REGION

Utorak, 23. maj 2017.

Ulica u Podgorici nazvana po Trebinjcu Srđanu Aleksiću

Izbrisani tuže Sloveniju sudu u Strazburu

Još se ne zna ko će uručiti Trianestojulsku nagradu

RS podržava evropske integracije Srbije

Južni tok, Podrinje i projekat srednja Drina

Osamnaest godina od pada Srebrenice

Za napadače na bogoslove kod Knina predložene vaspitne mere

Ulica u Podgorici nazvana po Trebinjcu Srđanu Aleksiću

Jedna ulica u Podgorici juče je dobila naziv po Srđanu Aleksiću, Srbinu iz Trebinja, koji je 1993. godine poginuo braneći svog sugrađanina bošnjačke nacionalnosti od vojnika Radovana Karadžića. Po Aleksiću je nazvana ulica pored Spomen-parka žrtvama ratova na prostoru bivše Jugoslavije, a svečanosti je prisustvovao i Srđanov otac Rade Aleksić. On je rekao da je crnogorski narod ovim gestom pokazao da je spreman da živi sa svima i da ljude meri po dobroti i delu. Aleksić je kazao da su mu ratovi na prostoru Jugoslavije oduzeli "divnu domovinu" - Podgoricu, Nikšić, Zagreb, Beograd, Split, Novi Sad... "Danas mi je vraćena Podgorica i od sada mi je milija nego ikad", rekao je otac Srđana Aleksića, o čijem je delu snimljen film koji je prikazan u glavnom gradu Crne Gore. Tablu s nazivom ulice po Srđanu Aleksiću otkrio je, povodom 11. jula - Evropskog dana sećanja na žrtve Srebrenice, gradonačelnik Podgorice Miomir Mugoša. "Neka nazivanje bulevara njegovim imenom pokaže da smo primili poruku koji je njegov herojski sin poslao svima", rekao je Mugoša. Na spomenik civilnim žrtvama ratova danas su cveće položili potpredsednik Vlade Crne Gore Duško Marković, predstavnici stranaka, nevladina organizacija Forum Bošnjaka i strane diplomate. Ilija Despotrović, Podgorica

Izbrisani tuže Sloveniju sudu u Strazburu

Građani Slovenije, izbrisani iz knjiga državljana u vreme njenog osamostaljenja, poslali su Sudu za ljudska prava u Strazburu 645 nove tužbe protiv Slovenije pošto im je rečeno da im država može isplatiti najviše 40 evra po mesecu u kojem im nije priznat građanski status. Takozvani "izbrisani" su zahtevali odštetu od 260 evra za svaki mesec dok su bili u tom statusu - koliko bi iznosila socijalna pomoć, i naglasili da s ministrom Gregorom Virantom više ne žele da razgovaraju jer im je, kako su rekli, dosta 20 godina ponižavanja. Virant je krajem nedelje rekao da je 40 evra za svaki mesec koliko su građani bili van evidencije državljana, najviše što država može isplatiti. Oni su ministru dali i knjigu "Ožiljci izbrisa" u kojoj su opisane sve vrste obečašćenja ljudskog života zbog nepriznavanja građanskog statusa i saopštili da će ministrom od sada razgovarati samo preko suda u Strazburu. Advokat "izbrisanih" koji ih zastupa na sudu, rekao je za list "Dnevnik" da je 645 novih tužbi u tri grupe.

Još se ne zna ko će uručiti Trianestojulsku nagradu

Još nije poznato ko će danas uručiti Trinaestojulsku nagradu, najviše državno priznanje Crne Gore, a koje je žiri ove godine dodelio piscima Gojku Čelebiću i Iliji Lakušiću i politikologu u Zagrebu Radulu Kneževiću. Po zakonu i tradiciji, tu nagradu, povodom 13. jula, Dana državnosti Crne Gore, uručuje predsednik državnog parlamenta, ali će predsednik Skupštine Crne Gore Ranko Krivokapić biti odsutan, jer će danas i sutra biti u služebnoj poseti Srbiji. Krivokapiću, nema sumnje, odgovara da ne uruči ovogodišnju Trinaestojulsku nagradu, jer su odluku žirija osporili Društvo nezavisnih književnika Cren Gore, Matica crnogorska, Dukljanska akademija nauka i umetnosti, Fondacija "Sveti Petar Cetinjski" i još neke institucije, ali i pojedine političke partije. I sam Krivokapić je izrazio sumnju u celishodnost odluke žirija za ovogodišnju Trinaestojulsku nagradu, na čijem je čelu bio profesor jednog privatnog fakulteta Dragan Vukčević. Prema obrazloženju, pošto je Trinaestojulska nagrada priznanje države Crne Gore, ona se, kao takva, ne može dodeliti osobama koje osporavaju i samu državu Crnu Goru, kao i crnogorsku naciju i kulturu, a ocenjeno je da su na toj liniji upravo Čelebić i Lakušić. Krivokapić je ranije najavio izmene Zakona o državnim nagradama, koje bi, kako je objašnjeno, trebalo da jače povežu karakter Trinaestojulske nagrade i odnos potencijalnih dobitnika prema državi koja dodeljuje to priznanje. Neki crnogorski književnici i književni kritičari su osporili, takođe, i samo književno delo Čelebića i Lakušića, za koje su dobili Trinaestojulsku nagradu, dok je za Kneževića rečeno da je nepoznat u Crnoj Gori. Zakon o državnim nagradama Crne Gore predviđa da se Trinaestojulska nagrada dodeljuje za dela koja su "od posebnog interesa i značaja za Crnu Goru", a, prema ocenama kritičara, to se ne može reći za ovogodišnje dobitnike. Ilija Despotović, Podgorica

RS podržava evropske integracije Srbije

Predsednik Republike Srpske (RS) Milorad Dodik izjavio je u sredu da Republika Srpska podržava evropske integracije Srbije i raduje se njenom evropskom putu. "Smatramo da BiH treba da krene putem dobivanja kandidatskog statusa. Očekujemo da će krenuti pregovarački proces za Srbiju i da će Srbija postati punopravna članica Evropske unije (EU)", kazao je Dodik posle sastanka s premijerom Srbije Ivicom Dačićem. On je kazao da će RS nastaviti da prati odluke državnog vrha Srbije u odnosu na Kosovo, ističući da RS i dalje neće dozvoliti da BiH prizna nezavisnost Kosova. "BiH ne može podržati nezavisnost Kosova, imajući u vidu i svoju unutrašnju strukturu, kao i činjenicu da je Srbija jedna od potpisnica Dejtonskog sporazuma", kazao je Dodik. On je poručio da poziciju Republike Srpske relaksira opredeljenje Srbije za Dejtonski sporazum, koji definiše BiH kao suverenu zemlju sastavljenu od dva entiteta i tri naroda. Izražavajući zadovoljstvo što se rukovodstva RS i Srbije kontinuirano sastaju i razgovaraju o međusobnim odnosima, on je poručio da RS nema ništa protiv toga da Vlada Srbija održava zajedničke sednice s Vladom Federacije BiH i Savetom ministara, jer je to dokaz da Srbija želi normalizaciju odnosa u regionu. Predsednik RS je kazao da je sastanak bio prilika da obavesti Dačića o situaciji u RS i BiH, kao i da se, istovremeno, čuje njegovu ocenu stanja u Srbiji. "RS i Srbija potvrđuju saradnju u okviru Sporazuma o specijalnim vezama, ta saradnja je intezivna i očekujem da ćemo uskoro održati sednicu Saveta za primenu sporazuma u Beogradu, da analiziramo ranije dogovorene projekte i dogovorimo neke nove projekte", naveo je Dodik. Prema njegovim rečima, na sednici vlada RS i Srbije razgovaraće se o realizaciji projekta "Južni tok", energetskim projektima na Drini, kao i projektu "Podrinje".

Južni tok, Podrinje i projekat srednja Drina

Na zajedničkoj sednici vlada Srbije i Republike Srpske ,održane u sredu, najviše pažnje posvećeno je realizaciji gasovoda Južni tok, izgradnji hidroeletrana na Drini i projektu "Podrinje". Da bi se nastavile aktivnosti na realizaciji projekta Južni tok, u Republici Srpskoj danas je potpisan memorandum o razumevanju između dve vlade o rešavanju imovinsko-pravnih odnosa i namirivanju potraživanja "Srbijagasa" i "Gas prometa" iz Istočnog Sarajeva. Premijerka RS Željka Cvijanović rekla je novinarima da je sa Vladom Srbije postignut dogovor o snabdevanju gasom Fabrike glinice "Birač" u Zvorniku, s obzirom da ova kompanija trenutno ima problema sa isporukama gasa od strane BH gasa. Ona je dodala da su dve vlade razgovarale o uspostavljenju dodatne saradnja u raznim oblastima, poput oblasti osiguranja, kao i da je uspostavljen Organizacioni odbor za obeležavanje stotinu godina od početka Prvog svetskog rata. Dve vlade dogovorile su i zajednički nastup prema dijaspori, a Cvijanović je istakla da je značajno skraćen vremenski rok za koji građani RS dobijaju dvojno državljnstvo Srbije. Premijer Srbije Ivica Dačić je ponovio da je prioritet Srbije podrška i održavanje najbližih veza sa Republikom Srpskom, dodavši da Srbija ne želi da se meša u unutrašnje stvari BiH, ali da je za nju prihvatljiv svaki dogovor koji postignu tri naroda i dva entiteta. "Mi podržavamo Dejtonski sporazum i imamo interes da sarađujemo, pre svega, sa RS, ali i sa celom BiH, uključujući i Federaciju BiH i da tražimo zajedničke interese", istakao je Dačić. Najveći interes Srbije i RS je ekonomska saradnja, dodao je Dačić, navodeći da postoji nekoliko kapitalnih zajedničkih projekata dve vlade, među kojima su krak Južnog toka kroz RS, te izgradnja hidroelektrana na Srednjoj Drini, čija je vrednost više od pola milijarde evra, a koji bi trebalo da se realizuju u saradnji sa italijanskom vladom. "Mi ćemo u oktobru u Ankoni imati sastanak dve vlade i sigurno ćemo insistirati na realizaciji svega toga", istakao je Dačić, dodajući da će saglasnost za ovaj projekat morati da da i Savet ministara BiH. On je istakao da RS i BiH u celini imaju veliku podršku Srbije na svom evropskom putu, dodavši da je veoma važno da sve zemlje u regionu postanu članice EU, jer bi se tako na najbolji mogući način pacifikovale sve razlike i problemi koji postoje između naroda i država na Balkanu. Sledeća zajednička sednica vlada Srbije i RS održaće se u drugoj polovini godine u Srbiji. Ljiljana Kovačević, Banjaluka

Osamnaest godina od pada Srebrenice

U četvrtak, 11. jula, navršilo se 18 godina od ulaska snaga Vojske Republike Srpske (VRS) u Srebrenicu, muslimansku (bošnjačku) enklavu u istočnoj BiH koja je formalno bila pod zaštitom UN. Napad na Srebrenicu počeo je 6. jula 1995. i završio se pet dana kasnije ulaskom VRS pod komandom generala Ratka Mladića u grad. Holandski bataljon UN bio je stacioniran u enklavi u vreme napada srpskih snaga. Mladić je tada televiziji sa Pala izjavio da se nalazi u "srpskoj Srebrenici", da grad "predaje srpskom narodu" i da je "došlo vreme za osvetu Turcima" na tom prostoru. Prema optužnicama Haškog tribunala, vojnici pod komandom generala Mladića su do 19. jula organizovano i sistematski ubili oko 8.000 muslimanskih muškaraca i dečaka. Oko 30.000 žena i dece deportovano je za dva dana. U izveštaju holandskih stručnjaka, objavljenom 10. aprila 2002. i u kome se navode rezultati istraživanja okolnosti pada Srebrenice tokom rata u BiH, ocenjeno je da holandska vlada i UN snose deo odgovornosti za masakr Muslimana 1995. godine. Nakon toga holandska vlada i načelnik Generalštaba holandske vojske podneli su ostavke.

Za napadače na bogoslove kod Knina predložene vaspitne mere

Opštinsko državno tužilaštvo u Šibeniku predložilo je izricanje maloletničkih kazni sedmorici maloletnika iz Kistanja kod Knina koji se terete da su u martu iz mržnje napali osam učenika bogoslovije SPC iz manastira Krka. Tom prilikom jedan bogoslov je teže, a petorica lakše povređena. U predlogu Veću za mlade šibenskog Opštinskog suda sedmorici se stavlja na teret da su 17. marta 2013. u Kistanjama, usled verske i nacionalne netrpeljivosti, napali osam polaznika Bogoslovije Manastira Krka, pričekavši ih sa pripremljenim granama i daskama s ciljem nanošenja telesnih povreda, saopštilo je tužilaštvo. Jedan maloletnik tereti se za nanošenje teških telesnih povreda učeniku bogoslovije, a ostala šestorica za nanošenje lakših telesnih povreda petorici učenika. Predloženo je da se trojici maloletnih napadača izrekne vaspitna mera, odnosno da im se dosudi pojačana briga i kontrola, uz dnevni boravak u vaspitnoj ustanovi uz posebnu obavezu da se izvinu povređenim bogoslovima. Za ostalu četvoricu predloženo je izricanje vaspitne mere pojačane brige i nadzora uz posebnu obavezu da se izvinu oštećenima, ali nije tražen smeštaj u vaspitnoj ustanovi. Takođe je traženo produženje mera opreza, odnosno da se svima zabrani poseta manastiru Krka i širem području na udaljenosti ne manjoj od kilometra, kao i približavanje i uspostavljanje direktne ili indirektne veze s napadnutim bogoslovima na najmanje 100 metara. Mirjana Vujović Đurak, Zagreb