SVET	Utorak, 23. maj 2017.

Angela Merkel i dalje najmoćnija žena sveta

Mladi u Stokholmu palili automobile

Kjuriositi probušio novu rupu za uzorke na Marsu

Vulkan Pavlof zatvara nebo nad Aljaskom

Žena-heroj zagovarala napadače ispred kasarne u Londonu

Pentagon traži 450 miliona dolara za Gvantanamo zatvor

Nove tvrdnje da papa isteruje demone iz posednutih

Identifikovan patogen koji je izazvao Veliku glad u Irskoj

Angela Merkel i dalje najmoćnija žena sveta

Nemačka kancelarka Angela Merkel i ove godine je na čelu Forbsove liste najmoćnijih žena sveta, treću godinu zaredom, ispred predsednice Brazila Dilme Rusef, objavio je časopis Forbs. Na trećem mestu je Melinda Gejts, koja vodi Fondaciju Bil i Melinda Gejts zajedno sa svojim suprugom milijarderom i filantropom. Sledi prva dama SAD Mišel Obama, a potom je na listi bivša državna sekretarka SAD Hilari Klinton. Lista od 100 najmoćnijih žena sveta (www.forbes.com/ponjer-njomen) koja se objavljuje godišnje uključuje uticajne žene u globalnoj politici, biznisu, medijima, zabavi, tehnologiji i dobrotvornim organizacijama i rangiraju se po "novcu, medijskoj prisutnosti i uticaju", navodi časopis. "Porast ličnih brendova i preduzetničkih poteza među Moćnim ženama ove godine označava uzbudljive trendove sada kada obeležavamo 10. godinu objavljivanja ove liste", napisala je Moira Forbs, predsednica i izdavač časopisa Forbes Njoman. "Od Singapura do Saudijske Arabije, Velike Britanije i Sjedinjenih Država i šire, ovih 100 uticajnih žena na našoj listi ostavljaju neizbrisiv i trajni trag na svet u kome živimo", navela je ona u saopštenju. Na ovogodišnjoj listi su žene iz 24 zemlje. Među visoko rangiranim poslovnim ženama su direktorka Hjulit Pakarda Meg Vajtman (br.15), direktorka Fejsbuka Šeril Sandberg (broj 6) i direktorka Jahua Marisa Majer (broj 32). Dvadeset četiri direktorke na listi vode firme sa ukupnim zajedničkim prihodima od 893 milijardi dolara 2012. godine, dok osam šefica država vode zemlje sa zajedničkim BDP-om od 9.900 milijardi dolara, naveo je časopis. Kao još jedna mera uticaja 100 žena na listi za 2013. navodi se i to da one zajedno imaju preko 153 miliona osoba koji ih prate na Tviteru. Najmlađa osoba na listi, kojom i dalje dominiraju Amerikanke, je ekscentrična Lejdi Gaga (27. godina na 45. mestu), a najstarija je britanska kraljica Elizabeta (87 godina na 40. mestu).

Mladi u Stokholmu palili automobile

Grupe mladih zapalile su u predgrađima Stokholma jedan restoran i više od 30 automobila, u neredima koji već danima dan potresaju švedsku prestonicu. Portparol policije Ćel Lindgren izjavio je da je prošle noći u zapadnim i istočnim delovima Stokholma zapaljeno najmanje 30 automobila. Vatrogasci su rekli da se nikada nisu suočili sa toliko požara u isto veme. Učesnici nereda spalili su i jedan restoran u Skogasu, petnaestak kilometara južno od Stokholma. Lindgren je rekao da je jedna 16-godišnja devojka privedena zbog sumnje da je planirala da podmetne požar, ali je posle puštena kući. Prethodnih dan, na meti vandala našli su se kulturni centar, jedna škola, dom za stare, i to uglavnom u delovima grada koji naseljavaju imigranti. Grupe mladih bacale su i kamenice na policiju. Neredi su izbili zbog toga što je policija ubila jednog 69-godišnjeg čoveka u predgrađu Stokholma priliko pokušaja hapšenja. Policija tvrdi da ih je taj čovek napao nožem, dok demonstranti tvrde da se radi o prekomernoj upotrebi sile.

Kjuriositi probušio novu rupu za uzorke na Marsu

Robotsko vozilo američke agencije za istraživanje svemira NASA, Kjuriositi probušilo je na Marsu drugu rupu u stenama i uzelo uzorke u okviru ispitivanja da li je na Marsu moguć život, saopštila je NASA. Uzorci praha uzeti su iz unutrašnjosti stene oko 2,75 metara udaljene od stene čiji su uzorci, uzeti februara, pokazali da je u prošlosti tamo bio moguć mikrobiološki život. Među povoljnim uslovima su ključni elementi za život, poput energetskog nivoa koji mogu iskoristiti mikrobi i vode koja nije prekisela ili preslana, navodi NASA. Nova rupa izbušena 19. maja, ima 1,6 centimetara prečnika, a duboka je 6,6 centimetara. NASA očekuje da novi uzorci koji će analizirati laboratorija Kjuriositija, potvrde procene da je u tom delu Marsa bilo neophodnih hemijskih i energetskih uslova za živi svet. Kjuriositi na Marsu 280 dana istražuje krater Gejl u ekvatorijalnom pojasu te planete. Veći deo vremena istražuje malu udolinu nazvanu Jelounajf bej koja je 500 metara od mesta gde je to vozilo sletelo na Mars avgusta prošle godine. To robotsko vozilo veličine automobila, kojim upravlja kompjuterski program, polako se kreće ka podnožju planine nazvane Eolis Mons, gde bi trebalo da stigne za nekoliko meseci.

Vulkan Pavlof zatvara nebo nad Aljaskom

Erupcija vulkana na Aljasci, SAD, navela je tamošnje avio-kompanije da otkažu letove, dok pepeo počinje da pada u jedan grad. Vulkanološka služba Aljaske kaže da je vulkan Pavlof izbacio pepeo do visine od 6.700 metara. Oblaci su sasvim prekrili vulkan u ponedeljak, a naučnici kažu da seizmološki instrumenti na vulkanu koji je 1.000 kilometara jugozapadno od Enkoridža, pokazuju stalne potrese. Geolog Kris Vejtomas kaže da abrazivni pepeo još nije dovoljno odleteo uvis da bi ugrozio međunarodni vazduhoplovni saobraćaj preko Aleutskih ostrva - između Tihog oekana i Beringovog mora, gde je mnošto vulkana.

Žena-heroj zagovarala napadače ispred kasarne u Londonu

Žena koja je hrabro pokušala da smiri dvojicu muškaraca koji su ispred londonske kasarne Vulvič brutalno ubili jednog vojnika, postala je heroina u Velikoj Britaniji, jer je verovatno svojim angažmanom sprečila dalji pokolj, ocenjuje agencija AP. Ingrid Lojo-Kenet sišla je iz autobusa i pokušala da urazumi napadače, pošto je prethodno prišla čoveku koji je ležao na zemlji da mu ukaže pomoć, no ubrzo je utvrdila da ne daje nikakve znake života. Lojo-Kenetova je potom nastavila da razgovara s napadačima, do dolaska policije, pokušavši da ih smiri. Ona je navela da ju je čovek "sa crnim šeširom i revolverom u jednoj ruci, a satarom u drugoj" oštro upozorio da se drži daleko od ubijenog vojnika. "Pitala sam ga zašto je uradio to što je uradio. On je rekao da je ubio čoveka jer je (žrtva) bila britanski vojnik koji je ubijao muslimanske žene i decu u Iraku i Avganistanu. Bio je besan što je britanska vojska bila u tim zemljama", rekla je Lojo-Kenetova za Gardijan. Kada joj je taj muškarac rekao da će ubiti policajce kad dođu, ona ga je pitala da li je to razumno i pokušala da održi razgovor s njim. Potom je počela da priča i s drugim napadačem, koga je opisala kao tihog i stidljivog. "Pitala sam ga da li želi da mi da to što je držao u ruci, a držao je nož, ali ja nisam želela da izgovorim tu reč. Nije pristao i ja sam ga pitala: 'Želiš li da nastaviš?' On je rekao: 'Ne, ne, ne.' Nisam želela da ga nerviram", rekla je Ingrid Lojo-Kenet za Gardijan. Ona je navela da nije bila uplašena i da napadači nisu delovali ni kao da su pijani ni kao da su drogirani. Rekla je i da misli da su policajci pucali napadačima u noge. Dva napadača su naočigled očevidaca, brutalno ubili ispred kasarne Vulvič britanskog vojnika, što je šokiralo javnost, a komitet za vanredne situacije vlade odmah je zasedao i odlučio, između ostalog, da pojača bezbednost u svim vojnim kasarnama. Policija je po dolasku na lice mesta ranila napadače, od kojih jednog teško.

Pentagon traži 450 miliona dolara za Gvantanamo zatvor

Američko ministarstvo odbrane zatražilo je od Kongresa više od 450 miliona dolara za održavanje i obnovu zatvora u Gvantanamu, na Kubi, koji predsednik Barak Obama želi da zatvori. U zahtevu za budžetske troškove za fiskalnu godinu koja počinje 1. oktobra, Pentagon traži 79 miliona dolara za funkcionisanje zatvora, isto kao i ove godine, kao i 20,5 miliona dolara za kancelariju vojnih komisija, što je više nego sadašnjih 12,6 miliona dolara. Takođe se traži 40 miliona dolara za fiber optički kabl i 99 miliona dolara za održavanje. Pentagon je za obnovu objekta tražio 200 miliona dolara, posao koji bi mogao da traje osam do 10 godina. U Gvantanamu trenutno ima 166 zatvorenika, od kojih 100 štrajkuje glađu zbog neodređene dužine pritvora i zatvorskih uslova. Predsednik Obama je još tokom prve sedmice prvog mandata na čelu SAD potpisao naređenje o zatvaranju Gvantanama, ali je u Kongresu naišao na otpor republikanaca i nekih demokrata koji su se protivili prebacivanju osumnjičenih za terorizam u SAD. Zakonom koji je usvojen ove godine zabranjeno je finansiranje transfera zatvorenika u SAD ili njihove teritorije, kao i odvajanje novca za rekonstrukciju bilo kojeg objekta u SAD kako bi u njemu bili smešteni zatvorenici. Obama je prošlog meseca na konferenciji rekao da Gvantanamo "nije neophodan za bezbednost Amerike", da je skup i neefikasan i da negativno utiče na saradnju s američkim saveznicima u borbi protiv terorizma. "To je sredstvo za regrutovanje ekstremista. Treba da bude zatvoren", rekao je Obama.

Nove tvrdnje da papa isteruje demone iz posednutih

Jedan katolički isterivač đavola iz Rima rekao je da je lično papa Franja pomagao u "oslobađanju" jednog Meksikanca od četiri različita demona. Vatikan tvrdi da se takav jedan papski egzorcizam nikada nije desio. Velečasni Garbrijel Amort, isterivač đavola iz rimske dioceze, izjavio je da je papa lično sprovodio obred egzorcizma. Amort je takođe rekao da je demonska posednutost rezultat - legalizacije abortusa u Meksiko sitiju. Još u nedelju su se pojavile fotografije koje navodno ukazuju na mogućnost da papa praktikuje egzorcizam. Na tim slikama, snimljenim u nedelju, vidi se papa kako polaže šake na glavu jednog mladića u invalidskim kolicima na trgu Svetog Petra. Mladić se pet-šest puta teško pridigao, protresao se, a onda naglo strovalio nazad u kolica. Taj slučaj nema veze sa današnjim. Vatikan tvrdi da papa nije imao nameru da izvodi egzorcizam.

Identifikovan patogen koji je izazvao Veliku glad u Irskoj

Naučnici su iz uzoraka biljaka iz 19. veka identifikovali patogen koji je 1845. uništio useve krompira i izazvao veliku glad u Irskoj, piše britanski javni servis Bi-Bi-Si (BBC). Procenjuje se da je milion ljudi u Irskoj umrlo od gladi između 1846. i 1851, a oko dva miliona njenih stanovnika emigriralo je za nešto više od jedne decenije od 1845. Uzorci DNK uzeti iz muzejskih primeraka pokazuju da se soj biljnog parazita koji je promenio istoriju razlikuje od današnjih i da je verovatno izumro. Drugi sojevi tog parazita i danas napadaju krompir i paradajz u celom svetu i svake godine unište količine krompira koje su dovoljne da prehrane stotine miliona ljudi. Tim stručnjaka koje je vodila laboratorija Sejnsberi, u Noriču, istraživao je širenje te bolesti u svetu od ranih 1800-ih do danas. Istraživači u Britaniji, Nemačkoj i SAD analiziralai su osušene listove čuvane u muzejima u Engleskoj i Nemačkoj i dekodirali DNK patogena iz uzoraka od kojih su najstariji datirali iz 1845. Napravljeno je poređenje sa modernim genetičkim tipovima iz Evrope, Afrike i američkog kontinenta, čime je dobijen uvid u evoluciju tog patogena. Istraživači su rekli da se taj soj razlikovao od svih sadašnjih koje su analizirili i da je verovatno nov za nauku. Oni veruju da se taj soj, nazvan HERB-1, pojavio u ranim 1800-im i da se širio u celom svetu do kraja 19 veka. Tek u 20. veku, kada su uvezene nove sorte krompira, zamenio ga je drugi oblik Fitoftora infestans, US-1, koji je danas dominantan u svetu. Parazit koji je uništio useve krompira u Irskoj pojavio se u SAD 1844. i proširio se na Evropu sledeće godine. Leto 1845. u Irskoj je bilo blago i veoma vlažno, idealno za njegovo širenje.