|
Oglasavanje Marketing
|
Linkovi
|
Kamera
Borisa Spremo
|
|
Kultura i zanimljivosti
|
KULTURA
& ZANIMLJIVOSTI |
Utorak, 23. maj 2017. |
|
Folksvagenov hipi-kombi odlazi u legendu |
| |
 Vozio
je hipike 1960-tih godina, surfere u potrazi za talasima-ubicama tokom
beskrajnih leta i vredno radio širom sveta, ali to dugo, neobično putovanje
Folksvagenovog kombija se završava.
Brazil je poslednja zemlja sveta gde se to čuveno vozilo još proizvodi, a VW
kaže da će se proizvodnja završiti 31. decembra.
Bezbednosni propisi zahtevaju da svako vozilo u Brazilu počevši od 2014.
godine ima vazdušne jastuke i sistem koji sprečava blokiranje kočnica, a VW
kaže da ne možete promeniti kombi da ispuni te zahteve.
Iako će proizvodnja prestati, na putevima će ostati mnogo Vwkombija koji
voze decenijama jer su su toliko izdržljivi. VWe u svetu proizveo više od
deset miliona kombija "folksvagen transportera", od kada je taj model uveden
pre 63 godina u Nemačkoj. Više od 1,5 miliona je proizvedeno u Brazilu od
1957. godine.
VW-kombi je toliko duboko ukorenjen u popularnoj kulturi, da će verovatno
živeti još duže u mašti.
"Taj kombi predstavlja slobodu", rekao je Dejmon Ristau (Damon Ristau),
režiser dokumentarnog filma "The Bus" o ljubiteljima tog vozila. "On ima
čaroliju i šarm koji nedostaju drugim vozilima. U stvari, sve je to o
putovanju, o osmehu kada se ugleda stari VWkoji još ide".
Možda ništa što ima motor nije ušlo dublje u američku i evropsku pop-kulturu
nego što je VWpoznat po izdržljivosti, ali i po sklonosti kvarovima.
Ljubitelji tog kombija kažu da mu kvarovi jačaju šarm: motor je toliko
jednostavan, da ga je lako popraviti, i time ojačati osećaj vlasništva, a
pritom upoznati ljude.
Kombi je bio na mnogim omotima gramofonskih ploča, između ostalog: Boba
Dilana i "Bič bojsa" (Beach Boys), mada ga u muzici najtešnje povezuju s
grupom "Grejtful ded" (Grateful Dead) i s masom njenih ljubitelja širom SAD
kojima je taj kombi bio putujuća kuća. Priča se da je Stiv Džobs (Steve
Jobs) rekao da je svoj VWkombi prodao 1970-ih godina da bi kupio elektronsku
ploču dok je pravio kompjuter od kojeg je nastao "Epl" (Apple).
Ali u siromašnijim zemljama Latinske Amerike i Afrike kombi nema istu
romantičnu privlačnost.
Koristi ga pošta u Brazilu, vojska, kao i pogrebnici. Služi i kao školski
autobus za decu, radi kao grupni taksi, isporučuje građevinski materijal.
Brazilci svoje kombije pretvaraju u pokretne pijačne tezge za radničke
ručkove.
Jednog nedavnog kišnog jutra u Sao Paulu, Horhe Hanashiro (Jorge Hanashiro)
je dremao u svom svetlo-zelenom kombiju iz 1974. dok je njegova supruga Ana
služila prženu meso i pite s povrćem kupcima na pijaci.
"Ima bezbednijih i savremenijih vozila, ali za mene je kombi najbolji za
prevoz i rad na šest pijaca svake nedelje", rekao je 77 -godišnji Hanashiro.
"Ekonomičan je, robustan i jednostavan za popravku", dodao je on.
Kombi je našao put do srca 54-goišnjeg Brazilca Enia Guarnierija (Enio
Guarnieri) koji s osmehom stoji kezi pored plavo-belog VW iz 1972. u svojoj
pretrpanoj garaži u radničkom naselju Sao Paula.
Guarnieri ga je kupio pre godinu dana kao uspomenu na detinjstvo :kada je
imao samo deset godina, otac ga je naučio da vozi kombi.
"Voziti kombi licem tik uz vetrobrana je uzbudljiva avantura", kaže on.
Fabrika VW u Meksiku je 1995. prestala da proizvodi klasičnu verziju kombija,
te je fabrika na periferiji Sao Paula, njegovo poslednje utočište.
Proizvodnja u Nemačkoj je obustavljena 1979. jer kombi više nije ispunjavao
evropske zahteve bzbednosti.
|
|
Pokretne slike - Život u šestoj brzini |
| |
 “Jurnjava”
(“Rush”), režija: Ron Hauard, glavne uloge: Kris Hemsvort i Danijel Brul
Četrdeset sedam godina nakon filma “Gran pri” Džona Frankenhajmera, Holivud
se vratio Formuli jedan, jednom od najatraktivnijih sportova današnjice.
Bilo je vredno čekanja!
“Jurnjava” “oskarovskog” reditelja Rona Hauarda (“Blistavi um”, 2001.) je
visokooktanski film koji donosi sve ono što Formulu jedan čini magnetom za
milionsku publiku: brzinu, buku, opasnost, uzbuđenje, dramu, glamur i ljuto
rivalstvo. Gledanje ovog dela pruža zapravo mnogo veće uživanje od praćenja
ovogodišnje monotone sezone Formule jedan u kojoj mladi Nemac Sebastijan
Fetel nezaustavljivo juriša ka svojoj već četvrtoj uzastopnoj tituli
šampiona, prevashodno zbog superiornosti svoga bolida “Red Bul”.
“Jurnjava” nas vraća u klasično doba Formule jedan kada je odvažnost imala
prioritet u odnosu na tehnologiju, kada je veština vozača bila važnija od
elektronike. Film portretiše legendarni duel dva vozača iz 1976. godine,
koji je ušao u zlatne anale trkačkih staza. Niki Lauda za volanom “Ferarija”
protiv Džemsa Hanta, vedete “Meklarena”! Dva vrsna vozača, dva različita
čoveka sa dijametralno suprotnim temperamentima i stilovima života, koji su
prkosili smrću da bi nadvladali rivala.
Ovaj dvoboj dva oprečna karaktera priziva u sećanje još jedan “sudar
giganata” Formule jedan iz 1980-tih - agresivnog Brazilca Ajrtona Sene i
konzervativnog Francuza Alena Prosta, zvanog “Profesor”, koji je prikazan u
izvanrednom dokumentarnom filmu “Sena” (2010.) autora Asifa Kapadije.
“Jurnjava” donosi dvoboj vatre i leda! Plavokosi Englez Džems Hant je bio
plejboj, ekstrovertni “bonvivan”, koji je bio sklon rizicima i koji je imao
veliku pasiju prema brzinama, ali isto tako i prema lepim ženama, piću i
ludim žurkama. Kada nije bio za volanom bolida, u ruci je obično nosio čašu
šampanjca a u krilu držao dve–tri zanosne lepotice. Na drugoj strani,
Austrijanac Niki Lauda je bio disciplinovan, metodičan, povučen i promišljen.
Prvi je zračio vedrinom, a drugi je bio hronično tmuran.
Džems Hant je bio “poster-boj” slobodoumnih i sladostrasnih 1970-tih, kad se
činilo da je sve dozvoljeno i živelo bez puno razmišljanja o posledicama.
Život u šestoj brzini! “Ti si samo momak za žurke!” – kaže u filmu Lauda (u
upečatljivom tumačenju špansko-nemačkog glumca Danijela Brula) notornom
hedonisti Hantu (lepuškasti Australijanac Kris Hemsvort, junak filma “Tor”),
čija deviza je bila “Seks, to je doručak šampiona!” U jednoj od uvodnih
scena, on posle trke krvav ulazi u bolnicu i sebe predstavlja u stilu Džemsa
Bonda: “Ja sam Hant. Džems Hant”. Samo koji minut kasnije, on već ima seks
sa medicinskom sestrom koja ga je samoinicijativno podvrgla “specijalnom
tretmanu”.
Dramatična borba za titulu šampiona, koja je trajala do poslednje trke, je
te godine umalo koštala života Nikija Laudu (inače trostrukog prvaka i sada
jednog od savetnika tima “Mercedes”), čije spaljeno lice (nakon nesreće na
trci u Nirburgringu) upozorava na doba iz 1970-tih kad je Formula jedan bila
zapravo moderno gladijatorstvo, gde su svake godine prosečno ginula po dva
vozača!
Džems Hant je nadvisio svog rivala za samo jedan bod, i postao šampion, da
bi 1993. godine naprasno preminuo od srčanog udara, u 46-oj godini života.
Kako je (brzo) živeo, tako je i umro!
Epski duel Laude i Hanta, sa svim svojim neobičnostima, deluje kao da je
proistekao iz holivudskog sinopsisa. Ekranizujući sagu koju je ispisao i
režirao sam život, Ron Hauard je u filmu znalački uspostavio balans između
zabave, akcije i drame. “Jurnjava” govori o snazi volje i kolebljivosti,
hrabrosti i strahu, lakomislenosti i kalkulaciji, strasti i smirenosti, kao
i o intrigama, seksu i sjaju koji su oduvek bili sastavni delovi Formule
jedan. Spektakularne scene sa trkačkih pista oduzimaju dah i isceđuju
adrenalin, a buka motora odzvanja u ušima gledaoca dugo nakon završetka ovog
filma koji ipak nalazi dovoljno prostora da istražuje i ekstremne kutke
ljudske psihe.
“Jurnjava” je kompleksna sportska drama čije najveće dostignuće je da
ukazuje da se unutar brzih i zapaljivih bolida nalaze stvarni ljudi od krvi
i mesa, ranjivi i krhki, ma koliko izgledali neustrašivi i odlučni. Čak i da
niste ljubitelj trka Formule jedan ovo je film kojeg svakako treba videti!
Bojan Ž. Bosiljčić
|
|
Predstavljen roze dijamant vredan 60 miliona dolara |
| |
Aukcijska kuća Sotbi (Sotheby's) predstavila je u sredu u Ženevi roze
dijamant procenjen na više od 60 miliona dolara, koji će biti ponuđen na
prodaju u novembru.
"Pink Star" (Roze zvezda) od 59,6 karata najskuplji je dijamant ikada
ponuđen na aukcijskoj prodaji, ukazao je Sotbi. Donet je iz Afrike 1999.
godine, a prvi put je prodat 2007. po ceni koja tada nije obelodanjena.
"Izuzetna punoća svetlo roze boje, u kombinaciji sa vanrednom veličinom,
karakteristike su po kojima ovaj dijamant prevazilazi sve do sada poznate
roze dijamante, u državnim, kraljevskim ili privatnim kolekcijama", rekao je
predstavnik Sotbija Dejvid Benet.
On je objasnio da je taj dijamant, okarakterisan kao "čist", poseban i po
tome što među roze dijamantima "čistih" ima samo do nivoa od pet karata, a
ovaj kamen ima čak 59.6 karata.
Američki gemološki institut odredio je da je ovaj dijamant nivoa IIa, a
dijamanti te grupe (samo dva odsto svih dijamanata) smatraju se najčistijim
jer imaju izuzetnu prozirnost.
Aukcijska prodaja tog dijamanta održaće se 13. novembra, Sotbi nije naveo ko
je njegov vlasnik.
|
|
NASA traži dobrovoljce koji će da leže 70 dana u krevetu |
| |
NASA je ponudila 18.000 dolara dobrovoljcima koji su spremni da u naučne
svrhe provedu neprekidno 70 dana u krevetu.
Iako zvuči kao lak način da se zaradi novac, svima koji se prijave za
eksperiment biće teže nego što su očekivali, piše sajt "Sajens rekorder" (sciencerecorder.com).
Svi dobrovoljci moraju da budu dobrog zdravlja, da budu nepušači i moraju da
prođu test fizičke spreme. NASA eksperiment sprovodi jer su joj potrebni
rezultati koje će moći da iskoristi na dugotrajnim kosmičkim letovima.
Oni koji prođu testovi biće podeljeni na više grupa. U jednoj grupi biće
volonteri koji će morati da 70 dana leže u krevetu nagnutom za šest stepeni.
U drugoj grupi biće volonteri koji će 70 dana ležati u krevetu, ali će za to
vreme krevet biti rotiran po različitim nagibima.
Za sve vreme trajanja eksperimenta niko od učesnika neće moći da stane na
noge. Od njih će povremeno biti traženo da izvedu neke jednostavne operacije,
poput toga da dodaju kutije. Volonteri će imati pomoćne sprave koje će im
omogućiti da idu u WC i da se tuširaju.
Po završetku eksperimenta, obe grupe učesnika moraće da prođu period
adaptacije od dve sedmice, kako bi nakon toga mogli da se vrate normalnom
životu. Posledice eksperimenta biće gubitak mišićne snage, zbog čega je i
nepohodan period prilagođavanja.
|
|
U Podgorici održano takmicenje beba u puzanju |
| |
U Podgorici je prošlog vikenda održano neobično takmičenje - puzanje beba na
"stazi" dugoj tri metra.
Učestvovalo je oko 90 beba koje još nisu prohodale, a "najbrže" bebe su
dobile diplome i nagrade.
Bebe - takmičari su bile podeljene u nekoliko grupa, zavisno od uzrasta.
Njihove staze za puzanje bile su međusobno odvojene.
Takmičenje je održano u okviru manifestacije "Dan sunca", a organizator je
agencija Inkognito.
|
|
Otvoren 47. Bitef |
| |
Na sceni Pozorišta na Terazijama u nedelju je otvoren 47. Beogradski
internacionalni teatarski festival Bitef, koji je zvanično otvorio reditelj
Dejan Mijač.
Bitef je počeo predstavom "Before Your Very Eyes" nemačko-britanskog
kolektiva "Gob Skvod" iz Berlina, u koprodukciji s teatrom Kampo iz Belgije.
Do 1. oktobra u Beogradu i Novom Sadu u takmičarskoj selekciji biće izvedeno
12 predstava iz sedam zemalja.
Predstave (iz Nemačke, Mađarske, Češke, Francuske, Slovenije, Hrvatske, Crne
Gore i četiri ostvarenja iz Srbije) odabrali su umetnički direktor festivala
Jovan Ćirilov i rediteljka Anja Suša.
Bitef će biti zatvoren predstavom "Teško je biti Bog" mađarskog autora
Kornela Mundruca, koju će u specijalnom prostoru u Brodogradilištu Beograd
izvesti Proton Sinema i Teatar iz Budimpešte.
Gran pri "Mira Trailović" i Specijalnu nagradu dodeliće međunarodni žiri
čiji je predsednik dramaturg iz Nemačke Kristijan Holcauner.
Ovogodišnji festival održava se pod sloganom "Teško je biti", a imaće i
tradicionalne prateće programe Bitef polifoniju i Bitef na fimu.
|
|
Slonovi bi radije pomorandže nego kikiriki |
| |
U novootvorenom Nacionalnom centru za slonove u Falsmeru u američkoj
saveznoj državi Florida otkriveno je da se slonovi više raduju pomorandžama nego
kikirikiju.
Slonovi u tom centru otkrili su način da uberu plodove pomorandži sa drveća i
potom ih pojedu.
Sveže valensijske pomorandže nisu jedino što taj centar, koji se prostire na 200
hektara, čini jedinstvenim. To je i jedino takvo mesto kojim upravljaju zoolozi
SAD, a koje se bavi udomljavanjem raseljenih slonova.
Centar je otvoren za dve vrste slonova - one koje zoološki vrtovi tamo upute na
kraće vreme kako bi oslobodili prostor za renoviranje ili parenje i za one
slonove kojima je potreban dom nakon što njihovi bivši institucionalni ili
privatni vlasnici ne mogu više da brinu o njima.
Glavni cilj Centra je da obezbedi opstanak na duži rok slonova koji su u Aziji
proglašeni ugroženom vrstom ili vrstom kojoj preti opasnost od izumiranja, dok
su u Africi proglašeni ranjivom vrstom.
|
|
Rene Gošini dobio spomenik u Varšavi |
| |
 U
Varšavi je danas otkriven spomenik autoru poljskog porekla Reneu Gošiniju, "ocu"
Asteriksa.
Rene Gošini (1926-1977) potiče iz jevrejske porodice koja je živela u Varšavi i
20-ih godina emigrirala u Francusku.
Spomenik je postavljen u dvorištu francuske gimnazije koja od 1992. godine nosi
ime Renea Gošinija.
"Tata, dozvoli mi da ti se obratim iz Poljske u koju nikada nisi došao. Sigurno
nisi mnogo daleko", rekla je Ana Gošini na otkrivanju spomenika.
Više od milion primeraka "Avantura malog Nikole" Renea Gošinija prodato je do
danas u Poljskoj, podsetio je francuski ambasador Pjer Biler.
Gošini je autor Asteriksa, Iznoguda i Umpah-paha, a zaslužan je i za slavu
Taličnog Toma. Jedan je od najčitanijih i najprevođenijih francuskih autora sa
500 miliona prodatih knjiga i stripova.
|
|
Beogradska filharmonija na visokim potpeticama |
| |
Beogradska filharmonija otvara novi ciklus koncerata pod nazivom "Na visokim
potpeticama" kojim će u toku sezone predstaviti žene na dirigentskom podijumu,
saopšteno je iz Filharmonije.
"Filharmonija na ovaj način skreće pažnju na uspešne žene dirigente koje su se
izborile u svetu doskora isključivo rezervisanom za muškarce," navodi se u
saopštenju Filharmonije.
Prva dama koje će dirigovati orkestrom Filharmonije je Ana Tali koja će
nastupati u petak 27. septembra u 20 časova, na Kolarcu, a koja ima kariejru
dugu 16. godina.
"Ceo orkestar je moj instrument i to je za mene suština procesa stvaranja muzike.
Posle prve probe sa Beogradskom filharmonijom ostajem pod utiskom veoma
dinamičnog orkestra i predstoji nam rad koji će, verujem, rezultirati sjajanim
koncertom u petak," rekla je Tali.
U petak će kao solista nastupati još jedna dama, flautistkinja Šeron Bezali čiji
je prvi nastup bio je sa Izraelskom filharmonijom pod vođstvom Zubina Mehte.
Ona svira na zlatnoj flauti od 24 karata, koju je specijalno za nju napravila
firma Muramacu iz Japana.
Na programu koncerta su Šostakovičeva Svečana uvertira i Simfonija br. 9, kao i
Hačaturijanov Koncert za violinu i orkestar, u aranžmanu za flautu.
Sledeći koncert iz ciklusa "Na visokim potpeticama", zakazan je za 22. novembar
kada će centralno mesto na bini biti ustupljeno dirigentkinji Kristini Poski.
|
|
Izložba o Desanki Maksimović u Budimpešti |
| |
Izložba posvećena životu i stvaralaštvu Desanke Maksimović otvorena je 23.
septembra u Budimpešti, a biće predstavljena i u Skoplju i Zagrebu, saopštila je
Narodna biblioteka Srbije.
Mađarskoj javnosti biće prvi put predstavljeni najznačajniji rukopisi Desanke
Maksimović koji su do sada bili čuvani kod njenih potomaka.
Postavka o životu i radu jedne od najvećih srpskih pesnikinja do sada je bila
organizovana i u Valjevu, Banjaluci, Cetinju i Beogradu.
To je prva izložba Narodne biblioteke Srbije koja je u celini bila predstavljena
inostranoj javnosti i to u pet država, navodi se u saopštenju.
Izložba predstavlja izbor najdragocenijih segmenata zaostavštine Desanke
Maksimović, njene beleške, koncepti, autografi pesama, prve i poslednje verzije
tekstova, pisma pesnika čije je stihove prevodila, nagrade koje je dobijala, kao
i druga prepiska.
Povodom dve decenije od smrti Desanke Maksimović (1898-1993) Narodna biblioteka
Srbije organizovala je brojne manifestacije i programe, a izložba pod nazivom "Ostavljam
vam samo reči...", najznačajniji je od tih sadržaja, dodaje se u saopštenju.
|
|
Priznanja Evropske filmske akademije za Denev i Almodovara |
| |
Evropska filmska akademija će ove godine uručiti nagradu za životno delo
francuskoj glumici Katrin Denev i odaće priznanje španskom reditelju Pedru
Almodovaru za evropski doprinos svetskom filmu, saznaje se danas u toj
instituciji.
Nagrade će biti uručene 7. decembra u Berlinu, a francuska glumica će biti
počasni gost ceremonije.
Katrin Denev (69) je snimila više od sto filmova i nagrađivana je na
festivalima u Berlinu, Kanu i Veneciji. Igrala je, između ostalog, u
ostvarenjima "Lepotica dana " Luisa Bunjuela, "Poslednji metro" Fransoa
Trifoa, "Indokina" Režisa Varnijea i "Odbojnost" Romana Polanskog.
Almodovar (63) je režirao filmove kao što su "Kika", "Žene na rubu nervnog
sloma", "Visoke potpetice", "Veži me", "Sve o mojoj majci", "Pričaj sa njom".
|
|
Tanovićev film opet kandidat BiH za Oskara |
| |
Film režisera Danisa Tanovića "Epizoda u životu berača željeza"
kandidat je BiH za nagradu američke filmske akademije, Oskar.
Film je do sada prikazan na brojnim festivalima, a otvorio je i ovogodišnji
Sarajevo Film Festival.
Na ovogodišnjem Berlin Film Festivalu u glavnoj selekciji film je osvojio
Srebrenog medveda za najbolji film i Srebrenog medveda za najboljeg glumca
Nazifa Mujića.
Odabrani film bio je ujedno i jedini film iz BiH koji je ispunjavao uslove
američke filmske akademije.
Radnja filma se odvija u BiH, u jednoj romskoj porodici. Nazif Mujić, Senada
Alimanović i njihove dve male ćerke preživljavaju sa malom količinom novca. Otac
Nazif skuplja i prodaje staro gvožđe.
Kada trudna supruga Senada počinje da se oseća loše, Nazif je vodi lekaru, ali
tamo saznaju da je dete koje nosi umrlo i da mora u bolnicu. Senada nema
zdravstveno osiguranje zbog čega direktor klinike odbija da je leči, ako ne
plati 980 maraka.
Pošto nemaju novca, Nazif i Senada pokušavaju da pronađu rešenje, pre nego što
ona podlegne zbog moguće sepse i činjenice da danima nosi umrlu bebu u utrobi.
Film je urađen po istinitom događaju, a glumci glume sami sebe, praveći
rekonsturkciju istinitih događaja.
Udruženje filmskih radnika Bosne i Hercegovine već 13 godina kandiduje film
Američkoj filmskoj akademiji u kategoriji za najbolji strani igrani film.
Tanovićev film "Ničija zemlja" 2002. godine je nagrađen Oskarom za najbolji
strani film.
Merima Spahić,
Sarajevo
|
|
Oglasavanje Marketing
|
