|
Oglasavanje Marketing
|
Linkovi
|
Kamera
Borisa Spremo
|
|
|
REGION |
Utorak, 23. maj 2017. |
|
Ketrin Ešton možda pokreće dijalog i s vođama u Bosni |
| |
 Savet
ministara Evropske unije je zaključio da evropski komesar Štefan File, još
jednom pre nove rasprave u decembru o Bosni i Hercegovini, treba da proveri
mogu li se politički vođi u BiH nagoditi o ispunjavanju uslova koji bi toj
zemlji uklonili prepreke na putu ka EU.
Ako bi se ustanovilo da tri strane u BiH nisu u stanju da otklone neslaganja,
onda bi možda visokoj predstavnici EU i njenom timu bilo povereno da pokuša
da pokrene dijalog s prvacima Srba, Hrvata i Bošnjaka koji bi Bosnu izvukao
iz zastoja u približavanju EU. To se saznaje u dobro obaveštenim izvorima EU,
koji su istakli da je takva zamisao iznesena na zasedanju šefova diplomatija
Unije u ponedeljak u Briselu.
Zamoljeni da kažu kakav je stav EU prema zahtevima da se menja Dejtonski
sporazum, na 18 godina kako je potpisan, kako bi Bosna i promenom ustavnog
ustrojstva mogla da odgovori zahtevima Unije, zvaničnici u Evropskoj
komisiji su agenciji Beta preneli da Bosna "iz dejtonske faze mora krenuti u
evropsku fazu".
To znači, kako je to političkim prvacima u BiH i predočio File, da je EU s
BiH sklopila sporazum o stabilizaciji i pridruživanju i da "svaka ugovorna
strana mora sprovoditi svoje obaveze".
"Isključivo na Dejtonskim zakonima se ne mogu sprovesti evropske reforme,
već je potrebno usvojiti i propise i zakone EU", rečeno je vođima u BiH.
To, dodali su zvaničnici u EU, znači da i BiH mora prihvatiti evropske norme
i propise, baš isto kao i druge zemlje Zapadnog Balkana koje pregovaraju ili
očekuju pregovore o članstvu s EU.
Jedan od uslova je i stvaranje "koordinacionog mehanizma" za saradnju s EU u
ravni centralne države BiH.
Visoka predstavnica EU je u julu već naložila svojim saradnicima da osmisle
moguća rešenja za prevazilaženje "zabrinjavajuće situacije" u BiH, ali je ta
inicijativa ostala "u mirovanju", takođe uz ocenu da je to izuzetno teško
ostvriti bez ozbiljne političke volje vođa u BiH.
Šefovi diplomatija Evropske unije su u ponedeljak zaključili da je Bosna i
Hercegovina u "zabrinjavajućem zastoju" u reformama i preustrojstvu državnih
struktura, što koči njeno približavanje EU i što je primoralo Evropsku
komisiju da Bosni obustavi EU pomoć od 47 miliona evra.
Ministri EU upozorili da je ključno važno da BiH u svoje zakone unese odluku
Evropskog suda za ljudska prava u slučaju "Sejdić-Finci", čime bi se
postigla etnička ravnopravnost i stvorili uslovi da, uz dopune izbornog
zakona, u BiH budu u oktobru iduće godine održani valjani izbori.
Šefovi diplomatija EU su u drugoj raspravi o BiH za poslednjih mesec dana
naglasili da se "ne zatvaraju vrata Unije Bosni".
Austrijski ambasador u Političko-bezbednosnom odboru EU Aksel Maršik je ipak
predočio da "ako ne bude napretka naročito u izbornoj reformi, Evropska
unija može izgubiti interes i moraće da preispita svoju sadašnju politiku"
prema toj zemlji.
To se poklopilo i s ovih dana upućenim upozorenjem pomoćnice američkog
državnog sekretara za Evropu Viktorije Nuland da, ukoliko vođi u BiH "budu i
dalje blokirali put te zemlje ka EU i članstvu u NATO, međunarodni partneri
Bosne, uključujući SAD, moraju preispitati svoj pristup".
Zvaničnici koji se u Evropskoj komisiji bave proširivanjem su Beti preneli
da je "ipak, teško očekivati neko brzo i naglo isključivanje BiH iz
pridruživanja EU, ali velika zabrinutost postoji".
Dragan Blagojević,
Brisel
|
|
Osude hrvatskog reprezentativca zbog ustaškog pokliča |
| |
Fudbaler Hrvatske Josip Šimunić pokvario je slavlje zbog pobede fudbalske
reprezentacije nad Islandom u Zagrebu i plasmana na Svetsko provenstvo
skandiranjem zloglasnog ustaškog pokliča "Za dom spremni", ocenila je većina
hrvatskih medija.
Osude su stigle i od političara, a ministar obrazovanja, nauke i sporta
Željko Jovanović poručio je Šimuniću preko svog profila na Fejsbuku da mu
treba lekcija iz istorije.
"E moj Šimuniću, tebi treba lekcija iz istorije. Ako želiš lično ću ti
pomoći da dobiješ dobrog profesora istorije i shvatiš kakav je to poklič 'Za
dom spremni!'", napisao je ministar.
Bivša premijerka i nezavisna poslanica u Saboru Jadranka Kosor osudila je
Šimunićev istup rekavši da je to "jadno, tužno i štetno". Ona je upozorila
da je reč o isključivo ustaškom pozdravu od kojeg se Hrvatska već godinama
ograđuje i mora ograđivati zbog zločina tog režima.
"Ponekad pojedinci iz neznanja, pozivajući se na domoljublje, zagube se u
nedopustivo", rekla je bivša premijerka, prenose hrvatski portali.
Potpredsednik Samostalne demokratske srpske stranke (SDSS) i predsednik
saborskog odbora za spoljnu politiku Milorad Pupovac rekao je da očekuje
reakciju nadležnih institucija, jer je reč o kršenju zakona i Ustava.
Poslanica vladajuće Socijaldemokratske partije (SDP) Gordana Sobol ocenila
je da za takav istup nema opravdanja, jer je reč o ustaškom pokliču koji je
i u evropskim okvirima kažnjiv. I ona očekuje reakciju nadležnih institucija.
Posle pobede nad Islandom i plasmana na SP, Šimunić je istrčao na teren
maksimirskog stadiona i sa službenog razglasa poveo navijanje ustaškim
pokličem "Za dom", na šta su mu navijači uzvraćali "Spremni".
U izjavi novinarima objasnio je da je "to oduvek hteo da napravi" i da ga
nije briga hoće li biti kažnjen.
"Nemam se čega stideti. Igrao sam za svoj dom. Oni kojima ovo smeta mogli bi
proučiti istoriju, ako im smeta ovo što sam napravio, njihov problem",
poručio je hrvatski reprezentativac.
Mirjana Vujović Đurak,
Zagreb
|
|
RS traži vraćanje nadležnosti prenetih na BiH |
| |
Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik izjavio je danas da RS traži da
joj se vrate nadležnosti, koje su delovanjem visokih predstavnika
međunarodne zajednice prenete na nivo Bosne i Hercegovine.
"Tražimo da nam se vrate oduzete nadležnosti. BiH je prema Dejtonskom
mirovnom sporazumu imala devet nadležnosti što je delovanjem visokih
predstavnika promenjeno", rekao je Dodik novinarima u Banjaluci.
On je poručio da autonomija RS mora biti ojačana, ističući da je RS
međunarodno priznat entitet i nezaobilazan faktor političkog odlučivanja u
BiH.
Predsednik RS je optužio visoke predstavnike međunarodne zajednice da su
nametanjem odluka "menjali politički sistem i kršili Dejtonski mirovni
sporazum" i poručio da će Dejtonski sporazum i ubuduće ostati osnova
funkcionisanja u BiH.
"Nismo spremni da legalizujemo pravno i političko nasilje visokih
predstavnika iz prošlosti. Tražimo da se na dnevni red stave sva pitanja
koja nisu u skladu sa Ustavom BiH", naveo je Dodik, precizirajući da se to
odnosi na način funkcionisanja fiskalnog sistema, uvođenje javnog državnog
servisa, Agencije za istrage i zaštitu (SIPA), Suda i Tužilaštva BiH. On je
kazao da je RS spremna da u okviru strukturalnog dijaloga o pravosuđu
razgovara o određenim uslovima pod kojim bi opstali državni Sud i Tužilaštvo.
Dodik je ponovio da BiH nije uspela da zaživi kao država, optužujući
međunarodnu zajednicu da "na silu" održava tu zemlju. On smatra i da je
poštovanje Dejtonskog sporazuma jedini način da opstane Bosna i Hercegovina.
"Legitimno je da autonomija Republike Srpske bude ojačana, da nam se vrate
oduzeta prava i da se kao partneri u BiH dogovaramo, što može pomoći svima.
Mi nemamo kapacitet za mržnju prema bilo kome i želimo biti tolerantno
mesto", istakao je predsednik RS.
On je dalje poručio da 25. novembar, odnosno Dan zasedanja ZAVNOBIH-a, ne
može i neće biti praznik BiH. "Taj datum jeste istorijski u nekoj drugoj
državi, ali ne i u BiH, jer je Dejtonski sporazum odredio da BiH nastavlja
da postoji u skladu sa unutrašnjom strukturom koja je ovim aktom utvrđena",
kazao je on.
Prema njegovim rečima, antifašizam u BiH se isključivo može vezati za srpski
narod. Dodik je objasnio da su Srbi "dizali ustanke protiv fašizma", dok su
se ostali narodi "uključili tek na kraju rata, na strani pobednika". BiH još
nije usvojila državni zakon o praznicima, već svaki entitet ima svoj zakon o
praznicima.
U Republici Srpskoj je praznik 21. novembar - Dan kada je parafiran
Dejtonski sporazum, dok se u Federaciji BiH 25. novembar slavi kao Dan
državnosti BiH.
Ljiljana Kovačević,
Banjaluka
|
|
Švercovana roba pronadjena u vojnim hangarima |
| |
Pripadnici specijalnih jedinica makedonske policije "Alfe"
otkrili su u 15-tak hangara,koji su nekada pripadali makedonskom
Ministarstvu odbrane kod sela Vizbegovo, ogromnu količinu krijumčarenih
patika, parfema, odeće i druge robe, objavili su makedonski mediji.
U saradnji sa Carinskom upravom Makedonije u toku je utvrđivanje da li je
zaplenjena roba originalna ili su u pitanju falsifikati, ko stoji iza
njihovog uvoza u Makedoniju, odnosno da li su bile namenjene za domaću
prodaju ili za dalji izvoz.
Magacini u kojima je bila smeštena ogromna količina švercovane robe, koji su
u postupku denacionalizacije, nalaze su u neposrednoj blizini puta
Skoplje-Priština u selu Vizbegovo, dvadesetak kilometara udaljenog od
granice sa Kosovom.
Makedonska policija potvrdila je da je zaplenjeno 17.750 para različite
obuće, među kojima najviše ima patika marke "adidas" i "najk", kao i zimskih
cipela poznatih svetskih marki.
To je roba iz samo jednog dela hangara koji je do sada pretresen i popisan,
pa se uskoro očekuje da izveštaj o ukupno zaplenjenoj švercovanoj robi
uključi i hektolitre skupih parfema, hiljade dečjih igrački, tone tekstila i
brendirane garderobe koje su viđene na licu mesta.
Prema procenama makedonske carine nabavna vrednost zaplenjene robe, koja je
do sada popisana a koja nema deklaraciju, iznosi nekoliko desetina hiljada
evra a maloprodajna vrednost dostiže cenu i više od pola miliona evra.
Makedonski mediji navode da za sada nema odgovora ko je vlasnik zaplenjene
robe, čiji su hangari koji su do 2001. bili vlasništvo makedonskog
Ministarstva odbrane, nakon čega su ustupljeni na korišćenje specijalnim
jedinicama vojske "Lavovi", a trenutno se nalaze u postupku
denacionalizacije.
Istraga o ovom slučaju je u toku.
|
|
Skinute dvojezične table u Trpinji kod Vukovara |
| |
Sa zgrade opštine u Trpinji, nedaleko od Vukovara, skinute su dve dvojezične
latinično-ćirilične table i zastava srpske nacionalne manjine, saopštila je
danas vukovarsko-sremska policija.
Na zvaničnom sajtu policije navedeno je da su table i zastava ukradene u
noći između utorka i srede.
Policija traga za počiniocem.
Selo Trpinja nastanjeno je većinom pripadnicima srpske nacionalne manjine.
U Vukovaru su početkom septembra postavljene dvojezične table na zgradama
javnih i državnih ustanova, što je izazvalo napetosti i proteste u tom gradu,
a protivnici ćirilice okupljeni oko Štaba za odbranu hrvatskog Vukovara,
više puta su ih skidali.
|
|
RS slavi Dejton, Federacija ZAVNOBIH |
| |
U Republici Srpskoj se 21. novembar, dan kada je u Dejtonu
parafiran Opšti okvirni mirovni sporazum za BiH, slavi kao državni praznik, dok
je u Federaciji BiH danas običan radni dan.
U Federaciji BiH će se 25. novembar, odnosno Dan zasedanja ZAVNOBIH-a, slaviti
kao Dan državnosti BiH, dok će taj dan u RS biti radni dan.
Bosna i Hercegovina još nema usvojen zakon o državnim praznicima, već svaki
entitet ima svoj zakon o praznicima.
Predsednik RS Milorad Dodik je pre dva dana poručio da 25. novembar "ne može i
neće biti praznik BiH".
"Taj datum jeste istorijski u nekoj drugoj državi, ali ne i u BiH, jer je
Dejtonski sporazum odredio da BiH nastavlja da postoji u skladu sa unutrašnjom
strukturom koja je ovim aktom utvrđena", kazao je Dodik.
Na drugoj strani, u Federaciji BiH, priprema se obeležavanje 70 godina od, kako
je navedeno, nastanka BiH kao moderne države.
Centralna manifestacija biće održana 23. novembra u Mrkonjić Gradu, u kojem je
pre 70 godina održano prvo zasedanje ZAVNOBIH-a (Zemaljsko antifašističko veće
narodnog oslobođenja Bosne i Hercegovine), najvišeg organa antifašističkog
pokreta u BiH tokom Drugog svetskog rata.
Mrkonjić Grad se danas nalazi u Republici Srpskoj.
Organizator obeležavanja ovog jubileja je Savez udruženja boraca
Narodnooslobodilačkog rata (SUBNOR), uz podršku Ministarstva obrazovanja i nauke
Federacije BiH.
Ljiljana Kovačević,
Sarjevo/Banjaluka
|
|
Opozicija u CG utvrđuje svoju odgovornost za poraz na izborima |
| |
Opozicija u Crnoj Gori najavila je da će utvrditi sopstvenu odgovornost za
poraz na lokalnim izborima 16. novembra na Cetinju, u Mojkovcu i u Petnjici, a
kojima je dat značaj mnogo veći nego što je uobičajeno.
Opoziciona koalicija Demokratski front (DF), zatim Socijalistička narodna
partija (SNP) i stranka Pozitivna Crna Gora (PCG) u predizbornoj kampanji su
često ističali da će ishod lokalnih izbora biti "početak smene sa vlasti"
Demokratske partije socijalista (DPS).
Takvim ocenama pridružila se i Socijaldemokratska partija (SDP), koalicioni
partner DPS na državnom nivou, ali i u nekim opštinama.
Prema ocenama analitičara, umesto očekivane pobede, opozicija je doživela poraz,
jer je DPS osvojio apsolutnu vlast na Cetinju i u Mojkovcu, a u novoosnovanoj
opštini Petnjica nedostaje joj samo jedan mandat da bi formirala lokalnu vlast.
Ishod lokalnih izbora, po svemu sudeći, iznenadio je i sam DPS, iako su njegovi
funkcioneri najavljivali pobedu, ali, izgleda, nisu bili uvereni u izborni
trijumf.
Analitičari navode da je najveći gubitnik lokalnih izbora u tri opštine PCG, jer
je sada zabeležio pad od oko 40 odsto u odnosu na izborni rezultat na
parlamentarnim izborima 2012. godine.
Za poraz u Mojkovcu međusobno se optužuju DF i SNP, koji su u toj opštini na
izborima nastupili u koaliciji. Na Cetinju je DF, u kome su Nova srpska
demokratija i Pokret za promene, dobio svega tri mandata, a SNP jedan.
Izborni rezultati na Cetinju, u Mojkovci i Petnjici, prema ocenama analitičara,
uverili su opoziciju u potrebu da preispita sopstvene unutrašnje međustranačke
saveze, a možda i personalno-kadrovski sastav.
Mada je SDP, prema njihovim podacima, na ovim izborima postigao bolje rezultate
nego kada je nastupao u koaliciji s DPS-om, i u toj partiji, prema najavama,
predstoji kritička analiza njene političke pozicije.
U poslednje vreme, SDP je više puta iznosio stavove koji su upućivali na njene
mnogo veće političke ambicije, što je podrazumevalo, možda, čak i raskid
koalicije s DPS-om i neku vrstu saveza sa opozicijom.
To je, prema ranijim najavama, trebalo da bude politička uvertira za vanredne
parlamentarne izbore, o čemu se govorilo od leta, otkako su SDP i opozicija
približili međusobne stavove o statusu Kombinata aluminjuma u Podgorici i
rebalansu državnog budžeta.
Ishod lokalnih izbora u tri opštine, međutim, učinio je da je formiran potpuno
drugačiji politički kontekst u Crnoj Gori, koji je, nema sumnje, ojacao krila
Demokratske partije socijalista.
Ilija Despotović,
Podgorica
|
|
Oglasavanje Marketing
|
