SVET	Utorak, 23. maj 2017.

Sad je ponovo nađena da laže!

Ruska špijunka ponudila brak čoveku koji je otkrio špijunažu SAD

Asanž: EU treba da opravda Nobelovu nagradu o slobodi informisanja

Špijunske igre se nastavljaju

Portugal, još jedna zemlja na prodaju

Novi državni udar u Egiptu

Jahta Aristotela Onazisa na prodaju

Sad je ponovo nađena da laže!

Predsednik SAD Barak Obama i nemačka kancelarka Angela Merkel dogovorili su se da organizuju sastanak bezbednosnih zvaničnika dve zemlje na visokom nivou kako bi se detaljnije razmotrili navodi o špijuniranju američke Nacionalne bezbednosne agencije u inostranstvu, saopštila je Bela kuća. U saopštenju se navodi da su dva lidera telefonom razgovarala o izveštajima da je američka Nacionalna bezbednosna agencija (NSA) prisluškivala kancelarije Evropske unije u Vašingtonu, Njujorku i Briselu, što je između ostalog otkriveno u informacijama koje je obelodanio bivši saradnik NSA Edvard Snouden. Obama je rekao da će njegova vlada proceniti tvrdnje da su SAD postavili prislušne uređaje u kancelarijama EU i da će obavestiti američke saveznike o tome. On je dao uveravanja Angeli Merkel da SAD "ozbiljno shvataju" zabrinutost svojih evropskih saveznika i partnera posle otkrića o američkom špijuniranju Evropljana. Dvoje lidera ponovilo je da je važno da se nastavi bliska saradnja njihovih obaveštajnih službi u borbi protiv terorizma i drugih pretnji za bezbednost SAD, Nemačke i njihovih saveznika, navela je Bela kuća. Bela kuća je takođe navela da će se eksperti iz SAD i Evrope sastati već 8. jula da razmene informacije o američkom programu nadzora komunikacija Prism, koji, prema oktrićima Snoudena, takođe pogađa evropske građane. Dvoje zvaničnika su takođe rekli da pružaju podršku otvaranju pregovora o slobodnoj trgovini između SAD i EU koji počinju u ponedeljak. Pregovori su bili dovedeni u pitanje zbog otrkića da SAD špijuniraju evropske institucije i neke evropske zemlje, među kojima i Francuska, bile su za to da se oni odlože. Predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo objavio je juče da će prvi krug pregovora o transatlantskoj slobodnoj trgovini početi u ponedeljak, ali paralelno radne grupe treba da razjasne šta je sve obuhvaćeno američkim špijuniranjem.

Ruska špijunka ponudila brak čoveku koji je otkrio špijunažu SAD

Nekadašnja ruska špijunka Ana Čapman ponudila je juče brak bivšem službeniku američke Nacionalne službe bezbednosti (NSA) Edvardu Snoudenu koga su američke vlasti optužile za špijunažu. Snouden je, kako se veruje, danima u međunarodnom delu moskovskog aerodroma gde, bez pasoša, čeka da li će mu neka država odobriti azil. "Snoudene, da li hoćeš da se oženiš mnome?", napisala je na svom Tviter nalogu Ana Čapman, koja je iz SAD proterana 2010. godine. Bivši službenik NSA je tražio azil u Rusiji, ali je ubrzo povukao zahtev, pošto je Putin izjavio da Snouden treba da "prekine aktivnosti koje štete" SAD, ako želi da ostane u Rusiji. Ana Čapman je iz SAD proterana zbog špijunaže, zajedno sa još devet ruskih agenata. Od kada se vratila u Rusiju, vrlo često se pojavljuje u medijima, što je neuobičajeno za bivše pripadnike tajnih službi. Američko pravosuđe podiglo je optužnicu protiv Snoudena za špijunažu, pošto je on medijima prosledio informacije o špijunskim aktivnostima SAD, odnosno nadzoru telefonskih razgovora i internet aktivnosti u zemlji i inostranstvu.

Asanž: EU treba da opravda Nobelovu nagradu o slobodi informisanja

Osnivač Vikiliksa Džulijan Asanž pozvao je Evropljane, posebno Francuze i Nemce, da prihvate bivšeg službenika američke Nacionalne službe bezbednosti (NSA) Edvarda Snoudena, koji se nalazi na aerodromu u Moskvi a koga traže američke vlasti. "Države Evropske unije, na prvom mestu Francuska i Nemačka, treba da mu pruže gostoprimstvo, u bilo kom statusu", napisao je Asanž u zajedničkom članku sa generalnim sekretarom nevladine organizacije Reporteri bez granica, u francuskom dnevniku Mond . Osnivač Vikiliksa podsetio je da je EU dobila Nobelovu nagradu za mir 2012. i da bi trebalo da opravda tu nagradu i pokaže da želi da brani slobodu informisanja, bez obrzira na strahovanja od političkih pritisaka od njenog "najboljeg saveznika" SAD. U članku se navodi da zemlje EU duguju Snoudenu za njegova otrkića koja su očigledno u javnom intersu. Asanž se kao begunac od pravosuđa pre više od godinu dana sklonio u ambasadu Ekvadora u Londonu, a od počekta Snoudenovog bekstva pružio mu je podršku. Snouden ne bi trebalo da bude napušten u tranzitnoj zoni moskovskog aerodroma jer to bi značilo da Evropljani odustaju od svojih principa i jednog dela razloga postojanja EU, ocenjuju autori članka. Oni ukazuju da je nedosledno da se s jedne strane diže diplomatska buka zbog Snoudenovih otrkića da su SAD špijunirale komunikacije zemalja EU, a sa druge da se inicijator tih otkrića ostavi na cedilu. Snouden, službenik američke obaveštajne agencije NSA, obelodanio je podatke o američkom programu nadzora komunikacija i zatražio je azil u 21 zemlji. On je omogućio objavljivanje novih informacija o špijuniranju komunikacija Evropske unije što je izazvalo bes Evropljana i zapretilo zaustavljanja pregovora o sporazumu slobodne trgovine između EU i SAD. Većina zemalja za sada je odbila Snoudenove molbu za azil. Samo je Bolivija navela da je spremna da ga prihvati.

Špijunske igre se nastavljaju

Ekvador je zatražio pomoć od Velike Britanije oko navodnog prisluškivanja ambasade te zemlje u Londonu gde se skriva osnivač Vikiliksa Džulijan Asanž. Vlada Ekvadora saopštila je juče da je nađen mikrofon u njihovoj ambasadi u Londonu, u električnoj utičnici u kancelariji ambasadorke, prenosi Bi-bi-si (BBC). Ministar spoljnih poslova Ekvadora Rikardo Patino je na konferenciji za štamu u Kitu rekao da je bubica nađena sredinom juna kada su tehničari Ekvadora pregledali elektriku u ambasadi. Cilj skrivenog mikrofona je da se slušaju razgovori ambasadorke Ane Alban u njenoj kancelariji, rekao je Patino i pokazao sliku navodne bubice. Asanž se nalazi u potpuno drugom delu ambasade. Ekvadorski ministar je rekao da oni veruju da je uređaj za prisluškivanje postavila kompanija Servejlans Grup limited jedna od najvećih privatnih kompanija za sakupljanje obaveštajnih podataka i za nadzor u Britaniji. Ta kompanija je demantvala da ima ikakve veze sa bubicom navodno nađenom u ambasadi Ekvadora i da nikad nisu bili uključeni u aktivnosti takvog tipa. Oni su naveli da su o optužbama da su oni postavili bubicu čuli iz medija. Asanž živi u ambasadi Ekvadora u Londonu da izbegne izručenje Švedskoj gde treba da bude ispitan oko navoda o seksualnom zlostavljanju dve žene, što on negira. Asanžu je Ekvador odobrio azil prošle godine ali ne može da napusti ambasadu jer bi britanske vlasti odmah mogle da ga uhapse i izruče Švedskoj. Asanž veruje da je njegovo izručenje Švedskoj samo prvi korak u nastojanju da se on preda Amerikancima koji, kako veruje, žele da mu sude za špijunažu pošto je preko Vikiliksa objavio tajne američke dokumente uključujući i 250.000 depeša Stejt departmenta. Britanija i Ekvador nisu uspeli da postignu dogovor oko toga kako da reše pitanje Asanža.

Portugal, još jedna zemlja na prodaju

Portugalski premijer Pasoš Koeljo rekao je svojim evropskim partnerima da može da prevaziđe krizu kroz koju prolazi njegova vladajuća koalicija, koja je posle ostavke dva ministra na ivici raspada. "Imao sam priliku da kažem svim šefovima država i vlada ovde prisutnih svoje uverenje da ćemo biti u stanju u Portugalu da prevaziđemo ove političke teškoće", rekao je Koeljo na kraju sastanka EU u Berlinu posvećenom zapošljavanju mladih. Posle ostavke ministra finansija Vitora Gaspara u ponedeljak i lider vladajuće manjinske stranke i ministar spoljnih poslova Paulo Portaš je takođe podneo ostavku ali premijer Koeljo je odbio da je prihvati i pokušava da spasi vladajuću koaliciju. Premijer je rekao da će nastojati da premosti razlike među koalicionim partnerima. Vlada desnog centra je pred mogućim raspadom pošto je Portaš podneo ostavku nezadovoljan merama štednje koje zemlja mora da sprovodi da bi dobijala međunarodnu pomoć. Evropske berze su se zatvorile u padu poremećene zbog političkih previranja u Portugalu zbog čega su ponovo pojavila strahovanja da će se vratiti kriza u evrozoni. Lisabonska berza pala je za 5,31 odsto. Koeljo je odbio pozive da podnese ostavku ali ostalo mu je malo opcija da sačuva vladu, navodi agencija AP. Ako bi se raspala vladajuća koalicija vladajuća stranka ne bi imala dovoljno glasova u skupštini da nastavi reforme nephodne da se nastavi povlačenje novca iz međunarodnih zajmova, koji sprečavaju zemlju da uđe u bankrot. Ako bi se to desilo Portugal bi bio ponovo na čelu evropske dužničke krize.

Novi državni udar u Egiptu

Vojska je u sredu uveče preuzela vlast, suspendovala Ustav, smenila Morsija i najavila nove izbore, posle isteka ultimatuma upućenom bivšem predsedniku da sa opozicijom nađe rešenje za krizu nastalu zbog demonstracija protiv njegove vlasti. Predsednik Ustavnog saveta (suda), sudija Adli Mansur, položio je juče zakletvu na mesto predsednika Egipta. Mansur je prošle noći odlukom vojske imenovan za predsednika, pošto je proislamski predsednik Mohamed Morsi u državnom udaru u sredu uveče zbačen s vlasti i pritvoren. Polaganje zakletve direktno je prenosila državna televizija, a prema dekretu vojske, dužnost predsednika Mansur će obavljati do izbora novog šefa države. Nije saopšteno kada će biti održani vanredni predsednički izbori. "Zaklinjem se da ću očuvati poredak Republike, poštovati Ustav i zakon i štititi interese građana", rekao je Mansur polažući zakletvu u Ustavnom savetu u Kairu. Vojska je Morsija stavila u kućni pritvor na nepoznatoj lokaciji. Egipatske vlasti su izdale naloge za hapšenje oko 300 članova pokreta Muslimansko bratstvo, iz kojeg je i svrgnuti predsednik Morsi. Državni udar u Egiptu izazvao je i zabrinutost u međunarodnoj zajednici.

Jahta Aristotela Onazisa na prodaju

Mega jahta koja je pripadala bivšem grčkom brodovlasniku Aristotelu Onazisu ponuđena je na prodaju po ceni od 25 miliona evra. Broker za jahte Nikolas Edmiston izjavio je da veruje da ima oko 10 ljudi na svetu koji bi mogli da budu zainteresovani da kupe "Kristinu O". Zajedno sa jahtom kupuje se i deo istorije. Impresivan je spisak gostiju na ovom brodu dugom 100 metara. Budući američki predsednik Džon Kenedi prvi put je sreo Vinstona Čerčila za barom ove jahte 1957. godine, a među drugim istaknutim gostima bila je Grejs Keli koja je tu organizovala svoj prijem za venčanje, zatim Frenk Sinatra, Merilin Monro, Elizabet Tejlor i Ričard Barton, a naravno čest gost bila je i Žaklina Kenedi Onazis.