|
Oglasavanje Marketing
|
Linkovi
|
Kamera
Borisa Spremo
|
|
|
REGION |
Utorak, 23. maj 2017. |
|
Mito najveće na Kosovu, najmanje u BiH |
| |
 Ured
UN za borbu protiv droge i kriminala (UNODC) i Evropska komisija ustanovili
su u izveštaju o korupciji na Zapadnom Balkanu da se u proseku najviše traži
na ime mita u biznisu na Kosovu, i to 1.787 evra, dok su opštinski i javni
službenici najmanje zahtevni u BiH, jer za omogućavanje biznisa traže "samo"
327 evra.
Slično je u Hrvatskoj gde je "tarifa" za podmićivanje javnih službenika u
proseku 395 evra, u Makedoniji je to 689 evra, u Crnoj Gori 830 evra, u
Albaniji 904 evra.
U Srbiji poslovni ljudi koji žele da dobiju dozvole ili dovrše postupak za
pokretanja rada firmi, obavljanje carinskih i sličnih procedura moraju
nadležne službenike u javnoj upravi da "odobrovolje" s prosečno 935 evra.
Korupcija, kao vid kriminala, kako se to navodi u izveštaju EK i UN,
najrasprostranjenija je u Srbiji, i to u 17 odsto poslova, kao i u Albaniji,
gde je taj postotak bio 15,7 za godinu dana.
Najmanje rasprostranjeno podmićivanje za poslovanje je u Crnoj Gori i na
Kosovu, a u Makedoniji se mito za biznis tokom godine dana morao dati u
proseku u šest odsto slučajeva, postotak od 10,4 je bio u BiH, a u Hrvatskoj
su poslovni ljudi morali da daju "plave koverte" ili druge nadoknade u 10,7
odsto slučajeva.
UNODC) i Evropska komisija ocenjuju u najnovijem izveštaju da je "korupcija
jedna od najvećih prepreka za poslovanje na Zapadnom Balkanu" i ukazuju da
se na Kosovu u proseku traži najveća svota koja se za mito u biznisu, dok je
korupcija najrasprostranjenija u Srbiji.
U izveštaju "Biznis, korupcija i kriminal na Zapadnom Balkanu", objavljenom
juče u Briselu, upozorava se da je "korupcija, zajedno s kriminalom, veliki
teret za razvoj regiona u celini" i da najteže pogađa građevinarstvo i
trgovinu.
S korupcijom su se, kako se ukazuje, biznismeni suočili najviše u Srbiji - u
17 odsto poslova, i u Albaniji gde je taj postotak bio 15,7 za godinu dana.
Međutim, u proseku najviše novca za podmićivanje da bi se, što je najčešći
cilj, omogućilo pokretanje nekog posla, moralo je da se da na Kosovu,
prosečno 1.787 evra za jedan mito, dok je u Srbiji mito u proseku iznosio
935 evra po poslu.
U svega 1,8 odsto slučajeva predstavnici biznisa su bili spremni da
inspekcijama i sudskim vlastima prijave slučajeve traženja mita za dobijanje
poslova ili ubrzavanje postupka izdavanja dozvola i drugo.
U dokumentu EK i UN se podvlači da razgovori i istraživanja u više od 12.700
preduzeća na Zapadnom Balkanu pokazuju da je "korupcija treća najveća
prepreka za poslovanje u regionu" i da je u deset odsto poslova bilo nužno
da se da mito u kontaktima sa zvaničnicima javne uprave.
Na Zapadnom Balkanu je, kako se navodi, u protekloj godini 5,9 odsto mogućih
učesnika u poslovima odustalo od ozbiljnih investicija zbog zahteva da daju
mito, a 9,1 odsto biznismena je obustavilo bilo kakvo veće ulaganje zbog
pretnji da dođu pod udar kriminala.
Najveći deo mita su preduzetnici primorani da daju opštinskim ili oblasnim
zvaničnicima, službenicima u carini, "a posredno se stavlja do znanja da se
mito po pravilu daje i za izbegavanje poreza".
Zamenik direktora UNODC Sandip Čavla je, predstavljajući izveštaj, predočio
da bi u zemljama Zapadnog Balkana taj teret korupcije i pretnji
organizovanog kriminala za poslovne krugove bio veoma umanjen ako bi vlasti
"primenile znatno više bolje ciljanih mera" da se to delotvorno suzbije.
U izveštaju EK i UN se ukazuje i na to da je u regionu 35,7 odsto mita
službenicima javne administracije plaćano u gotovini, i to u proseku 880
evra po mitu. Hrana i piće, dati za podmićivanje u 33,6 odsto slučajeva,
drugi su najpopularniji vid plaćanja mita, a u 21 odsto slučajeva mito su
bila "ostala sredstva".
Najčešći cilj plaćanja mita je da se "ubrzaju postupci za pokretanje poslova",
i to u 40,3 odsto slučajeva, a potom, kako kažu predstavnici biznisa, "bolji
tretman" (14,1 odsto slučajeva), kao i "omogućavanje dovršetka postupka"
(12,7 odsto) i ostali razlozi.
Najčešći razlozi za neprijavljivanje, odnosno prijavljivanje zahteva za mito
inspekcijama i sudovima, samo u 1,8 odsto slučajeva jeste, kako navode
predstavnici preduzeća i biznisa, to što to "nema nikakve svrhe", odnosno to
što je "podmićivanje uobičajena praksa" ili "znak zahvalnosti".
Znatno češće se sa zahtevima za plaćanje mita suočavaju delatnici u sitnom
biznisu, nego učesnici u krupnim poslovima, kao što je podmićivanje češće
uslov za poslove kompanija s učešćem stranog kapitala, nego za one koje
nemaju inostrana ulaganja.
Građevinarstvo, i to u proseku 12,2 odsto, i trgovina, u 10,3 odsto
slučajeva su najviše na udaru zahteva za davanje mita da bi se omogućili
poslovi.
Sagovornici iz 12.700 preduzeća sa Zapadnog Balkana su istražiteljima UN i
EK takođe predočili da su potom na udaru podmićivanja prerađivačka
industrija (9,9 odsto), proizvodnja gasa, elektroenergije i sektor
snabdevanja vodom (9,2 odsto), kao i hotelijerstvo i ugostiteljstvo, u devet
odsto slučajeva.
Dragan Blagojević,
Brisel
|
|
Oko 50 BiH firmi potražuje imovinu u Srbiji, 38 srpskih u BiH |
| |
Veliki broj objekata u Srbiji koji je u vlasništvu bosanskohercegovačkih
firmi nezakonito je prodat, napušten je i propada, a ni firme iz Srbije još
uvek nisu povratile svoju imovinu koja je u BiH, jer dve zemlje godinama ne
primenjuju u potpunosti Sporazum o sukcesiji.
Tim dokumentom, koji je 2001. godine potpisan u Beču, države su se obavezale
da će svu imovinu vratiti vlasnicima.
Sporazumom se predviđa da će imovina drugih država biti priznata, zaštićena
i vraćena u prvobitno stanje u kojem je bila 31. decembra 1990, bez obzira
na nacionalnost, državljanstvo i boravište vlasnika.
Ipak, za vreme važenja Sporazuma imovina pojedinih firmi je preprodavana,
nezakonito prisvojena i skrivana od stvarnih vlasnika, piše Centar za
istraživačko novinarstvo iz Beograda (CINS) i Sarajeva (CIN).
CIN navodi da više od 50 bosanskohercegovačkih firmi potražuje imovinu koja
se nalazi u Srbiji, dok 38 srpskih preduzeća traži imovinu koja je u BiH.
Oko 200 objekata koji se nalaze u Srbiji i čija je vrednost preko 50 miliona
eura još nije vraćeno vlasnicima iz BiH. Među njima su i poslovni prostori
Agrokomerca iz Velike Kladuše i Hepoka iz Mostara.
Prema popisu koji je 2009. godine uradilo tadašnje Ministarstvo finansija i
privrede Srbije, 38 preduzeća je prijavilo da ima imovinu na teritoriji BiH.
Novinari su došli do informacija da su neka od njih svoju imovinu u BiH
vratila i prodala. To su učinile firme poput Jugoslovenskog rečnog
brodarstva koje je prodalo svih 11 nekretnina u Brčkom.
Firma Jugorendgen iz Niša je takođe prodala 25 objekata koje je imala u
Sarajevu, Tuzli, Gračanici i drugim mestima. Isto je i sa firmama Pionir i
ATB Sever iz Subotice.
Ipak, među njima se nalaze i one koje još uvek ne znaju kada će im imovina
biti vraćena.
Kako bi se uspešno sproveo Sporazum o sukcesiji, bivše članice Savezne
federativne republike Jugoslavije (SFRJ) formirale su Stalni mešoviti
komitet. On se poslednji put, međutim, sastao u Beogradu 2009. godine.
|
|
Preko 22 hiljade osoba zaposleno u institucijama BiH |
| |
Ministarstvo pravde BiH formiralo je komisiju koja treba da preispita
ogromni birokratski aparat u toj zemlji.
Broj zaposlenih u 75 državnih institucija u BiH premašio je 22.000.
Portparolka Ministarstva pravde BiH Marina Bakić rekla je da će Komisija za
analizu radnih mesta u narednom periodu detaljno preispitati pozicije u
institucijama BiH u skladu s propisanim kriterijumima i dati predloge o
razvrstavanju radnih mesta, s detaljnim opisom poslova.
Početak rada Komisije prvi je korak ka realizaciji odluke Saveta ministara
BiH iz marta ove godine, čiji je krajnji cilj da se uvede kontrola u oblast
zapošljavanja na teret budžeta.
"Cilj je, pre svega, da poslovi na određenim radnim mestima budu usklađeni s
primanjima i to ujednačeno u svim državnim institucijama. Nakon pojedinačnih
analiza, komisija će dati predlog, a institucije imaju rok od godinu dana da
usklade svoje interne pravilnike s ovim preporukama", rekla je Bakić za
Dnevni avaz.
Ogromni birokratski aparat u BiH nosi epitet najglomaznijeg u Evropi, a
svake godine povećava se broj zaposlenih u državnim isntitucijama.
U BiH 4.533 osobe imaju status državnog službenika, 3.795 osoba ima status
nameštenika, 3.332 su zaposleni policijski službenici, a 9.758 osoba
zaposleno je u Oružanim snagama BiH.
|
|
Potvrđeno da Sud BiH nije radio u skladu sa pravom |
| |
Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik pozdravio je juče
odluku Ustavnog suda BiH kojom se poništava 12 presuda Suda BiH za ratne
zločine, zbog retroaktivne primene Krivičnog zakona BiH.
On je rekao da je odluka Ustavnog suda BiH pokazala da Sud BiH nije radio u
skladu sa pravom, ocenivši da je taj sud i formiran da bi se osudili
pripadnici srpskog naroda.
"Danas se osećam zadovoljnim što se pokazalo da je to bio sud nepravde i da
je zatvarao Srbe samo zato što su Srbi", kazao je Dodik novinarima u
Borkovićima kod Banjaluke.
Mediji su objavili da je Ustavni sud BiH doneo odluku kojom se ukida 12
presuda Suda BiH, zbog retroaktivne primene Krivičnog zakona BiH iz 2003.
godine.
Radi se o presudama osobama osuđenim za ratne zločine, koje su podnele žalbu
Ustavnom sudu BiH zbog retroaktivne primene Krivičnog zakona BiH iz 2003.
godine za krivična dela koja su počinjena u vreme važenja Krivičnog zakona
bivše Jugoslavije.
Osnova za podnošenje apelacija bila je presuda Evropskog suda za ljudska
prava u Strazburu u slučajevima "Damjanović" i "Mafkouf", prema kojoj Sud
BiH nije trebalo retroaktivno da primenjuje Krivični zakon iz 2003. godine,
jer je na taj način povredio Evropsku konvenciju o ljudskim pravima.
Krivični zakon BiH iz 2003. godine predviđa veće zatvorske kazne za ratne
zločine od Krivičnog zakona bivše Jugoslavije, koji je bio na snazi u vreme
izvršenja krivičnih dela ratnog zločina.
Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik dalje je rekao da će se Dan i
krsna slava Republike Srpske 9. januar slaviti dok god postoji RS, bez
obzira na stav Venecijanske komisije da je taj praznik diskriminatorski.
Dodik je rekao da će se Dan republike i krsna slava RS "slaviti šta god da
Ustavni sud BiH odluči", dodavši da Narodna skupština RS neće usvojiti
izmene zakona o državnim praznicima koje bi ukinule ovaj praznik. "Ne mogu
nam to uzeti. Nećemo ništa promeniti u tom pogledu", istakao je on.
Govoreći o slučaju "Gligorić", Dodik je kazao da taj slučaj treba prepustiti
nadležnim institucijama, a ne spekulacijama.
"Ne želim da spekulišem, ali želim da verujem organima i šta god oni utvrde
za mene je to istina", rekao je Dodik.
Bivši direktor Republičke uprave za geodetske i imovinsko-pravne poslove
Tihomir Gligorić nedavno je optužio politički vrh RS da stoji iza "zemljišne
mafije", te da njemu i članovima njegove porodice stižu pretnje smrću otkako
je javno progovorio o "zemljišnoj mafiji".
Gligorić je zbog svojih istupa u medijima juče isključen iz Saveza
nezavisnih socijaldemokrata (SNSD).
Ljiljana Kovačević,
Banja Luka
|
|
Prijedorčanka 23 dana stoji i ćuti |
| |
Prijedorčanka Jelena Topić već 23 dana na gradskom trgu stoji na kutiji i
ćuti, gledajući u jednu tačku ispred sebe.
Ova dvadesetšestogodišnja devojka ni sa kim ne razgovara, a jedini način
komunikacije su poruke koje ostavlja pored sebe.
Juče nije ostavila pisanu poruku sugrađanima, ali joj je društvo pravila
lutka bez glave, prenela je banjalučka Alternativna televizija.
Jelena Topić na trgu stoji svaki dan od devet sati do jedan popodne, bez
obzira na vremenske prilike, a sugrađani je zovu "živim kipom".
Niko sa sigurnošću ne može da kaže koji su razlozi njenog bunta ćutanjem,
ali se svi slažu da je svojim performansom uspela da skrene pažnju na sebe.
Neki od njenih sugrađana tvrde da Jelena na ovaj način želi da izrazi
nezadovoljstvo što je nezaposlena mada je završila Filmsku i televizijsku
režiju na Akademiji umetnosti u Banjaluci i pri kraju je studija filozofije
i govori četiri strana jezika.
Drugi, opet, tvrde da je to što radi možda deo njenog diplomskog rada.
Mediji su objavili da je Jelena Topić nedavno putovala biciklom na Ostrog i
nazad.
Bez obzira na razloge koji su ovu devojku nagnali da svakodnevno izvodi ovaj
performans, ona je postala atrakcija Prijedora, koja je pobudila zanimanje
medija, ne samo u BiH već i u regionu.
|
|
Nastavljaju se problemi s dvojezičnim tablama u Vukovaru |
| |
U Vukovaru se nastavljaju problemi s postavljenim dvojezičnih
latinično-ćiriličnih tabli na zgradama javnih i državnih ustanova u tom gradu,
pa je tako nepoznati počinitelj ponovo skinio tablu sa Zavoda za zapošljavanje.
Hrvatski mediji objavili su da je na zgradi Zavoda tabla bila ponovo postavljena
u ponedeljak kada su dvojezični natpisi postavljeni na više lokacija u gradu. Te
table bile su jeftinije od prethodnih i postavljene na većoj visini nego što je
uobičajeno.
Ovo je drugi put da je tabla skinuta sa zgrade Zavoda.
Od septembra kada su postavljene, dvojezične table na latiničnom i ćirličnom
pismu su više puta skidane, pa potom postavljaje, a neko vreme ih je čuvala
policija. Posle prošlonedeljnog susreta premijera Zorana Milanovića i
predstavnika Štaba za odbranu hrvatskog Vukovara, koji se protive dvojezičnosti
u Vukovaru, dogovoreno je povlačenje policije.
Milanović je posle sastanka poručio da table ostaju, jer se zakon mora poštovati,
ali da ih policija više neće čuvati i da je sada "na svačijoj savesti i
odgovornosti kako će se ponašati".
Mirjana Vujović Đurak,
Zagreb
|
|
Pukla šipka nuklearnog goriva u atomskoj centrali Krško |
| |
Prilikom remonta u nuklearnoj centrali Krško u Sloveniji otkrivena su
oštećenja na šipkama nuklearnog goriva, od kojih je jedna polomljena, rekli su
juče predstavnici slovenačke Uprave za atomsku bezbednost.
Odlomljeni deo šipke je, naime, pao na dno reaktorskog bazena sa vodom za
hlađenje.
Direktor slovenačke Uprave za nuklearnu bezbednost Andrej Stritar rekao je
novinarima da bezbednost građana nije ugrožena, i da će narednih dana u
nuklearnu centralu Krško doći ekipa francuskih stručnjaka.
Oni će uz pomoć podvodnog robota pregledati primarni krug centrale, odnosno njen
reaktorski bazen.
Stručnjaci će pomoću ove "podmornice" temeljito proveriti da na dnu bazena nije
ostao još neki komadić visokoradioaktivnog nuklearnog goriva.
Ekološke organizacije Fokus i Grinpis su pre nekoliko dana u posebnom pismu
postavile niz pitanja Upravi za nuklearnu bezbednost u vezi sa dešavanjima u
nuklearnoj centrali Krško, koja se nalazi u blizini granice sa Hrvatskom, a
izgrađena je u vreme SFR Jugoslavije.
|
|
Oglasavanje Marketing
|
