|
Oglasavanje Marketing
|
Linkovi
|
Kamera
Borisa Spremo
|
|
|
SVET |
Utorak, 23. maj 2017. |
|
Porno industrija kriva za lošu zaposlenosti u SAD |
| |
 Razočaravajući
podaci o broju zaposlenih u SAD u avgustu mogli bi biti bolji da nije bilo
zastoja u porno industriji.
Američko ministarstvo rada saopštilo je da su poslodavci u avgustu zaposlili
169.000 ljudi, dok su ekonomisti očekivali najmanje 180.000.
Iznenađenje u izveštaju je pad od šest odsto u broju ljudi koji rade u "industrijama
snimanja filmova i zvuka", piše na sajtu agencije Blumberg.
U tekstu se dodaje da je američka industrija porno filmova prestala da radi
na nedelju dana pošto je jedna glumica bila pozitivno testirana na HIV. Kada
je ustanovljeno da niko drugi nije zaražen, snimanje je nastavljeno.
Jednonedeljna pauza u porno industriji utiče na podatke o zaposlenima, mada
ne govori mnogo o stanju američke privrede, navodi Blumberg. Da je tih
22.000 ljudi radilo, rast broja zaposlenih u avgustu bi nešto možda i
prevazišao očekivanja.
|
|
Da bi napao bilo koju zemlju predsednik SAD nikog ne mora da pita za dozvolu...? |
| |
Malo američkih predsednika je tražilo odobrenje Kongresa za
bilo koje vojne intervencije u inostranstvu, a kamoli za napade kakav Barak
Obama nagoveštava za Siriju.
Ustav SAD daje Kongresu ovlašćenje da "objavi rat", ali, istorijski gledano,
poslednji put je deklaracija o tome formalno doneta 8. decembra 1941. godine
- o stupanju SAD u Drugi svetski rat.
U praksi, američki predsednici su izbegavali da traže tu odluku i na
desetine puta su smostalno pokretali vojne operacije ili kopnene invazije,
pozivajući se na svoja ustavna ovlašćenja vrhovnog komandanta.
Posle Vijetnamskog rata, uprkos vetu Ričarda Niksona, poslanici su 1973.
godine doneli Rezoluciju o ovlašćenju za rat (Njar Ponjers Resolution) koja
je zakonske snage, da bi naterali predsednike da od Kongresa traže odobrenje
za angažovanje američkih snaga u bilo kojim "neprijateljstvima" koja bi
trajala više 60 dana.
Predsednik Džordž V. Buš je 2003. goine dobio to "ovlašćenje da upotrebi
vojnu silu" u Iraku.
Ali, većina predsednika je taj propis smatrala neustavnim i zadovoljavala se
time da obavesti Kongres o slanju trupa u akciju.
Decembra 1995, predsednik Bil Klinton je naredio raspoređivanje 20.000
vojnika, kao podrške mirovnim snagama NATO u Bosni i Hercegovini, posle
Dejtonskog mirovnog sporazuma.
Kongres od tada nije uspeo da se dogovori o nekoliko predloga rezolucija za
podršku ili zabranu vojne intervencije SAD u inostranstvu.
Bil Klinton je 1999. godine pokrenuo 78 dana vazduhoplovnih napada na SR
Jugoslaviju tokom rata za Kosovo, takođe bez odobrenja parlamenta.
Svaki put kada bi takva tema bila na dnevnom redu, poslanici su bili
podeljeni, te nisu mogli da glasaju ni za odobrenje, ni za zabranu vojne
akcije, ostavljajući time otvoren prostor predsedniku.
Kopnene akcije u Somaliji (1992.) i na Haitiju (1994.) nisu bile odobrene,
kao ni napadi krstarećim raketama u Avganistanu i Sudanu 1998. u znak
odmazde za napade na američke ambasade u Keniji i Tanzaniji.
U skorije vreme, marta 2011, Barak Obama je intervenciju u Libiji opravdao
rezolucijom Saveta bezbednosti UN. Kongres je tada zahtevao da bude
konsultovan, ali uzalud.
Sada, u vezi sa Sirijom, predsednik Obama je odlučio da će mu propisano
glasanje u Kongresu dati jaku političku podršku, pošto javno mnjenje izgleda
podeljeno.
"Mada imam ovlašćenje da pokrenem vojnu akciju bez posebnog odobrenja
Kongresa, znam da će naša zemlja biti jača ako sledimo taj put, i da će naše
akcije biti efikasnije", rekao je Obama.
|
|
Većina Amerikanaca protiv intervencije u Siriji |
| |
Oko 60 odsto Amerikanaca protivi se vojnoj intervenciji u Siriji iako većina
smatra da je režim sirijskog predsednika Bašara el-Asada izveo hemijski
napad na civile, pokazuje anketa.
Po istraživanju CNN/ORC Internešenel među 1.022 anketirana, 59 odsto
Amerikanaca ne želi da Kongres odobri upotrebu sile u Siriji.
Više od 70 odsto ispitanika smatra da intervencija ne bi bila u interesu
SAD, a 55 odsto je protiv napada čak i ako ga Kongres odobri.
Međutim, 57 odsto anketiranih kaže da glasanje za ili protiv napada neće
uticati na to kako će glasati na parlamentarnim izborima 2014. godine.
Po anketi lista Ju-Es-Ej Tudej, do danas su samo 44 od 533 američka
poslanika podržala intervenciju, a 149 je najavilo da će glasati protiv.
Međutim, većina poslanika je i dalje neodlučna.
Danas objavljena anketa CNN potvrđuje tendenciju utvrđenu drugim
istraživanjima, posebno instituta Galup koji je u petak naveo da je 51 odsto
Amerikanaca protiv vojne intervencije, dok tu akciju podržava 36 odsto
anketiranih.
Američki Kongres danas treba da raspravlja o inicijativi predsednika Baraka
Obame za vojnu intervenciju u Siriji zbog navodne upotrebe hemijskog oružja
protiv civila.
|
|
Prošle godine preko 345.000 krađa u prodavnicama |
| |
U Nemačkoj je prošle godine prijavljeno 345.873 krađa u prodavnicama, kojih
ima oko 456.000.
Najveći broj krađa prijavljen je u glavnom gradu, Berlinu - čak 34.409.
Prema podacima danas objavljene studije, iza Berlina po broju krađa (na
100.000 stanovnika) slede Magreburg, Sarbriken i Hamburg.
Prema navodima portala koji upoređuje maloprodajne cene u Nemačkoj i po
čijoj porudžbini je studija urađena, počinioci su u 90 odsto pojedinci, a ne
bande lopova. Pretežni broj krađa (60 odsto) ide na dušu muškarcima, žene
kradu ređe.
U 47 odsto slučajeva ukradena roba je vredna manje od 15 evra. U studiji se
navodi da je broj krađa znatno veći, jer za mnoge trgovce vrednost ukradene
robe nije u skladu sa radom koji bi valjalo uložiti u prijavljivanje krađe.
Prema navodima studije Instituta za istraživanje trgovine u Kelnu koja je
objavljena prošlog meseca, krađe u prodavnicama nemačku trgovinu koštaju 3,8
milijardi evra godišnje.
Pri tome oko polovina te sume (1,9 milijardi) otpada na krađe koje počine
kupci, robu u vrednosti od oko 800 miliona godišnje iz radnji ukradu
zaposleni. Ostatak razlike koja se ustanovi na popisima u radnjama otpada na
isporučioce robe ili je prouzrokovana lošom organizacijom u preduzeću.
Iz samoposluga se, po navodima ove studije, najviše kradu cigarete,
alkoholna pića i kafa, ali i kozmetika, parfemi i žileti. U filijalama više
lanaca samoposluga se pod ključem već odavno drže žestoka pića i cigarete,
odnedavno i kafa.
U prodavnicama odeće lopovi najčešće posežu za skupom robom, najviše za
naočarima za sunce i maramama. U radnjama sa elektronskom opremom najviše se
kradu smart telefoni, video igre i memorijske kartice.
Nemačka trgovina je prošle godine uložila 1,2 milijarde evra u mere
bezbednosti i zaštitu od krađa.
Snežana Bogavac,
Berlin
|
|
U Brazilu prihod od nafte za socijalnu i zdravstvenu zastitu |
| |
Predsednica Brazila Dilma Rusef potpisala je zakon kojim se 75 odsto prihoda
od prodaje nafte, dobijene sa nove velike bušotine na moru, usmerava u -
obrazovanje. Preostalih 25 odsto namenjeno je za poboljšanje zdravstvene
zaštite.
Naftne rezerve duž jugoistočne obale Brazile mogle bi sadržati i do 100
milijardi barela nafte, što je najveće nalazište na zapadnoj hemisferi u
poslednjih nekoliko decenija.
Vlada u Braziliji procenjuje da bi se u obrazovanje i zdravstvenu zaštitu
moglo sliti do 49 milijardi dolara tokom sledeće decenije.
Zakon je naišao na prepreke u brazilskom Kongresu, ali je dobio novi zamah
posle velikih antivladinih protesta u junu koji su dobrim delom bili
inspirisani problemima u socijalnoj i zdravstvenoj politici. Demonstranti su
tražili brzo unapređenje socijalnih službi, uključujući škole i bolnice.
|
|
Procenjena šteta u Siriji 1.500 milijardi dolara |
| |
Šteta od sukoba u Siriji premašila je 1.500 milijardi dolara, pokazuje
studija koju objavljuje sirijski dnevnik Al-Vatan.
Prema studiji stručnjaka Amara Jusefa, materijalna šteta dostigla je 1.573
milijardi dolara.
U bombardovanjima, borbama i sabotažama u poslednje dve i po godine oštećeno
je ili potpuno uništeno 1,5 miliona stanova, a i infrastruktura je ozbiljno
oštećena.
Ako bi obnova danas počela, bilo bi potrebno 73 milijarde dolara kao i
10.000 gradilišta i šest miliona radnika, procenjuje taj stručnjak.
U sukobima snaga sirijiskog predsednika Bašara el-Asada i pobunjenika do
sada je poginulo više od 110.000 ljudi, ima dva miliona izbeglica i skoro
pet miliona raseljenih u zemlji od 22 miliona stanovnika.
|
|
Skučaj kosovskog narko-bosa dospeo u Parlament |
| |
a dnevni red zasedanja Odbora Parlamenta Slovačke za odbranu i
bezbednost stavljeno je razmatranje odluke da se u Slovačkoj ponovo sudi
šefu tamošnje kosovsko-albanske mafije, Bakiju Sadikiju.
Sadiki je već osuđen u odsustvu na 22 godine zatvora, a Kosovo ga je
izručilo na izdržavanje kazne.
Međutim, sud u Prešovu ukinuo je 3. septembra kaznu zatvora Sadikiju i
naredio obnovu procesa ispočetka s obrazloženjem da je Kosovo Sadikija
izručilo krajem prošle godine isključivo pod uslovom da mu se ponovo sudi.
Kada se slovačka opozicija pobunila kako to da država koju Slovačka ne
priznaje, može da uslovljava izručenje, Ministarstvo pravde je saopštilo da
u odluci o izručenju s Kosova takvog uslova nema.
"Regionalni sud je obrazložio ukidanje prvobitne presude apsurdnim
argumentima. Pozivao se na nepostojeći uslov države koju Slovačka ne
priznaje. Izgleda da neko na svaki način nastoji da pusti osuđenog
narko-dilera na slobodu što donosi višestruke rizike po bezbednost", kazao
je bivši ministar unutrašnjih poslova Danijel Lipšic.
Lipšic je zatražio hitno zasedanje Odbora za odbranu i bezbednost, da
ministar pravde objasni poslanicima radnje oko Sadikija, što je prihvatio
predsednik Odbora iz vladajuće stranke SMER, Jaroslav Baška.
"Sadiki je na sličan način već umakao pravdi još 1990-tih godina kada su
ključni svedoci neočekivano umrli pod nerazjašnjenim okolnostima", rekao je
Lipšic.
Baki Sadiki je poznat po dobrim vezama s predsednikom Vrhovnog suda Štefanom
Harabinom, na šta Lipšic upozorio sada, povodom afere s novim suđenjem
Sadikiju.
Sadiki je iz Slovačke pobegao početkom 2010. godine, neposredno pred raciju
u njegovom pansionu i kući, i sakrio se na Kosovu.
Suđeno mu je u Prešovu u odsustvu za šverc najmanje 120 kilograma heroina u
šest isporuka jeftine sportske odeće iz Turske 2007. i 2008. godine. Osuđen
je na 22 godine zatvora. U saradnji sa Euleksom i Interpolom otkriven je na
Kosovu i uhapšen prošle godine u Gjnilanu, a kosovske vlasti su zatim
pristale da ga izruče.
Pošto Slovačka ne priznaje Kosovo, kontakti ministara bili su nezvanični, a
posre dnik je bio Euleks.
Daša Pavlović,
Bratislava
|
|
Počelo obeležavanje godišnjice 9-11 |
| |
U SAD je u sredu počelo obeležavanje 12. godišnjice terorističkih
napada komemorativnim skupovima u Njujorku i Vašingtonu.
Na mestu gde su nekada stajale kule bliznakinje Svetskog trgovinskog centra,
srušene u napadima, okupili su se rođaci poginulih kao i tadašnji gradonačelnik
Njujorka Rudolf Đulijani.
Komemoracija je počela minutom ćutanja u 8.46 po njujorškom vremenu kada je pre
12 godina prvi avion udario u jednu od dveju kula Svetskog trgovinskog centra.
Gotovo 3.000 ljudi je poginulo u napadima u Njujorku, na Pentagon i u Šenksvilu
u Pensilvaniji gde je pao četvrti oteti avion nakon intervencije putnika.
Kao i svake godine, minutom ćutanja u 8.46, 9.03, 9.59 i u 10.28 po lokalnom
vremenu, obeležavaju se momenti kada su dva aviona udarila u kule bliznakinje
Svetskog trgovinskog centra u Njujorku, a potom i vreme kada su se kule srušile.
Na danšnji dan tradicionalno se čitaju imena gotovo 3.000 poginulih, u prisustvu
porodica.
U samoubilačkom terorističkom napadu otetim avionima na Svetski trgovinski
centar u Njujorku i zgradu Pentagona u Vašingtonu 11. septembra 2001. poginulo
je gotovo 3.000 ljudi.
Zgrada Pentagona je znatno oštećena, a dva tornja visine 410 metara u njujorškoj
poslovnoj četvrti Menhetn su se potpuno srušila i umesto njih se grade novi.
|
|
Oglasavanje Marketing
|
