SVET	Utorak, 23. maj 2017.

Evropljani genetski bliži nego što se mislilo

Gugl stvara naveću digitalnu biblioteku

Otkupljena Teslina laboratorija u Njujorku

Osuđenik u poslednjem trenutku skinut sa vešala

31 hapšenje zbog krađe dijamanata na aerdormu u Belgiji

U srušenoj zgradi u Bangladešu 900 mrtvih

Rigli privremeno povlači žvake s kafeinom

Evropljani genetski bliži nego što se mislilo

Evropljani su mnogo bliži genetski nego što se mislilo, tvrde naučnici. Na osnovu uzoraka DNK ljudi sa različitih delova kontinenta, utvrđeno je da je većina imala iste pretke koji su živeli pre 1.000 godina. Ovaj rezultat je potvrdio nekoliko decenija stare matematičke modele, ali je iznenađenje za one Evropljane koji misle da stare narode čine određene etničke grupe, kao što su "Germani", "Irci" ili "Srbi", navodi agencija Asošiejted pres. "Neobično je koliko su svi blisko povezani", rekao je jedan od autora studije, Grejem Kup sa Univerziteta Dejvis, u Kaliforniji. Kup i koautor Piter Ralf sa Univerziteta Južna Kalifornija, imali su bazu podataka od više od 2.250 genetskih uzoraka i tražili su zajedničke segmente DNK koji ukazuju na postojanje dalekih rođaka u različitim delovima Evrope. Kako se navodi u studiji, objavljenoj u naučnom časopisu "PLOS - bajolodži", ljudi koji žive na mestima koja su jedna od drugih udaljena više od 3.000 kilometara imaju identične segmente DNK, a koji unazad mogu da se prate skoro do Srednjeg veka. Genetski materijal prenosio se iz zemalja koje su udaljene koliko danas Turska od Britanije ili Poljska od Portugala, čak i posle seoba stanovništva zbog invazije Vikinga ili Saksonaca na Britaniju ili pomeranja Slovena i Huna ka zapadu. Naučnici su utvrdili da su postojale blage regionalne varijacije, kao i da su Italijani i Španci, iz za sada nejasnih razloga, manje povezani nego većina Evropljana u drugim delovima kontinenta. Mark A. Džobling, profesor genetike sa Univerizteta Lester u Britaniji, rekao je da je američka analiza "prilično uverljiva" i da je takva situacija posledica broja zajedničkih predaka. "Ne treba davno u prošlost da idemo da bismo pronašli nekoga ko je deo porodičnog stabla svih nas", smatra Džobling. Stručanjaci smatraju i da bi rezultati studije trebalo da se uporede s pomeranjem stanovištva u Evropi na osnovu arheoloških i lingvističkih podataka. Autori studije, Kup i Ralf, veruju da bi ovakvi rezultati istraživanja mogli da utiču na mišljenje koje Evropljani imaju o svojim susedima na kontinentu. Džobling je skrenuo pažnju i na činjenicu da su do danas mnoge studije pokazale da su etničke grupe koje su vodile žestoke međusobne borbe u Evropi zapravo bile vrlo bliske genetski. "Na primer, jevrejsko i nejevrejsko stanovništvo na Blikom istoku genetski je vrlo blisko", rekao je Džobling, dodajući da, međutim, ta činjenica neće promeniti način na koji razmišljaju.

Gugl stvara naveću digitalnu biblioteku

Federalni apelacioni sud u Njujorku verovatno će se izjasniti pozitivno u vezi sa idejom Guglao stvaranju najveće digitalne biblioteke na svetu - ako je suditi po onom što se moglo čuti na ročištu po žalbi te kompanije u njenom sporu sa Autorskim udruženjem SAD. Tročlano sudsko veće razmatra Guglovu žalbu na prošlogodišnju sudsku odluku po kojoj se tužba, koje je Udruženje podnelo u ime pojedinačnih autora zbog digitalizacije njihovih knjiga, smatra tužbom čitave branše. Na najnovijem ročištu u osmogodišnjem sudskom sporu, dvojica od trojice sudija su se odmakla od razmatranja usko postavljenog pravnog pitanja, usredsredivši se na vrednost čitavog Guglovog poduhvata, i o njemu su izneli vrlo pozitivno mišljenje. Rezultati Guglovog programa digitalizacije već su vidljivi u formi 20 miliona knjiga koje se mogu naći na Internetu ili u celosti ili u odlomcima - u zavisnosti od toga kako su autorska prava regulisana i kakva ograničenja postavljaju izdavači. Sudija Pjer Lival je rekao na ročištu da digitalna biblioteka predstavlja "ogromnu prednost" za "možda mnoge" autore koji bi želeli da Gugl, tvorac najvećeg veb pretraživača na svetu, nudi odlomke iz njihovih knjiga potencijalnim kupcima. Sudija Barington Parker ukazao je na "enormnu društvenu korist" koja bi mogla proisteći iz toga da neko iz svoje kuće dođe do knjige koju želi umesto da ide na put do neke udaljene biblioteke. Lival je omalovažio tvrdnju advokata Udruženja da bi potencijalni kupci nakon čitanja dovoljno odlomaka iz knjige mogli da odluče da je - ne kupe. "I recimo da potrošite nekih 780 sati radeći to, uštedećete četiri dolara", rekao je Leval, dodavši da je skeptičan u pogledu mogućnosti da milioni Amerikanaca upotrebe isti metod samo da bi "sačuvali 13 dolara koliko bi platili za celu knjigu". Lival je ukazao i na "logiku stvari", po kojoj bi autori istraživačkih radova, željni da ti radovi dopru do drugih istraživača, bili srećniji da Gugl digitalizuje ono što su napisali nego da dobiju od te kompanije "nekoliko dolara odštete, zbog stavljanja svog dela u Guglovu bazu podataka". Autorsko udruženje traži po 750 dolara odštete za svaku knjigu koju je Gugl do sada digitalizovao, što bi ovu firmu moglo da košta više od tri milijarde dolara, rekao je Guglov advokat. Sudije su rekle da možda neće doneti odluku o statusu tužbe u ime cele branše sve dok se ne oceni da li Gugl koristi knjige na "fer način" time što na Internetu nudi odlomke i upućuje potencijalne kupce da kupe knjigu na drugom mestu.

Otkupljena Teslina laboratorija u Njujorku

Grupa entuzijasta koja je svojevremeno pokrenula akciju preko interneta i za šest sedmica prikupila 1,3 miliona do-lara za otkup Tesline laboratorije u Njujorku, kupila je u utorak tu lokaciju, čuvenu kulu u Vordenklajfu. "Veoma smo uzbuđeni i zahvalni što smo ostvarili naš cilj", izjavila je predsednica Naučnog centra Tesla Džejn Alkorn. Grupa koju je ona predvodila uspela je da otkupi Teslinu laboratoriju za 850.000 dolara. U akciji prikupljanja novca učestvovalo je 33.000 donatora iz 108 država. Tesla je napustio laboratoriju 1917. godine i nakon toga ona je godinama korišćena kao po-strojenje za proizvodnju hemikalija za foto-industriju i pripa-dala je kompaniji Pirles foto. Godine 1993. lokalne vlasti donele su odluku da su podzemne vode ispod kule kontaminirane kadmijumom i drugim otrovnim elementima, zbog čega je bilo neophodno čišćenje tla. Alkorn kaže da je kupovina laboratorije tek prvi korak i da ima još mnogo toga da se uradi jer je konačan cilj grupe entuzijasta okupljenih oko nje da na tom mestu podignu muzej posvećen Nikoli Tesli i naučni centar od kojeg bio imao koristi ceo svet. Za tako nešto biće potrebno još 10 miliona dolara. Alkorn kaže da je sada prvi zadatak da se obezbedi prostor kako bi se onemogućilo njegovo dalje uništavanje. Tesla je rođen u selu Smiljanu, u Lici, 1856. godine, u tadašnjem Austrougarskom carstvu. Studirao je u Gracu, radio u Parizu i Mađarskoj, pre nego što se preselio u SAD. U Americi je radio u timu Tomasa Edisona, od kojeg se kasnije osamostalio i postao njegov veliki rival. Teslini najveći pronalasci su polifazni sistem, obrtno magnetno polje i transformator naizmenične struje. Bio je jedan od najzaslužnijih za izgradnju hidrocentrale na Nijaga-rinim vodopadima i dao veliki doprinos u prenosu i modulaciji radio-signala. Po njemu je nazvana međunarodna jedinica mere za gustinu magnetnog fluksa i to je jedini srpski naučnik po kojem je neka međunarodna jedinica dobila ime.

Osuđenik u poslednjem trenutku skinut sa vešala

Iranac koji je osuđen za ubistvo jednog policajca izbegao je kaznu vešanjem, pošto mu je porodica njegove žrtve oprostila u poslednjem mogućem trenutku, kada mu je omča već bila oko vrata, javila je danas agencija Mehr. Prema izveštaju iranske agencije, izvršenje kazne se održavalo na na javnom mestu u gradu Mešhed na severoistoku Irana. Članovi porodice ubijenog policajca su uzviknuli da opraštaju osuđeniku kada mu je već bila stavljena omča. Grupa ljudi je potom pritrčala kako bi je skinula. Prema iranskom zakonu, porodica žrtve može da da oprost osuđeniku za ubistvo i time spreči njegovo pogubljenje. U tom slučaju osuđenik mora da plati otkupninu za ubistvo - krvarinu, u iznosu od milijardu i 260 hiljada iranskih rijala (36.000 dolara) i da odleži zatvorsku kaznu. U Iranu se smrtna kazna vešanjem izvršava nad silovateljima i ubicama.

31 hapšenje zbog krađe dijamanata na aerdormu u Belgiji

Policija u Belgiji, Švajcarskoj i Francuskoj uhapsila je 31 osobu u okviru istrage o krađi dijamanata na aerodromu u Briselu u februaru, saopštilo je belgijsko tužilaštvo. Tokom policijske akcije u Belgiji su uhapšene 24 osobe, šest u Švajcarskoj i jedna osoba u Francuskoj, rekao je portparol tužilaštva u Belgiji Žan-Mark Mejer. Kako se navodi, dijamanti i novac od pljačke su pronađeni. Vrednost dijamanata koji su ukradeni na aerodromu u Briselu precenjuje se na 50 miliona dolara. Naoružani ljudi upali su 18. februara uveče na pistu aerodroma u Briselu i u petominutnoj akciji iz prtljažnika jednog aviona ukrali dijamante. Napadači su pobegli, a jedno do njihovih vozila je kasnije nađeno zapaljeno u blizini aerodroma.

U srušenoj zgradi u Bangladešu 900 mrtvih

U rušenju višespratnice u pregrađu glavnog grada Bangladeša poginulo je više od 900 ljudi, poslednji su zvanični podaci o nesreći koja se dogodila 24. aprila. "Bilans nesreće iznosi 912 mrtvih", rekao je Sadik Valid, zvaničnik vojske Bangladeša, koja koordinira akciju spasavanja. U zgradi su se nalazile radionice za izradu tekstila, a po nalogu vlasnika, nekoliko dana posle nesreće nastavile su da rade. U trenutku rušenja zgrade, u radionicama je bilo više od 3.000 radnika. Vlasti Bangladeša juče su najavile zatvaranje 18 tekstilnih fabrika u Daki i Čitagongu, pošto je Međunarodna organizacija rada zatražila da se hitno poboljšaju uslovi rada u radionicama u zemlji.

Rigli privremeno povlači žvake s kafeinom

Kompanija Rigli (Wrigley) saopštila je u sredu da će svoje nove gume za žvakanje s kafeinom privremeno povući s američkog tržišta dok nadležne službe ne istraže bezbednost dodavanja tog alkaloida. Rigli navodi da je obustavio prodaju i reklamiranje "Alert Energy Caffeine Gum" iz poštovanja prema Upravi za hranu i lekove koja je navela da će ispitati posledice po zdravlje dodatog kafeina u hrani pošto je ta kompanija najavila svoj novi proizvod prošlog meseca. Jedan listić žvakaće gume bi trebalo da ima stimulativno dejstvo pola šolje kafe. Proizvođači hrane su u proteklih nekoliko godina počeli da stavljaju kafein u slatikiše, grickalice i druge poslastice.