|
Oglasavanje Marketing
|
Linkovi
|
Kamera
Borisa Spremo
|
|
|
SRBIJA |
Utorak, 23. maj 2017. |
|
Srpske posla: Hrvatice opasni špijuni??? |
| |
 U
Srbiji je dovoljno reći "Hrvati i ustaše", pa da se odmah u javnosti
ustalasaju strasti koje dovode do medijskog rata protiv Hrvata. Za to
postoji logično objašnjenje, koje leži u decenijskom strahu Srba od ustaša,
ali u nekim slučajevima objašnjenja naprosto nema.
Tako nešto se ovih dana dogodilo Hrvatici, tako nazvanoj Sonji Biserko,
rođenoj od oca Srbina i majke Hrvatice, i Ivančici Marković, Hrvatici udatoj
za Srbina.
Sonja Biserko je predsednica Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji,
bivši diplomatski činovnik SFRJ, protivnik Slobodana Miloševića, koja će,
objavljeno je nedavno, biti svedok Hrvatske u tužbi za genocid protiv Srbije
pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu.
Njeni srpski biografi tvrde da Sonja, rođena od oca Srbina i majke Hrvatice
u Beogradu, koristi govor mržnje protiv Srba od kako je njen brat poginuo u
Kninu u borbi protiv srpskih ustanika.
Za nju pišu da je izdajnik, jer je izneverila tradiciju jugoslovenstva, jer
je strani plaćenik i agent, jer navodno u Srbiji radi za Ameriku i Hrvatsku,
i jer je antisrpski uvek raspoložena.
Pitaju se Srbi šta to Biserko ima dramatično da svedoči u tužbi protiv
Srbije za genocid, kada nigde nije bila direktno pristuna. Samo je plasirala
optužnice protiv zemlje u kojoj živi i radi.
Hrvati je sigurno neće zvati da prezentuje nešto što Hrvatskoj ne ide u
prilog - tvrde Srbi.
Pojedini pravni stručnjaci u Srbiji već su izjavili kako svedočenje Sonje
Biserko ne može imati težinu u tom procesu, navodeći da je sve čime se Sonja
Biserko bavi "laži i paušalne ocene", i da će to na sudu "lako pasti", jer
Biserko "nema direktna saznanja o elementima krivičnog dela genocida".
Koalicija udruženja izbeglica osudila je odluku Sonje Biserko da svedoči u
korist Hrvatske po tužbi za genocid protiv Srbije pred Međunarodnim sudom
pravde.
- Nečasno, nemoralno i neprihvatljivo je da Biserkova pristaje da svojim
svedočenjem doprinese da sud u Hagu, bez ikakvog osnova, proglasi Srbiju
genocidnom državom - rekao je predsednik koalicije Miodrag Linta.
U javne reakcije mogu se uvrstiti i izjave:
Ovu ženu treba izbaciti iz Srbije i tužiti je, da nam više ne blati zemlju!
Ako joj se toliko smučila Srbija, šta onda radi ovde? Zašto ne ode? Niko za
njom neće plakati!
Ova žena u svojoj patološkoj mržnji je zaboravila šta znači istina , koju
ceo svet zna. Da li ona opravdava Jasenovac?DA! Da li opravdava pljačku
skoro pola miliona Srba proteranih iz Hrvatske? DA!
Neki ozbiljni intelektualci su čak natuknuli da Sonji Biserko treba oduzeti
srpsko državljanstvo. Ona je na sve ovo samo rekla da će biti svedok. I nije
se upuštala u rasprave, niti se branila od napada.
Njena zemljakinja Ivančica Marković je, međutim, odmah javno sve što je
izrečeno na njen račun, demanotvala i predstavila se kao domaćica koja ništa
ne zna o tajnama srpske državne bezbednosti.
Naime, kada je njen muž Rade Marković, bivši šef tajne policije Srbije, iz
vremena Milošević i osuđen na 40 godine zbog zločina te službe, zatražio od
predsednika Srbije pomilovanje, u javnosti je rečeno da Marković poseduje 15
tajnih dosijea sa kojima može da kompromituje srpsku vlast.
Mediji su javili da tih 15 tajnih dosijea službe državne bezbednosti zapravo
čuva Ivančica Marković, da ih objavi u Hrvatskoj i da ih je dala svojoj
sestri iz Šavjcarske da ih objavi u svetu, ako njen muže ne bude pomilovan.
Navodno je citirana i izjava ove Hrvatice da ako Rade Marković ne postane
zaštićeni svedok i ne bude pomilovan, da "odlazi iz Beograda u Zagreb i
pušta dokumente protiv Srbije".
Mediji su se u Beogradu pitali da li je to nekakva igra bračnog para
Marković ili Ivančicu niko ne može da drži pod kontrolom. Na to je žena
bivšeg šefa tajne policije rekla:
“Ja, kao civil, nikada nisam bila upućena u poslove mog supruga, niti sam
videla a kamoli bila u posedu nekakvih tajnih dosijea”.
To u Srbiji kao da nije imao ko da čuje, jer je opsednutost izdajom i
špijunažom toliko velika, da se Hrvatima ne veruje. I netrpeljivost prema
ovima dvema i drugim Hrvaticama je nastavljena.
Plasirana je i priča da je pevačica Severina, zapravo podmetnuta Srbinu i
rodila mu sina, kome on nije otac. A da je Hrvatica Amina (34), koja se
udala 2010. godine za Anvara al Avlakija, jednog od vođa Al Kaide, ne
znajući da je "poslata" kao špijun CIA. Decenijama se među Srbima sumnjalo i
da su žene srpskih generala u JNA, Hrvatice i špijunke Zagreba.
Ovakvo ponašanje dela srpskih medija i javnosti je donekle razumljivo, jer
je u ratu devedesetih među stanim agentima u Srbiji uhapšeno najviše (23)
upravo špijuna koji su radili za Hrvatsku.
Uostalom, u srpskom narodu postoji stara izreka da gde ima dima, ima i vatre.
Marko Lopušina
|
|
Srbiji je potrebno tržište EU |
| |
Predsednik srpske kompanije MK Grupa Miodrag Kostić izjavio je
u sredu u Briselu na skupu o Zapadnom Balkanu da je tom regionu potrebno
veliko tržište EU zato što danas u svetu male zemlje same ekonomski i
tržišno ne mogu drugačije da ostvare svoje ekonomske prednosti.
Kostić, čija je kompanija bila sponzor skupa "Zapadni Balkan, brza traka,
spora traka" naglasio je da je u ekonomskom delu ovog susreta "ključno bilo
da Srbija pokaže da nije najvažnije da se uđe u Evropsku uniju i samo zbog
toga da bismo uzeli novac od EU".
Bilo je to bitno da se takođe pokaže da, "kao u svakom braku, oni apsolutno
imaju neke prednosti da se ceo region Zapadnog Balkana uključi u Evropsku
uniju", istakao je on.
Tu "ekonomsku sinergiju", po rečima Kostića, treba da uvaži i Evropska unija,
"a ne da stalno govori nećemo Zapadni Balkan zbog ovog ili onog razloga,
stalno se postavljaju novi uslovi, a u načelu razmišljaju o tome: šta ćem
nam ova glavobolja".
"Tu postoji", po rečima Kostića, "očigledno poklapanje i sažimanje interesa,
jer Evropskoj uniji je potrebno da i geografski i ekonomski Zapadni Balkan
uđe u Evropsku uniju, a nama je region potreban da bismo imali veće tržište".
Kostić je ocenio da danas nije moguće da postoje zemlje koje imaju dva ili
tri miliona stanovnika "a da, jednostavno iz ekonomskih razloga nisu
povezane s nekim većim tržištima".
"Svi gledaju da iskoriste svoje komparativne prednosti svoje privrede ili
svoje zemlje, bilo da je to turizam, poljoprivreda, industrija informativnih
tehnologija", naveo je predsednik MK Grupe i dodao da je važno da se bude
deo veće zajednice.
"Jer, Kina s milijardu i po stanovnika, Indija s milijardu i sto miliona,
Amerika i Evropa koje se trgovinski ujedinjuju, tako da i mi moramo, odnosno
ceo Zapadni Balkan biće deo neke veće zajednice", dodao je.
Kostić je podvukao da je zapadnobalkanska zona slobodne trgovine CEFTA dobar
primer, ali je primetio da je to mali okvir.
Potrebno nam je veće tržište od CEFTA, potrebno nam je tržište od 500
miliona ljudi unutar Evropske unije, zaključio je on.
Dragan Blagojević
|
|
EU usvojila mehanizam za hitno vraćanje viza |
| |
Savet ministara Evropske unije juče je u Briselu usvojio mehanizam za
privremeno vraćanje režima viza zapadnobalkanskim i svim trećim zemljama u "specifičnim
situacijama" - ako bi došlo do "naglog porasta neregularnog priliva
pridošlica ili neosnovanih zahteva za odobravanje azila".
Hitna mera ukidanja bezviznog režima na šest meseci nekoj zemlji, moguća je
i u slučaju nepoštovanja ugovora o readmisiji, odnosno u slučaju većeg
odbijanja zahteva EU da neka zemlja primi nazad svoje državljane koji bi
zloupotrebili bezvizni režim.
Evropska komisija, na predlog jedne ili više država EU, ovlašćena je da
proceni da li će se od državljana neke zemlje ponovo tražiti vize za ulazak
u "šengenski prostor" Unije.
Izvori na zasedanju Saveta ministara preneli su agenciji Beta da ta
"zaštitna klauzula" ne cilja ni na jednu zemlju Zapadnog Balkana, već može
biti primenjena na svaku zemlju čiji građani zloupotrebe pravo da u EU
putuju slobodno, bez viza.
Po "zaštitnoj odredbi" koju su usvojili ministri pravosuđa i unutrašnjih
poslova EU, mehanizam hitnog vraćanja viza može biti primenjen "kad neka
zemlja-članica EU bude tokom šest meseci sučeljena s jednom ili više dobro
utvrđenih okolnosti, vezanih za državljane trećih zemalja koje dovode do
vanredne situacije i koju ta članica nije u stanju da sama otkloni".
Tada "zemlja članica može zatražiti od Evropske komisije da u kraćem
razdoblju, privremeno stavi van snage bezvizni režim za dotičnu zemlju" čiji
državljani krše sporazum o ulasku bez viza na teritoriju EU.
"To privremeno ukidanje može biti primenjeno kao poslednja mera" i kada se
poređenjem s istim razdobljem prethodne godine ustanovi da je došlo do
naglog porasta broja "lažnih azilanata", ulaska građana trećih zemalja u EU
na neregularan način, odnosno kada u većem broju bivaju odbačeni zahtevi EU
za readmisiju, povratak lica koja krše bezvizni režim.
Takođe se navodi da Evropska komisija pre posezanja za hitnim mehanizmom
treba da ima u vidu i "posledice privremenog ukidanja bezviznog režima za
spoljne odnose EU i njenih članica sa datom trećom zemljom na koju se to
odnosi".
"Zaštitnom klauzulom" dopunjena uredba o bezviznom režimu stupiće na snagu
dvadesetog dana posle objavljivanja u Službenom listu EU.
Dragan Blagojević,
Brisel
|
|
Dogovor o policiji, sporno oko sudova |
| |
Premijer Srbije Ivica Dačić je juče, posle završetka zastanka s premijerom
Kosova Hašimom Tačijem i zvaničnicom EU Ketrin Ešton u Briselu, saopštio da
je postignut dogovor o uključivanju srpskih pripadnika u policiju na Kosovu,
ali je ostalo otvoreno pitanje formiranja sudova, posebno u Kosovskoj
Mitrovici.
Dačić je rekao da se razgovara o tome da li će to biti jedan sud, dva suda,
jedna zgrada, dve zgrade, i koliko će biti (sudskih) veća, da li će se
poštovati etnička struktura, ko će biti predsednik suda i druga pitanja.
On je rekao da predstoji prijavljivanje srpskih pripadnika za rad u
Kosovskoj policiji.
"U svakom slučaju smo zadovoljni dogovorima koje smo postigli, oni će biti u
interesu naših ljudi koji žive na Kosovu i Metohiji", rekao je Dačić i
naglasio da su "to sve statusno neutralni dogovori".
Premijer Kosova Hašim Tači je potvrdio da je postignut dogovor o policiji i
da su ostala još neka otvorena pitanja, a visoka predstavnica EU Ketrin
Ešton ocenila je da su današnji razgovori bili konstruktivni i da je
napravljen pomak po pitanju funkcionisanja policije.
Dačić je naglasio da je bilo dosta "natezanja" od strane Prištine, budući da
oni procenjuju da u toku pregovora treba ići s maksimalističkim zahtevima i
da je provedeno više vremena oko nekih manje važnih pitanja, koja, kako je
ocenio, "predstavljaju kršenje statusno neutralnog pristupa".
Dačić je rekao da je "veoma bitno da sada, posle lokalnih izbora (na Kosovu)
dođe do sprovođenja aprilskog Briselskog sporazuma (Beograd-Priština) u svim
oblastima, a to znači u oblasti pravosuđa i u policiji, da zaposleni prate
strukturu stanovništva".
Dačić je podsetio da je sprovđenje aprilskog sporazuma o normalizaciji
odnosa Srbije i Kosova veoma važno jer Ketrin Ešton treba da Savetu
ministara 17. decembra podnese izveštaj o tome, i da taj izveštaj bude
pozitivan.
Premijer Srbije je rekao da se nada da će Savet ministara EU odluciti ovog
meseca da pregovori o prijemu Srbije u EU počnu već krajem decembra ili
najkasnije u januaru.
Dačić je rekao da ne očekuje da bude novih uslova za otvaranje međuvladine
konferencije o članstvu Srbije u EU u odnosu na one koji su već bili
utvrđeni u junu mesecu od vođstva Evropske unije.
"A naročito ne očekujemo da se sad postavlja pitanje našeg statusnog stava,
odnosno stava o statusu Kosova do kraja pregovora", rekao je Dačić.
"Želimo da znamo koja su pravila igre i koji tačni uslovi. Mislim da će se
svi zadržati na onome što je bilo predviđeno u junu mesecu", rekao je Dačić.
Govoreći o dogovoru o policiji Dačić je rekao da će se sada anketirati ljudi
koji žele da se zaposle u policiji rekavši da Republika Srbija mora da brine
o tome kako će oni imati obezbeđeno i penzijsko i socijalno osiguranje.
Srpski premijer je rekao da sada, pošto se ide ka formiranju zajednice
srpskih opština, treba podstaći Srbe na Kosovu da se prijavljuju da rade u
policiji i pravosuđu.
"Naročito sada kad su uklonjena sva statusna problematična pitanja", rekao
je Dačić, i naveo da oni mogu da učestvuju u integrativnim procesima, a da
to ne znači da priznaju "neku republiku Kosovo".
Dačić je dodao da će radne grupe nastaviti da rade na rešavanju preostalih
pitanja i da će tako ministar odbrane Nebojša Rodić nastaviti da se bavi
pitanjima pravosuđa.
|
|
Spoljnopolitički odbor usvojio nacrt rezolucije o Srbiji |
| |
Spoljnopolitički odbor Evropskog parlamenta usvojo je juče nacrt izveštaja i
rezolucije o Srbiji kojom se predlaže da pristupni pregovori Srbije i EU
počnu u decembru.
Konačno usvajanje izveštaja i rezolucije o Srbiji predviđeno je na plenarnom
zasedanju Evropskog parlamenta u Strazburu od 13. do 16. januara iduće
godine.
Izvestilac za Srbiju Jelko Kacin, koji je sačinio izveštaj, danas je istakao
da je neophodno da se Srbiji da pozitivan signal zbog napora koje do sada
uložila.
U predloženom dokumentu poslanici EP pozivaju Savet Evropske unije (EU) da
da zeleno svetlo za organizovanje međuvladine konferencije EU-Srbija kojom
bi simbolički počeli pregovori Srbije o članstvu u EU već u decembru ove
godine.
Savet EU je u junu ove godine zaključio da pregovori EU sa Srbijom treba da
počnu najkasnije u januaru 2014.
U danas usvojenom nacrtu rezolucije pozdravlja se aprilski sporazum Srbije i
Kosova i pozivaju obe strane na njegovu punu primenu i na dalje korake u
procesu normalizacije odnosa kao i na dodatne napore u rešavanju pitanja
nestalih lica.
Izveštaj naglašava da uspešno sprovedeni lokalni izbori na Kosovu ne bi bili
mogući bez aktivne uloge Srbije i poziva Srbe da izađu na izbore i izaberu
svoju lokalnu vlast.
U izveštaju o napretku Srbije u procesu evropskih integracija koji je Kacin
predstavio Spoljnopolitičkom odboru EP u oktobru srpske vlasti se takođe
pozivaju da nastave borbu protiv korupcije i reformu pravosuđa, kao i da
počnu primenu medijske strategije.
|
|
Francuska povlači svoj kontingent iz Kfora do sredine 2014. |
| |
Francuska će povući svojih poslednjih 300 vojnika iz sastava Kfora zbog
potreba u drugim operacijama u Maliju i Centralnoafričkoj Republici,
izjavili su diplomatski izvori.
Povlačenje francuskih vojnika iz Kfora biće postepeno do juna 2014. godine,
u okviru redovne zamene snaga te misije u kojoj još ima oko 5.000 vojnika.
"Svi znamo da Francuska ima brojne angazmane u drugim operacijama", rekao je
generalni sekretar NATO-a Anders Fog Rasmusen na najavu povlačenja
francuskih vojnika, uoči sastanka ministara spoljnih poslova Alijanse u
Briselu.
Francuska je, rekao je Rasmusen, znatno doprinela Kforu i "verujem na osnovu
principa solidarnosti da ćemo biti u stanju da nadoknadimo odlazak"
francuskh vojnika.
Francuska učestvuje u međunarodnim snagama Kfora od njihovog uspostavljanja
1999. godine, na osnovu rezolucije Saveta bezbednosti UN. Ona je u okviru
Kfora imala 5.900 ljudi 2000. godine, od kada postepeno smanjuje svoj
kontingent.
Pariz opravdava svoju odluku učestvovanjem u mirovnim operacijama u Maliju i
uskoro u Centraloafričkoj Republici, što od Francuske zahteva znatne snage,
rekao je jedan diplomatski izvor.
Francuska će međutim ostati u komandi Kfora, i biće spremna da pošalje
pojačanja ako to bude zahevala bezbednosna situacija na Kosovu.
Najava povlačenja Francuza dolazi u jeku debate o tome da li je osnovano da
se na Kosovu drže tako brojne snage Kfora, i o mogućnosti da se odgovornost
Kfora prebaci na Evropsku uniju. Evropska unija na Kosovu ima misiju Euleks,
zaduženu za policiju, pravosuđe i carinu.
Neke zemlje, kao što je Nemačka koja sa 700 vojnika ima najveći kontingent u
sastavu Kfora, protive se brzom povlačenju Kfora dok je situacija još "napeta"
na severu Kosova, uprkos nedavno potpisanom sporazumu o normalizaciji između
Beograda i Prištine, navodi agencija Frans pres.
Rasmusen je danas ukazao na potrebu da se održi "dovoljan nivo" vojnika u
okviru Kfora, da bi se "osigurao uspeh sporazuma Beograda i Prištine".
|
|
Oglasavanje Marketing
|
