|
Oglasavanje Marketing
|
Linkovi
|
Kamera
Borisa Spremo
|
|
|
SVET |
Utorak, 23. maj 2017. |
|
Sve više “starih” kriminalaca |
| |
 Udeo
starih među počiniocima krivičnih dela porastao je u Nemačkoj u proteklih
deset godina, pa je prošle godine među osumnjičenima za krivična dela bilo
sedam odsto ljudi starijih od 60 godina.
Sindikat policajaca očekuje da će narednih godina, s obzirom na demografske
promene i starenje stanovništva, udeo starih među počiniocima krivičnih dela
i dalje da raste.
Sada objavljeni podaci pokazuju i da je među žrtvama kriminalaca sve više
starih. Prošle godine bilo ih je u Nemačkoj 55.000, te policijski sindikat
ukazuje da je nužno da se nadležne institucije na odgovarajući način
pripreme za ovaj razvoj, recimo uvođenjem dodatnog školovanja za policajce.
Kriminolozi su na u Berlinu održanom skupu o staračkom kriminalu ukazali da
ipak nema "potrebe da se stvari dramatizuju". Među starijim počiniocima
krivičnih dela najviše je onih koji se terete za "bagatelne prestupe" -
krađe u prodavnicama, delikte u saobraćaju ili uvrede.
Situacija je sasvim drugačija nego nego kad je reč o omladinskom kriminalu,
a ni ubuduće ne treba očekivati drastičan porast udela starih među
počiniocima najtežih delikata.
No, ono što treba očekivati je porast broja starih među žrtvama kriminala.
Posebno bi moglo da poraste nasilje među starima na kućnoj nezi, što
policiju dovodi pred teške probleme, jer je reč o sferi kojoj imaju
nedovoljno pristupa.
Starenje stanovništva ima i dalje posledice u ovoj oblasti. Tako broj
zatvorenika, sa starenjem stanovništva, postojano opada. Dok je 2007. u
nemačkim zatvorima još bilo 64.000 zatvorenika, prošle godine je na
izdržavanju kazne bilo 57.600 ljudi. Oko 22.000 zatvorenika je mlađe od 30
godina, 2.000 ih je starije od 60 godina.
Vodeći nemački kriminolog Kristijan Pfajfer ukazuje da će izmenjena starosna
struktura promeniti zatvore i život u njima. Sa povećanjem prosečne starosti
zatvorenika, nasilje u zatvorima će se smanjiti, predviđa Pfajfer, jer "stari
ljudi imaju manje agresivnu dimaniku i sa njima je lakše postupati".
Istovremeno je u padu upravo broj onih krivičnih dela čiji počinioci mogu
svakako da računaju sa zatvorskim, često i dužim kaznama. Od 2000. godine je
u Nemačkoj broj ubistava smanjen za 30 odsto. Omladinski kriminal, uprkos
drugačijem utisku koji se stvara praćenjem medijskih izveštaja, takođe je
smanjen - od 2007. za 22 odsto.
Razlog je to što su s jedne strane pojačane ne samo sigurnosne mere, već je
i usavršena tehnologija koja je od pomoći u otkrivanju počinilaca.
Sa druge strane je, na primer, razvoj tehnologije učinio i da je veliki deo
proizvoda koji su ranijih decenija bili skupi i tako omiljeni plen lopova
postao tako jeftin da se kriminalcima ne isplati da ulaze u rizik da budu
uhvaćeni.
Snežana Bogavac,
Berlin
|
|
Zagađen vazduh je kancerogen |
| |
Međunarodna agencija za istraživanje raka (IARC) objavila je
juče da je zagađen vazduh kancoregen.
"Smatramo da je to najznačajniji karcinogen iz životne sredine, veći i od
pasivnog pušenja", rekao je Kurt Straif, šef odeljenja IARC-a za procenu
kancorengenih supstanci.
Ova agencija Svetske zdravstvene organizacije je i ranije isparenja dizel
goriva kategorisala kao kancerogeno, ali je ovo prvi put da je ceo zagađen
vazduh naveden kao izazivač raka.
Rizik za pojedince je, prema IARC-u, nizak, ali su glavni izvori zagađenja -
saobraćaj, termo elektrane i emisije gasova iz industrije i poljoprivede -
toliko rašireni da ih je nemoguće izbeći.
"Pojedincima je teško da izbegavaju ovakve stvari", rekao je Straif.
Od ranije je utvrđeno da su kancerogeni azbest, duvan i ultraljubičasto
zračenje.
IARC je 2010. saopštio da se više od 220.000 slučajeva smrti od raka pluća
povezuje sa zagađenjem vazduha.
Straif je rekao da postoje značajne razlike u kvalitetu vazduha u gradovima
širom sveta i da se najzagađeniji gradovi nalaze u Kini i Indiji.
"Ljudi bi stvarno mogli da pomognu radeći stvari poput toga da izbegavaju da
voze velika dizel vozila, ali su potrebne znatno obuhvatnije mere
nacionalnih i međunarodnih vlasti", rekao je on.
|
|
Snouden: Masovni nadzor nas sve čini manje bezbednim |
| |
Edvard Snouden (Edward Snowden) izjavio je preko sajta Vikiliks da sredstva
masovnog nadzora koja koriste SAD čine ljude manje bezbednim.
Bivši analitičar u Nacionalnoj bezbednosnoj agenciji (NSA) rekao je putem
šest video snimaka objavljenih danas da metodi nadzora telefona i
internetskog saobraćaja koje koristi NSA "sve dovodi u rizik da uđu u
konflikt sa sopstvenom vladom".
Snouden, optužen u SAD za kršenje zakona o špijunaži time što je obelodanio
sadržinu tajnih programa NSA za nadziranje i u zemlji i u inostranstvu,
dobio je azil u Rusiji.
Vikiliks je saopštio da je Snouden izjavu dao u sredu u Moskvi, dok je
primao nagradu "Sem Adams".
Nagrada je nazvana po analitičaru Cije iz doba Vijentamskog rata koji je
opužio američku vojsku za namerno potcenjivanje snage protivnika iz
političkih razloga.
Ovo priznanje svake godine dodeljuje grupa bivših službenika američke
nacionalne bezbednosti.
|
|
Fejsbuk omogućio tinejdžerima pristup kao za odrasle |
| |
Na društvenoj mreži Fejsbuk od sada će tinejdžerima uzrasta od 13 do 17
godina biti omogućeno razmenjivanje fotografija i komentara, što bi moglo
ponovo da pokrene pitanje zloupotrebe dece na internetu.
Do sada su korisnici Fejsbuka u tom tinejdžerskom uzrastu imali ograničenja
i mogli su da razmenjuju fotografije i komentare samo sa svojim prijateljima
ili prijateljima svojih prijatelja.
Novim promenama tinejdžerima se daje mogućnost da biraju u podešavanjima da
li žele da ono što postavljaju bude dostupno svima, što je opcija koju imaju
odrasli korisnici.
Kao mera zaštite, Fejsbuk će obaveštavati maloletne korisnike o tome da će
sada biti više izloženi javnosti i široj čitalačkoj publici. To upozorenje
pojavljivaće se pri postavljanju svakog komentara ili fotografije.
Fejsbuk je u objašnjenju naveo da se odlučio na promenu pravila privatnosti
jer želi da njihov servis bude prijatniji za korišćenje tinejdžerima.
|
|
Rak košta EU 126 milijardi evra |
| |
Rak je zemlje EU koštao 126 milijardi evra u 2009. godini, pokazuje
britanska studija u časopisu Lanset.
Prema naučnicima sa Oksforda, 51 milijarda evra otišla je za troškove
zdravstvenog sistema uključujući lekove, a tu su i 23 milijarde evra za
neplaćenu brigu koju su pružili prijatelji i porodice obolelih, i 52
milijarde evra za izgubljenu produktivnost zbog prerane smrti i bolesti.
Studija pokazuje da Velika Britanija, Francuska, Nemačka i Italija čine
gotovo dve trećine troskova.
Četiri oblika raka - dojke, debelog creva, pluća i prostate, čine gotovo
polovinu svih novih dijagnoza i smrti.
Rak pluća zahteva najveće troškove, oko 18,8 milijardi evra, a odgovoran je
i za najveći gubitak u produktivnosti.
|
|
Obama potpisao zakon kojim se okončava budžetska kriza SAD |
| |
Američki predsednik Barak Obama juče je potpisao je zakon kojim se podiže
granica zaduživanja SAD i izbegava rizik bankrota zemlje, čime je okončana
dvonedeljna politička borba i nesigurnost, objavila je Bela kuća.
Američki predsednik potpisao je dokument pošto ga je prethodno usvojio prvo
Senat, a zatim i Predstavnički dom američkog Kongresa. Time se plafon
zaduživanja zemlje podiže do 7. februara.
Tekst su usaglasili republikanske i demokratske vođe u Senatu i predstavile
ga javnosti samo nekoliko sati pre njegovog usvajanja u oba doma američkog
Kongresa i pre isteka roka posle koga zemlja više nije mogla da se zadužuje.
SAD su imale rok do 17. januara da podignu granicu zaduživanja, jer bi u
protivnom bile onemogućene da izmiruju i spoljen i unutrašnje, što
podrazumeva kamate na obveznice, čime bi američki dug postao bezvredan.
Tim sporazumom vlada će biti odblokirana do 15. januara i biće podignuta
granica zaduživanja do 7. februara.
Obama je ranije u intervjuu iz Bele kuće rekao da članovi Kongresa sada
treba da povrate poverenje Amerikanaca posle dve nedelje političkih sukoba.
Zbog delimične blokade vlade, oko 700.000 "nesuštinskog" osoblja vladinih
činovnika, kojih ima 2,1 milion, nije dolazilo na posao, tj. bilo je na
neplaćenom prinudnom odmoru.
Većina nacionalnih parkova, muzeja, federalnih zgrada i usluga nije
funkcionisala, a bila je odložena isplata i penzija i naknada vojnim
veteranima.
Obama je odmah posle usvajanja teksta u oba doma Kongresa saopštio da svi
zaposleni u saveznim ustanovama koji su bili na prinudnom odmoru od danas
mogu da se vrate na posao.
Tvrdokorni konzervativci započeli su borbu oko budžeta pre 16 dana, dovodeći
vladu do prve blokade u poslednjih 17 godina zahtevom da Obama odustane od
predloga reforme zdravstvenog osiguranja.
Kongres zbog toga nije mogao da se dogovori o budžetu za narednu fiskalnu
godinu, koja u SAD počinje 1. oktobra.
Političari, bankari i ekonomisti upozoravali su na globalne ekonomske
posledice ukoliko ne bi bio postignut sporazum o podizanju granice
zaduživanja vlade SAD, odnosno to bi moglo da dovede u pitanje vrednost
dolara, novac svetskih rezervi, kao i obveznica američke vlade, koje se
smatraju najsigurnijim u svetu.
|
|
Stotine hiljada Vijetnamaca odalo počast generalu Đapu |
| |
Stotine hiljada Vijetnamaca izašlo je na ulice Hanoja da odaju poslednju
počast legendarnom ratnom heroju generalu Vo Njgujen Đapu, koji je sahranjen
u nedelju, posle dvodnevnih pogrebnih ceremonija.
Vojni kamion na kome se nalazi kovčeg obavijen nacionalnom zastavom prošao
je u pogrebnoj povorci kroz vijetnamsku prestonicu do aerodroma na putu
dugom 40 kilometara duž koga su hiljade ljudi plačući i moleći se pozdravilo
voljenog generala.
Đap je preminuo 4. oktobra, u 103. godini, a u zemlji je važio za drugu
najomiljeniju osobu posle osnivača Vijetnamske komunističke partije Ho Ši
Mina. Vlada u Hanoju odlučila je da ga sahrani uz sve državne počasti
ističući ga kao komunističkog heroja.
Njegovo telo je avionom prevezeno da se sahrani u njegovoj rodnoj provinciji
Kvang Binh u centralnom Vijetnamu. Tu će biti sahranjen po sopstvenoj želji
a ne na groblju u Hanoju gde se tradicionalnu sahranjuju visoki vijetnamski
zvaničnici.
"Đap je general naroda i njegovo ime ostaće zauvek utisnuto u istoriji
nacije", rekao je generalni sekretar Vijetnamske komunističke partije Ngujen
Pu Trong.
Svetski mediji su ocenili da je general Vo Ngujen Đap bio poslednji iz stare
garde revolucionara, jedan od najvećih vojnih stratega 20. veka koji je
slabo naoružane Vijetnamce poveo u pobede, prvo protiv Francuza, a zatim i
protiv Amerikanaca.
Poznat kao "Crveni Napoleon", Đap je 1954. godine komandovao gerilskim
odredima koji su nosili sandale napravljene od automobilskih guma i vukli
artiljeriju deo po deo preko planina kako bi okružili i uništili francusku
vojsku kod Dijen Bijen Fua.
Pobeda, koja je bila malo verovatna, a koja se i dalje izučava u vojnim
školama, dovela je do nezavisnosti Vijetnama i ubrzala slom kolonijalizma u
Indokini i šire.
Đap je potom 1975. godine porazio južnovijetnamsku vladu koju su podržavale
SAD, ujedinivši tako zemlju koja je do tada bila podeljena na komunistički
Severni Vijetnam i Južni vijetnam.
Ostaće upamćen i po tome što je redovno prihvatao teške gubitke u borbi kako
bi ostvario svoje ciljeve.
"Nijedan drugi rat za oslobođenje nije bio tako žestok niti je izazvao
toliko žrtava kao ovaj rat", rekao je Đap 2005. godine u jednom od
poslednjih intervjua za strane medije povodom 30. godišnjice pada bivšeg
južnovijetnamskog glavnog grada, Sajgona.
"Ali mi smo se i dalje borili, jer za Vijetnam ništa nije bilo dragocenije
od nezavisnosti i slobode", rekao je Đap tada, ponavljajući čuveni citat Ho
Ši Mina.
|
|
142 mrtva u zemljotresu na Filipinima |
| |
Broj mrtvih u zemljotresu koji je pogodio dva velika ostva u
centru Filipina popeo se na 142 osobe, novi su zvanični podaci filipinskih
vlasti objavljeni juče. Zemljotres jačine 7,1 stepeni u utorak je pogodio
centralni deo Filipina, nedaleko od turističke oblasti Sebu.
Prema podacima lokalnih vlasti u zemljotresu su poginule najmanje 142 osobe.
Zvaničnici navod da bi bilans nastradalih mogao dalje da raste kako spasilačke
ekipe stižu u udaljena mesta gde su mnogi ljudi zarobljeni.
Spasilačke ekipe pokušavaju da stignu do izolovanih krajeva na dva velika ostrva,
velikih turističkih centara.
Na Filipinima je u utorak bio nacionalni praznik, tako da je veliki broj
Filipinaca u trenutku zemljotresa bio kod kuće.
Žrtve su uglavnom sa ostrva Bohol, gde je bio epicentar i gde je potres izazvao
klizišta i srušio mnoge kuće i crkve, neke od najstarijih zdanja u ovoj bivšoj
španskoj koloniji.
Zvaničnik provincije Augustus Eskobia rekao je da je broj mrtvih samo na ostrvu
Bohol dostigao 132 ljudi. Devet ljudi je stradalo na ostrvu Cebu, pored ostrva
Bohol, a jedna na ostrvu Sikvidžor.
Ostrva Cebu i Bohol su među najpopularnijim turističkim destinacija na
Filipinima zbog peščanih plaža i bistrog mora. Među nastradalima nema stranih
turista, navode zvaničnici.
"Naši napori koncentrisani su na najizolovanije zone. Mislimo da tamo sigurno
ima ljudi koji su blokirani i treba da ih nađemo", saopštila je Nacionalna
agencija za prirodne katastrofe. Više od 800 naknadnih potresa registrovano je
od zemljotresa, od kojih su dva bili jači od 5,1.
|
|
Oglasavanje Marketing
|
