KULTURA & ZANIMLJIVOSTI

Utorak, 23. maj 2017.

Bartoli ima veći IQ od Ajnštajna

Palić: San letnje noći

Izložba Teslin čudesni svet elektriciteta u Njujorku

Roling Stonsi nastupili u Hajd parku posle 44 godine

Tvrđava teatar od 14. do 20. jula

Na traktoru 800 kilometara i 22 predstave

Stotine hiljada dolara za jedan od prvih "'eplova"

Na ambasadi SAD natpis Sjedinjene države Štazija

Bikovi nikog nisu naboli na rogove u Pamploni

Skoro 1.500 takmičara preplivalo Bosfor

Sači se razvodi od Najdžele Loson

Nađeni ostaci prve egipatske sfinge izvan Egipta

Bartoli ima veći koeficijenti inteligencije od Ajnštajna

Pobednica ovogodišnjeg Vimbldona Marion Bartoli ostaće upamćena ne samo po osvajanju tog najprestižnijeg teniskog turnira, već i po tome što ima koeficijenti inteligencije 175, daleko iznad prosečnog. Francuska teniserka je tako inteligentnija od najpoznatijih fizičara novijeg doba, Alberta Ajnštajna (Einstein) i Stivena Hokinga (Stephen Hawking), čiji koeficijent inteligencije je 160, piše britanski Jurosport (Eurosport) na svom sajtu. Prosečan koeficijent inteligencije u SAD je inače 98, koliko je i u Francuskoj. Koeficijent od 175 ili veći ima samo 0,0003 odsto svetske populacije. I za drugu finalistkinju ovogodišnjeg Vimbldona Sibin Lisicki (Sabine) vezuje je jedna zanimljivost. Ona je, naime, alergična na travu. To joj, po svemu sudeći nije smetalo da stigne do finala napoznatijeg turnira koji se igra upravo na travi. Lisicki je od malena alergična na travu i zbog toga mora da pije lekove. "Ranije sam mrzela travu. Imam jaku alergiju na travu i moram da uzimam lekove, ali vremenom sam naučila kako da se s tim izborim", kaže Lisicki.

Palić: San letnje noći

U subotu, 13. jula, na Paliću, nadomak Subotice, počinje jubilarni, dvadeseti filmski festival, koji će trajati do 19. jula. U protekle dve decenije ova smotra je rasla i sazrevala, uprkos brojnim teškoćama, da bi postala jedan od najuglednijih i najatraktivnijih festivala u regionu. Za to su svakako najzaslužnija dva ključna, vodeća čoveka ove smotre od samog njenog početka : direktor Festivala Radoslav Zelenović, inače i direktor Jugoslovenske kinoteke, te izvršni producent Blažo Perović, koji je direktor Otvorenog Univeziteta Subotica. Njima se docnije pridužio i programski direktor Miroslav Mogorović. Njihove odvažne vizije i duboka posvećenost stavili su Palić velikim slovima na evropsku festivalsku mapu! Uz neizmerno gostoprimstvo organizatora, prekrasan jezerski ambijent srednjoevropskog banjskog turizma nudi učesnicima i posetiocima festivala san letnje noći. U skladu sa celovitim pitomim krajolikom, Palić je suza iščezlog panonskog mora i evropska kapija Srbije. Prikazivanje filmova na palićkoj Letnjoj pozornici pruža gledaocima jedinstveni doživljaj: da sanjaju ortvorenih očiju pod otvorenim, zvezdanim nebom. Potpisnik ovog teksta je imao zadovoljstvo i čast da tokom minulih leta bude aktivni sudionik festivala: 1994. godine, kao novinar-izveštač sa drugog po redu festivala, zatim 1995. godine, kao autor knjige “Oskar je kriv za sve”, koju su prisutnima tada predstavili eminentni filmski kritičar RTS-a Nebojša Popović i nedavno preminuli Dinko Tucaković, filmski reditelj i upravnik muzeja Jugoslovenske kinoteke, te prošle godine, kao član međunarodnog festivalskog Žirija, kojem je predsedavala svetski afirmisana glumica Mira Furlan. Festival je preživeo i ekonomsku krizu, i sankcije, i NATO bombardovanje Srbije, te dve promene imena države. Pri tome i sam je menjao ime: počeo je kao Međunarodni filmski festival, koji je bio spoj umetničkog i komercijalnog filma, da bi 2003. godine definitivno profilisao svoj karakter i postao Festival evropskog filma, dakle smotra ostvarenja sa Starog kontinenta. Palićki festival donosi presek evropske kinematografije, sa filmovima viđenim na smotrama u Berlinu, Kanu, Karlovim Varima, Roterdamu… U Manifedstu festivala na Paliću je između ostalog istaknuto: “Verujemo da umetnost nije roba i da postoje vrednosti koje nije moguće relativizovati. Verujemo da zabava i potrošnja nisu autentični simboli cele epohe, i da smislenost socijalnog i moralnog poretka još nije izgubila svu radikalnost. Verujemo da je globalizacijskoj moći kulturnog imperijalizma potrebno suprotstaviti širinu ljudskog duha i autentičnog stvaralaštva, bez obzira što se u tom nadmetanju pobednik zna odavno”… Zbog hroničnog nedostatka materijalnih sredstava, opstanak je reč koja prati Festival od samog njegovog početka, koji jedne godine čak nije ni održan! Smotru koja promoviše filmsku umetnost krasi umetnost preživljavanja. Akutna nestašica novca je bila ozbiljno zapretila i održavanje ovog jubilarnog, dvadesetog festivala, koji će, uprkos svemu, na svojim paralelnim programima prikazati rekordni broj filmova, čak 91! U takmičarskom programu, u konkurenciji za najvišu festivalsku nagradu “Zlatni toranj” uvršteno je 14 ostvarenja. Predsednik petočlanog internacionalnog Žirija dvadesetog palićkog festivala je genijalni srpski reditelj Srđan Dragojević. Kako to i priliči, jubilej će svojim prisustvom uveličati i dva giganta “sedme umetnosti” – Emir Kusturica i Nikita Mihalkov, kojima će biti uručene specijalne nagrade “Aleksandar Lifka”(koje nose ime subotičkog pionira kinematografije) za njihov izvanredni doprinos evropskom filmu. Uprkos stalnim preprekama, palićki festival “svakog dana u svakom pogledu sve više napreduje”, da se poslužim rečima junaka Kusturičinog filma “Sećaš li se Doli Bel?” U tom smislu, ovih prvih dvadeset godina deluju tek kao početak! Bojan Ž. Bosiljčić

Izložba Teslin čudesni svet elektriciteta u Njujorku

Izložba "Teslin čudesni svet elektriciteta" gostovaće u Njujorku od 10. jula do 20. oktobra, a postavka će biti priređena u muzeju Hall of Science , saopšteno je iz beogradskog Muzeja Nikole Tesle. Posle više od 100 izložbenih postavki, održanih u poslednjih nekoliko godina u više od 20 zemalja na četiri kontinenta, ova izložba prvi put gostuje u Njujorku, gradu u kome je nas veliki naučnik, inženjer i pronalazač proveo gotovo šest punih decenija i ostvario sva svoja genijalna otkrić i izume koji su promenili tehnolosku sliku DžDž veka. Na ovoj izložbi, koja se održava povodom obeležavanja velikog memorijalnog jubileja, 70. godišnjice od Tesline smrti, biće prikazani najznačajniji detalji iz života genijalnog srpsko-američkog naučnika. Posetioci će moći da vide brojne interaktivne modele njegovih najvažnijih izuma koji predstavljaju osnovu druge industrijske revolucije, kao i niz pronalazaka kojima je načinio pionirske korake u domenu radija, visokofrekventnih struja, daljinskog upravljanja i bežičnih komunikacija, bez kojih se naša svakodnevica na početku 21. veka ne može zamisliti.

Roling Stonsi nastupili u Hajd parku posle 44 godine

Rok grupa "Roling stons" (The Rolling Stones) vratila se u subotu uveče u londonski Hajd park posle 44 godine nastupom pred 65.000 ljudi. Koncertu Stonsa u tom parku 1969. koji je održan dva dana posle smrti jednog od osnivača benda Brajana Džonsa, prisustvovalo 200.000 ljudi. Koncert je upamćen i po beloj odeći koju je tada nosio Mik Džeger, i po Šelijevim stihovima koje je posvetio Džonsu. Džeger se u nedelju takođe pojavio u belom kao pre 44 godina, ovog puta za pesmu "Honky Tonk Njoman". "To sam našao pozadi", rekao je Džeger. U odnosu na 1969. dosta toga se promenilo. Za razliku od ondašnjeg besplatnog koncerta, za nedeljni nastup neki obožavoci platili su i 200 funti (230 evra). Džeger ovog meseca puni 70, bubnjar Čarli Vots 72, a gitarista Kit Ričards 69 godina. Stonsi su delovali zadovoljno što su se vratili. "Da li je neko bio ovde 1969?", pitao je Džeger i pošto je dobio nekoliko pozitivnih reakcija, uzvratio: "Dobrodošli nazad - lepo je videti vas opet!". Stonsi su svirali i pesme napisane posle 1969, ali i neke od omiljenih hitova iz 60-tih poput "Sympathy For the Devil", "Paint It Black" i "Gimme Shelter". Bivši član grupe Mik Tejlor koji je za Stonse prvi put svirao 1969, pridružio se Džegeru, Votsu i Ričardsu u pesmi "Midnight Rambler". "Baš smo ga našli u pabu i izvukli ga na binu pred 200.000 ljudi", rekao je Džeger sinoć povodom Tejlorovog nastupa. Snimci s koncerta od pre 44 godine, kao i bluz veličina B.B. Kinga, Džejmsa Brauna i Ete Džejms, prikazani su na velikom platnu na pozornici, a u izvođenju pemse "Bitch" grupi se pridružio mladi teksaški muzičar Geri Klark Džunior. Koncert je završen vatrometom i na ogromno zadovoljstvo publike pesmom - "Satisfaction".

Tvrđava teatar od 14. do 20. jula

Pozorišni festival Tvrđava teatar, pod motom "Čudo je moguće", počeće u Smederevu 14. jula govorom hrvatskog pisca Ante Tomića, a potom će Teatar Maska iz Bukurešta izvesti komediju "Pjero ludak" po scenariju i u režiji Mihaja Malamarea. Drugog dana petog međunarodnog pozorišnog festivala Tvrđava teatar na programu je drama "Mladi Staljin" prema tekstu Džona Hodža "Saradnici" u interpretaciji glumačkog ansambla Šabačkog pozorišta i u režiji Nebojše Bradića, koji je istoimenu predstavu režirao i u Beogradskom dramskom pozorištu. Dan kasnije, ansambl Akademije umetnosti iz Beograda izvešće Ibzenovog "Per Ginta" u režiji Nebojše Dugalića. Na festivalu, koji traje do 20. jula, nastupiće subotičko Narodno pozorište u kastelu despota Đurđa Brankovića sa predsatvom "Čudo u Poskokovoj dragi" pisca Ante Tomića, a Narodno pozorište iz Užica izvešće "Čudo u Šarganu" u režiji Ive Milošević. Ansambl Narodnog pozorišta iz Novog Sada poslednje takmičarske večeri nastupa delom Pjer Ogisten Karon de Bomaršea "Opera ultima" u režiji Kokana Mladenovića. Dobitnike nagrada za najbolju predstavu, režiju, najboljoj glumici i glumcu žiri će saopštiti 20. jula, a potom će u čast nagrađenih nastupiti glumci Ustanove kulture Vuk Karadžić tekstom Dušana Kovačevića "Zvezdana prašina" u režiji Marka Đurića. Festival Tvrđava teatar organizuje istoimeno Udruženje građana. Za Tvrđavu teatar je iz gradskog budžeta izdvojeno 3,5 miliona dinara, dok je ranijih godina izdvajano i do 20 miliona dinara.

Na traktoru 800 kilometara i 22 predstave

Ansambl putujućeg salaškog pozorista "Tanjasinhaz" (Tanyaszynház) počeo je u vojvođanskom mestu Kavilu, kod Bačke Topole, pripremu nove predstave pod nazivom "Prorok Ilija", koja će tokom letnjih meseci biti prikazana u više od 20 mesta širom Vojvodine i Mađarske. "Tanjasinhaz" je putujuće pozorište, jedino te vrste u Srbiji, ali jedinstveno i u celoj Evropi, koje po vojvođanskim selima organizuje predstave na poljanama i livadama za publiku koja retko ima priliku da posećuje pravo pozorište. Predstava "Prorok Ilija" je komad savremenog poljskog pisca Tadeusa Slobodianjeka (Tadeusz Slobodžianek), dramatizaciju za salaško pozorište uradila je dramatruškinja Kata Đarmati, a režiju ove godine potpisuje Gabor Nađpal iz Budimpešte. Nađpal rekao je agenciji Beta da je priča "pomalo bajkovita, pomalo realistična", te da se radi o nekoliko ljudi iz malog sela u kojem se pojavljuje prorok Ilija koji najavljuje drugi dolazak Hrista. "Priča se zasniva na lažnom proroku, odnosno na mračnoj strani ljudskog roda u duhovnom smislu, na sujeverju, praznoverju i povodljivosti, kao i njihovim posledicama", rekao je Nađpal. On je kazao da ipak, bez obzira na mračnu stranu predstave, ona ima veoma pozitivnu poruku, jer se u konačnici sve svodi na ljubav u hrišćansom smislu, koja ljude prosvetljuje i "vraća na pravi put". "Iako likovi prolaze kroz razne teškoće, na kraju se sve dobro završi. Poruka je ta da izgleda svi treba da prođemo kroz neki naš ‘mali pakao’ da bismo postali čistiji i bolji ljudi", dodao je Nađapal. Ovogodišnja "turneja na traktorima" ovog neobičnog ansambla biće uveličana gostujućom predstavom pozorišta "Deska" iz Mađarske pod nazivom "Viseće konjske noge" mađarskog pisca Žolta Požgaija u režiji Istvana Šerešplesača. Obe predstave gostovaće i u Srbiji i u Mađarskoj, a izvodiće se na mađarskom jeziku sa titlovima na srpskom. Saradnja i gostovanje rezultat su IPA projekta "Na daskama sveta bez granica" (A világ deszkáin). Premijera obe predstave zakazana je za 27. jul u Kavilu, a potom će glumci, među kojima su studenti glume na mađarskom jeziku Akademije umetnosti u Novom Sadu, krenuti na turneju traktorom i preći 800 kilometara iz mesta u mesto. Uz premijeru je izložba fotografija 15 mladih fotografa koji su proveli 24 sata sa glumcima u kampu Kavilo i zabeležili jedan radni dan ove putujuće pozorišne skupine. Predsednik "Tanjasinhaza" Atila Mađar rekao je da je ideja o gostovanju fotografa u Kavilu želja da se pozorište poveže sa ostalim umetnostima i umetnicima, te da je u planu da narednih godina saradnja bude proširena i na likovne stvaraoce, vajare i slično. "Salašarsko pozorište" osnovano je 1978. godine sa zadatkom da igra popularne predstave u malim mestima gde pozorište ne postoji i do sada je odigralo više od 700 predstava.

Stotine hiljada dolara za jedan od prvih "'eplova"

Originalni računar "Epl" (Apple)iz 1976. prodat je na aukciji za skoro 388.000 dolara. Model "epl 1", bio je jedan od prvih računara koje je ta firma napravila. Prodat je u ponedeljak za 387.750 dolara na onlajn-aukciji kuće Kristis (Christie's). Aukcijska kuća nije objavila ime kupca. Prodavac je bio penzionisani školski psiholog iz Sakramenta, u Kaliforniji. "Epl 1" je delo suosnivača "Epla", pronalazača Stiva Voznjaka (Steve Njozniak). Stari, orginalni proizvodi "Epla" su postali hit posle smrti durog suosnivača te firme Stiva Džobsa (Steve Jobs) oktobra 2011. On je sa Voznjakom pravio prototipe računara u jednoj garaži u Kaliforniji. Ta proizvodnja je porasla u kompaniju "Epl" koja je sada, kao multinacionalna, druga po veličini u svojoj delatnosti u svetu. Jedan "epl 1" je maja ove godine prodat za rekordnih 671.400 dolara u Nemačkoj čime je oboren prethodni rekord cene tih prvobitnih mašina, od 640.000 dolara, postavljen novembra prošle godine.

Na ambasadi SAD natpis Sjedinjene države Štazija

Jedan umetnik je preko video bima na američku ambasadu u Berlinu projektovao natpis "Sjedinjene države Štazija", izražavajući time protest zbog kontrole komunikacija građana Evrope, za koju su optužene SAD. "Neko ko vrši takvu vrstu poređenja, ne zna mnogo ni o istočnonemačkoj tajnoj policiji Štazi, niti o Americi", rekao je agenciji Frans pres jedan predstavnik ambasade SAD u Berlinu. Natpis je projektovao Oliver Bjankovski, u saradnji sa osnivačem ugašenog sajta Megaaploud (Megaupload), Kimom Dotkomom koji je preko svog Tviter naloga potvrdio da je učestvovao u akciji. Bjankovski je nemačkom listu "Bild" rekao da mu je ideju dao Kim Dotkom koji je time hteo da izrazi protest zbog špijunaže koju su u Evropi vršile SAD. Nemački list Špigl (Der Spiegel) je nedavno objavio da Američka Nacionalna služba bezbednosti (NSA) kontroliše ne samo komunikacuju građana Evrope, već u da prisluškuje i institucije Evropske unije. List je to objavio pozvajući se na podatke koje je dobio od bivšeg službenika NSA, Edvarda Snoudena optuženog u SAD za špijunažu.

Bikovi nikog nisu naboli na rogove u Pamploni

Hiljade ljudi bežale su u ponedeljak ulicama španskog grada Pamplone pred razjarenim bikovima u okviru festivala San Fermin, a prema podacima bolničkih zvaničnika, niko nije naboden na rogove. Trka s bikovima, dramatična ali ipak bez krvi, bila je druga u sklopu devetodnevne fijeste u Pamploni, koju je ovekovečio Ernest Hemingvej (Hemingnjay) u romanu "Sunce se ponovo rađa". Prema rečima šefa bolnice Navara, niko nije naboden na rogove, a četvoro ljudi je povređeno tako što je palo prilikom trke. Trka uskim kamenim ulicama Pamplone trajala je nešto više od dva minuta, a u njoj je pored šest bikova učestvovalo nekoliko hiljada ljudi željnih da osete adrenalin. Ko se na San Ferminu trka sa bikovima rizikuje da bude proboden rogovima. Taj festival spada u najveće turističke atrakcije Španije.

Skoro 1.500 takmičara preplivalo Bosfor

Skoro 1.500 učesnika iz više od 40 zemalja u nedelju je preplivalo Bosfora u jednom od najvećih svetskih takmičenja u plivanju na otvorenom. Zlatnu medalju je po četvrti put osvojio Hasan Musluolu (Hasan Musluoglu) iz Turske, koji je preplivao moreuz za 39 minuta i 13 sekundi. Trka od 6,5 kilometara koju organizuje Nacionalni olimpijski komitet Turske, počela je u Kanliči na azijskoj strani Istanbula, a završila se na Kuručešmeu, na evropskoj strani. "Bilo je to lepo iskustvo jer smo počeli u Aziji, a stigli u Evropu", rekla je italijanska takmičarka Ilaria Frinisi. Njaveći izazov bila je jaka struja bosforskog moreuza koja ponekad velike brodove skrene s kursa. "Mnogo sam trenirao pre no što sam došao. Plivao sam na staze do šest kilometara jer nisam znao koliko ću zbog struja morati da plivam u Bosforskiom moreuzu", rekao je francuski učesnik, 55-otogidišnji Turnan Lu (Tournand Loup). Firisni je, sa druge strane, rekla da "prelezak nije bio veoma težak jer je struja bila dobra... Jedino sam se plašila pecaroša, ali sve je bilo u redu". To takmičenje je prvi put održano 1989. kada su učestvovale četiri žene i 64 muškarca.

Sači se razvodi od Najdžele Loson

Kolekcionar umetničkih dela Čarls Sači izjavio je da se se razvodi od čuvene kuvarice Najdžele Loson zato što nije javno branila njegov ugled pošto su objavljene slike na kojima se vidi kako je hvata za gušu u jednom restoranu. Britanski tabloid objavili su prošlog mesca fotografije tog incidenta za koji je Sači rekao da je bila "šala". Slike su izazvala oštru reakciju u javnosti, a Sačiju je policija izdala upozorenje poštio je priznao napad. On je za "Mejl on sandej" (Mail on Sunday) rekao da se razvodi od Najdžele Loson pošto je "očigledno razočaran" njenim ponašanjem i zato što ga nije branila posle incidenta. Sači, koosnivač marketinške agencije Sači end Sači (Saatchi & Saatchi) i vlasnik jedne od najvećih londonskih privatnih galerija, rekao je ranije da je čitav slučaj loše protumačen, navodeći da su "slike stravične, ali da daju mnogo drastičniji i nasilniji utisak onoga što se desilo". "Pre oko nedelju dana, sedeli smo ispred restorana i napeto raspravljali o deci, a ja sam više puta uhvatio Najdželu za vrat pokušavajući da istakem svoju poentu", rekao je on, dodajući "nije bilo stezanja, samo šala". Sači (70) je rekao da su se pomirili na putu do kuće, ali da je supruzi kazao da odvede decu dok se ne slegne prašina.

Nađeni ostaci prve egipatske sfinge izvan Egipta

Fragment egipatske sfinge je nađen u severnom Izraelu, što je pobudilo zanimanje arheologa jer takvih otkrića nema izvan Egipta. Granitni fragment prednje šape sfinge, nađen u utorak, ima hijeroglifski natpis sa imenom faraona Menkaure koji je vladao pre 4.500 godina. "Ovo je jedina egipatska monumentalna statua ikada nađena na Levantu", rekao je agenciji Frans pres Amnon Ben-Tor, profesor arheologije na Hebrejskom univerzitetu u Jerusalimu. "To je takođe jedina poznata sfinga tog kralja - nema je čak ni u Egiptu", rekao je taj arheolog, direktor iskopavanja na lokalitetu Tel Hazor u Galileji gde je našao fragment sfinge. Nađeni fragment je dugačak oko 50 centimetara, a cela statua je bila dugačka 150 centimetara i široka 50 centimetara, rekao je Ben-Tor. Arheološko nalazište Tel Hazor, deo Svetske baštine UNESKO i najvažniji arheološki lokalitet u Izraelu, prostire se na više od 80 hektara. Misterija je kako je sfinga stigla u Tel Hazor. Najverovatnije bi bilo da je doneta tokom vladavine Menkaure, ali tada nije bilo veza Egipta i tog dela sveta. Druga hipoteza je da statua doneta posle pljačke Donjeg Egipta u 17. i 16. veku pre nove ere. Treća pretpostavka je da je sfinga bila poklon nekog kasnijeg egipatskog monarha vladaru Tel Hazora, a verovatno je namerno razbijena kada se u tom drevnom gradu promenila vlast.