SRBIJA

Utorak, 23. maj 2017.

Haške tajne: Ko stoji iza Jovice Stanišića

Ostavka sekretara DS Tamare Tripić

Za šverc droge preko Kosova odgovorne međunarodne snage

Nastavljeni pretresi u vezi sa slučajem pasoš

Dačić: U primeni briselskog sporazuma važna uloga Euleksa

Haške tajne: Ko stoji iza Jovice Stanišića

Serž Bramerc, glavni tužilac Haškog tribunala izjavio je u Briselu da će tužilaštvo najverovatnije uložiti žalbu Apelacionom veću u slučaju Jovice Stanišića i Franka Simatovića. Bramec je priznao da je duboko nezadovoljan oslobađajućim presudama: Tužilaštvo je ponudilo sasvim dovoljno dokaza. Nijednog minuta, ni sekunda nisam čekivao da Stanišić i Simatović budu oslobođeni. Proučavamo obrazloženje sudskog veća i logiku kojom su se rukovodili. I sigurno ćemo se žaliti - obećao je haški tužilac Serž Bramerc. Uočiljivo je da su dvojica šefova Resora državne bezbednosti Srbije prvostepenom presudom oslobođeni odgovornosti za ratne zločine koje su u Hrvatskoj i Bosni počinile paravojne jedinice koje su pod okriljem RDB. Nije, navodno, bilo dokaza da su Stanišić i Simatović osnovali, naoružali i organizovali tokom devedesetih godina srpske paravojske i direktno naredili tim jedinicama da vrše konkretne zločine. Analitičari rada haškog tribunala i sudbine srpskih optuženika, tvrde da je ovaj međunarodni sud posle oslobađajuće presude generalu Anti Gotovini i drugih hrvatskih generala optuženih za zločine u "Oluji", odlučio da učini ustupak srpskoj strani. Taj ustupak je značio da i Srbi u Hagu treba da dobiju slobodu, pa se ona prvo desila generalu Momčilu Perišiću, a potom i Jovici Stanišiću i Franku Simatoviću, čelnicima tajne službe. Na taj način umanjuje se odgovornost Srba za genocid i pruža šansa da se povuku tužbe protiv Srbije. Haški tribunal osnovan je 25. maja 1993. godine, Rezolucijom 827 Saveta bezbednosti UN. Upravo se navršilo se i dve decenije rada Međunarodnog suda za ratne zločine na tlu Jugoslavije u Hagu. Za dvadeset godina optužena je 161 osoba. Većinom Srba - 110, zatim 34 Hrvata, devet Bošnjaka, sedam Albanaca i jedan Makedonac. Na Srbe se odnosi i 80 procenata svih izrečenih kazni i svih pet izrečenih doživotnih robija. Pravosnažno ili nepravosnažno, dosad su osuđena 82 optuženika, na ukupnu kaznu od 1.215 godina zatvora: 62 Srbina - 974,5 godina zatvora, plus pet doživotnih, 12 Hrvata - 166 godina zatvora, pet Bošnjaka - 43,5 godina, dva Albanca na 19 i Makedonac na 12 godina zatvora. Za 12 optuženika - po šest Hrvata i Srba - u toku je suđenje pred prvostepenim većem ili čekaju prvostepenu presudu. U proleće 2013. pravosnažno su oslobođeni Jovica Stanišić i Franko Simatović, pripadnici srpske tajne policije, okrivljeni za ratne zločine. Ciljevi Haškog tribunala su da svi koji su počinili krivična dela ratnog zločina odgovaraju i budu kažnjeni, da se zadovolji pravda i žrtve dobiju satisfakciju, kao i da se doprinese procesu pomirenja u regionu. Rasim Ljajić, potpredsednik Vlade Srbije zadužen za saradnju sa ovim tribunalom ocenio je na godišnjicu suda da nijedan od ciljeva zbog kojih je formiran Haški tribunal za ratne zločine nije ispunjen ni 20 godina kasnije. Svi zločini nisu kažnjeni ni procesuirani, a nije mnogo napredovao ni proces pomirenja. Zbog ove presude protestvovali su javno mnogi svetski zagovornici ljudskih prava, politički analitičari i deo javnosti, koja se pitaju zar je moguće da je ispalo da Stanišić i Simatović, kao čelnici RDB budu nevini kao da nisu učestvovali u ratu? Zar je moguće da ne odgovaraju za komande onako kako se sudilo Biljani Plaviši i sudi Radovanu Karadžiću, pa Ratku Mladiću? Doduše, tajna služba nikada ne pokazuje javno šta je planirala, a šta je uradila, pa se zato često nagađa kakva je bila uloga RDB, agenture Slobodana Miloševića u ratu devedesetih godina. U Srbiji Stanišić i Simatović nemaju status narodnog heroja, kakav pripada Karadžiću ili Mladiću. Srbi jednostavno ne vole špijune, mada im se potajno dive i vole da pričaju o špijunskim zaverama i zločinima državne bezbednosti. Sam Jovica Stanišić je bio svestan toga i često je lično koketirao sa medijima, njihovim vlasnicima i urednicima, tako da je kreirao profil tajnog diplomate, a ne tajnog policajca. Kako je napisao jedan njegov biograf Jovica Stanišić, bivši šef srpske državne bezbednosti (1992-1998) je patriota. Učestvovao je u sprečavanju Srbije da uđe u građanski rat, razoružao partijske vojske u tajnoj akciji "Tomson", sprečio da se primenom sile uguši opozicija u Srbiji, spasao službu od stalnih nasrtaja predsednika Slobodana Miloševića i njegove partije da je stave pod svoju kontrolu, učestvovao u desetinama dramatičnih akcija. Stanišić je tokom rada u Službi imao nekoliko nadimaka Korčagin, Tuhačev i Ledeni. Kao povod za optužnicu Haškog tribunala poslužio je jedan krajnje bizaran detalj iz 1997. godine. Proslavi JSO u bazi, u Kuli, prisustvovao je predsednik Milošević. U pozdravnom govoru, Stanišićev zamenik, Franko Simatović kaže o jedinici ono što nije bilo istina, veliča je i hvališe se tobožnjim ratnim uspesima, iako su svi prisutni znali da to nije tačno. A onda je ta kaseta, navodno, nestala iz televizije i stigla u Hag i poslužila kao glavni osnov za podizanje optužnice protiv Stanišića i Simatovića. Pored priča da je Stanišić oblikovao srpsku opoziciju, radio na rešavanju kriznih situacija sa strancima, posredovao u oslobađanju zarobljenih francuskih pilota u BiH, razgovarao sa Primakovim i šefovima CIA. Bio je član mirovne delegacije u Dejtonu. Kada je smenjen 1998. godine, Milošević ga je relativno brzo imenovao za savetnika za nacionalnu bezbednost. U tom svojstvu je, krajem 1998. godine, putovao s njim u Kinu. Na osnovu svega toga kako narod nagađa, Stanišić je zajedno sa Simatovićem u haškom tribunalu oslobođen po volji Amerike i Rusije, a možda Francuske i Kine. Za njih je Stanišić bio izuzetno važna ličnost, prvi do Miloševića, prvi protiv Mirjana Marković, prvi prihvaćen od SAD, EU, Francuske i Rusije u pregovaračkom procesu. Bio je zajedno sa Frenkijem jedna od najuticajnijih ličnosti u Srbiji i na jugoslovenskom prostoru. Predstavljan je i kao žrtva Miloševićeve žene Mirjane Marković, predsednice JUL-a, ali i nove vlasti, svog prijatelja Zorana Đinđića, čiji su ga policajci uhapsili posle ubistva ovog srpskog premijera 2003. godine. Danas kada se Jovica Stanišić nalazi na slobodi, novo rukovodstvo sastavljeno od naprednjaka i socijalista, sa kojima je nekada sarađivao i koje mu je poslalo državni avion za prevoz kući, odbilo je da ga zvanično sačeka i prihvati prilikom dolaska u Srbiju iz Haga. Državni vrh se tako ogradio od Miloševićevog prvog špijuna, poslednjeg velikog šefa tajne policije u Srbiji i čoveka za koga se sumnjalo da je bliži CIA, nego KGB-u. Naime, krajem devedesetih mnogi oficiri i vojni obaveštajci su i javno tvrdili da je Jovica Stanišić "čovek CIA2. To je i list "Los Anđeles tajms" naglašavao tekstom u kome je tvrdio 2009. godine da je Stanišić navodno godinama bio "glavni čovek američke CIA u Beogradu". Tvrdnje te vrste general Branko Krga, bivši načelnik Vojno obaveštajne službe, kao i načelnik Generalštaba, prokomentarisao je rečima da "najverovatnije imaju za cilj da Stanišiću otežaju položaj na procesu koji se protiv njega vodi u Haškom tribunalu". Mediji su i nedavno pisali o sastancima Stanišića i izvesnog oficira CIA, Vilijama Lofgrena 1992. godine, navodno u Topčiderskom parku. Upitan da prokomentariše višestruke optužbe da su haške oslobađajuće presude donesene pod uticajem spoljnih političkih faktora, tužilac Serž Bramerc je rekao da ne želi to da komentariše. Svestan sam da se o tome govori, ali ne želim da verujem da je to istina - rekao je Serž Bramec. Na osnovu ove oslobađajuće presude i neke nove strategije tribunala, sada i Radovan Karadžić i Vojislav Šešelj očekuju slobodu u sudskoj presudi. Ili će da sačekaju da tribunal propadne. Naime, Savet bezbednosti UN odlučio je da do 31. decembra 2014. moraju da se okončaju svi haški predmeti, a da će nakon toga preostali postupci biti preneti na "Međunarodni rezidualni mehanizam" Haškog tribunala, odnosno prepušteni nacionalnim pravosuđima. Marko Lopušina

Ostavka sekretara DS Tamare Tripić

Sekretarka Demokratske stranke Tamara Tripić navela je juče da je podnela ostavku na funkciju u stranci navodeći kao razloge loše funkcionisanje i izbacivanje članova kako bi se uticalo na rezultat izbora za predsednika beogradskog odbora demokrata. U pismu upućenom predsedniku, Predsedništvu i Glavnom odboru DS, Tamara Tripić je navela da je DS danas u "izuzetno teškoj situaciji politički, finansijski, idejno". "Nije prvi put da je DS u opoziciji, ali jeste prvi put da se u njoj loše snalazi", navela je ona. Prema njenim rečima, prihvatajući dužnost sekretara stranke preuzela je odgovornost da DS finansijski i organizaciono funkcioniše kao savremene stranke Zapadne Evrope. Tamara Tripić je dodala da je novo rukovodstvo stranke pokazalo nezainteresovanost i nespremnost da se problemi reše u trenutku kada se DS suočila sa finansijskim problemima koji su pretili da je odvedu u stečaj, odnosno kada su se demokrate našli pod istragom i pritiskom zbog kredita koji je podignut za finansiranje izborne kampanje. "Na moja blagovremena upozorenja o stanju finansija i mogućim rešenjima nisam dobila odgovore. To je dovelo do toga da se stranka polako iznutra gasi, da opštinski odbori nemaju sredstva ni za osnovne potrebe, zaposleni ne primaju plate, a da ja nikako nisam mogla to da promenim. U isto vreme, snosila sam krivičnu i pravnu odgovornost, a da ni na koji način nisam učestvovala u donošenju odluka koje su nas do ovde dovele", navela je ona. Prema njenim rečima, istovremeno je stranka pokazala "neverovatan nedostatak solidarnosti prema svojim ljudima". "Članovi i funkcioneri su pod pritiscima, hapšenja su postala svakodnevica, a da stranka nema nikakav odgovor na to. Funkcije unutar stranke postale su jedina tema i dok gubimo izbore na svim stranama, u DS mesecima traje borba za pozicije", navodi se u pismu. Tamara Tripić navodi i da "ne pamti" da su se bilo kada u DS "tako otvoreno kršile sve procedure i zloupotrebljavala stranka". "Kada je na sednici Izvršnog odbora protivpravno i bez ikakve sprovedene procedure izbačeno 1.400 članova stranke iz članstva da bi se tako uticalo na ishod izbora u Beogradu, shvatila sam da više ne mogu svojim ostajanjem na mestu Sekretara stranke i člana predsedništva da dajem legitimitet nečemu što nema nikakve veze sa DS kakvu svi znamo", kazala je ona. Tamara Tripić je navela da će ostati u DS i boriti se da ona ponovo zauzme stari kurs i pozicije.

Za šverc droge preko Kosova odgovorne međunarodne snage

Premijer Srbije i ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić izjavio je juče u Moskvi da su za šverc droge preko teritorije Kosova odgovorne međunarodne snage. Dačić je srpskim novinarima, na marginama Međunarodne konferencije za borbu protiv ilegalne trgovine drogom kazao da Vlada Srbije ne može mnogo da učini u borbi protiv šverca avganistanskog heriona preko Kosova, jer, po Rezoluciji 1244 Saveta bezbednosti UN, srpska policija nije na teritoriji Kosova. On je dodao da je sprečavanje šverca obaveza međunarodnih snaga - Euleksa i Unmika. Po rečima premijera i ministra, službama u Rusiji, Velikoj Britaniji, Nemačkoj i SAD poznato je da albanska mafija zauzima značajno mesto u evropskoj narkomafiji. Dačić je takođe kazao da Srbija širom sveta traži optužene Darka Šarića i Rodoljuba Radulovića, te da u tome sarađuje sa međunarodnim službama. Odgovarajući na pitanje da li Beograd i od Rusije traži Šarića, Radulovića ili druge iz Radulovićeve grupe, on je rekao da "sigurno da ih potražuje i u Rusiji", ali da bi bilo "nelogično" da kaže više. Objašnjavajući je da je ranije bilo objavljeno da se Šarić traži u Južnoj Africi i da je za njega to bila poruka da treba odatle da pobegne. Dačić je u okviru konferencije govorio o međunarodnoj saradnji u oblasti borbe protiv ilegalne narkopretnje. Srpski premijer je najavio da će se na marginama sresti sa šefom ruske Federalne službe za kontrolu prometa droga Viktorom Ivanovom i direktorkom američke Agencije za sporovođenje zakona u oblasti narkotika (DEA) Mišel Leonhart. Tema tih susreta biće saradnja u presecanju kanala droge i hapšenju osumnjičenih za trgovinu drogama.

Nastavljeni pretresi u vezi sa slučajem pasoš

Euleks i policija Kosova pribavili su dokaze protiv devetoro osumnjičenih u istrazi o krađi 1,4 miliona evra na ugovorima za biometrijske pasoše, saopštio je juče Euleks. Dokazi su, kako se navodi u saopštenju, pribavljeni posle pretresa stanova i kancelarija osumnjičenih juče ujutro. "Nalog o sprovođenju pretresa izdat je u sklopu istrage o krađi 1,4 miliona evra, koja se dogodila u kontekstu ugovora za biometrijske pasoše u Ministarstvu unutrašnjih poslova. Tekuća istraga je proširena u cilju uključivanja novih optužbi i sedam novih optuženih osoba", piše u saopštenju. Euleks je naveo da se kao rezultat novih informacija prikupljenih tokom istrage, protiv optuženih sprovodi istraga u vezi sa krivičnim delima organizovanog kriminala, pranja novca, primanja ukradene robe, i izbegavanja plaćanja poreza. Istražne radnje zajednički sprovodi mešoviti tim Euleksovih i kosovskih tužilaca.

Dačić: U primeni briselskog sporazuma važna uloga Euleksa

Premijer Srbije Ivica Dačić ocenio je u u razgovoru sa šefom Euleksa na Kosovu Berndom Borhardom da je u sprovođenju briselskog sporazuma uloga te misije od izuzetne važnosti i zatražio od Euleksa da osigura punu zaštitu stanovništva i očuva stabilnost u pokrajini. Posebno je naglašen značaj statusne neutralnosti Euleksa, jer samo kao neutralna misija ima podršku srpske zajednice, navodi se u saopštenju Vlade Srbije posle sastanka Dačića i Borharda. Dačić je, kako se navodi u saopštenju, upozorio da je na Kosovu zabeležen porast etnički motivisanih napada na Srbe, posebno na povratnike u sredinama u kojima je srpsko stanovništvo u manjini. On je insistirao da Euleks osigura punu bezbednosnu zaštitu stanovništva i očuva stabilnost na Kosovu, piše u saopštenju. "Vlada Srbije je spremna da koordiniranim radom sa Euleksom pomogne u sprečavanju incidenata i ostvarivanju svih prava građana u skladu sa međunarodnim standardima", ocenjeno je na sastanku premijera Dačića i šefa misije Euleks na Kosovu i Metohiji Bernda Borharda.