SVET	Utorak, 23. maj 2017.

Istražitelji imaju sliku osumnjičenog za napad u Bostonu

Od pet do 15 mrtvih u eksploziji u Teksasu

Francuzi žive najduže, Skandinavci najzdraviji

Senatori SAD protiv predloga zakona o kontroli nabavke oružja

Prošle godine prepolovljen broj ilegalnih ulazaka u EU

Redovna iranska vojska sposobna sama da uništi Izrael

Tri muškaraca izbačena sa festivala jer su suviše zgodni

Poslednji ispraćaj Tačerove uz vojne i državne počasti

Istražitelji imaju sliku osumnjičenog za napad u Bostonu

Američki istražitelji imaju sliku potencijalnog osumnjičenog za napad tokom bostonskog maratona, ali ne znaju njegovo ime, rekao je zvaničnik bezbednosnih službi. Taj zvaničnik, koji je tražio da ostane anoniman, rekao je da su istražitelji došli do slike osumnjičenog dok su pregledali fotografije i video snimke eksplozije u kojojoj su u ponedeljak poginule tri osobe. U Bostonu je juče evakuisana zgrada federalnog suda pošto su se pojavili navodi da se osumnjničeni za napad nalazi u pritvoru. Federalna policijska služba saopštila je da je zgrada suda evakuisana zbog pretnji bombaškim napadom. Advokat Frensis Dimento je rekao da je bio na saslušanju kada je preko zvučnika došlo obaveštenje da svi napuste zgradu ispred koje su se okupili novinari. Eksplozivna naprava, koja je ubila troje, a ranila više od 170 ljudi na Bostonskom maratonu, bila je napravljena od ekspres lonaca, punjenih metalom i čeličnim kuglicama, rekla je osoba upućena u istragu. U eksploziji korišćeni ekspres lonci od šest litara, stavljeni u crne vreće za kampovanje, postavljene po zemlji. Vreće su bile napunjene komadićima metala, eksera i metalnih kuglica. Snažne eksplozije desile su se u razmaku od 10 sekundi i oko 90 metara, usmrtivši troje ljudi, a ranivši više od 170. Doktori su naveli da su iz tela povređenih izvadili mnoštvo oštrih predmeta, od eksera do čeličnih kuglica. Eksplozije dve bombe na cilju Bostonskog maratona u kojima je ubijeno troje ljudi, a ranjeno više od 170, nije prvi napad ove vrste na sportske manifestacije. Pregled ranijih napada: 1972: Olimpijske igre u Minhenu, članovi ekstremističke palestinske grupe Crni septembar uzeli su za taoce izraelske sportisete i zvaničnike 5. septembra tokom Igara i tražili oslobađanje svojih 232 sunarodnika zatočnih u Izraelu. Ubili su dvoje sportista, a tokom intervencije nemačke policije, poginulo je još devet Izraelaca, petoro otimača i jedan policajac. 1996: Olimpijske igre u Atlanti. Erik Robert Rudolf aktivirao je bombu kućne izrade u Olimpijskom parku tokom koncerta 27. jula. Ubijena je jedna žena, a jedanaest ljudi je ranjeno. Jedan turski snimatelj umro je od posledica srčanog udara dok je snimao scenu. Rudolf je rekao da je želeo da protestuje protiv pobačaja. Osumnjičen je za još tri bombaška napada u Atlanti - na diskoteku koju pohađaju homoseksualci, jednu poslovnu zgradu i jednu kliniku. 2006: Irak je posle rušenja vlasti predsednika Sadama Huseina, postao opasna zona za sportiste koji su bili meta mnogih otmica i ubistava. Maja 2006. 15 članova i zvaničnika nacionalnog taekvondo tima oteti su i nikad nisu nađeni. Nacionalni teniski trener ubijen je, i dva tenisera. Nacionalni trener karatea ubijen je 2009. u Mosulu. 2008: Maraton u Šri Lanki. U samoubilačkom napadu na polaznoj liniji maratona u Kolombu 9. aprila koji su izveli pripadnici Tamilskih tigrova koji su se borili za nezavisnost te oblasti ubijeno je 13 ljudi, uključujući jedan ministar, a više od sto ljudi je povređeno. 2009: U napadu desetak maskiranih i naoružanih ljudi na autobus kriket tima Šri Lanke koji je igrače prevozio na stadion u Lahoru, na istoku Pakistana, poginulo je osmoro ljudi - šestoro policajaca i dvoje civila. Povređeno je šest igrača. 2010: U Angoli su u mitraljeskom napadu na vozilo u kome su bili zvaničnici delegacije Togoa za Afričko fudbalsko prvenstvo u toj zemlji ubijena dva togoanska zvaničnika i njihov vozač Angolac. Za napad su preuzeli odgovornost spearatisti Fronta za oslobođenje enklave Kabinda, gde se napad dogodio. Togo je naložio svom timu da se vrati u zemlju.

Od pet do 15 mrtvih u eksploziji u Teksasu

U eksploziji u fabrici đubriva u Teksasu poginulo je između pet i 15 osoba, a više od 160 ih je povređeno, prvi je zvanični bilans nesreće. Portparol lokalne policije Patrik Svonton rekao je juče da se radi o industrijskoj nesreći i da "nema indikacija da je nešto drugo u pitanju". Svonton je rekao da nije utvrđen konačan broj žrtava, ali da se procenjuje da ima "između pet i 15 mrtvih". U tri obližnje bolnice primljeno je više od 160 ljudi sa različitim povredama. Eksplozija u fabrici đubriva u gradiću Vest, u državi Teksas, odjeknula je u sredu oko 20.00 po lokalnom vremenu.

Francuzi žive najduže, Skandinavci najzdraviji

Životni vek Evropljana je sve duži, ali njihovo zdravlje posle 65. godine nije uvek dobro, rezultati su istraživanja koji su danas objavljeni u Parizu. Prema tom istraživanju, od svih Evropljana, Francuzi najduže žive. Muškarci u toj zemlji posle 65. godine u proseku žive još 19,3 godina, a žene još 23,8. To je nešto više nego u proseku u EU, gde muškarci posle 65 godine žive još 18 godina, a žene 21,4. Francuska, međutim, ne prednjači među ostalim zemljama EU kada je reč o zdravlju njenih građana posle 65 godine. Razlike među pojedinim zemljama su velike, pa tako muškarci u Litvaniji prosečno žive 68 godina, a Šveđani 11,9 godina duže. Dobro zdravlje muškarci u Slovačkoj održe do 52 godine, dok se Šveđani dobrim fizičkim stanjem mogu pohvaliti u proseku do svoje 71. godine. Slovakinje dobro zdravlje imaju do 53. godine, a žene na Malti do oko 70. godine. Zdravljem u poznim godinama se najviše mogu pohvaliti Šveđanke i Norvežanke, pošto dobro stanje organizama održe do oko 80. godine, dok su Španjolke i Francuskinje u proseku zdrave do oko 74. godine. Ljudi su u proseku boljeg zdravlja, što ukazuje da, uprkos krizi, vode računa o svom zdravstvenom stanju, kaže Žan Mari Robin iz francuskog instituta za istraživanje Inserm.

Senatori SAD protiv predloga zakona o kontroli nabavke oružja

Američki senatori nisu podržali predlog zakona o većoj kontroli nabavke oružja, a američki predsednik Barak Obama je ovakav ishod glasanja u gornjem domu Kongresa nazvao "sramnim". Kako navode agencije, nije jasno da li je Senat usvojio neku od izmena zakona u okviru napora da se poveća kontrola oružja i smanji nasilje u zemlji. Senat danas nastavlja raspravu i glasanje o ovom pitanju. Predlog zakona je odgovor nekih članova američkog Kongresa na masovno ubistvo u decembru u školi u Njutaunu, Konektikat, i najambiciozniji je projekat da se ograniči nasilje izazvano oružjem u skoro dve decenije. Demokrate i republikanci u Senatu postigli su prošle nedelje dogovor o tekstu zakona o oštrijoj kontroli prodaje oružja. Međutim, četiri senatora iz redova demokrata ipak nisu podržali predlog koji predviđa sudske i psihijatrijske provere za svaku prodaju oružja preko interneta ili na specijalizovanim sajmovima koji su jedan od glavnih kanala za trgovinu oružjem u SAD. Protiv uvođenja novih mera bili su demokratski senatori iz ruralnih država poput Arkanzasa i Severne Dakote. "Ovo je sraman dan za Vašington", poručio je predsednik Barak Obama, optuživši oružani lobi da je minirao usvajanje nacrta zakona. Obama, koji je odmah zakazao konferenciju za novinare u Beloj kući, poručio je da je ovo za njega "samo prva runda". Stav donjeg, Predstavničkog doma Kongresa, gde većinu imaju republikanci još je negativniji prema novim merama a njegovi članovi su čekali da vide šta će Senat da uradi. Protivnici novih mera, uključujući i moćnu Nacionalu asocijaciju za oružje (NRA), smatraju da bi se time kršilo ustavno pravo pojedinaca da nose oružje. U SAD svako treće domaćinstvo poseduje bar jedno oružje.

Prošle godine prepolovljen broj ilegalnih ulazaka u EU

Broj ilegalnih ulazaka u EU je gotovo prepolovljen tokom 2012. godine, zahvaljujući pojačanim kontrolama granica između Grčke i Turske, saopštila je danas evropska pogranična agencija Fronteks. (Frontedž.) To je najveće smanjenje ilegalnih ulazaka u EU od 2005. godine, kada je osnovan Fronteks. Tokom 2012. zabeleženo je 72.430 ilegalnih ulazaka u EU, što je za 49 procenta manje nego prethodne godine, kada je otkriveno 141.060 takvih slučajeva, navodi se u saopštenju Fronteksa, koji je zadužen za nadgledanje spoljnih granica Evropske unije. "Broj ilegalnih ulazaka je naglo smanjen. Prve nedelje avgusta 2012. je zabeleženo 2.000, a u oktobru je bilo manje od deset takvih ulazaka nedeljno", rekao je direktor Fronteksa, Ilka Laitinen. Preko Grčke veliki broj imigranta iz Afike, Azije i Bliskog istoka ulazi u EU, a odluka te zemlje da pojača kontrolu na svojim granicama sa Turskom, i da na granici dve zemlje postavi bodljikavu žicu, bila je ključna za smanjenje broja ilegalnih ulazaka u EU. Osim toga, prošle godine je manji broj ljudi pokušao da ilegalno uđe u Italiju i na Maltu, pošto je interesovanje za te dve zemlje dostiglo vrhunac tokom pubuna 2011. godine u Tunisu i Libiji. Imigranti koji su prošle godine pokušavali da ilegalno uđu u EU bili su uglavnom iz Avganistana, Sirije, Albanije, Alžira i Bangladeša.

Redovna iranska vojska sposobna sama da uništi Izrael

Redovna iranska vojska sposobna je sama da uništi Izrael, izjavio je vrhovni komandant vojske Irana, general Ataolah Salehi, javila je danas agencija Mehr. "Da bismo se suprotstavili izraelskom režimu, nije nam potrebno da iskoristimo sve kapacitete iranskih oružnaih snaga", rekao je Salehi povodom izjava izraelskih zvaničnika da je Izrael sposoban da se sam izbori s kontroverznim iranskim nuklearnim programom. Za vreme vojne parade u Teheranu, tokom koje su predstavljena i tri navodno nova tipa bespilotnih letelica, Salehi je rekao da je "redovna vojska Islamske Republike Iran sposobna sama da uništi Izrael". Pored redovne vojske koja broji oko 600.000 ljudi, Iran je posle Islamske revolucije 1979. godine formirao i Čuvare Islamske revolucije, elitne jedinice koje broje oko 120.000 ljudi.

Tri muškaraca izbačena sa festivala jer su suviše zgodni

Tri muškarca iz Ujedinjenih Arapskih Emirata (UAE) izbačena su sa festivala kulture u Saudijskoj Arabiji, zbog strahovanja organizatora da su "suviše zgodni" da bi im žene odolele, objavio je danas britanski Telegraf. "Zvaničnik iz organizacije festivala je rekao da su muškarci iz delagacije UAE suviše zgodni i da su članovi Komisije (za promociju vrlina i sprečavanje poroka) počeli da strahuju da bi žene mogle da 'padnu' na njih", piše Telegraf. Tri muškaraca su potom deportovana u Abu Dabi. Iz UAE je saopšteno da je religijska policija bila zabrinuta zbog neočekivanog prisustva jedne ženske umetnice kod njihovog štanda. "Njena poseta štandu UAE bila je slučajnost i nije bila uključena u program koji smo predali menadžmentu festivala", izjavio je Saed Al Kavi, koji je predvodio delegaciju UAE. Saudijska Arabija je duboko religiozno i konzervativno društvo, u kojem žene nemaju ista prava kao muškarci i zabranjeno im je da komuniciraju sa osobama muškog pola sa kojima nisu u srodstvu. Ta zemlja je jedina u svetu u kojoj je ženama zabranjeno da voze.

Poslednji ispraćaj Tačerove uz vojne i državne počasti

Poslednji ispraćaj nekadašnje britanske premijerke Margaret Tačer, poznate kao Čelična lejdi, održan je u sredu u Katedrali Svetog Pavla u Londonu, u prisustvu 2.300 ljudi, među kojima su bili i kraljica Elizabeta Druga, njen muž, vojvoda od Edinburga Filip i premijer Dejvid Kameron. Biskup Londona Ričard Čartres, koji je odao poštu konzervativnoj premijerki koja je predvodila britansku vladu od 1979. do 1990. rekao je da ona i danas budi snažne emocije, 23 godine pošto je otišla sa funkcije. "Mnoštvo suprotstavljenih mišljenja steklo se oko gospođe Tačer, koja je postala simbolična figura, čak i 'izam' (tačerizam). Danas su ostaci stvarne Margaret Hilde Tačer ovde. Svakako ima prostora za raspravu o (njenoj) politici i ostavštini... ali ovde i sada nije ni vreme ni mesto", rekao je Čartres. Više od 700 vojnika, mornara i osoblja vazduhoplovnih snaga stajalo je duž puta do katedrale, a oko 4.000 policajaca bilo je na dužnosti. Posmatrači koji su se nalazili duž tog puta aplauzom i jecajima su reagovali kako je prolazio kovčeg sa zemnim ostacima Tačerove, koju su pratili mladi vojnici, mornari i vazduhoplovci. Neki ljudi su, međutim, izrazili tihi protest, okrećući leđa kovčegu Tačerove. Jedan čovek je nosio transparent na kome je pisalo "Počivaj u sramoti". Među prisutnima koji su stajali duž rute kojom je prolazio kovčeg dolazilo je, takođe, do rasprava između pristalica i protivnika Tačerove. Unutar Katedrale Svetog Pavla, kraljica Elizabeta Druga i njen suprug princ Filip bili su među prisutnima koji su došli da odaju poslednju poštu bivšoj premijerki. Ispraćaju Tačerove prisustvovali su i njene političke kolege, kao i rivali, ali i visoki zvaničnici iz celog sveta, među kojima 11 premijera, kao i bivši američki državni sekretari Henri Kisindžer i Džordž Šulc. Ožalošćeni su u crkvu ulazili uz muziku britanskih kompozitora, među kojima su bili i Edvard Elgar i Ralf Von Vilijams, a tokom službe su se mogle čuti crkvene himne i odlomci iz Biblije koje je izabrala sama Tačerova, čiji otac je bio bakalin, a odrasla je u metodističkoj porodici u kojoj je moralo teško i puno da se radi. Njena ćerka Amanda Tačer pročitala je odlomak iz Poslanice Efešanima iz Novog zaveta. Starešina Katedrale Svetog Pavla, Dejvid Ajson podsetio je na "hrabrost, postojanost i rešenost Tačerove da postigne ono u šta je verovala da je prava stvar za opšte dobro". Pre oproštajne službe, kovčeg sa ostacima Tačerove dovezen je iz parlamenta do crkve Svetog Klimenta danskog, gde su se od nje oprostili vernici. Kovčeg je potom umotan u zastavu Velike Britanije i prekriven belim ružama i porukom njene dece u kojoj je pisalo "Voljenoj majci, koja će uvek ostati u našim srcima", i na lafetu, koji je vuklo šest crnih konja, prevezen do katedrale. Tačerovoj su tokom ceremonije sahrane odate sve vojne počasti, što nije uobičajeno prilikom državnih sahrana. To je izazvalo gnev nekih Britanaca koji smatraju da je njena politika podelila zemlju i socijalno i ekonomski. "Kao i svako drugi, ona zaslužuje pristojnu sahranu, ali ne na račun poreskih obveznika", ocenila je jedna od protivnica Tačerove. Premijer Dejvid Kameron, međutim, insistirao je da je ovakva ceremonija "odgovarajuće odavanje pošte velikoj premijerki koja je poštovana širom sveta". Neke uvažene ličnosti nisu prisustvovale, poput bivše prve dame SAD Nensi Regan, čiji je muž Ronald imao blizak odnos sa Tačerovom, kao ni bivši sovjetski lider Mihail Gorbačov. Nemačka kancelarka Angela Merkel poslala je ministra spoljnih poslova, a Klintonovi i Bušovi su odbili da dođu. Kremacija Margaret Tačer, kojoj će prisustvovati samo članovi porodice, biće održana kasnije danas.