|
Oglasavanje Marketing
|
Linkovi
|
Kamera
Borisa Spremo
|
|
|
KANADA |
Utorak, 23. maj 2017. |
|
Boris Spremo u “Kući slavnih” |
| |
 Naš
poznati fotograf Boris Spremo za svoj celokupan rad i stvaralaštvo dugo
preko četiri decenije,
17. oktobra 2013. je
nagrađen tako što se našao među "besmrtnima" u Novinarskoj
kući slavnih (Canadian News Hall of Fame).
Dodeli nagrade prisustvovalo je 175 gostiju, među kojima su bili i
Borisova supruga, četiri ćerke, tri zeta i unuka.
Spremo je inače već nosilac Ordena reda Kanade i dobitnik preko 300
najznačajnijih domaćih i međunarodnih priznanja za novinsku fotografiju, ali
za ovo najnovije priznanje on kaže da je vrhunac njegovog rada.
 Za
četiri decenije, koliko je zvanično trajala njegova karijera fotoreportera,
fotografisao je mnogo puta britansku kraljevsku porodicu, njihove srećne i
tužne trenutke.
Više od 10 godina pratio je kanadskog premijera Pjera Trudoa, fotografisao
je tri olimpijade, gladne u Africi, rat u Vijetnamu, nemire u Belfastu i
Gazi, proterivanja Kurda iz Iraka, deltu Mekonga, bio jedini putnik na
promotivnom letu "boinga 747"... Slikao je jednu od najviših zgrada na svetu
- CN Tower u Torontu, u završnoj fazi njene izgradnje stojeći na čeličnoj
gredi čak 450 metara iznad zemlje.
Kanada mu se odužila svojim najvećim odlikovanjem - Order of Canada, i tako
je postao prvi novinar u njenoj istoriji koji je poneo ovo prestižno
priznanje.
 "Uživao
sam u svakom trenutku radeći ovaj posao. U po dana, u po noći, uvek sam bio
spreman za akciju. Silazio sam u rudarska okna, u dubinu okeana, stajao na
čeličnoj gredi 400 metara iznad zemlje...
Nigde nisam išao be fotoaparata. Spavao sam sa njim. Znao sam da moram
uhvatiti taj treptaj trenutka, gde god i gde kad se on dogodio. Govorio sam
da fotografija čeka samo na mene i u potpunosti sam se predavao svakom
trenutku u stvaranju fotografije," priča nam Spremo sa setom u glasu.
U svom stanu u centru Toronta, Boris Spremo svaki dan
proživljava trentke koje je ovekovečio fotografijama koje ga okružuju. Među
njima su kraljica Elizabeta, Gorbačov, Kastro, Kisindžer, Haile Selasije,
Tito, Lindon Džonson, Robert Kenedi, Majka Tereza, Muhamed Ali, Bitlsi,
Stounsi, Džina Lolobriđida, Hari Belafonte...
 U
posebnoj staklenoj vitrini nalazi se mnoštvo aparata koje je Spremo koristio
tokom svih tih godina. Tu je i njegovo "čedo" , njegov prvenac, ogroman
starinski aparat.
Iako je zvanično u penziji i živi u Torontu sa suprugom Ikom, 4 ćerke i
sedam unuka, Spremo i dalje ne miruje. Rado slika kada god mu se ukaže
prilika.
Predsednik Toronto Stara Džon Honderik, koji je svojevremeno radio sa
Spremom, kaže da je Boris izuzetan čovek, koji je uvek iznova uspevao da
kroz svoja sočiva 'ulovi' trenutak. Honderik posebno pominje čuvene
fotografije Margaret Trudo i Džona Difenbejkera.
Kolega, Lesli Skrivener ističe da su Spremu bila otvorena sva vrata, jer su
ljudi jednostavno želeli da ih on fotografiše. Skrivener kaže da se Spremo
nije plašio ni izazova ni odlaska na ratišta. Čuvene su njegove slike iz
Vijetnama, Grenade, Iraka ...".
Ono što je Spremo slikao u Africi tokom osamdesetih godina prošlog veka,
pomoglo je da ostatak sveta sazna za posledice suše i gladi na crnom
kontinentu.
Boris Spremo rođen je u Rijeci 1935. godine, ali je
odrastao za vreme okupacije u Beogradu, tako da je osetio glad i siromaštvo.
To ga je, kaže, i očeličilo.
Po dolasku u Kanadu, Spremo je prvo radio za Gloub end mejl (Globe and Mail) a onda je, 1966.
godine, prešao u Toronto star.
Njegove fotografije objavili su skoro svi ugledni svetski listovi, kao što
su "Time", "Life", "MacLean's", "Sports Illustrated", Reader's Digest, The
National Enquirer...
Ivana Đorđević
Foto: Ivana Đorđević
|
|
Serenada u amfiteatru |
| |
 Mladi
Kajl Forgard i njegovi drug Eliot Slejter pokazali su da je malo
potrebno da se drugima ulepša dan i izmami osmeh na lice.
Student filmske škole na Univerzitetu Rajerson smislio je i sa svojim
kolegom u pratnji pevao serenade koleginicama i profesorkama za vreme
časova. Oni bi iznenada ušli u amfiteatar, i dok bi Kajl prilazio sa pesmom
na usnama nekoj studentkinji, njegovi drug Eliot bi snimao reakciju.
Zabavno je bilo svima u amfiteatru i devojkama koje su dobijale pažnju,
pesmu i cvet.
Zanimljivo je da nije bilo zamerki što prekidaju predavanje, niti zahteva da
napuste slušaonicu, a od jedne profesorke dobili su kao nagradu čokoladu.
Ovi momci se već godinama bave snimanjem kratkih filmova a ovo što su
radili nije vezano za školski zadatak, već su radili iz zadovoljstva.
Spotovi su postavljeni na Jutjub i izazvali su veliko interesovanje i ponovo
osmeh. Snimak se može videti na adresi
http://www.youtube.com/watch?v=JPTMYCJLVbA&feature=share&list=UUkhxWF5CTMUgxneqAFP96LQ
|
|
Šta se stvarno nalazi u biljnim preparatima? |
| |
Gotovo svako od nas makar povremeno koristi neke biljne
preparate, iako
neki to rade sa skepsom. Istraživanje pokazuje da neverica nije
neopravdana, čak naprotiv.
Od 44 proizvoda iz dvanaest kompanija, koje su proveravali profesor Stiv
Njumaster sa Univerziteta u Gelfu i jedan od direktora Instituta za
biodiverzitet i njegove kolege, ispostavilo se da postoje poprilična
odstupanja između sastava ispisanog na deklaraciji i stvarnog stanja u
preparatu.
Pojedini preparati uopšte nisu ni imali sastojke biljke navedene na
deklaraciji, ili je u njima bilo nekih potpuno neočekivanih sastojaka ili
filera,
a čak u tri petine proizvoda pojavila se makar jedna biljka koja nije
pomenuta na deklaraciji. Ovo može biti neugodno ali i opasno, ukoliko se
radi o sastojcima koji spadaju u alergene.
Naučnici su koristili DNK analizu pri identifikaciji sastojaka, a nisu
otkrili
imena ni proizvođača, ni proizvoda. Treba, međutim, reći da su svi
proizvodi dve kompanije bili u potpunosti ispravni, kao i da kod druge dve
kompanije ni jedan proizvod nije imao sastojke u skladu sa deklaracijom.
Istakli su, takođe, da je ovo istraživanje rađeno na malom uzorku, te
insistiraju da bi za bolji uvid bila potrebna opsežnija studija.
Kada su Njumaster i saradnici obavestili neke kompanije o rezultatima ovog
istraživanja, odgovorni su bili nemalo iznenađeni, ali i zabrinuti.
Hider Bun, privremeni dekan na Farmaceutskom fakuletu Univerziteta u
Torontu, primećujući da u ovom sistemu svako zavisi od poštenja ostalih
učesnika, kaže da je ovi navodi zabrinjavaju i kao potrošača i kao
naučnika. Ipak, ona veruje da je situacija sada mnogo bolja nego ranije,
budući da su propisi relativno skoro uvedeni.
|
|
BLIC VESTI |
| |
OTAVA – Rej Novak postavljen je za šefa kabineta premijera Stivena
Harpera, umesto Najdžela Rajta, koji je podneo ostavku zbog afere oko
uplaćivanja 90 hiljada dolara na račun stambenih troškova senatora Majka
Dafija. Upućeni ističu da je Novak, 36, već stekao izuzetno iskustvo,
poverenje i preporuke zbog svoje tihe, nenametljive inteligencije i zbog
svoje odanosti, podjednako cenjenih i od strane nadređenih, ali i
podređenih.
FREDERIKTON – Prošlog četvrtka je ucentru Frederiktona došlo do
nestanka struje zbog jedne veverice. Životinja je ušla u transformator u
ulici Karlton i izazvala kratak spoj, zbog koga je došlo do požara. Preko
pola
sata nije bilo ulične rasvete ni signalizacije, a na nesreću, veverica je
stradala u ovom neobičnom incidentu.
VANKUVER – Apelacioni sud Britanske Kolumbije većinom glasova nije
odobrio eutanaziju, odnosno pravo neizlečivih pacijenata na smrt uz
lekarsku asistenciju.
OTAVA – Kako saznaje Kanadijen pres, Kanada planira da sa milion
dolara
obnovi finansiranje raščišćavanja ostataka miliona klaster bombi, koje su
bačene na Laos za vreme vijetnamskog rata. Novac će biti iskorišćen kroz
agenciju Ujedinjenih nacija, a čišćenje terena će raditi jedna britanska i
jedna laoska grupa. Računa se da je iz perioda rata zaostalo oko 80 miliona
neeksplodiranih bombi iz klastera, od kojih svakodnevno stradaju lokalni
civili, a često i deca.
TORONTO – Prošle nedelje u Toronto se vratio Hamid Gazemi-Šal,
osuđenik
na smrt, koji je u iranskom zatvoru bio od 2008. godine pod optužbom da
se bavio špijunažom. Državni ministar za inostrane poslove Lin Jelič kaže da
je u vladi primetno olakšanje zbog pozitivnog ishoda slučaja Gazemi-Šal.
OTAVA – Generalni guverner Dejvid Džonston nalazi se u svojoj prvoj
zvaničnoj poseti Kini, gde ćesesresti sa predsednikom Ksi Džinpingom i
premijerom Li Kekiangom. Jedan od ciljeva njegove posete je podsticaj
proširivanja i unapređenja saradnje između Kanade i Kine, posebno u oblasti
privrednih odnosa.
TORONTO – Stručnjaci sa Univerziteta Gelf tvrde da samo u regionu
Toronta postoji interesovanje, potreba i tržište za razne vrste egzotičnog
povrća u vrednosti od preko 60 miliona dolara, kako zbog veoma šarenolike
populacije, tako i zbog menjanja kulinarskih i gurmanskih navika.
VINIPEG – Specijalni izveštač Ujedinjenih nacija za prava
starosedelaca
Džejms Anaja posetio je Manitobu, Kvebek, Britansku Kolumbiju, Albertu i
Ontario, u okviru svoje poseteKanadi i proveravanja pitanja vezanih za
pripadnike Prvih naroda. Anaja je izjavio da Kanada prolazi kroz krizu u
vezi
sa tretmanom starosedelaca, pa federalna vlada trebada preuzme hitne
korake da ostvari poverenje svojih domorodačkih stanovnika. On će
septembra iduće godine podneti izveštaj Savetu UN za ljudska prava.
OTAVA – Vlada je ostvarivanjem političkog dogovora sa Evropskom
unijom
o uvozu sira, otvorila vrata za sporazum o slobodnoj trgovini sa najvećom
svetskom ekonomijom, čija vrednost može dostići više milijardi dolara.
Dogovor će biti prosleđen provincijama na konačno odobrenje, a premijer
Stiven Harper bi ovih dana već mogao otputovati u Brisel na potpisivanje
sporazuma.
OTAVA – Nakon što je podržala rodnu neutralnost teksta himne O,
Kanada i
izmenu dela njenogteksta, književnica Margaret Atvud sada se našla u
grupi koja internet peticijom pokušavada unese rodnu raznovrsnost u likove
na kanadskim novčanicama od pet i deset dolara.
OTAVA – Dvoje maloletnika, šesnaestogodišnjak i njegova
trinaestogodišnja
devojka napravili su u svega 24 sata čitavu seriju prekršaja, od krađe
nekoliko automobila, preko prebrze vožnje do prelaska granice, preko 500
kilometara daleko od mesta Eganvil, gde je sve počelo, sve to gotovo u
stilu Boni i Klajda. Policija je uspela da ih uhvati tek kada su upali u
reku
uKingfildu, Mejn, na sreću sa minimalnim povredama. Pred zakonom će tek
morati da odgovaraju.
LITL ROK, Arkanzas – Bruks Džensen, sobar hotela Kapitol u Litl Roku,
podigao je tužbu protiv kanadskog milionera Majkla Vekerlea, za nedolično
ponašanje u alkoholisanom stanju u hotelu pre tri godine, za uvrede i
nanete mu povrede, zbog kojih ima trajne posledice. Džensen traži odštetu
od bar 150 hiljada dolara.
OTAVA – Sandra Bakler, nekadašnja direktorka za komunikacije
premijera
Stivena Harpera, prihvatila je funkciju potpredsednika Bluski stratedži
grupe, firme za odnose sa javnošću.
OTAVA – Kako prenosi Postmedija njuz, federalna vlada bi trebalo
narednih
nedelja da ukine vize za putnike koji dolaze iz Češke. Ministar za
imigraciju i
državljanstvo Kris Aleksander je u saopštenju rekao da se to već neko
vreme razmatra, pošto je Češka učinila značajne promene u poslednje četiri
godine, od vremena kada su vize uvedene zbog izuzetno velikog broja
azilanata iz te zemlje. Ukidanje vize moglo bi olakšati sklapanje sporazuma
o slobodnoj trgovini sa EU.
|
|
Emocionalnu memoriju nasleđujemo kroz gene |
| |
Više od polovine ljudi genetski je predodređeno da primeti
negativnu stranu
svake situacije.
To su u svojoj najnovijoj studiji ustanovili naučnici Rebeka Tod, profesor
sa
departmana za psihologiju sa Univerziteta Britanska Kolumbija, Adam
Anderson, sa Univerziteta Kornel i Danijel Miler, iz torontskog Centra za
mentalno zdravlje i bolesti zavisnosti.
Profesorka Tod ističe da se znalo da ljudi pojedini ljudi imaju jaku
emocionalnu memoriju i da oni svet doživljavaju intenzivnije od drugih. Ovo
istraživanje pokazalo je ta genetska varijacija značajno utiče na način na
koji ljudi vide i doživljavaju svet.
Osobe kod kojih je ovo izraženo, mnogo češće i lakše primete ljutita lica u
gomili, ili mesta koja mogu biti klizava ili na neki način opasna, nego
prirodne lepote, na primer.
Ona napominje da i drugi faktori, poput kulturnih razlika ili životnog
iskustva
takođe utiču na individualne razlike u emocionalnoj percepciji, pa je počela
da istražuje efekte genetske varijacije na osobe sa post-traumatskim
stresnim poremećajem.
Dalja istraživanja obuhvatiće učestalost ove genetske varijacije u
različitim
etničkim grupama. Veruje se da je ona prisutna kod više od polovine
pripadnika bele rase, a da je manje učestala kod ostalih.
|
|
Vorholov portret Greckog na aukciji u Sotbiju |
| |
U petak će na aukciji u londonskom Sotbiju biti ponuđen na prodaju portret
Vejna Greckog, koji je nacrtao Endi Vorhol davne 1983. godine.
Veruje se da će portret premašiti cenu od 200 hiljada dolara.
Jedan od zainteresovanih za nadmetanje je i Frens Vajnan, vlasnik galerije
iz Vankuvera, koji je svojevremeno inicirao susret tada 22-godišnjeg
Greckog i umetnika Vorhola i nastanak serije od šest portreta. Grecki je bio
jedan od prvih kupaca a jedan portret bio je u Vajnanovom posedu. No, on
je, sticajem okolnosti i nepovoljnih prilika, bio prinuđen da proda portret
Greckog, pa se sada nada da će uspeti da ga povrati.
|
|
Malala Jusafzai počasna građanka Kanade |
| |
Malala Jusafzai, borac za prava devojaka na obrazovanje, postaće počasni
građanin Kanade. Premijer Stiven Harper se sreo sa Malalomu Njujorku
krajem septembra, kada je ona govorila o svojim naporima da promoviše
obrazovanje žena i devojaka.
Ovu retku počast do sada je dobio veoma mali broj istaknutih ličnosti. To
su Nelson Mandela, Raul Valenberg, Dalaj Lama, Ang San Sun Kji i Aga Kan.
U svom rodnom Pakistanu, šesnaestogodišnja Jusufzai je prošlog oktobra
pogođena metkom u glavu dok se autobusom vraćala iz škole. Ona sada
živi u Velikoj Britaniji sa svojom porodicom. Malala je najmlađa osoba koja
je ikada predložena za dobitnika Nobelove nagradu za mir.
|
|
Bezbednost železničkog saobraćaja među ključnim temama |
| |
Ovogodišnji Krunski govor stavio je težište na nekoliko ključnih pitanja.
Najvažnije je vezano za zapošljavanje i privredu, gde se planira kontrola
budžetskih izdvajanja i kontrola potrošnje uopšte, a posebno javnog
sektora. U ovomsegmentu planirano je i potpisivanje trgovinskog
sporazuma sa Evropskom unijom, što je u završnoj fazi.
Na polju zaštite potrošača, vlada namerava da smanji troškove za roming u
mobilnoj telefoniji, natera operatere kablovskih mreža da obezbede
korisnicima veći izbor kanala koje žele da kombinuju, kao i da proširi
dostupnost širokopojasnih kanala. Takođe, građani ne bi trebalo da plaćaju
različite iznose na računima, bez obzira da li seradi o papirnim ili
elektronskim, kao ni da plaćaju visoke iznose za osnovne bankarske usluge.
Naglašavase da u Kanadi ubuduće ne bi trebalo da se plaća više nego u
SAD-u za istu stvar.
U oblasti pravosuđa, federalna vlada namerava da osuđene na doživotni
zatvor zaista i drži zatvorene do kraja života, da uvede zakone za
kažnjavanje sajber nasilništva, zaštiti građane od diskriminacije od strane
poslodavaca i osiguravajućih društava na sonovu genetskog testiranja, i
drugo.
Što se saobraćaja tiče, federalna vlada namerava da podigne nivo zaštite
od železničkih nesreća kroz oštrije propise o bezbednosti železničkog
saobraćaja.
U Krunskom govoru je istaknuto i da će šesnaestogodišnja Pakistanka
Malala Jusafzai postati počasna građanka Kanade.
Značajna novost koju donosi ovogodišnji Krunski govor je namera da se
reformiše ili ugasi Senat, ali će pre preduzimanja bilo kakvih koraka, svoju
reč morati da da Vrhovni sud.
|
|
Nobel došao u Kanadu |
| |
Kanadska književnica Alis Manro dobitnica je ovogodišnje Nobelove nagrade
za književnost, prva koja je ikada nagrađena za savremenu priču.
Brojni kritičari za nju kažu da je kanadski Čehov, jer je u njenim pričama
zaplet sekundaran i malo toga se dešava. I ona je, kao i ruski pisac,
opsednuta protokom vremena i nemogućnošću da se odloži ili spreči
njegovo kretanje.
Rođena je 1931. godine, kao Alis Lejdlo u Vingamu, Ontario. Počela je da
piše još kao tinejdžerka, a prvu priču objavila je 1950. godine, dok je bila
student engleskog jezika i novinarstva na Univerzitetu Zapadni Ontario. U
to vreme udala se za svog kolegu Džejmsa Manroa i preselili su se u
Dandarejv, Britanska Kolumbija, a potom u Viktoriju. Tu su otvorili
prodavnicu Manro knjige, koja i dalje postoji.
Sedamdesetih godina prošlog veka, posle razvoda od Džejmsa, ona se
vratila u Ontario.
Njen drugi muž bio je Džerald Fremlin, kartograf i geograf, sa kojim je živela
na farmi u blizini Klintona, Ontario. Fremlin je umro aprila ove godine.
Manro je prvu zbirku priča objavila tek sa 37 godina i od tada, sve njene
knjige bile su podjednako izvanredne. Većina njenih likova su devojke i
žene iz malih mesta ili zabiti jugozapadnog Ontarija, tamo gde je
spisateljica rođena i gde i sada živi.
Pre Nobelove nagrade, Manro je osvojila brojna druga domaća i
međunarodna književna priznanja. Između ostalog, tri puta je dobila
Književnu nagradu generalnog guvernera, dva puta Gilerovu nagradu,
nagradu Pen/Malamud, Men Buker za celokupno delo i tako dalje. Nobelova
nagrada je čini posebno ponosnom i zbog toga što je prva Kanađanka, a
ukupno trinaesta književnica, kojoj je švedska Akademija dodelila priznanje.
U svom saopštenju povodom vesti o dodeljivanju nagrade, Manro je
naglasila da joj je posebno drago što će nagrada usrećiti mnoge Kanađane i
što će skrenuti pažnju na kanadsku književnost.
Njene kolege, među kojima i Margaret Atvud i Salman Ruždi, oduševljeno su
pozdravile odluku Nobelovog komiteta. U obrazloženju švedske Akademije
stoji da je Manro ’majstor savremene kratke priče sa fino toniranim
pripovedanjem, koje karakterišu jasnoća i psihološki realizam’.
Njena priča ’The Bear Came Over the Mountain’ adaptirana je za film.
Manro je prošle godine svoju četrnaestu knjigu ’Dear Life’ najavila kao
poslednju, posle koje će se povući.
Prošle godine je, u intervjuu za Njujorker, izjavila da je godinama smatrala
da je pisanje priča tek vežbanje, dok ne dođe vreme da napiše roman.
Međutim, Nobelova nagrada je pokazala da nema potrebe da piše roman.
|
|
Oglasavanje Marketing
|
