KULTURA & ZANIMLJIVOSTI

Utorak, 23. maj 2017.

Praški ljubavni sastanak u - metrou

Pantalone za 100.000 dolara

lNoć muzeja opravdala očekivanja

Sterijino 58. pozorje počinje u subotu

Matiji Bećkoviću nagrada Đura Jakšić

Danska se raduje pobedi na takmičenju Pesma Evrovizije

Biberov majmun imovina države Nemačke

Izložba povodom misije Ćirila i Metodija

Takmičarski golub prodat za rekordnih 310.000 evra

Izložba Evropa Rubensa

Tejlor Svift osvojila najviše nagrada Bilbord

Dvesta godina od rođenja Riharda Vagnera

Praški ljubavni sastanak u - metrou

Mali ali savršeno funkcionalni praški metro postaće mesto gde Česi sasvim ciljano traže ljubav svojih snova a trenutno stručnjaci proučavaju koje je vreme na redu vožnje najpodesnije za vagone namenjene usamljenim srcima koja traže vezu. "Ljudi danas nemaju gde da se upoznaju. Možda na žurkama ili na poslu. Ovde će dobiti priliku. U metrou već čitaju, uče, pa zašto ne bi mogli tu da nađu i partnera", objasnio je Filip Drapal, portparol agencije Ropid koja se bavi organizacijom saobraćaja za Praški gradski saobraćaj. Projekat Poslednji vagon za usamljena srca Praški gradski saobraćaj planira da pokrene do kraja godine a sada proučava raspoloženje Pražana i traži optimalni raspored kada bi na trasu izlazile te mobilne agencije za upoznavanje za koje su predviđena mesta na krajevima kompozicija. "Proučavamo kome izlazimo u susret tim projektom i u skladu sa tim ćemo odlučiti o redu vožnje vagona za usamljene. Da li će to biti kada se vraćaju mladi iz škole ili ljudi sa posla", kazala je za današnju Mladu frontu Dnes Monika Lojinova iz Praškog gradskog saobraćaja. Nije nezanemarljiv problem ni to da li će u vagone za upoznavanje ulaziti i ostali putnici i kako rešiti eventualni problem ljubavnih vagona u vreme špica da se ne desi da u četiri vagona kompozicije ljudi budu stešnjeni kao sardine a poslednji, peti, ostane prazan. Za sada je jasno da će u vagon za usamljena srca moći da uđu i oni kojima nije ni na kraj pameti da traže novu ljubav. Metro u ulozi provodadžije postaće možda najveća agencija za upoznavanje u Češkoj pošto godišnje preveze 600 miliona putnika. Daša Pavlović Prag

Pantalone za 100.000 dolara

Pantalone koje je glumac Mark Hamil (Mark Hamill) nosio kada je igrao Luka Skajvokera (Luke Skywalker) u prvom filmu seriji "Ratovi zvezda", idu na aukciju u Los Anđelesu, a cena bi mogla dostići 100.000 dolara, saopštila je u ponedeljak kuća "Nejt D. Sanders" (Nate D. Sanders). Mladi Džedaj je te pantalone "Levis" boje peska nosio sve vreme snimanja filma 1977, prvog u nizu pod franšizom u vlasništvu režisera Džordža Lukasa(George Lucas). Pantalone idu na aukciji u utorak u Los Anđelesu, a očekuje se da će biti prodate za između 70.000 i 100.000 dolara. "Teško je u to poverovati, ali 'Ratovi zvezda' 1977. nisu bili uspešni. Nekoliko studija je odbio da ih snimi. Ali sada, 35 godina kasnije, to je treći najveći film svih vremena po visini prihoda", podseća ta aukcijska kuća u propratnom tekstu. Taj film je pokrenuo karijeru mladog Harisona Forda, a sledili su "Imperija uzvraća udarac" (1980) i "Povratak Džedaja" (1983). Krajem 1990-ih godina Džordž Lukas je napravio još jednu trilogiju: "Fantomska pretnja" (1999), "Napad klonova" (2002) i "Osveta Sita" (2005). Kompanija "Volt Dizni" je oktobra prošle godine saopštila da i dalje namerava da proizvodi filmove iz te serije, i kupila je firmu "Lukasfilm" (Lucasfilm) za četiri milijarde dolara. Autor akcionih filmova i naučne fantastike J.J. Abrams će snimati "Episode VII" koja se u bisokoima očekuje 2015. godine.

Noć muzeja opravdala očekivanja

Oraganizatori jubilarne Noći muzeja saopštili su da je jubilarna Noć muzeja ispunila sva očekivanja i potvrdila svoj značaj u Srbiji. Noć muzeja u subotu je održana u 40 zemalja Evrope, 68 gradova Srbije, 60 lokacija u Beogradu i 345 u celoj Srbiji. Beograd je zabeležio 190.000 poseta na 60 lokacija, a najveće interesovanje izazvale su bajke u Etnografskom muzeju, vojni orkestri u Vojnom muzeju, stručno vođene šetnje po Novom groblju, savremena brazilska umetnost u Paviljonu Cvijeta Zuzorić, život Obrenovića u Konaku Kneza Miloša, ali i novo zdanje Kinoteke i Palata Srbije. Tajnu lokaciju - beogradsku mumiju, u Arheoloskoj zbirci Filozofskog fakulteta u Beogradu, videlo je 550 najvernijih ljubitlja Noći muzeja. Novi Sad je u Noći muzeja zabeležio 120.000 poseta, a građane vojvođanske prestonice najviše su zanimali programi koje su pripremili Muzej Vojvodine, Muzej savremene umetnosti Vojvodine i Galerija Matice srpske. Kako su naveli organizatori, čekalo se u redovima za ulazak u unutrašnjost sata na Petrovardinskoj tvrđavi, brod Rečne flotile, kao i za program "Lice sa novčanice" u OTP banci. Gerilski mural na kući Đure Jakšića naišao je na pravo odobravanje posetilaca jubilarne Noći muzeja u Kragujevcu koji je u noći 18. maja zabeležio više od 20.000 poseta. U Muzeju stara livnica izložba fotografija "Zastava oružja", Narodni muzej, ali i koncerti Block Out-a i Parlamenta držali su budnim posetioce Noći muzeja u ovom gradu. Bor je uz lepo vreme i 2.000 poseta predstavio rituale i običaje za svadbe iz gradske i seoskih sredina srpskog i vlaškog stanovništva. Izložbu pod nazivom "Udaj se za mene" upotpunile su modna revija venčanica i blokovi ljubavne poezije i aforizama na temu braka. U Šapcu, na 13 lokacija, najčešće su u Noći muzeja šetale porodice sa decom. Najpopularnija je bila izložba modela šešira u Narodnom muzeju kao i obeležavanje 200. godišnjice od izlaska prvog dnevnog lista "Novina serbskih". Na severu Srbije, u Subotici, najviše se šetalo kroz Gradski muzej čija je izložba bila posvećena 225 godina od rođenja Vuka Karadžića i 165 godina od pobede njegove reforme. Reklame u Vojvodini od 1941. godine izazvale su veliku paznzju, pa su suboticki muzeji, galerije i izlozbeni prostori zabeležili 12.000 poseta u samo jednoj noći. Od 17 lokacija u Nišu, najinteresantnije za obilazak bili su Narodni muzej, u kome je otvorena izložba skulptura vajara Antuna Augustinčića, ćele kula, ali i dečja izložba "Budućnost u boji" u Dečjem centru Niš. Nekoliko hiljada Čačana pratilo je 15 programa u okviru "Noći muzeja" koji je u Čačku održan po deseti put, na devet lokacija. Realizator i koordinator "Noći muzeja" u Čačku bila je Umetnička galerija "Nadežda Petrović", a pored nje , u programu su učestvovali i Narodni muzej, Dom kulture, Gradska biblioteka, Međuopštinski istorijski arhiv, Centar za vizuelna istraživanja "Krug", kafe "Žuta kuća" i Kulturni centar "Lift". Posetioci su videli izložbe crteža Jovanke Stanojević i Jelene Bulajić, kao i karikatura Pjera Križanića u Umetničkoj galeriji, u Domu kulture - likovnu izložbu Prolećnog anala, dokumentarnu izložbu fotografija o pocecima i razvoju rokenrola u Čačku i izložbu arhitrektonskih projekata.

Sterijino 58. pozorje počinje u subotu

Najznačajniji domaći pozorišni festival - Sterijino pozorje, tokom koga će publika moći da vidi 11 od odabranih 12 predstava, biće održan u Novom Sadu od 25. maja do 3. juna, a otvoriće ga "najveći srpski znalac u svetu", reditelj Emir Kusutrica, najavili su organizatori. Prva predstava na repertoaru 58. Pozorja biće mjuzikl "Zona Zamfirova" beogradskog Pozorišta na Terazijama, čija su dramaturska i muzička rešenja rezultat autorskog tima s rediteljem Kokanom Mladenovićem na čelu. Direktor Sterijinog pozorja Selimir Radulović rekao je da će tokom 10 festivalskih dana biti organizovan i "najdinamičiniji i najkvalitetniji prateći program s 50 programskih celina" u skoro šest decenija dugoj istorji pozorja. "Osam predstava biće izvedeno u selekciji nacionalne drame i pozorišta, dve u međunarodnoj selekciji i jedna u čast nagrađenih - 'Hasanaginica' banjalučkog pozorišta", rekao je Radulović n akonferenciji za novinare u Beogradu. On je dodao i da će i prateći program u subotu otvoriti Kusturica promocijom svoje knjige "Sto jada". U petak, 31. maja, trebalo je da bude izvedena predstava "Grebanje ili kako se ubila moja baka" Tanje Šljivar, koju je rediteljka Selma Spahić uz podrsku kolega iz ansambla i zeničkog pozorišta povukla s Pozorja zbog odluke da festival otvori Emir Kusturica, čime, kako su ocenili, "Direkcija festivala daje legitimitet nacionalističkoj retorici". Selektor i dramski pisac Igor Bojović rekao je da je izbor predstava bio veliki izazov za njega, s obzirom da je ovogodišnja pozorišna sezona bila jedna od najtežih u poslednjih 30 godina. Ukazujući na činjenicu da je "kategorija domaćeg dramskog pisca u izumiranju", on je rekao da je pogledao 70 predstava i da je nastojao da predsnost da domaćem dramskom tekstu. "Trudio sam se da favorizujem domaći dramski tekst. Sigurno je da je bilo i boljih predstava, ali one nisu izabrane iz razloga konceputlane prirode. Prednost sam dao novim tekstovima", kazao je Bojović. Književnik Sava Damjanov, koji je na čelu Uprvnog odbora Pozorja, selekciju je ocenio kao veoma zanimljivu i dodao da to potvrđuje činjenica da su karte već "planule". "Festival - najrespektabilnija pozorišna institucija i festival u zemlji, održao je sve što je napisano u osnivačkom aktu - da bude festival nacionalnog teatra, u tom smislu usmeren i kroz prateće programe na podsticanje domaćeg stvaralaštva, ne samo u smislu pisanja tekstova već i teatarske umetnosti", kazao je Damjanov. Uprava i direktor festivala nisu hteli da komentarišu odluku Selme Spahić, uz ocenu da o tome jasno govori to što im je jedini "komentar da nemaju komentar". Odluka Spahićeve da povuče predstavu je rezultat političke procene, kazao je Damjanov, dok je prema Radulovićevom mišljenu svako ko Kusturicu ne vidi kao velikog evropskog i svetskog umetnika maliciozan. Bojović je ocenio da time najviše gubi autorka Tanja Šljivar, koja je izgubila priliku da na velika vrata uđe na srpsku pozorišu scenu. Tanja Šljivar, koja je došla na sam kraj konferecije, rekla je da ne miože ništa da kaže o odluci da se predstava povuče sa Pozorja. Na repertoaru Pozorja biće predstava "Konstantin" niškog Narodnog pozorišta, "Virus" jermenskog Teatra mladih "Jerevan", "Galeb" novosadskog Srpskog narodnog pozorista i "Otelo" Jugoslovenskog dramskog pozorišta. Narodno pozoriste Sombor izvesće "Čarobnjaka", priču o životu pisca Tomasa Mana kroz koju se provlači i polemika o aktuelnim problemima, a u selekciji je i predstava lazarevačkog Plus teatra "Sunce tuđeg neba" o sudbinama onih koji su, u potrazi za boljim životom, napustili rodnu zemlju i zauzvrat dobili veoma tezak život - rudnik u Kanadi. Na Sterijinom pozorju biće izveden i "Odisej" koji se bavi povratkom, u koprodukciji Sterijinog pozorja i nekoliko pozorista iz zemlje i inostranstva.

Matiji Bećkoviću nagrada Đura Jakšić

Nagrada "Đura Jakšić" ove godine biće dodeljena Matiji Bećkoviću za knjigu "Kad budem još mlađi", rekao je u Zrenjaninu predsednik žirija Selimir Radulović. Žiri, u kome su bili i Vučina Šćekić i Zoran Đerić, odluku je doneo jednoglasno, a na konkurs Narodne biblioteke "Đura Jakšić" iz Srpske Crnje za najbolju zbirku pesama na srpskom jeziku objavljenu u toku 2012. godine u Srbiji stigla se 44 knjige. Po mišljenu žirija, "Kad budem još mlađi" Matije Bećkovića neminovno priziva u sećanju njegovu prethodnu knjigu "Kad budem mlađi", u kojoj je patentiran "jedinstven pesnički postupak povratka u budućnost". Radulović je rekao da je žiri dodelivši nagradu Bećkoviću uradio pravu stvar zato što je on "pesnik koji je gotovo idealno zasenčio blistavi profil srpske duhovnosti i kulture". "Matija Bećković je pesnik koji je u ovom obezduhovljenom i obeznađenom vremenu vratio dostojanstvo poeziji i pesničkoj reči", rekao je Radulović. Nagrada će biti uručena 7. juna u sklopu "Liparskih večeri -Đurinih dana" u Srpskoj Crnji, rodnom mestu Đure Jakšića.

Danska se raduje pobedi na takmičenju Pesma Evrovizije

Danska se raduje pobedi svoje predstavnice Emeli de Forest na takmičenju Pesma Evrovizije, održanom u subotu u Malmeu, u Švedskoj. Emeli de Forest je nasledila Šveđanku Loren koja je pobedila prošle godine u Bakuu, Azerbejdžan. To je četvrti put za osam godina da jedna nordijska zemlja pobedi na Evroviziji, što potvrđuje da te zemlje ozbiljno pristupaju tom takmičenju, smatraju analitičari. Dvadesetogodišnja bosonoga pobednica je osvojila publiku baladom "Only Teardrops", jednostavnim nastupom. Nekoliko hiljada ljudi je prenos gledalo na ulici, na velikim ekranima u centru Kopenhagena, a prenos takmičenja iz Malmea su gledali i milioni ljudi širom sveta. To je treći put da Danska pobedi na Evroviziji. Švedska je za organizovanje taikmičenja Pesma Evrovizije potrošila 125 miliona kruna (14,5 miliona evra).

Biberov majmun imovina države Nemačke

Majmun-ljubimac Džastina Bibera najverovatnije će postati imovina države Nemačke, jer kanadska pop zvezda nije, po ulasku u tu zemlju, obezbedila neophodne papire o uvozu i vakcinaciji životinje. Nemački carinici zadržali su Biberovog majmuna Malija 28. marta, pošto je tinejdžerska zvezda s njim doputovala u Minhen, a rok za dostavu neophodnih dokumenata za životinju istekao je u petak u ponoć. Kako Biber nije u tom roku doneo papire za Malija, carinska služba će sutra zvanično vlasništvo nad njim preneti na državu Nemačku. Biber će potom imati šest nedelja da se žali na tu odluku. Od kako je oduzet Biberu, Mali - majmun kapucin - smešten je u utočištu za životinje u Minhenu.

Izložba povodom misije Ćirila i Metodija

U Narodnoj biblioteci Srbije u Beogradu je, povodom 1.150 godina od početka misije Ćirila i Metodija, otvorena je izložba retkih ćiriličnih rukopisa "Rasejaše reč među narode nove". Kako se navodi na sajtu Narodne biblioteke, cilj izložbe je da podseti na te velike istorijske ličnosti i njihov rad na polju pismenosti i kulture. Na izložbi će Narodna biblioteka iz svojih bogatih zbirki predstaviti više desetina najdragocenijih srpskih ćirilskih rukopisa i ranih štampanih knjiga iz perioda od 12. do 18. veka. Autori izložbe su stručnjaci Narodne biblioteke Srbije Milanka Ubiparip, Jovana Stanojlović i Miroslav Lazić. Izložba će biti otvorena do 1. jula.

Takmičarski golub prodat za rekordnih 310.000 evra

Golub "Bolt", "brz kao munja", koji učestvuje na takmičenjima, postao je najskuplja ptica za trke u svetu jer ga je njegov belgijski odgajivač prodao jednom kineskom biznismenu za 310.000 evra. Golubovi odgajeni u Belgiji imaju svetsku reputaciju kao najbrži, no ipak je cena iznenadila sve koji se bave trkama ptica, saopštila je aukcijska kuća Pipa. Izvršni direktor Pipa Nikolas Gizelbreht rekao je danas da je "bio zapanjen ponuđenom cenom" na aukciji 530 ptica, prodatih po rekordnoj ukupnoj ceni od 4,345 miliona evra. Devet od deset najboljih i najskupljih ptica, otišlo je u Kinu i na Tajvan. Prethodni rekord za prodaju jedne ptice bio je 250.000 evra. Najskuplje ptice, kako navodi agencija AP, posle prodaje se uglavnom koriste samo za razmnožavanje.

Izložba Evropa Rubensa

Muzej Luvr-Lans, ogranak Luvra u ovom gradu na severu Francuske, posvećuje svoju prvu međunarodnu izložbu baroknom flamanskom slikaru Peteru Paulu Rubensu (1577-1640) pod nazivom "Rubensova Evropa". Izložba koja je otvorena u sredu "ide mnogo dalje od toga da samo okuplja Rubensova dela", rekao je kustos izložbe Blez Dikos i dodao da je namera bila da se prikaže Evropa u Rubensovo vreme. Oko 170 dela, od kojih je više od polovina Rubensovih, pozajmljenih od 53 muzeja i pojedinaca biće izložena do 23. septembra u galeriji u muzeju Luvr-Lans, na oko 1.800 kvadratnih metara. "Rubens je neko ko misli, sanja, slika - sve se radi na velikom nivou. Ovakav prostor tome savršeno odgovara", rekao je Blez Dikos, inače konzervator u odeljenju za slike muzeja Luvr. Evropa Petera Paula Rubensa je pre svega Evropa dvorova Španije, Francuske i Engleske, kraljeva i prinčeva koji od njega poručuju dekor i portrete. Portret Ane od Austrije, kraljice Francuske, naslikan 1622. dočekuje posetioca, okružen portretima španskog kralja Filipa Trećeg i Marije Mediči. Rubens je imao atelje u Antverpenu gradu, koji konzervatori muzeja nazivaju "slikarskim Holivudom 17. veka", u kome je za njega radilo više desetina saradnika koji su proizvodili slike i gravire. "Rubens, to je priča o jednom velikom komercijalnom i društvenom uspehu", rekao je Dikos. Slikar koji je uglavnom radio porudžbine, "živeo je kao princ", kaže on. Fasciniran Mikelanđelom Rubens slika "velika tela, moćna, herojska", dodao je Dikos. Rubens je bio veliki putnik, i to u vreme kada se većina stanovništva rađala, živela i umirala u istom mestu. On je takođe bio intelektualac i kao Leonardo da Vinči beležio je svoje misli. Ova izložba prva je velika međunarodna izložba muzeja Luvr-Lans, koji je primio 500.000 posetilaca od otvaranja u decembru 2012. Direktor muzeja Gzavije Dekto rekao je da su za ovu izložbu pozajmljene slike iz Los Anđelesa, Vašingtona, Njujorka, Kopenhagena, Madrida, Beča i Pariza, i da očekuje da će njom novi muzej zacrtati svoje mesto na kulturnoj mapi.

Tejlor Svift osvojila najviše nagrada Bilbord

Američka dens pevačica Tejlor Svift osvojila je u nedelju najviše muzičkih nagrada Bilbord - osam od ukupno 11 u toj kategoriji, uključujući nagradu za najboljeg ženskog izvođača i za najbolji album ("Red"). Na dodeli nagrada uLas Vegasu Tejlor Svift je izvela svoj hit "22" i rekla publici: "Vi ste moja najduža i najbolja ljubavna veza koju sam ikad imala". Džastin Biber, koji je na dodeli takođe izveo jednu svoju pesmu -"Take You", dobio je tri nagrade - za najboljeg muškog izvođača, društveno odgovornog umetnika i miljenika publike. U drugim kategorijama, grupa Marun 5, koja je imala 11 nominacija, osvojila je samo jednu nagradu. Pevačice Rijana i Goti su dobile svaka po četiri nagrade u svojim kategorijama. Niki Minaj je osvojila svoju prvu Bilbord nagradu za najboljeg rep umetnika. Prins je dobio nagradu za životno delo, dok je Madona dobila nagradu za najboljeg umetnika na turneji, umetnika-plesača i dens album MDNA. Dodela nagrada je bila u MGM Grand Areni u Las Vegasu, a ceremoniju je prenosila američka televizijska mreža Ej-Bi-Si (ABC).

Dvesta godina od rođenja Riharda Vagnera

Spomenik u čast Riharda Vagnera otkriven je u sredu u njegovom rodnom mestu, Lajpcigu, povodom 200 godina od rođenja tog čuvenog nemačkog kompozitora. Spomenik je ostvarenje nemačkog skulptora Štefana Balkenhola. Vagner je rođen 22. maja 1813. godine u Lajpcigu. Kao dete bio je veoma zainteresovan za književnost, a na njegovu odluku da se ipak posveti muzici, u velikoj meri uticala su Betovenova dela, kojima je još kao vrlo mlad bio fascicniran. Smatra se jednim od najvećih kompozitora opere, od kojih su najpoznatije "Tristan i Izolda", tetralogija "Prsten Nibelunga", "Tanhojzer" i "Lutajući Holanđanin". Osim toga, napisao je na desetine simfonija i sonata, a objavio je i niz eseja i knjiga. U istoriji je ostao zapamćen i kao ubeđeni socijalista, ali i antisemita, zbog čega je bio omiljeni kompozitor nacističkog vođe Adolfa Hitlera. Neki teoretičari smatraju da i u njegovim operama ima skrivenih poruka usmerenih protiv Jevreja. Vagner je svojom umetnošću snažno uticao na niz značajnih intelektualaca, filozofa i umetnika 19. veka, između ostalog i na Fridriha Ničea, koji mu je posvetio deo svojih filozofskih rasprava. Rihard Vagner umro je 13. februara 1883. u Veneciji. Ove godine, 10. oktobra, obeležava se 200. godišnjica rođenja još jednog velikana opere, Đuzepea Verdija.