REGION

Utorak, 23. maj 2017.

Crnogorska parada

Skup lidera Zapadnog Balkana

Za popis u BiH više od 60 miliona KM

U toku ispitivanje učesnika protesta u Sarajevu

Uhapšeni Slobodan Šaranović i Ratko Koljenšić za ubistvo Nikole Bojovića

U zatvoru bivši ministar - kreator duvanske afere

BiH očekuje tropski talas

Crnogorska parada

Crnogorska policija uhapsila je u sredu u Budvi 22 osobe tokom prve gej parade u Crnoj Gori i sada procenjuje ima li osnova da protiv njih podigne prekršajnu ili krivičnu prijavu, saopšteno je iz policije. Lakše su povređene dve osobe i njima je ukazana medicinska pomoć u lokalnoj bolnici. U neredima je učestvovalo 500 ljudi koji su pokušali da se približe učesnicima parade i osujete njihov plan, navodi policija. Napominje da su se izgrednici "agresivno ponašali", psovali, bacali kamenice, stolice, dimne bombe, flaše na učesnike parade koji su nakon kratke šetnje evakuisani iz Budve. U Budvi je održana prva crnogorska gej parada kojoj se, prema procenama organizatora, LGBT forum progresa, pridružilo 120 ljudi. Podrška LGBT zajednici Crne Gore došla je iz Makedonije, BiH u Albanije, a paradi su prisustvovali predstavnici crnogorske vlasti, dela opozicije, nevladinog sektora i retke javne ličnosti. Snažno policijsko prisustvo sprečilo je veće incidente. Uoči šetnje policija je intervenisala nekoliko puta. Olivera Nikolić, Podgorica

Skup lidera Zapadnog Balkana

Na Brdu kod Kranja, u Sloveniji, usvajanjem zaključaka juče je završena konferencija lidera Zapadnog Balkana. Učestvovali su predsednici Albanije, BiH, Crne Gore, Hrvatske, Makedonije, Slovenije i Srbije i predsednik Francuske Fransoa Oland. Predsednik Francuske i jedan od inicijatora ovog skupa, slovenački predsednik Borut Pahor su na zajedničkoj konferenciji za novinare u Kongresnom centru Brdo dali izrazitu podršku daljem širenju Evropske unije (EU) na Zapadni Balkan. Pahor nije govorio o sadržaju usvojenih zaključaka, ali je najavio da će oni biti uskoro objavljeni i da će sledeći skup predsednika biti u Hrvatskoj. "Proces širenja neće ići tako brzo" rekao je slovenački predsednik dok je predsednik Francuske upozorio na obavezu zemalja da ispune uslove koje zahteva EU. Oland nije krio da će od širenja EU koristi imati i njegova zemlja. "Francuska stoji uz vas i potvrđuje vašu evropsku perspektivu", naglasio je on. Odgovarajući na pitanja novinara, Oland i Pahor su naglasili važnost stabilizovanja mira u regionu i daljih napora za očuvanje bezbednosti. Proces Brdo je, kako su ocenili, organizovanjem konferencije predsednika Zapadnog Balkana postao značajna platforma za usklađivanje tih napora. Po Pahorovim rečima, Zapadni Balkan mnogi u Evropi povezuju sa strahom i nestabilnošću, a ne sa mogućnostima. To treba promeniti, a upravo to je i cilj Procesa Brdo, dodao je. Na Brdu kod Kranja su u toku bilaterlani susreti, a učsenici konferencije će se obratiti novinarima na zajedničkoj konferenciji za medije. Srbiju je na skupu predstavljao predsednik Tomislav Nikolić, Crnu Goru Filip Vujanović, Hrvatsku Ivo Josipović, Makedoniju Đorđe Ivanov, BiH Željko Komišić, Kosovo Atifete Jajhjaga i Albaniju Bujar Nišani. Aleksandar Mlač, Brdo kod Kranja

Za popis u BiH više od 60 miliona KM

Veće ministara Bosne i Hercegovine (BiH) izdvojiće 46.489,665 konvertibilnih maraka (KM), a Evropska unija oko 15 miliona KM za popis stanovništva, domaćinstava i stanova koji će se održati od 1. do 15. oktobra ove godine. Prema finansijskom planu za popis stanovništva, Veće ministara BiH će izdvojiti 46.489,665 KM, a EU je kao granta Agenciji za statitisku BIH izdvojila oko 15 miliona maraka, kao dodatnu podršku popisu stanovništva. Očekuje se da će donacija iz EU pokriti 35 posto ukupnih procenjenih troškova za proces popisa stanovništva, saopšteno je iz Agencije za statistiku BiH. U Zakonu o popisu stanovništva predviđene su prekršajne sankcije za građane koji netačno odgovore na pitanja tokom popisa, a kazne se kreću od 100 do 10 000 maraka. Predviđeno je da popis obavlja 18.500 popisivača na terenu, 2.500 instruktora popisivača, a za posao popisivača u BiH se do sada prijavilo ukupno 28.000 ljudi. Poslednji popis stanovništva u BiH proveden je 1991. godine. Pripreme za organizovanje popisa u BiH izazvale su brojne polemike u zemlji, a najspornijim se pokazalo definisanje pitanja o etničkoj i verskoj pripadnosti njenih stanovnika, te o jeziku kojim govore. Nakon brojnih rasprava usvojen je takozvani otvoreni model izjašnjavanja o tim pitanjima. To znači da će svaki ispitanik odgovore definisati kako želi i neće mu se sugerisati ni jedan modalitet izjašnjavanja. Merima Spahić, Sarajevo

U toku ispitivanje učesnika protesta u Sarajevu

Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP) Kantona Sarajevo počeli su sa saslušavanjem učesnika protesta koji su tražili usvajanje zakona o jedinstvenom matičnom broju građana (JMBG). Jedan od aktivista koji je dao iskaz policiji, Nihad Aličković, je za internet portal Dnevnog avaza izrazio ogorčenje zato što je pozivnicu na saslušanje dobio u svojstvu svedoka, a u zapisniku nakon saslušanja naveden je kao osumnjičeni. "Više sam izrevoltiran lažima i neregularnostima kojima se ova drzava služi", rekao je Aličković. On je kazao da su jednomesečni protesti građana ispred zgrade zajedničkih institucija u Sarajevu tokom juna i jula bili spontani, te da je spreman da učestvuje i na narednim, radikalnijim. Zakon o jedinstvenom matičnom broju građana (JMBG) nije na snazi od 12. februara ove godine, zbog čega tek rođena deca nemaju pravo na lične dokumente. Zbog neusvajanja zakona o jedinstvenom matičnom broju u Sarajevu su u proteklih mesec dana organizovani masovni protesti građana. Predlog zakona o jedinstvenom matičnom nije usvojen u državnom parlamentu do danas, iako ga je Savet ministara BiH prošle sedmice uputio na konačno usvajanje.

Uhapšeni Slobodan Šaranović i Ratko Koljenšić za ubistvo Nikole Bojovića

Crnogorska policija potvrdila je juče da je uhapsila Slobodana Šaranovića i Ratka Koljenšića koje državni organi Srbije traže kao osumnjičene za organizovanje i izvršenje ubistva Nikole Bojovića, aprila u Beogradu. Šaranović i Koljenšić su uhapšeni po poternici Interpola Srbije, a istražni sudija Višeg suda u Podgorici Miroslav Bašović im je odredio pritvor. Šaranovićev branilac Borivoje Đukanović kazao je medijima da oni nisu uhapšeni zbog ubistva Miloša Vidakovića početkom jula u Budvi, kako su to objavili pojedini mediji. Nikola Bojović, zbog koga su uhapšeni Šaranović i Koljenšić, je brat Luke Bojovića, jednog od vođa "Zemunskog klana", a ubijen je aprila u Beogradu. Uhapšeni Slobodan Šaranović je brat Branislava Šaranovića, nekadašnjeg vlasnika lanca kockarnica, ubijenog 2009. godine u Beogradu. Odmah po ubistvu, Slobodan Šaranović je javno ponudio šestocifreni iznos u evrima ubicama svog brata za ime naručilaca likvidacije.

U zatvoru bivši ministar - kreator duvanske afere

Bivši ministar finansija Italije Otavio del Turko, poznat i po tome što je bio vatreni pobornik optužbi protiv crnogorske vlasti zbog navodne duvanske afere, osuđen je na devet i po godina zatvora zbog kriminalnog udruživanja radi korupcije, objavio je danas podgorički list "Pobjeda". Predstavljajući Otavia del Turka kao glavnog kreatora duvanske afere za koju je bio osumnjičen crnogorski premijer Milo Đukanović, list navodi da je Del Turko proneverio 12,5 miliona evra iz italijanskih zdravstvenih fondova. "Pobjeda" takođe piše da je duvansku aferu "inscenirao" bivši predsednik nekadašnje SRJ Vojislav Koštunica, "uz pomoć izvođača u Crnoj Gori" da bi osujetio obnovu državnosti Crne Gore. Zbog optužbi Otavia del Turka na račun Đukanovića, crnogorski parlament je ranije formirao posebnu komisiju koja se bavila ispitivanjem navoda u medijima, posebno u hrvatskom Nacionalu o duvanskoj aferi. Formiranje te komisije i njen rad na čijem je čelu bio bivši funkcioner opozicione Socijalističke naarodne partije Vuksan Simonović, prema oceni vladajuće Demokratske partije socijalista, jeste "crna tačka parlamentarizma" u Crnoj Gori. Sam Simonović je posećivao redakciju Nacionala i sud u Bariju koji je pokretao pitanje duvanske afere, što je u vladajućoj partiji ocenjeno kao politički nečasno delovanje, makar da je reč i o pripadniku opozicije.

BiH očekuje tropski talas

Krajem ove sedmice i početkom iduće nedelje u Bosni i Hercegovini očekuju se visoke dnevne temperature, koje će se u pojedinim gradovima kretati do 42 stepena Celzijusa, rečeno je Beti u Hidrometeorološkom zavodu Republike Srpske. U Višegrdau i Mostaru, koji su uvek najtopliji, očekuje se rast temperature do 40 stepena celzijusa, dok se u Banjaluci očekuje temperatura do 40 stepeni. "Očekujemo tropski talas i vrućine, ali ne očekujemo da temperature rastu do 50 stepeni Celzijusa, kako su to objavili pojedini mediji. Takva temperature je gotovo nemoguća za naš region", kazali su u Hidrometeorološkom zavodu RS. U BiH juče preovladava promenljivo oblačno vreme, a temperatura u Banjaluci je tek 23 stepena Celzijusa.