|
Oglasavanje Marketing
|
Linkovi
|
Kamera
Borisa Spremo
|
|
|
SRBIJA |
Utorak, 23. maj 2017. |
|
Srbi sve brojniji u Mađarskoj |
| |
 Zemlje
članice EU su u 2011. odobrile 783.100 državljanstava, četiri odsto manje
nego prethodne godine, a građani Srbije su među najbrojnijima u pet zemalja
članica, pokazuje izveštaj Evropskog statističkog zavoda Eurostat.
Najbrojniji novi građani EU potiču iz Maroka - 64.300 od kojih je 55 odsto
dobilo državljanstvo Francuske ili Španije, Turske - 48.900 od kojih je 58
odsto dobilo državljanstvo Nemačke, Ekvadora sa 33.700, od kojih je 95 odsto
dobilo državljanstvo Španije i Indije sa 31.700 od kojih je 83 odsto dobilo
britansko državljanstvo.
Do pada u ukupnom broju stečenih državljanstava članica EU došlo je nakon
tri uzastopne godine rasta, i to pre svega zbog pada u četiri od pet zemalja
koje ukupno odobravaju 75 odsto novih državljanstava, preneo je portal
EurAktiv Srbija.
To su Velika Britanija sa 177.600 ili devet odsto manje nego 2010, Francuska
sa 114. 600 i padom od 20 odsto, Španija sa 114.600 i padom od sedam odsto i
Italija sa 56.200 i padom od 15 odsto. Među njima je samo Nemačka zabeležila
rast od pet odsto na 109.600.
Najveći porast broja državljanstava zabeležila je Mađarska zbog ublažavanja
propisa za odobravanje državljanstva, navodi se u izveštaju, u kojem se može
videti da je u 2011. odobreno 20.600 državljanstava, dok je godinu dana
ranije odobreno 6.100.
To je očigledno otvorilo mogućnost mnogim građanima Srbije da dobiju
državljanstvo te zemlje, budući da su na trećem mestu po poreklu osoba koje
su to učinile, sa 1.689 stečenih državljanstava, odnosno 8,2 odsto u toj
zemlji, iza Rumunije sa 76,2 odsto, i Tanzanije sa 10,6 odsto, a ispred
Slovačke sa dva odsto.
Sa mnogo manjim brojem nego u Mađarskoj, osobe poreklom iz Srbije su među
najbrojnijima po broju stečenih državljanstava u Austriji - na trećem mestu
sa 500 državljanstava, Sloveniji isto na trećem mestu sa 171 državljanstvom
i Slovačkoj na drugom mestu sa 59 državljanstava.
Pored toga, u Hrvatskoj, koja u vreme na koje se odnosi izveštaj još nije
bila članica EU, Srbi su na trećem mestu sa 297 državljanstava i devet odsto,
iza osoba iz Bosne i Hercegovine i Argentine.
U Švajcarskoj, koja nije članica EU ali je obuhvaćena izveštajem, osobe
poreklom iz Srbije su najbrojnije po stečenim državljanstvima i čine 11,8
odsto ili 4.248 državljanstava, ispred Italijana sa 11,2 odsto, Nemaca sa
9,8 odsto i Portugalaca sa 6,1 odsto.
|
|
DB Služba još uvek sve kontroliše |
| |
Bivši načelnik beogradskog centra za bezbednost Državne bezbednosti Zoran
Stijović rekao je da pripadnici te službe još kontrolišu "sve pore društva",
kao i da je Služba organizovala akciju u kojoj je ubijen novinar Slavko
Ćuruvija.
Stijović, koji je govorio za nedeljnik NIN, vodio je 2001. godine istrage o
uništenom i iznošenom materijalu iz DB-a. Istrage su rezultirale krivičnim
prijavama protiv bivšeg šefa DS-a Radomira Markovića i drugih visokih
funkcionera službe, ali su potom odbačene.
Stijović je ustvrdio da pripadnici DB-a još rade i kontrolišu sve pore
društva.
"Na značajnim su mestima u državnoj upravi, administraciji, parlamentu i
društvu u celini. Ima ih od članova Vlade do ambasadora. Ima ih među
urednicima medija, uglednim profesorima, nosiocima pravosudnih funkcija",
rekao je on.
Na pitanje da li bi otvaranjem dosijea moglo da se dogodi nešto kao u
Slovačkoj gde je otkriveno da je čak i bivši predsednik čovek službe
bezbednosti, Stijović je odgovorio: "Na nečiju žalost ili sreću, odgovor je
- da".
Prema njegovim rečima, još pre 12 godina tim koji je istraživao ubistvo
Ćuruvije prikupio je dokaze, pa tužilac za organizovani kriminal Miljko
Radisavljević zna ko je ubio novinara i ko je zločin organizovao.
"Znam ko je organizator ubistva i to zna i javnost. Služba. Imena su mnogo
puta rečena. Zna ih i Tužilaštvo. U pravu je (lider SPO Vuk) Drašković koji
kaže da Miljko Radisavljević sve zna, kako i na koji način je rađena
operacija, od pripreme, praćenja do likvidacije. Pola ljudi iz DB-a koji su
o tome dali izjave u internoj istrazi nije moglo da izdrži psihološki
pritisak", dodao je Stijović.
Na pitanje ko je organizator, Stijović je odgovorio: "To direktno neću reći,
samo kažem da sve što Drašković navodi o tom slučaju je baš tako".
"Poneo sam težak naramak drva na leđima, ako se odlučite ovo da objavite, 'ajde
da probamo da nateramo te ljude, a među zastrašenima ima još poštenih, da
odluče da li će u skoroj budućnosti biti na stolici optuženih, ili na
stolici svedoka. Ima ih puno koji gaze po toj oštrici žileta", naveo je
bivši funkcioner DB.
|
|
Miščević vidi evoluciju u nemačko-britanskom stavu |
| |
Šefica tima Srbije za pregovore o članstvu s EU Tanja Miščević ocenila je u
utorak u Briselu, da Evropska komisija i sve članice EU, pa na određeni
način i Nemačka, smatraju da o pitanju normalizacije odnosa Beograda i
Prištine treba da se razgovara pre svega u jednom, a ne u svim poglavljima
pregovora.
Tanja Miščević je to rekla osvrćući se na stav koji je na skupu o
proširivanju EU u Briselu, izneo šef odeljenja za proširivanje EU u nemačkom
ministarstvu inostranih poslova Kristof Reclaf, rekavši da Berlin očekuje
pregovore EU-Srbija o članstvu u januaru iduće godine, s tim da se ti
pregovori "odgovarajuće povežu" s normalizacijom odnosa Beograda i Prištine.
To znači, naveo je nemački zvaničnik, da Berlin traži da se neka otvorena
ili sporna pitanja u odnosima Srbija-Kosovo u pregovorima unesu u druga
poglavlja, a ne samo poglavlje 35, kako je to sad zamišljeno.
Na pitanje novinara kako to ocenjuje, imajući u vidu da je na takav stav
Reclafa uzvratila da bi, ako bi normalizacija bila sadržan u svakom
poglavlju, to značilo da se ne pregovara samo sa Briselom i zemljam
članicama već i sa Prištinom, Tanja Miščević je rekla da je ipak Reclafa
razumela da i Nemačka misli da je jedno, 35. poglavlje to u čijem okviru će
se razmatrati tok sređivanja odnosa Beograd-Priština.
"Pitanja koja su od političkog značaja za nastavak procesa normalizacije ili
za normalizaciju odnosa Beograda i Prištine idu u poglavlje 35, a to su
suštinska pitanja", objasnila je šefica pregovaračkog tima Srbije.
Ona je, međutim, predočila da ni Srbija ni Evropska komisija u ovom trenutku
ne mogu da predvide "šta se sve od svih tih elemenata 'pravne tekovine' EU
može odnositi na pitanje normalizacije".
Još nije jasno kako će se, kad se to uoči, postupiti, a to znači "da li ih
prebacujemo u poglavlje 35 ili ona ostaju i funkcionišu u 'horizontalnim'
poglavljima", dodala je Tanja Miščević.
"To jeste sitnica u tehnici, ali je za nas veoma važno jer je to onda veliko
političko pitanje", naglasila je ona.
Miščević je dodala da Beograd pokušava to da razjasni i sa Berlinom i sa
Londonom, "dok su Evropska komisija i najveći broj država članica vrlo blizu
prihvatanja našeg stava".
"Ne mislim ni da su Nemačka i Velika Britanija protiv toga, već one samo
žele jemstvo da će postupak normalizacije nesmetano teći, a mi pokušavamo da
objasnimo kako je to tehnički izvodljivo", rekla je Miščević.
Miščević je potvrdila da je tačno da su u nezvaničnom nemačko-britanskom
non-pejperu, dokumentu s predlozima upućenom ostalim članicama Unije, ovi
zahtevi bili mnogo oštriji, uz zahtev da se normalizacija Beograd-Priština
uključi u sva poglavlja pregovora Srbije s EU.
Ona je međutim rekla da je srpska strana razgovarala sa svima o tome i
iznosila argumente. "Ono što je jako važno, pokazali smo da želimo da
razgovaramo o daljoj normalizaciji i da je ona u interesu i Srbije i svih
građana koji žive na Kosovu", dodala je.
Miščević je spomenula i izbore na Kosovu i rekla da to može uticati na one
države koje to nedovoljno razumeju ili sumnjaju u verodostojnost onoga što
čini i želi Beograd.
"Tako da ja vidim evoluciju od stavova u non-pejperu pa do onoga što je
danas, ali se neću radovati unapred pre nego što vidim pregovarački okvir"
za pregovore o članstvu Srbija-EU, zaključila je šefica srpskog
pregovaračkog tima.
Dragan Blagojević,
Brisel
|
|
Milionski gubici zbog zloupotreba u javnim nabavkama |
| |
Ukupni godišnji gubci Srbije, Makedonije, BiH i Crne Gore zbog nepravilnosti
i zloupotreba u javnim nabavkama iznose najamanje 700 miliona evra, rečeno
je u Beogradu na skupu o javnim nabavkama na Zapadnom Balkanu.
U zemljama EU u procesu javnih nabavki godišnje se prosečno "baci" ili "završi
u nečijem džepu" oko 13 odsto njihove vrednosti, što znači da četiri zemlje
regiona od ukupnih izdataka za javne nabavke nenamenski potroše najmanje oko
700 miliona evra, od čega samo Srbija oko 300 miliona evra, rečeno je na
konferenciji "Ka efikasnijim javnim nabavkama na Zapadnom Balkanu".
Na skupu, na kome je prezentovano istraživanju o javnim nabavkama, koje je
zajednički uradilo šest organizacija iz Srbije, BiH, Crne Gore, Makedonije i
Slovačke, predstavnik MANS-a iz Crne Gore Vuk Maraš je ocenio da novca za
javne nabavke ima dovoljno, ali da je potrebna veća kontrola i doslednost u
primeni zakona.
Predstavnica Centra za razvoj neprofitnog sektora Ivana Stefanović ocenila
je da se u Srbiji primenjivao jedan od najnetransparentnijih sistema javnih
nabavki u regionu, u kome je od 20 do gotovo 30 procenata javnih nabavki
sproveđeno kroz pregovaračke postupke bez objave javnog poziva.
"Srbija ima i visoki procenat učešća javnih preduzeća u strukturi javnih
nabavki. Učešće srpskih javnih preduzeća u ukupnim javnim nabavkama je veće
od 60 odsto što je četiri do pet puta više od ostalih učesnika kao što su
državni organi, lokalne samouprave ili javne ustanove", kazala je ona.
Ona je podsetila i da je ukupna vrednost javnih nabavki u Srbiji u 2011. i
2012. godini bila blizu 600 milijardi dinara, što je oko devet odsto bruto
domaćeg proizvoda (BDP).
|
|
Zahtev da se glasovi broje na biračkim mestima |
| |
Kandidati za gradonačelnika Kosovske Mitrovice Krstimir Pantić i Oliver
Ivanović zatražili su juče od Centralne izborne komisije da se brojanje
glasova u drugom krugu lokalnih izbora, u nedelju, 1. decembra, obavi na
samim biračkim mestima.
U zajedničkom zahtevu CIK-u, Pantić, koji je kandidat Građanske inicijative
(GI) "Srpska" i Ivanović, kandidat GI SDP, naveli su da nakon brojanja na
biračkim mestima sav birački materijal i zapisnici treba da budu dostavljeni
na uvid i eventualnu kontrolu CIK, preko misije OEBS-a.
"Smatramo da će se na taj način sprečiti mogućnost da bilo ko izrazi sumnju
u regularnost izbornog procesa, što je, verujemo i u vašem interesu", navodi
se u pismu i podseća da je ponovljeno glasanje u prvom krugu izbora, 17.
novembra, u Kosovskoj Mitrovici proteklo mirno, bez ijednog incidenta i
primedbi članova biračkih odbora ili građana, a da je brojanje glasova ipak
obavljeno u Kosovu Polju.
"Želimo da učinimo dodatni napor da glasanje 1. decembra 2013. godine
protekne u najboljem mogućem redu", naveli su Pantić i Ivanović, koji su
prošli u drugi krug izbora za gradonačelnika Kosovske Mitrovice.
|
|
Najveći festival nauke u regionu u Beogradu |
| |
Kako se audio snimak može vizualizovati, kako funkcioniše softver kojim
možemo da utvrdimo na koga od poznatih ličnosti ličimo i kako se parafinom
može napraviti eksplozija, samo su neki od odgovora koje nudi ovogodišnji
Festival nauke u Beogradu, najveća manifestacija u regionu za promociju
nauke.
Između 5. do 8. decembra po sloganom "Superheroji nauke" biće održan sedmi
Festival nauke na četiri lokacije u Beogradu - u bivšoj Robnoj kući (RK) "Kluz",
Studentskom kulturnom centru (SKC), galeriji Narodne banke Srbije i bivšem
Eurosalonu.
"Na festivalu će ove godine učestvovati 550 'superheroja nauke'. Naš slogan
nastao je pošto smo zaključili da su svi koji se danas u Srbiji pod ovakvim
uslovima bave naukom - heroji. Oni nam donose samo boljitak, jer nauka je tu
isključivo da nam bude bolje", rekla je na konferenciji za novinare u bivšoj
RK Kluz direktorka Festivala Ana Jovanović.
Posetioci festivala moći će da vide čitav niz izložbi, ali i eksperimenata
koji za cilj imaju da na originalan način predoče neke od naučnih otkrića, a
u SKC-u biće organizovan i veliki broj naučnih debata.
U saradnji sa Idealnim muzejem u Italiji i Italijanskim kulturnim centrom, u
Eurosalonu biće postavljena izložba mašina i izuma koji su napravljeni prema
crtežima Leonarda da Vinčija.
Osim toga, na izložbi "Gospodari mezozoika" biće izloženi skeleti i replike
dinoasaurusa koje predstavlja Prirodnjački muzej iz Svilajnca.
Na izložbi pod nazivom "Od zemlje zemlji", posetioci će između ostalog moći
da vide uzorke svih vrsta uglja na teritoriji Srbije i derivata koji se
dobijaju od nafte.
Zainteresovani za psihologiju moći će da saznaju i na konkretnom primeru šta
su to "taktilne iluzije", a inovacija ovogodišnjeg festivala je poseban
prostor za najmlađe u Eurosalonu, za koje će biti organizovan veliki broj
radionica.
Na Festivalu nauke će učestvovati više od 550 mladih naučnika iz 52
institucije zemlje, kao i gosti iz Holandije, Francuske, Švedske, Estonije i
Hrvatske.
Prošle godine Festival nauke posetilo je 27.000 ljudi.
|
|
Oglasavanje Marketing
|
