|
Oglasavanje Marketing
|
Linkovi
|
Kamera
Borisa Spremo
|
|
Kultura i zanimljivosti
|
KULTURA
& ZANIMLJIVOSTI |
Utorak, 23. maj 2017. |
|
"Ciklolucija" u Evropi zbog krize |
| |
 Pedale
protiv konjskih snaga, dva točka protiv četiri, na ulici ko će pre: auto ili
bicikl, ali, činjenica je da je prodaja bicikala premašila prodaju
automobila u Evropi, uključujući i zemlje na jugu, duboko privržene
automobilu, sada pod teretom krize.
Još 2012. godine bicikl se probio ispred automobila u Evropskoj uniji, osim
u Belgiji i Luksemburgu (podataka nema za Maltu), po podacima Evropske
asocijacije industrije bicikala (Coliped) i Udruženja evropskih proizvođača
automobila (ACEA). To je uglavnom posledica višegodišnjeg opadanja prodaje
automobila zbog krize u Evropi što je šef FIAT-a Serđo Markione nazvao "karmagedonom".
Taj preokret, "ciklolucija" (bicikl+revolucija - cyclolution), posebno je na
delu u zemljama juga, snažno prožetim kulturom "svog automobila", dok su
bicikli već odavno široko popularni u mnogim zemljama severne Evrope. U
Italiji je 2012. godine prodato 1.606.000 bicikla, a 1.402.000 automobila.
"Ekonomska kriza je uticala na život svih ljudi, naravno i na prevoz. Ali, s
biciklom se desila i mala revolucija u načinu života", rekla je Đulijeta
Paljacio, predsednica Italijanske federacije prijatelja bicikla (FIAB).
Proizvođač bicikala "Bjanki" potvrđuje taj trend. Ta fabrika vrhunskih
drumskih takmičarskih bicikala koje je 1950-ih godina proslavio legendarni
Fausto Kopi, danas poizvodi - gradski električni bicikl.
"Kupci sada traže bicikl za gradski prevoz, mada vrhunski - traže ga i kao
dugoročnu investiciju.
"To potvrđuje da se udaljavaju od automobila", kaže šef "Bjankija", Bob
Ipolito.
Milano je još jedan od gradova koji su uveli sistem
iznajmljivanja-kolektivnog korišćenja bicikala uz malu naknadu, "BikeMi" -
po uzoru na "Velib" u Parizu, i gradi još biciklističkih staza.
Isti trend je u Španiji. U domovini "Vuelte" 2012. godine je prodato 780.000
bicikala, a 700.000 automobila. Ipak, Organizacija potrošača i korisnika (OCU)
smatra mnoge španske gradove, među kojima i Madrid, i dalje neprikladnim i
opasnim za bicikliste.
Ipak, glavni grad će uvesti sistem iznajmljivanja bicikala 2014. godine, a
nedavno je najavio svoj "Zeleni prsten za bicikliste" koji će obuhvatiti
istorijski centar grada sa 10 kilometara biciklističkih staza.
Upotreba bicikla kao vrste svakodnevnog prevoza je među Špancima skočila sa
17,4 odsto na 30,3 odsto, kaže studija Glavne uprave za saobraćaj. Broj
korisnika sporo raste, ali upotreba je sve češća.
U Portugalili, prošle godine je prodato 350.000 bicikala, a samo 95.290
automobila. Uprkos brdovitom reljefu Lisabona i Porta, na ulicama se viđa
sve više biciklista.
"Sve više ljudi vozi bicikl, makar kao modni hir, ali i iz ekonomskih
razloga" u zemlji u kojoj je državna štednja podigla cenu prevoza -
primećuje Pedro Karvaljo, direktor časopisa "B - Kultura bicikla" "B-Cultura
de Bicicleta".
Mladi Evropljani za koje, za razliku od njihoviih roditelja, auto nije
statusni simbol, prvi su odustali od volana.
Kontinentalne razmere tog fenomena ne iznenađuju Uga Klera. Taj 23-godišnjak
je napustio svoj auto u korist dva bicikla kojima obavlja sav svakodnevni
prevoz u Parizu, a živi izvan područja tog grada. "Uz nagli rast cene
benzina, bilo mi je sve bolnije da dajem 100 evra mesecno za prevoz", kaže
on.
Ponašanje se menja, ali od "ciklolucije" nemaju koristi svi iz sveta bicikla.
Mark de Stepani je osnovao "Biclun" - prodavnicu bicikala sa servisom i
prodajom delova, pre više od trideset godina u Parizu.
"Bicikl izgleda da ulazi u modu, ali veoma malo ljudi je spremno da
investira u kvalitetan proizvod. Broj odbačenih bicikala svake godine je
sumanut, a ljudi i dalje kupuju jeftine bicikle. Još mnogo treba napredovati
da bi se moglo govoriti o 'cikloluciji' ", kaže taj poznavalac.
|
|
Gugl počinje da pravi robote |
| |
Kompanija Gugl (Google) preuzela je sedam tehnoloških kompanija u nastojanju
na napravi novu generaciju robota, preneo je juče Njujork tajms.
Na čelu tog projekta nalazi se Endi Rubin koji je bio i šef u pravljenju
softvera Android, dominantnog operativnog sistema na pametnim telefonima.
Njujork tajms navodi da Guglovi roboti zasad nisu namenjeni krajnjim
potrošačima, već pre proizvodnji i distribuciji, gde je dominantan Amazon.
Tih sedam kompanija mogu da naprave tehnologiju za pravljenje mobilnih i
veštih robota, rekao je Rubin, dodajući da nastoji da pripoji još nekoliko
kompanija.
Izvori upoznati s projektom navode da je cilj automatizovanje lanca isporuke
od fabrike do distributera koji ispručuju robu do potrošača. Njujork tajms
navodi da je Guglov projekat realističniji od ove nedelje objavljenog plana
Amazona da robu isporučuje bespilotnim letelicama.
Gugl je nedavno počeo da eksperimentiše s isporukama paketa u urbanim
oblastima preko usluge "Gugl šoping" i nastoji da automatizuje deo tog
sistema, navodi Njujork tajms.
Rubin (50) je počeo svoju inženjersku karijeru u robotici i poznat je po
tome što se interesuje za pravljenje inteligentnih mašina. Pre nego što je
došao u Epl radio je za nemačku kompaniju Karl Cajs kao inženjer robotike.
Kao primer uređaja koji ima dovoljno inteligencije, Rubin je naveo brisače
na kolima koji automatski rade kada počne da pada kiša. To je i u
saglasnosti s vizijom jednog od osnivača Gugla Lerija Pejdža, koji je tvrdio
da tehnologiju treba koristiti kadgod je moguće kako bi se ljudi oslobodili
teških i repetitivnih zadataka.
Među kompanijama koje je Rubin doveo u Gugl je Šaft, tim japanskih
robotičara koji su nedavno napustili tokijski univerzitet kako bi razvijali
humanoidni robot ili Indastrijal persepšn (Industrial Perception) koji radi
na sistemu kompjuterske percepcije i robotskih ruku za utovar i istovar
kamiona.
Takođe su kupili kompaniju Bot end Doli, proizvođača robotskih kamera koje
su korišćene za specijalne efekte u filmu "Gravitacija".
|
|
Pokretne slike: Sezona "oldtajmera" |
| |
U Holivudu dolazi sezona "oldtajmera'! Kada kroz četrdesetak dana (16.
januara 2014.) budu objavljene nominacije za "Oskare", gotovo je sigurno da
će se među kandidatima za najbolju mušku glavnu ulogu naći dva veterana -
Robert Redford i Brus Dern.
U svemu tome postoji neka tajna veza. Naime, uprkos činjenici da su njih
dvojica različitog glumačkog stila i imidža, oni imaju dosta dodirnih tačaka.
Obojica imaju po 77 godina i u svojim karijerama koje traju već pet decenija
zenit su dostigli tokom 1970-tih.
Igrali su zajedno u filmu "Veliki Getsbi" (1974.) reditelja Džeka Klejtona,
kao rivali za hladno srce snobovske Mije Farou. Dosad nikad nisu osvojili
glumačkog "Oskara", za kojeg su bili nominovani samo jedan put.
Sada, u poznoj jeseni svojih života i karijera, pojavljuju se kao glavni
konkurenti za nagradu Američke akademije filmskih umetnosti i nauka,
igrajući u dva filma, "Sve je izgubljeno" ("All Is Lost") i "Nebraska", koje
veže slični autorski pristup - zasnovani su na likovima od "krvi i mesa" i
životnim pričama, a ne na specijalnim efektima i kompjuterski generisanim
slikama.
Zvuči prosto neverovatno da je Robert Redford, nekadašnji holivudski "pin-ap
boj" i junak nezaboravnih filmova kao što su "Buč Kasidi i Sandens Kid"
(1969.), "Tri dana kondora" (1975.), "Svi predsednikovi ljudi" (1976.), i "Iz
Afrike" (1985.), svoju jedinu glumačku nominaciju za "Oskara" zavredio u "Žaoki"
Džordža Roja Hila, još pre ravno četrdeset godina. Ali, nikad nije kasno! "Oskar"
se sad smeši Redfordu.
Istina, on je ranije osvojio ovu famoznu nagradu, ali samo kao reditelj "Običnih
ljudi" (1980.), a 2001. godine mu je dodeljen i počasni "Oskar" za njegov
ukupni doprinos filmu. Bivši "zlatni momak" Holivuda postao je u međuvremenu
njegov revnosni oponent, osnivanjem "Filmskog instituta i festivala "Sandends".
Redford je "kum" i mecena takozvane američke nezavisne filmske produkcije,
sušte oprečnosti Holivudu.
U filmu "Sve je izgubljeno" on priređuje prvorazredni "One Man Shonj", kao
čovek na solo krstarenju koji se našao u klopci svoje oštećene jahte koja
tone, daleko na pučini Indijskog okeana. To treba videti! Sam protiv sudbine
i nadolazeće oluje, on se metodično bori da preživi. "Starac i more", na
Refdordov način.
Tiho noseći svaki kadar filma, on jedva da izusti po koju reč, ali u tome i
jeste snaga njegove kolosalne glumačke performanse u ovom egzistencijalnom
akcionom ostvarenju kojeg je režirao Dž.S. Čandor ("Margin Call", 2011.).
Dobrodržeći Robert Redford je glumac koji uvek uspostavlja duboku povezanost
sa publikom, čak i onda kada ćuti!
U filmu "Nebraska", "oskarovskog" reditelja Aleksandra Pejna, perjanice
američke nezavisne produkcije, glumačku bravuru za pamćenje je pružio i Brus
Dern, koji je čekao 30 godina da ponovo dobije glavnu ulogu! Poznat kao
karakterni glumac u senci, on je tokom svoje karijere ("Konje ubijaju, zar
ne", 1969., "Porodična zavera", 1976.) uglavnom igrao čudake i usamljenike,
neuravnotežene, paranoične i neshvaćene likove, "dežurne gubitnike". Svoju
jedinu nominaciju za "Oskara" zaslužio je za epizodnu rolu u filmu Hola
Ešbija "Povratak ratnika", kao neprilagođeni vijetnamski veteran kojem je
invalid Džon Vojt preoteo njegovu suprugu Džejn Fondu.
"Nebraska" je prepoznatljivi Pejnov crnohumorni film, (tragi)komična drama u
kojoj Dern maestralno timači ulogu starca-mizantropa, koji veruje da je
dobio milion dolara na lutriji i upućuje se iz Montane do Nebraske da
podigne novac. Njegov sin (Vil Forte), koji ne uspeva da ga ubedi da je ta "nagrada"
zapravo čista prevara, nevoljno kreće sa njim na put dug 850 milja.
Ovo je šesti po redu i ujedno već treći "road movie" Aleksandra Pejna ("O
Šmitu", 2002, "Stranputice", 2004.), u kojem su zaobilaznice važnije od same
destinacije. Sa balansiranim odnosom komedije i melanholije, "Nebraska" je
prvo Pejnovo delo za koje on nije napisao scenario.
Snimljen u crno-beloj tehnici, ovaj film u celosti pripada Brusu Dernu, u
roli Vudija, veterana korejskog rata, koji, nakon decenija pijančenja, pati
od izlapelosti i senilnosti. On izgleda kao odrpano strašilo, ne čineći baš
ništa da zadobije simpatije ljudi oko njega, pokazujući im svu ružnoću svoje
telesne i duhovne olupine.
Dern, koji je ostao upamćen po nizu likova psihopata, eksplozivnih i
opsesivnih karaktera, u "Nebraski" čini ono što se od njega najmanje
očekivalo. On otelotvoruje Vudija na veoma suptilan i nenametljivi način,
ostajući duboko unutar lika koji je duboko uvučen u samog sebe. On nije
srdit, nego je gomila razbijenog granita.
Za ovu ulogu, Brus Dern je dobio nagradu za najboljeg glumca na prošlom
kanskom filmskom festivalu. Došao je momenat da Dern konačno iskoči iz
višedecenijskog drugog plana pod jarka svetla "oskarovske" pozornice. Bolje
ikad nego nikad!
Bojan Ž. Bosiljčić
|
|
Egzit u julu na Petrovaradinu i u Budvi |
| |
Strateški direktor Egzit (Edžit) festivala Dušan Kovačević izjavio je danas
da je Egzit novosadski i da će zauvek to ostati, i da će ove godine na
Petrovaradinskoj tvrđavi trajati od 10. do 13 jula.
"Egzit je novosadski festival i ostaće u Novom Sadu zauvek, odnosno onoliko
koliko Novosađani to budu želeli. Koncept festivala se menja, on će se
održati u dve države i trajaće sedam dana", kazao je Kovačević, povodom
medijskih napisa da se ovaj festival seli u Crnu Goru.
Kako je najavljeno, Egzit sledeće godine pokreće novi festival pod nazivom "Si
dens" (Sea Dance) koji će posle novosadskog dela biti nastavljen u Crnoj
Gori u Budvi od 15. do 17. jula na popularnoj plaži Jaz.
"Nivo izvođača novog festivala biće kao i na glavnim binama nekih svetskih.
Trend festivalske publike je da posećuje festivale na moru, i ako želimo da
ostanemo najbolji u Evropi odlučili smo da te trendove pratimo", kazao je
Kovačević.
Kovačević je dodao da organizacija Egzita uveliko teče i da već postoji i
prva potvrda izvođača za glavnu festivalsku binu, ali da će ime biti poznato
psole završetka "zvanične papirologije" tokom decembra.
Najavio je i da će organizatori pružiti podršku oko prevoza posetilaca
Egzita iz Novog Sada do Budve i da su u toku pregovori saautoprevoznicima i
aviokompanijama, a u planu je i "parti voz".
Organizatori su najavili da će pre početka zvaničnog dela Egzita u Novom
Sadu, od 8. jula biti održana i tradicionalna manifestacija "Jut fer" (Youth
Fair) u samom centru grada.
Gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević kazao je da je Novi Sad i strateški
vezan za Egzit, kao i da će gradska uprava nastaviti da ga finasira i
podržava, a da je Budva prijateljski grad Novog Sada s kojim ima "posebne
odnose".
"Budva je lider u turizmu južnog Jadranskog mora i za Novi Sad će biti veoma
korisno da se sa ovakvom turističkom destinacijom nalazi na turističkim
mapama i promocijama", dodao je Vučević.
Ulaznice za Egzit festival u prodaji će biti od 12. decembra u podne, kada
će po promotivnim cenama od 4.990 dinara biti lansiran određeni broj, uz
koje će najbrži kupci dobiti i besplatnu kartu za budvanski "Si dens".
Ulaznice za "Si dens" u prodaji će biti tek od 2014. godine.
|
|
Otvoren poštanski odsek za pisma Deda mrazu |
| |
Jedna pošta nedaleko od Bordoa, na zapadu Francuske, otvorila je, treću
godinu zaredom, odeljak "sekretarijat Deda mraza", u kojem poštanski
službenici odgavaraju na pisma upućena Deda mrazu, piše list Telegram.
Tokom pet nedelja, službenici pošte će odgovarati na pisma, a već su dobili
80.000 pisama.
Tokom prošle godine ta pošta je odgovorila na 1,7 miliona pisama i 200.000
poruka elektronske pošte.
Službenici su naveli da ne pišu samo deca Deda Mrazu već i bake i deke.
|
|
I deca vole grickalice ispred TV ekrana |
| |
Deca mlađa od tri godine često jedu ispred malog ekrana i to jela koja nisu
za njihov uzrast, prenele su francuske televizije.
Prema sprovedenoj anketi, deca mlađa od tri godine vole da jedu ispred TV
ekrana, a stručnjaci navode da to uopšte nije dobro jer dete tada nema
osećaj za ukus i miris hrane i jede se mehanički.
Naučnici su uvideli da deca tada jedu kaloričniju hranu, bez uživanja u
obroku.
Dete koje je dovoljno veliko posle obroka može da uzme nešto što jedu samo
roditelji, kao što je poneki pomfrit, ostatak parčeta pice i grickalice.
Veoma je važno da deca do treće godine uzimaju odogovarajuću hranu kako bi
kasnije izbegli gojaznost, alergije i još neke druge ozbiljnije zdravstvene
probleme.
Višak proteina koji uzimaju ispred malih ekrana može da izazove umor i
disfunkciju bubrega.
|
|
Muzej robota u Madridu sa najvećom kolekcijom u Evropi |
| |
U Madridu je ove jeseni otvoren muzej robota, a njegovi osnivači danas
navode da on ima "najveću kolekciju robota u Evropi".
Muzej ima kolekciju od 140 robota, među kojima i čuvene Aibo pse-robote, koje je
prodavala kompanija Soni između 1999. i 2006. godine.
"Ovo je, koliko mi znamo, najveća kolekcija robota, a pogotovo Aibo robota u
Evropi", rekao je direktor muzeja Danijel Bajon. "To su najnapredniji psi-roboti
ikad proizvedeni", dodao je on.
U muzeju su izloženi i Omniboti koje je tokom osamdesetih godina prošlog veka
proizvodio Tomi (Tomy).
Od kako je muzej otvoren pre dve nedelje, prodaja karata za vođene ture
rasprodata je u više navrata, precizirao je Bajon.
|
|
Haljina princeze Dajane prodata za 120.000 evra |
| |
Raskošna belo-zlatna balska haljina koju je nosila princeza Dajana dostigla
je danas cenu od 102.000 funti (oko 120.000 evra) na aukciji u Londou.
Aukcijska kuća Keri Tejlor (Kerry Taylor) saopštila je da haljina otkrivenih
ramena sa zlatnim šljokicama, štrasom i biserima, nije bila napraveljena za
Dajanu, ali da je ona nju izabrala iz kolekcije svog omiljenog dizajnera Dejvida
Emanuela.
Ta kuća je navela da je Dijana nosila haljinu više puta.
Cena po kojoj je prodata premašila je prvobitnu procenu, a kupac je neimenovani
muzej iz inostranstva.
|
|
FAF posetilo više od 20.000 gledalaca |
| |
Festival autorskog filma (FAF) od 28. novembra do 3. decembra posetilo je
više od 20.000 gledalaca, saopštili su danas organizatori.
Glavna nagrada festivala, Gran pri "Aleksandar Saša Petrović", dodeljena je
rumunskom filmu "Pozicija deteta" reditelja Kalina Peterea Necera.
Neceru, ovogodišnjem dobitniku "Zlatnog medveda" na filmskom festivalu u Berlinu,
na zatvaranju FAF-a uručena je i novčana nagrada u iznosu od 5.000 evra, koju je
dodelila fondacija "Aleksandar Saša Petrović".
Žiri FAF-a ocenio je da rumunski film "Pozicija deteta" promišljeno i emotivno
priča o rumunskom društvu danas, univerzalnom odnosu majki i sinova i tragediji
gubitka deteta.
Nagrada publike dodeljena je čileansko-španskom filmu "Glorija", dok su
priznanja za najbolju režiju dobili reditelji Danis Tanović za film "Epizoda u
životu berača željeza" i Bobo Jelčić za film "Odbrana i zaštita".
Specijalno priznanje 19. FAF-a sinoć je dodeljeno filmu "Ulica u Palermu"
rediteljke Eme Dante, a nagrada Međunarodnog žirija kritike Fipresci Srbija
"Slobodan Novaković" pripala je kineskom ostvarenju "Dodir greha" autora Đangkea
Đaa.
Udruženje filmskih umetnika Srbije – Sekcija snimanja slike, dodelio je plaketu
"Aleksandar Petković Petko" direktoru fotografije Mahmudu Kalariju za film "Prošlost"
iranskog reditelja Ašgara Farhadija.
Ove godine na FAF-u je prikazano 16 ostvarenja u glavnom programu i 30 filmova u
četiri prateća programa, a manifestaciju je zatvorila gošća festivala
italijanska glumica Elena Kota, dobitnica "Zlatnog lava" za ulogu u filmu "Ulica
u Palermu".
|
|
Većina američkih nemih filmova izgubljeno |
| |
Većina američkih dugometražnih nemih filmova izgubljeno je tokom poslednjih
100 godina zbog propadanja i nemara, pokazuje nova studija.
Američka Kongresna biblioteka objaviće prvu sveobuhvatnu studiju o nemim
filmovima.
Prema nalazima studije veruje se da je 70 odsto tih filmova izgubljeno. Od skoro
11.000 dugometražnih nemih filmova snimljenih u Americi između 1912. i 1930.
ustanovljeno je da samo 14 odsto još postoji u originalnom formatu.
Među značajnim filmovima koji se sada smatraju izgubljenim su "Kleopatra" iz
1917, "Veliki Getsbi" iz 1936, "London After Midnight" s Lonom Čejnijem iz 1927.
i "The Patriot iz 1928. godine.
Stučnjaci za konzervaciju tragaju sada po stranih arhivama i privatnim
kolekcijama da pronađu moguće preostale filmove iz vremena početka filmske
umetnosti.
|
|
Španija će obeležiti 400 godina od smrti El Greka |
| |
Španija će 2014. godine obeležiti 400 godina od smrti španskog slikara El
Greka, koji je tri veka bio nepoznat široj javnosti, i to organizovanjem dve
velike izložbe u Madridu i Toledu, gde je El Greko naviše radio i boravio,
saopšteno je juče u Madridu.
"Reč je o veoma ambicioznom projektu", izjavio je predsednik Fondacije El
Greko, Gregorio Marason i dodao da će biti organizovani koncerti, pozorišne
predstave kao i objavljivanje knjige o njegovom umetničkom radu.
S velikim izložbama u madridskom muzeju Prado i u Toledu, "želimo da
pokažemo kako je pre sto godina njegov rad došao na videlo i kakav ogroman
uticaj je imao", dodao je Marason.
"Tokom tri veka bio je potpuno nepoznat, kao da nije ni postojao", rekao je
Marason i dodao da je postao poznat krajem 19. veka kada je njegovo delo
otkrila mala grupa intelektualaca.
Prema njegovim rečima, od tada svet otkriva kakav je veliki slikar bio i
koliko je uticao na neke velike slikare od impresioniste Džeksona Poloka do
Pabla Pikasa.
Izložba u Madridu "El Greko i moderno slikarstvo" biće održana od 24. juna
do 5. oktobra u muzeju Prado, a od marta do juna će se prikupljati knjige iz
lične biblioteke slikara.
U Toledu će od 14. marta do 14. juna biti upriličena izložba "El Greko iz
Toleda" sa 80 dela iz raznih muzeja, kao i njegove slike iz nekih crkava.
Biće i izložba El Grekovih i dela njegovih tadašnjih učenika.
El Greko, što znači Grk, rođen je kao Dominikos Teotokopulos (1521-1614).
Iako je poreklom Grk, većinu svog stvaralaštva je ostvario u Toledu zbog
čega se smatra španskim umetnikom. Njegovo stvaralaštvo pored slikarstva,
obuhvata vajarstvo, arhitekturu i književnost.
Na slikara su najpre uticali hrišćanski motivi vizantijske ikonografije,
koje je on kasnije upotpunio manirističkim oblicima od Mikelanđela i
neprirodnim Tintoretovim bojama.
Njega dela s mračnim i mističnim tonovima, sa izduženim licima i vijugavim
figurama predstavljaju spoj vizantijskog ikonopisa i zapadne kasne renesanse,
čime je stvorio jedinstveni maniristički stil.
|
|
Kofer Luj Vuiton sklonjen sa Crvenog trga |
| |
Na moskovskom Crvenom trgu danas je počelo demontiranje džinovskog kofera
marke "Luj Vuiton" (Louis Vuitton), čije je postavljanje ispred Kremlja i
nedaleko od Lenjinovog mauzoleja izazvalo skandal.
Kofer visok devet i širok 30 metara postavljen je ove nedelje ispred robne kuće
"Gum", gde je trebalo da ostane do polovine januara 2014. Projekat bi trebalo da
prikupi novac za dobrotvornu organizaciju manekenke Natalije Vođanove koja brine
o hendikepiranoj deci.
Uprava "Guma" je u odmah sredu saopštila da će zbog polemike koju je ova akcija
izazvala kofer biti premešten na drugu lokaciju.
I "Luj Vuiton", prozvođač luksuzne kožne galanterije, danas je potvrdio da će to
biti učinjeno.
Iz kompanije je rečeno da nije sasvim jasno šta se dešava poslednjih dana u
Moskvi, ali da će cela priča biti korisna za "Luj Vuiton" jer je privukla pažnju
javnosti.
Kofere "Luj Vuiton", kompanije osnovane 1854, kroz istoriju su nosile brojne
poznate ličnosti.
|
|
Oglasavanje Marketing
|
