KULTURA & ZANIMLJIVOSTI

Utorak, 23. maj 2017.

Pažnja, zombiji dolaze!

Novo priznanje Rolingstonsa Branislavu Rašiću

Robot Asimo zakazao kao vodič u muzeju

Umro otac komjuterskog miša i Interneta

Zagrevanje za Egzit u centru Novog Sada

Bir fest od 14. do 18. avgusta na Ušću

Tvrđava teatar od 14. do 20. jula

Otvorena izložba eksponata iz vremena Konstantina Velikog

Više od 90 filmova na jubilarnom Festivalu na Paliću

Građevinari uništili drevnu piramidu

Uručene nagrade za satirično stvaralaštvo u Srbiji

Treći festival džeza u Kraljevu

Pažnja, zombiji dolaze!

U “multipleksima” je zavladala globalna epidemija zombija! Oni se kreću sporo, ali su kao legija: uvek nastavljaju da nadolaze, kao nezaustavljiva sila pridode. “Živi mrtvaci” su napustili rezervate niskobudžetskih horor-videa i zaposeli su “blokbastere”, prešavši dug put od kultnih ostvarenja do holivudskog “mejnstrima”. Dobrodošli u Zombieland! U bioskope je upravo stigao film “Svetski rat Z” (“World War Z”) u kojem super-zvezda Bred Pit, kao istražilac Ujedinjenih Nacija, pokušava da spase čovečanstvo od planetarne apokalipse izazvane virusom koji ljude pretvara u krvožedne zombije- kanibale. Ova holivudska mega-produkcija u režiji Marka Forstera, bazirana na bestseleru Maksa Bruksa iz 2006. godine, koštala je basnoslovnih 200 miliona dolara. To je najskuplji zombi film ikada napravljen! Za ovaj budžet moglo bi se snimiti čak 1.754 filma “Noć živih mrtvaca”, iz 1968. godine, kojim je autor-debitant Džordž A. Romero postavio temelje ovog (pod)žanra, sa šokantnom storijom o maloj grupi ljudi izolovanim na opsednutoj farmi, koju napadaju sporo hodajući mrtvaci –ljudožderi. Ovo antologijsko delo je snimljeno u crno-beloj tehnici za “tričavih” 114 hiljada dolara i potom je doživelo još dva nastavka (“Zora mrtvih”, 1978. i “Dan mrtvih”, 1985.) kao i nekoliko “rimejka”. Prvi dugometražni igrani film o “nemrtvima”, pod nazivom “Beli Zombi”, u režiji Viktora Halperina, datira još iz 1932 godine, u kojem legendarni Bela Lugoši igra haićanskog “vudu”-gospodara koji svoj mlin za šećernu trsku puni zombijima! Romerova trilogija, u kojoj je usporena kretnja zombija zapravo bila alegorični komentar na konzumerizam zapadnog društva, pokrenula je lavinu. Zombi filmovi se obično smatraju jeftinim i glupavim, ali su danas postali popularni trend. Čak je i škotski “oskarovac” Deni Bojl snimio jedan zombi film – “28 dana kasnije” (2002.) Inače, smatra se da sama reč “zombi” vuče svoje korene iz Afrike, preciznije iz Konga, gde znači - Bog (Nzambi). Prošle godine, realizovana su čak 54 filma o “živim mrtvacima”, među kojima su najpoznatiji romantična komedija “Topla tela”, “Abraham Linkoln protiv Zombija” (kao odgovor na film “Abraham Linkoln: Lovac na vampire”) i stupidni “Uspon Zombija”. Takođe, zombiji su junaci trenutno najpopularnije serije na kablovskoj televiziji– “Hodajući mrtvaci” (“TheWalking Dead”), a iskoračili su iz šou-biznisa i u svet korporacija (“Tojota”, “Honda”, “FedEks”, “Tošiba”, “Vodakom”, “Sirs”, “Konvers”…), koje ih koriste u svojim marketinškim kampanjama! U Holivudu, zombiji su se po svom komercijalnom potencijalu sada našli rame uz rame sa “Marvelovim” stripovskim super-herojima. Magazin “Tajm” ih je 2009. godine proglasio “Zvaničnim monstrumima recesije”. Filmove o zombijima danas gledaju i oni koji su ih do juče prezirali. Publika je počela da se čak poistovećuje sa njima! Naime, dok se u savremenoj pop-(sub)kulturi vampiri smatraju aristokratama “nemrtvih”, zombiji deluju kao proleterijat. Oni su metafora za neimaštinu ili bolest. Dugo vremena su bili simbol niže klase, ali aktuelna produžena ekonomska kriza stalno upozorava da mnogi mogu biti brzo prebačeni u taj sloj. Zombiji su nekad bili “Oni”, ali danas vrlo lako mogu da budu “Mi”! Bojan Ž. Bosiljčić

Novo priznanje Rolingstonsa Branislavu Rašiću

Dugogodisnji rok-fotograf Brajan Branislav Rašić dobio je novo, "radno" priznanje od legendarne grupe "Rolingstons". Za prvi koncert "Stonsa" u istoriji festivala u Glastonberiju održan minulog vikenda, kao i za dva koncerta u londonskom Hajd parku 6. i 13. jula Rašić je dobio radnu propusnicu sa oznakom AAA (Access All Areas), koja se vrlo retko izdaje i omogućuje pristup celom koncertnom prostoru. To praktično znači da će Rašić ponovo biti službeni fotograf kome je legendarna grupa poklonila poverenje dao ovekoveči njene istorijske koncerte. "Izuzetno sam počastvovan i poverenje koje su mi 'Stonsi' ukazali smatram vrhuncem radne karijere, što ima i emotivnu stranu jer su 'Stonsi' od detinjstva bili i ostali grupa mog života", izjavio je za Betu Rašić. Oba koncerta u Hajd parku su rasprodati i prisustvovaće im najmanje po 65.000 posetilaca, a u Glastonberiju "Stonse" je slušalo i gledalo 90.000 ljudi. Pre 44 godine, 5. jula 1969, "Rolingstonsi" su održali spektakularni besplatni koncert u Hajd parku ped 500.000 posetilaca. Na tom koncertu predstavljen je novi gitarista Mik Tejlor (Mick Taylor) koji je kasnije napustio grupu, ali će na julskim koncertima opet svirati najmanje po jednu pesmu, kao što to čini tokom turneje započete prošle godine, a koja se u Hajd parku završava. Beograđanin Brajan Branislav Rašić (58) već tri decenije živi i radi u Londonu i za to vreme u britanskoj prestonici i širom sveta snimao je sve najznačajnije pop i rok grupe i pevače. "Rolingstonse" je snimao više od 70 puta, a unekoliko navrata bio je njihov službeni fotograf, uključujući i svečanost povodom prošlogodišnjeg 50-ogodišnjeg jubileja. Pre jedne decenuije u Muzeju primenjene umetnosti u Beogradu priređena je izlozba 40 Rašićevih slika povodom 40. godišnjice "Stonsa". Rašić je prve fotografije objavio sredinom 70-ih godina prošlog veka u jugoslovenskom rok magazinu "Džuboks". Krajem sedamdesetih i početkom osamdesetih kao deo tandema "Saša i Raša" s novinarom Svetislavom Sašom Stojanovićem bio je foto-dopisnik "Džuboksa", a potom samostalno magazina "Rok" iz Londona.

Robot Asimo zakazao kao vodič u muzeju

Robot Asimo japanske korporacije Honda pravi greške na svom novom poslu vodiča u tokijskom muzeju. Asimo je imao teškoće da prepozna razliku između ljudi koji su podigli ruke da postave pitanje i onih koji su upirali mobilne telefone da naprve slike u muzeju nauke Miraikan. Robot se zaledio usred operacije i ponovio programirano pitanje "Ko želi da postavi pitanje Asimu?" On je bežično povezan sa šest senzora u plafonu koji mu omogućavaju da prepozna gde se okupila masa. Nema sposobnost prepoznavanja glasova i odgovara na pisana pitanja koja biraju korisnici. Iako po pokretljivosti Hondini roboti spadaju u najbolje na svetu, oni su dospeli na metu kritika zbog slabe koristi. Asimo nije mogao da uđe u ozračene oblasti posle nesreće u nuklearnoj centrali u Fukušimi 2011.

Umro otac komjuterskog miša i Interneta

Dag Engelbart, izumitelj kompjuterskog miša i autor prvih verzija i-mejla, programa za obradu teksta i Interneta, umro je u 88. godini. Njegovu smrt su u sredu objavili Muzej istorije računara u Mauntin Vjuu, Kalifornija, čiji je saradnik Engelbart bio od 2005, i Univerzitet Stanford gde je pre toga radio. Tokom 1950-ih i 1960-ih godina, kada su kompjuteri zauzimali čitave sobe, a podaci se u njih unosili pomoću bušenih kartica, Engelbart je već imao viziju sveta u kojem ljudi uz pomoć računara razmenjuju ideje o rešavanju problema. On je rekao da je njegov rad bio "povećavanje ljudskog intelekta", a suština je bila da kompjuter postane razumljiv za korisnika. Jedno od njegovih najvećih dostignuća je miš, kojeg je razvio 1960-ih godina, a patentirao 1970-ih. U to vreme, to je bila drvena ljuska koja je prekrivala dva metalna točka. Sama ideja da se nečim što se zbiva unutar računara upravlja alatkom koja je spolja, bila je daleko ispred svog vremena. Miš nije bio komercijalno dostupan do 1984, a prvi se pojavio uz novi "Epl mekintoš". U stvari, Engelbartov izum je bio toliko ran, da on i njegove kolege nisu mnogo ni zaradile od toga. Patent za miša je trajao 17 godina, a 1987. je ta tehnologija postala javna, te Engelbart nije mogao da naplati autorska prava. Od sredine 1980-ih godina prodato je više od milijardu komada miševa. Među ostalim ključnim doprinosima Engelbarta računarstvu, on je, zajedno sa kolegama na Stanfordu i u svojoj laboratoriji, uveo upotrebu više "prozora" i razvio "ARPANet", državnu mrežu za povezivanje naučnih istraživača koja je porasla u - Internet. Engelbart je impresionirao učesnike konferencije o računarima 1968. u San Francisku tako što je od kuće govorio pomoću modema svoje izrade, koristio komjuter u laboratoriji i tako se obratio publici, dok je njegovo osoblje bilo povezano iz laboratorije. Ta prva javna demonstracija miša i video-telekonferencije, izazvala je ovacije. Godine 1997, Englebart je dobio najunosniju nagradu za američke pronalazače, Lemelson-MIT, od 500.000 dolara. Tri godine kasnije predsednik Bil Klinton ga je odlikovao Nacionalnom medaljom za tehnologiju "za postavljanje temelja ličnih računara".

Zagrevanje za Egzit u centru Novog Sada

Regionalni Sajam omladinskog turizma "Youth Fair" biće održan 8. i 9. jula u centru Novog Sada, neposredno pred Egzit (Exit), a organizatori su najavili i zvanične žurke zagrevanja za sam festival. Tokom dva dana sajma posetioci će moći da se upoznaju sa najatraktivnijim omladinskim destinacijama Balkana uključujući festivale, klubove, centre za ekstremne sportove i mnoge druge neotkrivene atrakcije regiona. Osim turističke ponude za mlade organizatori su pripremili i muzički program pod nazivom "Get EXITed". Ovaj program je besplatan za sve posetioce i predstavlja zvanično zagrevanje za Egzit festival, koji će na Pertovaradinskoj tvđavi početi u sredu 10. jula. Na glavnoj bini "Get EXITed" programa u centru Novog Sada nastupiće neka od najpoznatijih imena domaće muzike kao što su Partibrejkersi, Neno Belan, Lavhanters (Lovehunters) i Zbogom Brus Li. Među izvođačima koji će tokom Sajma zabavljati posetioce našli su se i Neozbiljni pesimisti, Branimir i neprijatelji, Lost Propeleros, Mamurlook, a najavljena je i rege-latino bina (Reggae & Latino). Sajam omladinskog turizma i "Get EDžITed" program spajaju muziku, umetnost i promociju sa aktivnostima mladih koji će predstaviti svoje radove vezane za stare zanate, nakit, modu, ali i ekologiju, očuvanje životne sredine i promociju organske hrane. "Youth Fair" organizuju Egzit Tim i Turistička organizacija Grada Novog Sada, uz podršku Departmana za geografiju, turizam i hotelijerstvo iz Novog Sada.

Bir fest od 14. do 18. avgusta na Ušću

Beogradski festoval piva i muzike Bir fest održaće se od 14. do 18. avgusta na Ušću, najavili su organizatori. U okviru muzičkog programa nastupiće Bajaga i instruktori, Riblja Čorba, Rambo Amadeus, Partibrejkersi, Zvonko Bogdan i Masimo Savić. Koncerte će održati i domaće grupe Bad Copy, E-Play, V.I.P, Dubioza kolektiv. Od inostranih izvođača nastupiće The Shapeshifters, a poslednjeg dana zakazan je koncert grupe Boney M. Posetioci Bir festa će moći da probaju preko 50 vrsta piva iz Francuske, Nemačke, Rumunije i Belgije. Bir fest je osnovan 2003. godine, a svake godine ga poseti oko 500.000 ljudi.

Tvrđava teatar od 14. do 20. jula

Međunarodni festival pozorišta Tvrđava teatar biće održan od 14. do 20. jula u prostoru citadele despota Đurđa Brankovića i pod motom "Čudo je moguće". Manifestaciju će otvoriti hrvatski dramski pisac Ante Tomić, a planirano je da teatar Maska iz Bukurešta po scenariju i u režji Mihalja Malamare izvede predstavu "Pjero Ludak". Narednu predstavu po tekstu Džona Hodža "Mladi Staljin" (režija Nebojše Bradića) u ponedeljak, 15. jula, izvešće ansambl Šabačkog pozorišta. U smederevskom kastrumu gostovaće 15. jula Akademija umetnosti Beograd s Ibzenovom dramom "Pjer Gint", režija Nebojše Dugalića i Hane Selimović. Narodno pozorište iz Subotice izvešće tekst Ante Tomića "Čudo u Poskokovoj Dragi" u režiji Snežane Trišić, a sutradan, 18. jula užičko Narodno pozorište igraće tekst Ljubomira Simovića "Čudo u Šarganu" u režiji Ive Milošević. "Opera ultima" Pjera Ogistena Karona de Bomaršea u režiji Kokana Mladenovića na programu je Tvrđava teatra 19. jula u interpretaciji glumaca Novosadskog pozorišta. Poslednje večeri, u čast nagrađenih, nastupiće glumci Ustanove kulture Vuk Karadžić s tekstom Dušana Kovačevića "Zvezdana prašina" u režiji Marka Đurića. Manifestacija je iz gradskog budžeta dobila 3,5 miliona dinara.

Otvorena izložba eksponata iz vremena Konstantina Velikog

U Narodnom pozorištu u Beogradu u utorak je otvorena izložba arheoloških eksponata koji predstavljaju doba koje prethodi vremenu Konstantina Velikog, period njegove vladavine, ali i nasleđe prvog hrišćanskog cara. Izložba pod nazivom "Konstantin Veliki i Milanski edikt 313 - Rađanje hrišćanstva u rimskim provincijama na tlu Srbije", realizovana je povodom obeležavanja 1.700 godina od donošenja proglasa. U naredna dva meseca posetioci će moći da vide portret Konstantina Velikog, rađen u bronzi, koji je 1900. godine otkriven u Naisu, rodnom mestu cara. Izložena je i Beogradska kameja iz četvrtog veka, kao i božanstava rimskog panteona. Među 180 predmeta su i vojni paradni oklop iz Ritopeka, pozlaćeni paradni šlemovi, kao i odabrani eksponati sa predstavama hrišćanskog monograma koji pripovedaju o privatnoj i javnoj pobožnosti. Odabrane arheološke predmete ustupili su i Istorijski muzej Srbije, Muzej Vojvodine, Grada Beograda, Krajine Negotin, Srema, Muzej u Smederevu, Narodni muzej Zaječar, Narodni muzej Požarevac, Narodni Muzej Niš. Ministar kulture Bratislav Petković rekao je da ovom izložbom Srbija podseća na trajne vrednosti, toleranciju, uvažavanje i poštovanje. "Naše arheološko nasleđe pruža priliku da sagledamo značaj Konstantinovog doba koje je ostavilo trajni pečat u svim narednim epohama", rekao je Petković. On je dodao da Narodni muzej u Beogradu izložbom prikazuje doba tokom kojeg su nastali mnogi gradovi, otvoreni rudnici, izgrađeni putevi i tokom kojeg je ova teritorija bila poprište istorijskih događaja koji su uticali na sudbinu Rimskog carstva. Jedan od autora izložbe Ivana Popović rekla je da je cilj izložbe da pokaže značaj koji je u doba Rimskog carstva teritorija današnje Srbije imala u procesu transformacije tadašnjeg društvalj na privrednom, ideološkom i verskom planu. Ona je navela da su izloženi predmeti nastali u periodu od kraja drugog, do početka sedmog veka. "Hteli smo da predstavimo period koji je prethodio Konstantinovoj vlasti, kulturne i verske promene koje je donela vladavina ovog cara, ali i njegovo nasleđe, pogotovo ono u domenu religije", rekla je Popović. Ona je dodala i da je izložba podeljenja u više tematskih celina, sa ciljem da se objasne predtetrahijski i tetrarhijski periodi, doba vladavine Konstantina Velikog i njegovih naslednika, kao i promene u ikonografiji koje je hrišćanstvo donelo.

Više od 90 filmova na jubilarnom Festivalu na Paliću

Direktor Festivala evropskog filma Radoslav Zelenović izjavio je da će se jubilarni 20. Festival na Paliću održati od 13. do 19. jula, uprkos tome što je Ministarstvo kulture smanjilo budžet te manifestacije. "Kada smo spremali ovaj festival, nijednog trenutka nismo želeli da bahato pravimo velike fešte i pored toga što je to jubilarni festival", rekao je Zelenović na konferenciji za novinare i dodao da će na festivalu biti prikazan 91 film. Zelenović je dodao da je "uzaludno praviti velike filmove, ako nemamo gde i kome da ih prikažemo". Zelenović je kazao da će se 14 filmova takmičiti za nagradu "Zlatni toranj". Žiri ima pet članova, a predsedava reditelj Srđan Dragojević. Ovogodišnji dobitnici nagrade "Aleksandar Lifka", koju Festival dodeljuje za doprinos evropskom filmu, su Nikita Mihalkov - dobitnik Gran-pri nagrade u Kanu i Oskara za film "Varljivo sunce" i Emir Kusturica koji je za svoje filmove više puta nagrađivan u Kanu, Berlinu i na drugim festivalima. Direktor Otvorenog univerziteta Blažo Perović rekao je da je Ministarstvo kulture odobrilo 1,3 miliona dinara za održavanje festivala na Paliću, a "usmeno je obećano" još pet miliona. "Mi ugovor s Ministarstvom još nismo potpisali i postavlja se pitanje kada ćemo dobiti ta sredstva", rekao Perović. Po njegovim rečima, nikada se nije desilo da organizatori Festivala deset dana pre otvaranja ne znaju koliki im je budžet. "Da nije grada (Subotice) i pokrajine (Vojvodine), bili bismo u zaista teškoj situaciji", rekao je Perović. Na konferenciji je rečeno da će, van takmičarskog programa, prikazati deset filmova iz Istočne Evrope. Program "Paralele i sudari" otvoriće film "Hoću i ja" ruskog reditelja Alekseja Balabanova. U sklopu programa "Mladi i duh Evrope" biće prikazan i film "Gde je Nađa?", studenata filma iz Beograda. Na festivalu će biti prikazani novi turski i mađarski filmovi, a deo Festivala je posvećen ekološkim dokumentarcima i deci za koju je pripremljeno pet animiranih filmova. Festival će se održati na šest lokacija, od kojih su dve napolju. Otvaranje festivala je 13. jula u 21 sat. Pre zvaničnog početka biće prikazan restaurirani film Alfreda Hičkoka snimljen pre više od 70 godina.

Građevinari uništili drevnu piramidu

Peruanski građevinari su teškim mašinama srušili šest metara visoku neistraženu piramidu na najstarijem arheološkom nalazištu u blizini glavnog grada, Lime, izjavili su danas zvaničnici. Zamenik ministra za kulturno nasleđe, Rafael Varon rekao je novinarima da je piramida srušena prošlog vikenda bila među ostacima drevbog grada El Paraisa, nekoliko kilometara severno od Lima. On je rekao da je Ministarstvo podnelo krivične prijave protiv dve kompanije i zaplenilo mašine. Ministarstvo turizma Perua kaže da je El Paraiso sagrađen pre oko 4.000 godina i da je bio verski i upravni centar mnogo pre uspona kulture Inka koji su dočekali španske osvajače. Marko Gilen, direktor iskopavanja u El Paraisu, rekao je da su građevinari koji su srušili piramidu "naneli nepopravivu štetu peruanskoj istoriji". "Nećemo saznati kako je ona bila konstruisana, koji je materijal korišćen u njenoj unutrašnjosti i šta se radilo u piramidi", objasnio je on. Zamenik ministra za kulturno nasleđe, Rafael Varon je rekao da su građevinari pokušali da sruše još tri piramide, ali su ih građani u tome sprečili. Predsednik lokalne opštine, Fredi Ternero, izjavio je da su te piramide u zemljoradničkom polju i da nisu bile čuvane.

Uručene nagrade za satirično stvaralaštvo u Srbiji

Udruženje književnika Srbije i Fond "Radoje Domanović" uručili su u utorak nagradu "Radoje Domanović" - najprestižnije priznanje za satirično stvaralaštvo u Srbiji, saopšteno je. Autor romana "Crveni kralj", "Vreme sporta i razonode" i "Arizani" Ivan Ivanović dobio je nagradu za ukupan doprinos srpskoj satiri. Glumac Nikola Simić i muzička grupa "Beogradski sindikat" dobili su priznanje za multimedijalni doprinos satiri na televiziji, filmu, radiju i u pozorištu, dok je karikaturista Špiro Radulović nagrađen za najbolju knjigu satire, pod naslovom "Anpasan". Aforističar Dragoslav Mitrović iz Švajcarske, proglašen je za najboljeg satiričara u dijaspori. Laureatima su pripale plakete, dok je novčani iznos nagrade izostao jer ove godine nije bilo pokrovitelja niti sponzora. Dobitnike je odredio žiri koji je radio u sastavu Srba Ignjatović, Miljurko Vukadinović, Dragutin Minić Karlo, Radoslav Tilger i Aleksandar Čotrić.

Treći festival džeza u Kraljevu

Internacionalni festival džeza u Kraljevu "JazzIbar 2013" počeo je u utorak i trajaće do nedelje, 7. jula. Direktorka festivala i kulturnog centra "Ribnica" iz Kraljeva Aleksandra Kljajević rekla je da će u okviru trećeg festivala "JažIbar 2013" biti održano sedam koncerata i tri prateća programa posvećena istoriji džeza. Na festivalu će u subotu, 6. jula, nastupiti Vlatko Stefanovski trio i Jovan Maljoković Balkan salsa bend u okviru večeri posvećenoj legendi džeza Lali Kovačevu (1939-2012). U nedelju će nastupiti muzičari iz drugih zemalja, kao što je Denise Jannah band iz Holandije i "Ivan Polanski kvartet" iz Rusije. U okviru pet dana festivala, publika će pored koncerata moći da poseti izložbe "Istorija džeza", "Džez vremeplov" i čuje džem-sešn kvartet Dušana Sarića, mladog džezera iz Kraljeva. Svi koncerti su besplatni i održavajaju se na otvorenom. Umetnički direktor festivala je džez muzičar Mihailo Blam, dok je muzička urednica Ana Milašinović.