Žene češće žive u vanbračnoj zajednici, u braku bez dece ili s decom. Muškarci češće započinju samostalni život, ostaju s roditeljima, a mnogo ređe sami podižu decu. Istraživanje je podržala Agencija Ujedinjenih nacija za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena (UN Women) u okviru projekta "Unapređenje ekonomskih i socijalnih prava žena u Srbiji i Crnoj Gori (2010-2013) koji finansira Vlada Norveške.

Tači: Beograd mora promeniti pristup i zato je pod pritiskom

Premijer Kosova Hašim Tači izjavio je juče da Priština nikada neće prihvatiti cilj koji Beograd želi da postigne na Kosovu - da formira treći nivo vlasti i Asocijaciji srspkih opština obezbedi izvršne nadležnosti, jer, između ostalog, ne želi da rešavanjem jednog problema napravi veći. "Tako nešto se nikada neće desiti. Ni jednom i ni pod kojim okolnostima nećemo prihvatiti nešto što će kršiti Ustav. Nećemo rešiti jedan problem tako što ćemo stvoriti još veći", poručio je Tači u Skupštini Kosova gde je poslanike informisao o dijalogu sa premijerom Srbije Ivicom Dačićem. Kosovski premijer je rekao da ni on ni institucije Kosova nisu ni pod čijim pritiskom da prihvate ono što je protiv intreresa zemlje, već Beograd, koji mora promeniti pristup prema Kosovu. Tači je kao fundamentalno neslaganje označio neslaganje oko nadležnosti Asocijacije i dodao da je ono bilo glavni razlog zbog čega poslednja runda u Briselu nije okončana sporazumom. "Nećemo dozvoliti da se na Kosovu recikliraju neuspeli modeli, bilo da se radi o Republici Srpskoj, ili o nekoj podeli, autonomiji ili specijalnom statusu severa Kosova", kazao je on. Prema njegovim rečima, sporazum neće obuhvatiti samo pitanje Asocijacije i bezuslovno rasformiranje paralelnih struktura, već i ostala osetljiva pitanja kao što su nestali, energetika, telekomunikacija. Tači je ocenio da je naredna rudna zakazana za 2. april odlučujuća za postizanje sporazuma između Prištine i Beograda i da u Brisel odlazi da bi okončao jedno poglavlje i otvorio novu etapu saradnje i mira u regionu. U raspravi koja je na trenutke bila veoma žustra i kritična poslanici su iznosili stavove do brige za puno ostvarivanje Ustava i zakona Kosova i plana Martija Ahtisarija, za šta su se zalagali poslanici Demokratskog saveza Kosova, Alijanse za budućnost Kosova do negiranja svega što se želi postići sporazumom za šta su upućene kritike od strane poslanika Pokreta Samoopredelenje. Poslanica u kosovskom parlametnu Rada Trajković rekla je da je Beograd u pravu kada traži zajednicu srpskih opština koja će povezati Srbe i obezbediti funkcionisanje koje podrazumeva institucionalnu i funkcionalnu borbu za njihov opstanak na Kosovu. Trajkovićeva je navela da je, uzimajući u obzir ono što se desilo Srbima na Kosovu, Beograd u pravu kada traži Zajednicu srpskih opština koja će povezati Srbe i preko koje će svi funkcionisati na način koji podrazumeva institucionalnu i funkcionalnu borbu za opstanak.

Živković: U Sablji nije bilo nedodirljivih

Nekadašnji premijer Srbije Zoran Živković odbacio je juče, kao "naknadnu pamet", tvrdnju beogradskog advokata Srđe Popovića da je podlegao pritiscima zapadnih diplomata i pristao da zbog ubistva premijera Zorana Đinđića ne bude uhapšen tadašnji predsednik SRJ Vojislav Koštunica. "Odgovorno tvrdim da u akciji 'Sablja' nije bilo nedodirljivih. Odgovorno tvrdim da nije postojala sila, unutrašnja ili spoljna, koja bi nas sprečila da uhapsimo bilo koga, pa bio to i Vojislav Koštunica, da su postojali dokazi o njegovoj umešanosti u ubistvo Zorana Đinđića", naveo je Živković u pisanoj izjavi koju je prenela Nova stranka, čiji je lider. U pravnoj državi, dododao je Živković, to advokat Srđa Popović dobro zna, tužilaštvo podiže optužnice na osnovu dokaza. A dokaza koji bi van sumnje vodili do Koštunice jednostavno nije bilo. "Njegova (Koštunicina) umešanost ostaje na nivou nagađanja, a to da sam ja navodno pod pritiskom zaustavio istragu je naknadna pamet posle deset godina", izjavio je Zoran Živković. Advokat Srđa Popović, pravni zastupnik Đinđićeve majke i sestre, izjavio je za podgorički portal "Analitika" (www.portalanalitika.me) da je istraga o ubistvu Đinđića došla do političke uloge Koštunice u vezi s tim ubistvom, ali da su zapadni diplomati izvršili pritisak da se on nipošto ne uhapsi. Zoran Živković, koji je na mestu premijera Srbije 2003. godine nasledio ubijenog Đinđića, saopštio je da je prekid policijske akcije "Sablja" bio formalan čin, a da su sve istrage nastavljene su istim intenzitetom. "Sve do čega smo došli tokom i nakon 'Sablje' predali smo Specijalnom sudu. Nema govora o pasivnosti ili neodlučnosti. To su besmislice. Pokrenuli smo akciju u kojoj je privedeno i saslušano preko 10.000 ljudi, od čega je 3.500 pravosnžno osuđeno. Ponosan sam na ono što smo uspeli da uradimo kao vlada u tim teškim i tragičnim okolnostima, kako na polju rasvetljavanja političkih ubistava, tako i na razbijanju kičme kriminala u Srbiji", istakao je Zoran Živković.