|
Oglasavanje Marketing
|
Linkovi
|
Kamera
Borisa Spremo
|
|
|
REGION |
Utorak, 23. maj 2017. |
|
Bakilja mira - Manifestacija Ambasade Bih u Kanadi |
| |
 U
organizaciji Ambasade Bosne i Hercegovine, u ponedeljak, 7. oktobra u
Gradskoj kući u Otavi održana je manifestacija kojom je obeležena "Internacionalna
trka mira" u diplomatskoj zajednici kanadskog glavnog grada.
Ovom skupu prisustvovali su predstavnici diplomatskog kora, među kojima i
otpravnica poslova Ambasade Srbije gospođa Mirjana Šešum-Ćurčić, te članovi
kanadskog parlamenta, gradonačelnik Otave Džim Votson i brojne ugledne
zvanice iz javnog života kanadske prestonice.
"Internacionalna trka mira", čiji osnivač je Šri Činmoj, ustanovljena je
1987. godine i održava se u preko 140 zemalja, na šest kontinenata. Ova trka,
koja je u Otavi održana između ambasada Bosne i Hercegovine, Angole i
Hondurasa, promoviše mir, harmoniju, razumevanje, toleranciju, dobru volju i
globalno prijateljstvo među narodima širom sveta.
Domaćinu manifestacije, Njenoj Ekselenciji, ambasadorki Bosne i Hercegovine
Biljani Gutić-Bjelici, kao i gradonačelniku Otave Džimu Votsonu, su tom
prilikom uručene nagrade "Nosilac baklje trke mira".
Aleksandra Đurđević, koordinatorka "Internacionalne trke mira" u Otavi je,
obrazlažući dodeljivanje ove nagrade ambasadorki BiH istakla da je"gospođa
Gutić- Bjelica vodeća snaga koja stoji iza mnogih aktivnosti koje
naglašavaju i promovišu mir, humanost, prijateljstvo, ravnopravnost polova,
ljudska prava i kulturne različitosti." Između ostalih, Ambasadorka Biljana
Gutić-Bjelica je inicirala aktivnosti koje su rezultirale obrazovanjem "Parlamentarne
grupe prijateljstva između Kanade i Bosne i Hercegovine", izgrađujući time
most saradnje i prijateljstva između dve zemlje.
Njena Ekselencija Biljana Gutić -Bjelica je posle ceremonije odgovorila na
pitanja našeg izveštača:
 Nagradu "Nosilac baklje trke mira" su, između ostalih, ranijih godina dobili
i Mihail Gorbačov i Nelson Mendela. Šta ova nagrada Vama lično znači?
"Iskreno, ne vjerujem da se moj dosadašnji rad i doprinos mogu porediti sa
onim što su ličnosti koje ste pomenuli i koje su ranije dobile ovu nagradu
uradile za čovječanstvo. Meni lično upravo ta nagrada mnogo znači jer je
priznanje za promociju mira i takve afirmativne ideje su uvijek bile dio
mojih interesovanja i želje da doprinesem i promovišem, ne toliko sebe, jer
ne očekujem da će se moje ime pamtiti duže od ceremonije, ali promocija
zemlje koja je bila u ratu i sada preko svojih diplomatskih predstavnika
daje glas miru, mislim da je to poruka jača od mog ličnog angažmana i lične
promocije. To je i način da se edukuju oni koji stavljaju znak jednakosti
između političara i diplomata i volim događaje u kojima Ambasada vrlo
aktivno učestvuje i osigurava vizibilitet u diplomatskoj zajednici, a pri
tome se ne vezuje ni za jednu nacionalnu ili političku opciju, niti kod nas
niti u zemlji prijema. Ovo je univerzalna ideja i san svih vizionara, bez
obzira na vrijeme i mjesto u kojem su živjeli i stvarali, i vidjeti sebe na
korak grupi ljudi koja je ostavila snažan pečat u istoriji čovječanstva, za
mene nije mala stvar i iskreno - ponosna sam što je to prepoznato".
Kako je zapravo nastala ideja da organizujete jednu ovakvu manifestaciju?
"Ako bi me pitali koja je direktna veza između Ambasade Bosne i Hercegovine
i Internacionalnog centra Šri Činmoj, koji upravo proslavlja 50-godišnjicu
postojanja, mogu da kažem da ona ne postoji.
Ali, ideja da promovišemo globalni mir, koja se nalazi u središtu
večerašnjeg događaja, je ono što nas povezuje u našim nastojanjima da
učinimo ovaj svijet ljepšim mjestom za življenje.
Kad ljudi iz Bosne i Hercegovine, koji su se suočili sa ratom tokom
1990-tih, kažu koliko je ultimativno važan mir, vjerujte da mi znamo o čemu
govorimo.
Mir je sine ljua non elemenat ljudske egzistencije. Mir je generator svakog
razvoja i progresa, isto kao što je odsustvo mira izvor haosa, tragedije i
gubitka onog najdragocjenijeg-ljudskih života.
Individualni spokoj, mir u zajednici, mir u naciji, globalni mir, to je
jedan lanac koji nam dozvoljava da se razvijamo, da volimo, da dajemo i da
primamo, da postanemo bolja ljudska bića kroz saznanje i razumijevanje, da
postanemo ono što smo mi stvarno. To je lanac koji nam omogućava da
prepoznamo i njegujemo važnost ljubavi i uzajamnog respekta. To je tako
očigledna neophodnost, ali često zaboravljena i zapostavljena.
Odsustvo mira je najtragičnija i najgroznija stvar koja se može desiti gore
pomenutom lancu i čovječanstvu. Moja zemlja je pokazala izvanredan progres u
svom oporavku, ali ljudski životi izgubljeni tokom konflikta su otvorene
rane u našim srcima.
Ja aplaudiram neumornom radu i stvaralačkom doprinosu Šri Činmoja lično i
zahvaljujem se požrtvovanim ljudima iz njegovog Internacionalnog centra,
koji već decenijama naporno rade na promovisanju vizije i mudrosti mira u
svjetskoj zajednici. Ovaj večerašnji događaj je naš zajednički pokušaj da
posvećeno i djelotvorno doprinesemo takvoj viziji"- kazala nam je gospođa
Biljana Gutić-Bjelica.
Bojan Ž. Bosiljčić
Foto: Boba Borojević
|
|
Finansijske sankcije EU BiH, nema dogovora s Fileom |
| |
Evropska komisija će uvesti sankcije Bosni i Hercegovini i uskratiti joj 47
miliona evra, što je polovina sredstava iz fondova EU u idućoj godini.
Razlog za tu odluku je to što juče na četvoročasovnom sastanku evropskog
komesara Štefana Filea i političkih prvaka Srba, Bošnjaka i Hrvata iz BIH
nije postignut dogovor o dva ključna pitanja za funkcionisanje političkih
ustanova i evro-integraciju BiH.
Na jučeašnjem susretu Filea i političkih zvaničnika iz BiH, trebalo je da se
potpiše sporazum o uspostavljanju mehanizma za evro-integraciju na niovu
centralne vlasti u Sarajevu i o ravnopravnosti svih naroda i građana na
izborima članova Predsedništva BiH i Doma naroda parlamenta BIH.
U Briselu je saopšteno da je zbog nepostojanja dogovora otkazana najavljena
konferencija za štampu evropskog komesara i vođa sedam glavnih političkih
stranaka i premijera centralne vlade u Sarajevu, Republike Srpske i
Federacije BiH.
Očekivalo se da će na sastanku posebno biti potpisan konačni dogovor o
sprovođenju presude Evropskog suda za ljudska prava u slučaju "Sejdić-Finci",
s ciljem da se uspostavi ravnopravnost svih građana i da svako, bez obzira
na etničku pripadnost, može biti biran u Predsedništvo i Dom naroda.
Po predloženom dogovoru, Predsedništvo BiH bi se sastojalo od tri neposredno
izabrana člana: dva iz Federacije BiH i jedan iz Republike Srpske, a
obezbedilo bi se da u Federaciji BiH posledica izbora ne bude preglasavanje
jednog konstitutivnog naroda, na šta su se do sada žalili Hrvati.
Dragan Blagojević,
Brisel
|
|
Vartolomej pozvao na jedinstvo pravoslavne crkve u CG |
| |
Vaseljenski patrijarh Vartolomej pozvao je u ponedeljak u Podgorici na
jedinstvo pravoslavne crkve u Crnoj Gori i na poštovanje kanona.
Vartolomej, koji je i vodio crkvenu ceremoniju osveštenja hrama Hristovog
vaskrsenja u Podgorici, kazao je u obraćanju vernicima da je osveštenje
hrama "poziv na jedinstvo crkve na ovom prostoru". "Crkva nije udruženje i
sud ne određuje njeno postojanje i status, već je Hristos osnovao i njom
samo mogu da upravljaju njegovi apostoli i njihovi naslednici, a ne bilo ko,
ko oko sebe okupi svoje pristalice i tu organizaciju nazove crkvom", kazao
je Vaseljenski patrijarh.
Vartolomej je pozvao na poštovanje kanonskog poretka i ocenio "neprihvatljivim
da neka lokalna crkva sebe proglašava za autokefalnu".
"Kao što jedna glava ne može pripadati dvama telima, tako ni Hristos nije
glava dveju istovernih crkava na ovom mestu. Zato crkva ne postaje voljom
nekih ljudi, ona nije udruženje ili svetovno jedinstvo nekih ličnosti koje
svoje postojanje dobija onda kada joj neki sud odobri statut", kazao je
Vartolomej.
Osveštenju hrama organizovanom povodom 1700 godina Milanskog edikta
prisustsvovali su i patrijarsi, moskovski i cele Rusije Kiril, srpski Irinej,
jerusalimski Teofil, te poljski, kiparski i albanski.
Srpski patrijarh Irinej kazao je da je osveštenje hrama "veliki i slavni dan...
za čitavo pravoslavlje i hrišćanstvo".
"Neka ovaj hram vaskrsne svako dobro i istinu i da nas vodi putem mira i
sloge. Za te stvari moliće se ovaj hram, ali i svi oni koji budu ulazili u
njega", poručio je Irinej.
Patrijarh moskovki i cele Rusije Kiril ocenio je da je Crna Gora "opstala u
teškim vremenima, jer je njen narod umeo da sačuva pravoslavnu veru".
Kiril je kazao da globalizacija "briše granice i rastojanja" i poručio da je
zbog toga "neophodno sačuvati kulturu, duhovnost i nacionalni identitet".
Ceremoniji osveštenja hrama prisustvovali su predsednici Crne Gore i
Republike Srpske Filip Vujanović i Milorad Dodik, crnogorski ministri
spoljnih poslova, ljudskih prava i zdravlja, Igor Lukšić, Suad Numanović i
Miodrag Radunović, kao i opozicioni čelnici. Gradnja hrama trajala je dve
decenije i koštala je oko šest miliona evra.
Olivera Nikolić,
Podgorica
|
|
Milanović o ćirilici: Ništa se ne može promeniti |
| |
Hrvatski premijer Zoran Milanović izjavio je juče, povodom
skidanja ćiriličnih natpisa u Vukovaru, da mu je žao ako nekome smeta da se
drugo pismo koristi na javnim zgradama, ali da se tu ništa ne može promeniti.
"Žao mi je ako nekome smeta da se drugo pismo koristi na javnim zgradama,
ali mi tu nemamo izbora. Ni nažalost, ni na sreću, to tako mora
funkcionisati", rekao je Milanović na početku sednice vlade u Zagrebu,
naglasivši da je Hrvatska pravna država na svakom delu svoje teritorije.
Kako prenosi Večerenji list u onlajn izdanju, Milanović je ponovio da je
spreman na razgovor, ali da se ništa bitno ne može promeniti.
"Možemo ljudski razgovarati, ali s ljudima iz Vukovara, a ne s onima koji
dolaze 'izvana'", kazao je premijer i dodao da mogu razgovarati, ali "zakon
je zakon".
Ministar uprave Arsen Bauk rekao je da vlada ne podržava predlog trećine
poslanika Sabora da se odloži postavljanje dvojezičnih natpisa na javne
institucije u Vukovaru do sledećeg popisa stanovništva.
Bauk je objasnio da Hrvatska to ne može da prihvati zbog odredbi Zakona o
pravima nacionalnih manjina, kao i međunarodnih povelja o zaštiti manjina i
njihovih jezika.
Hrvatska je 2004. sklopila nekoliko bilateralnih sporazuma kojima se
obavezala na zaštitu manjina, među ostalim i sa Srbijom i Crnom Gorom, a
Vukovar je svojim statutom to pravo propisao srpskoj nacionalnoj manjini u
julu 2009, podsetio je Bauk.
Dodao je i da je u poslednjem izveštaju o monitoringu EU, Evropska komisija
pozdravila napore za ravnopravnu primenu ćirilice u Vukovaru i da vlada
smatra da je predlog trećine poslanika protivan Ustavu i drugim zakonima,
konvencijama i sporazumima.
Bauk je naglasio da je ustavna uloga vlade sprovođenje zakona koje Sabor
donese i da nema odlaganja primene dvojezičnosti koja manjini u Vukovaru
omogućava očuvanje vlastite kulture i identiteta, u skladu sa duhom
tolerancije.
|
|
Slovenija beleži pad uvoza i izvoza |
| |
Slovenija je avgusta izvezla robe za 1,508 milijarde evra što je za 3,2
odsto manje nego avgusta 2012. godine, a uvoz je opao za 1,8 odsto, na 1,568
milijarde.
Pokrivenost uvoza izvozom je iznosila 96,2 odsto, saopštio je državni
statistički zavod.
U članice Evropske unije je avgusta izvezeno robe za 1,131 milijarde evra
što je 75 odsto ukupnog izvoza, a u druge zemlje za 377,1 milion evra.
Iz EU je avgusta uvezeno robe za 1,205 milijarde evra, odnosno 76,9 odsto
sve uvezene robe, a iz drugih zemalja za 362,7 miliona evra.
Slovenija je za osam ovogodišnjih meseci povećala izvoz, dok se uvoz smanjio.
U tom periodu je izvezeno robe za 14,238 milijardi (dva odsto više nego u
istom periodu 2012.), dok je uvoz sa 14,588 milijardi evra za procenat manji
nego u prvih osam meseci 2012. godine. Do kraja avgusta je deficit u robnoj
razmeni sa inostranstvom bio 350,3 miliona evra, a pokrivenst uvoza izvozom
iznosila 97,6 odsto, navodi Statistički zavod.
Aleksandar Mlač,
Ljubljana
|
|
Azilantski centar u CG do kraja godine |
| |
U Crnoj Gori će do kraja godine biti otvoren Azilantski centar,
najavljeno je juče iz Centra za zbrinjavanje izbeglica.
U Azilantskom centru, lociranom u Spužu, moći da se smesti do sto osoba. Dešava
se, kako je navedeno, da u Crnu Goru, samo u jednom danu, dođe 50, pa i više
imigranata.
Radi ustanovljenja i funkcionisanja sistema azila u Crnoj Gori, Evropska unija
je do sada uložila oko dva miliona evra.
Adekvatan sistem za azil je jedan od uslova koji mora da ispuni svaka zemlja
koja pretenduje na članstvo u Evropskoj uniji.
|
|
Oglasavanje Marketing
|
