|
Oglasavanje Marketing
|
Linkovi
|
Kamera
Borisa Spremo
|
|
|
SVET |
Utorak, 23. maj 2017. |
|
Pre nego što umrem želim... |
| |
 Umetnički
projekat u kome velike crne table nacrtane na napuštenim zgradama pozivaju
prolaznike da dovrše rečenicu "Pre nego što umrem želim da..." nastao u SAD,
postao je fenomen koji se širi u svetu.
Odgovri na ovo pitanje, neki duboki, neki smešni, neki obični napisani su
kredom na linijama povučenim posle početka ove rečenice.
"Pre nego što umrem želim da moj otac bude ponosan na mene, pre nego što
umrem želim da je još jednom zagrlim, pre nego što umrem želim da budem
srećan, pre nego što umrem želim da vidim Italiju", neke su od poruka koje
su ljudi ispisali na crno obojenim zidovima napuštenih zgrada.
Projekat "Before I Die" (Pre nego što umrem) pokrenula je američka umetnica
Kendi Čang 2011. kada je postavila prvu tablu na napuštenoj kući u Nju
Orleansu. Od tada je napravljeno preko 400 takvih ploča u SAD i više od 60 u
drugim zemljama, uključujući Kazahstan, Meksiko, Irak, Haiti, Južnu Koreju,
Južnu Afriku.
"Bila sam iznenađena kako su brzo ljudi prihvatili ovo i pisali iskrene i
nekad srceparajuće stvari na ovim zidovima", rekla je Čang koja je dodala da
je prvi zid napravila inspirisana gubitkom voljene osobe.
"Ohrabrena sam da nisam jedina koja pokušava da nađe smisao u svom životu",
rekla je umetnica.
"Pre nego što umrem... želim da jedem više svega, da vratim svoju ženu, da
usporim na trenutak i možda čak stanem", piše u tim porukama.
"To je poštena mešavina čežnje, nemira, radosti, bola, zahvalnosti,
nesigurnosti i čuđenja koja se može naći u svakoj zajednici. To je kao
kolektivna terapija na javnom mestu", rekla je Čzng u odgovoru preko
interneta na pitanja AP-a.
Ona sama je između ostalog napisala da bi želela da "uživa na više mesta sa
voljenim ljudima" i da "oživi neki grad duhova".
Vlasnik jedne zgrade Rik Destito napravio je zid "Pre nego što umrem" kada
je video ideju na Fejsbuku.
"To je tako jednostavna ideja ali me dodirnula jer ima toliko stvari koje
želim da uradim pre nego što umrem", rekao je Destito. On kaže da je gledao
ljude različite starosti i statusa kako zastaju da nešto napišu na zidu
zgrade koju on preuređuje.
"Pre nego što umrem želeo bih da vidim lek za autizam... da pustim brkove,
da se odviknem od droge", pisali su ljudi.
Čang je rekla da je univerzalna tema prihvatanje samog sebe i navela kako se
ponavljaju natpisi kao "želeo bih da se pomirim sa tim ko sam,... da ni za
čim ne žalim, ... da oprostim i da mi bude oprošteno,... da se izlečim".
Knjiga pod naslovom "Before I Die" objavljena je ovog meseca i u njoj su
trajno zabeleženi neki od natpisa koji se često inače obrišu da bi na tom
mestu neko drugi nešto napisao.
"Neki od zidova odražavaju aktuelnu politiku u nekoj oblasti, ali uglavnom
zidovi pokazuju koliko su univerzalne naše nade.
Želimo da volimo i da budemo voljeni, želimo da vidimo svet, da pomognemo
drugima, da razumemo ko smo", rekla je Čang.
|
|
Umro Nelson Mandela |
| |
Bivši predsednik Južnoafričke Republike i legendarni borac
protiv represivne politike aparthejda Nelson Mandela preminuo je juče u 96.
godini, saopštio je sinoć na državnoj televiziji predsednik Južne Afrike
Džejkob Zuma.
Zuma je rekao da je Mandela umro u 20.50 po lokalnom vremenu u svom domu,
okružen članovima porodice.
Prema Zuminim rečima, za Mandelu će biti organizovana državna sahrana, a
zastave će biti spuštene na pola koplja od sutra, 6. decembra, pa do posle
sprovoda.
On je pozvao građane Južne Afrike da se prisete "vrednosti za koje se Madiba
borio".
Bivši predsednik Južne Afrike Nelson Mandela je rođen je 18. jula 1918.
godine i bio je revolucionarni vođa i državnik čijim naporima je okončan
represivni režima aparthejda u toj zemlji.
Kao student, 1942. godine, prikljucio se Afričkom nacionalnom kongresu
(ANC), organizaciji koja se borila za prava većinskog crnog stanovništva u
Južnoj Africi. Postao je jedan od glavnih organizatora od početka nenasilne
borbe protiv aparthejda.
Pošto ta politika nije urodila plodom, Mandela je zauzeo stav da jedino
oružana borba može oboriti politiku aparthejda vladajuće bele manjine.
Organizovao je vojno krilo ANC-a i započeo kampanju sabotaža, ali ubrzo su
Mandela i njegovi drugovi uhapšeni i osuđeni na doživotni zatvor.
U zatvoru je bio izolovan, ali je njegovo dugogodišnje robijanje postalo
simbol borbe protiv aparthejda, a vlada Južne Afrike našla se pod pritiskom
međunarodne zajednice da ga pusti na slobodu.
Pušten je 1990. godine i s tadašnjim južnoafrickim predsednikom Frederikom
de Klerkom započeo je pregovore o mirnom okončavanju aparthejda i podele
vlasti sa crnačkom većinom.
Za te napore Mandela i De Klerk su 1993. godine dobili Nobelovu nagradu za
mir.
ANC je 1994. godine pobedio na izborima, a Mandela je proglašen za prvog
crnog predsednika Južne Afrike. Dužnost je obavljao do 1999. godine.
Iako je njegov mandat bio obeležen dramatičnim porastom stope kriminala i
širenjem epidemije HIV-a, mnogi hvale njegovu politiku nacionalnog pomirenja
i vernost demokratskim institucijama.
Nakon odlaska s vlasti se posvetio humanitarnom radu i postao jedna od
najpopularnijih i najprepoznatljivijih ličnosti - simbol savremenog sveta.
Mnogi su ga smatrali i jednim od retkih univerzalnih moralnih autoriteta
današnjeg vremena.
Njegovo poslednje pojavljivanje u javnosti je bilo u aprilu 2009. godine
tokom izborne kampanje vladajuće partije, Afričkog nacionalnog kongresa.
Mandela je imao problema sa plućima još od poslednjih godina koje je proveo
u zatvoru, od 1988. godine, a 2001. godine mu je otkriven rak prostate, ali
je od njega uspeo da se oporavi.
Od 2011. godine u više navrata je hospiralizovan zbog ozbiljnih
respiratornih infekcija, a 2012. je podvrgnut hirurškoj intervenciji zbog
abdominalnih tegoba.
Proveo je 18 dana u bolnici krajem 2012. godine, a ove godine je, u veoma
ozbiljnom stanju, upućen u bolnicu u martu i aprilu, a zatim i junu.
|
|
Grad Detroit bankrotirao |
| |
Američki federalni sud odlučio je juče da gradu Detorit treba dati zašititu
od poverilaca, što je najveći banrokrot u javnom sektoru u istoriji SAD.
Pre podnošenja zahteva za proglašenje bankrota u julu, skoro 40 odsto novca
prikupljenog u Detroitu je odlazilo na otplatu dugova, a stahuje se da bi to
moglo da poraste na 65 odsto ako se Detroitu ne omogući bankrot, odnosno
zaštita od poverilaca.
Predstavnici sindikata najavili su žlabu na odluku suda.
Sudija Stiven Rods odbacio je primedbe sindikata, penzionih fondova i
penzionera, koji bi, kao i drugi kreditori, mogli pretrpeti gubitke u okviru
plana da se reši problem 18 milijardi dolara u obavezama Detroita.
Detroit je tražio zaštitu od poverilaca pre više od četiri meseca, a
penzionisani radnici gradskih službi, policijski i vatrogasni sindikati su u
julu na sudu tražili da se blokiora zahtev Detroita.
Sudija Rods je rekao da je bankrot Detroita "neizbežan" i da je taj grad to
trebalo da uradi pre više godina.
Kevin Or, koga su detroitske vlasti proletos zaposlile kao stručnjaka za
bankrot, treba da do kraja godine predstavi plan kako će grad rešiti problem
s više od 100.000 kreditora. Gradski zvaničnici se nadaju da bi Detroit
mogao da izađe iz bankrota do kraja 2014.
Glavno pitanje tokom devetodnevnog procesa bilo je da li Detroit ispunjava
uslove po federalnom zakonu da bude predmet na stečajnom sudu, pose
višegodišnje loše uprave, stalnog smanjenja stanovništva i propasti tamošnje
srednje klase.
Detroit je od 1,8 miliona stanovnika tokom svog vrhunca 50-ih godina kada je
u tom gradu bilo mnoštvo dobro plaćenih poslova, izgubio više od milion
žitelja.
Sada poreski prihodi u gradskoj oblasti većoj od Menhetna, Bostona i San
Franciska zajedno, nisu dovoljni da pokriju penzije, zdravstveno osiguranje
starih, rate za dugove koji su uzimani za pokriće gradskog budžeta.
Vlasti Detroita navode da im je potrebna zaštita od bakrota radi preostalih
stanovnika koji žive sa sve lošijim uslugama - od loše policijske službe,
preko loše osvetljnih ulica do problema s odnošenjem smeća.
|
|
Najmanje korupcije u Skandinaviji najviše na.... |
| |
Najmanje korumpirane zemlje sveta su skandinavske zemlje, Novi Zeland,
Singapur, Švajcarska, Holandija, Australija i Kanada, a među
najkorumpiranijim su zemlje poput Somalije, Avganistana, Južna Koreje,
Libije, Iraka i Sirije, pokazala je godišnja lista Transparensi internešnala.
Na godišnjoj listi indeksa korumpiranosti, najbolji rezultat imaju Danska i
Novi Zeland koje su podelile prvo mesto (91 poen), a do desetog mesta slede
Finska i Švedska (89 poena), Norveška i Singapur (86 poena), Holandija (83
poena), Australija i Kanada (81 poen).
Od 11. do 20. pozicije nalaze se: Luksemburg (80 poena), Nemačka i Island
(78 poena), Velika Britanija (76 poena), Barbados, Belgija i Hong Kong (75
poena), Japan (74 poena), Sjedinjene Američke Države i Urugvaj (73 poena).
Najgore plasiranih, to jest najkorumpiranijih deset od ukupno 177 rangiranih
država su Sirija, Turkmenistan i Uzbekistan (17 poena), Irak (16 poena),
Libija (15 poena), Južni Sudan (14 poena), Sudan (11 poena), Avganistan,
Severna Koreja i Somalija (osam poena).
Kako ukazuje agencija Asošiejted pres, najturbulentnije nacije Bliskog
istoka se percepiraju kao najkorumpiranije. Situacija se tamo pogoršava, jer
politička nestabilnost pogoduje cvetanju zloupotreba.
Više od četiri petine bliskoistočnih zemalja ima manje od 50 poena. Ceo
region ima u proseku 37 poena, što je ispod globalnog proseka od 43 poena.
AP ukazuje na četiri zemlje sa konstantnim previranjima čiji je indeks
značajno opao u odnosu na prošlu godinu: Jemen je pao za pet poena (18),
Sirija za devet poena (17 poena), Libija za šest poena (15) a Irak za dva
poena (16).
Grčka, zemlja Evropske unije koja je najteže pogođena finansijskom krizom,
nalazi se na 80. mestu sa 40 poena - slabije rangirana od svih zemalja bivše
Jugoslavije - ali je takav njen rezultat i dalje bolji u odnosu na prošlu
godinu kada je imala četiri poena manje.
Grčka je, takođe, najkorumpiranija među svim zemljama Evropske unije.
Bugarska, najsiromašnija zemlja Evropske unije, ima isti broj poena kao
prošle godine - 41, i nalazi se na 77. mestu.
Sa druge strane, Španija, koja je takođe žestoko pogođena krizom, nalazi se
na 40. mestu, sa šest poena manje nego prošle godine (59).
Italija je podelila 69. mesto sa Rumunijom i Kuvajtom i ima poen manje u
odnosu na prošlu godinu (43).
Zanimljivo je da je Kipar, koji je ove godine zatražio međunarodnu
finansijsku pomoć, napredovao za tri poena na listi (sada ima 66 poena) i
nalazi se na 31. mestu.
Rusija se nalazi na 127. mestu i ima isti broj poena kao prošle godine - 28.
Kod Indije takođe nema promena - ponovo ima 36 poena i nalazi se na 94.
mestu, dok se Kina nalazi na 80. mestu, i pala je za jedan poen u odnosu na
prošlu godinu.
Najbolje plasirani u Južnoj Americi su Urugvaj (19. mesto. 73 boda) i Čile
(22. mesto, 71. poen), na Bliskom istoku to su Ujedinjeni Arapski Emirati
(26. mesto, 69 bodova), a u Africi je najmanje korumpirana Bocvana (30.
mesto, 64 bodova).
Srbija se ove godine našla na 72. mestu po stepenu korumpiranosti, i sa
svojim indeksom 42 popravila se za tri mesta u odnosu na prošlu godinu.
Kako se vidi iz danas objavljenog izveštaja, Srbija je 72. mesto, sa 42
poena podelila sa Bosnom i Hercegovinom, Brazilom i ostrvskom državom Sao
Tome i Principe.
Indeks se zasniva na percepciji korumpiranosti u javnom sektoru.
Iz regiona bivše Jugoslavije bolje od nje su plasirane Slovenija, koja je na
43. mestu (57 poena), Hrvatska, koja je na 57. mestu (48 poena), kao i
Makedonija i Crna Gora koje su podelile 67 mesto (44 poena).
Kosovo, koje se na ovoj listi vodi kao država, zauzelo je 111. mesto,
podelivši ga sa Etiopijom i Tanzanijom (33 poena), ali se plasiralo bolje od
Albanije, koja je na 116. mestu (31 poen).
Među republikama bivše Jugoslavije, samo je Slovenija zabeležila slabiji
rezultat nego prošle godine, pavši za četiri poena, a Bosna i Hercegovina je
stagnirala. Crna Gora ima tri poena više nego prošle godine, Hrvatska dva
poena više a Makedonija jedan.
Kosovo je takođe napredovalo za poen.
|
|
Amazon planira dostavu paketa bespilotnim letelicama |
| |
Kompanija Amazon za porudžbine preko interneta razvija tehnologiju da svoje
pakete kupcima dostavlja za 30 minuta bespilotnim letelicama, preneo je
Vašington post .
Američki list prenosi da je Džefri Bezos, direktor Amazona, ali i vlasnik
tog lista, juče izneo plan za revoluciju u prodaji, navodeći da je "optimista"
i da bi plan za dostavu paketa bespilotnim letelicama mogao biti ostvaren u
roku od pet godina.
Bezos je na televiziji Si-Bi-Es (CBS) pokazao radnu verziju prototipa
helikoptera s osam elisa, takozvanog "oktokopera", s oznakom "Amazon Prime
Air".
Vašington post piše da je profesor prava na Univerzitetu Vašington Rajan
Kalo rekao da je američki Kongres 2012. godine, tražeći od federalne službe
da otvori nebo i za komecijalnu upotrebu bespilotnih letilica, na umu imao
ovakvu vrstu primene tih letelica.
Za sada postoje stroga ograničenja upotreba bespilotnih letelica za
komercijalne svrhe, rekao je Kalo, dodajući da će to uskoro morati da bude
promenjeno.
"Amazon će možda moći da prevaziđe obe prepreke na duži rok. To znači da će
jednom bespilotne letelice moći da omoguće da 30-minutne isporuke budu
uobičajene i prišutive kao što su to danas isporuke za dva dana", piše
Vašington post.
|
|
Privlačnost EU slabi unutar Unije, ali ne i van nje |
| |
Evropska unija koja je sve nepoželjnija među svojim članicama i dalje je
privlačna za zemlje van nje zbog svojih demokratskh vrednosti i životnog
standarda, što pokazuju demonstracije protiv vlasti u Kijevu i nastojanja
balkanskih zemalja da joj se pridruže, navodi u analizi agencija Frans pres.
Od kada su ukrajinske vlasti odbile da potpišu sporazum o pridruživanju sa
Briselom o kojem su godinama pregovarale, opozicija je na ulicama, maše
evropskim zastavama i traži nastavak približivanja Uniji, odnosno
smenjivanje predsednika Viktora Janukoviča koji je popustio pod pritiscima
Rusije.
Evropska unija je model, izvor inspiracije po demokratiji, pravnoj državi, a
tu su i otvaranje tržišta i željeni rast životnog standarda, rekao je jedan
evropski izvor.
Za Ukrajince sporazum o povzivanju sa EU je "simbol", "ključ koji im otvara
put ka Evropi", rekao je jedan evropski diplomata i dodao da Ukrajinci više
ne mogu da podnesu autoritarnu vlast, postkomunistički mentalitet, političku
nepravdu i ekonomsko propadanje.
Uprkos teškoćama pri integraciji, proevropsko osećanje je jako i na Balkanu
koji se takođe oslobodio komunizma pre no što je zapao u rat tokom 1990-ih,
navodi agencija Frans pres.
"Te zemlje i dalje imaju živo sećanje na sukobe, traže stabilnost, a jedini
put ka tome je evropski projekat", rekao je jedan evropski izvor.
Balkanse zemlje kucaju na vrata EU već nekoliko godina i Srbija tako čeka
zvaničan početak pregovora o pristupanju narednih nedelja, naveo je taj
izvor.
Suprotno tome, u brojnim državama EU, a posebno u zemljama najteže pogođenim
krizom, podrška evropskoj građevini je znatno opala poslednjih godina, i
strahuje se od porasta uticaja evroskeptičnih partija na predstojećim
izborima za Evropski parlament iduće godine.
Ljudi iz Zapadne Evrope koji skoro 70 godina žive u demokratiji i otvorenoj
privredi, smatraju te slobode očiglednim i ono što "podstiče njihove susede
na istoku njih ostavlja hladnim" - rekao je Jan Tešo, iz centra Karnegi
Jurop (Carnegie Europe).
Ali, privlačna snaga Evrope takođe donosi rizik neuspeha evropskog projekta,
navodi Frans pres i dodaje da se strahuje od toga šta donose uzastopna
proširenja.
Tešo iz Karnegi centra je naveo više razloga za nepoverenje građana Unije
prema proširenju - u očima mnogih istočne i balkanske zemlje su udaljene od
srca Evrope, kriza pothranjuje povlačenje u sebe i odbacivanje drugih,
proširenje se češto povezuje s nepopularnom idejom globalizacije, donosi
osećaj da se Unija razvodnjava i slabi.
Svi ti razlozi objašnjavaju sve veći otpor evropske javnosti i evropskih
vođa prema prijemu novih člaova, navodi agencija Frans pres.
U anketi Evrobarometra objavljenoj proletos, 52 odsto Evropljana je reklo da
je protiv novog proširenja članstva.
Iz straha od dolaska radne snage sa istoka - takozvanog "poljskog
vodoinstalatera" koji po niskoj ceni otima posao zapadnom kolegi, evropska
javnost je nepoverljiva prema proširenju, navodi francuska agencija.
Tačno je da je Hrvatska ušla u Uniju 1. jula, ali, opšte uzev, proširenje je
izgleda na mrtvoj tački, navodi Frans pres i dodaje da proces približvanja
balkanskih zemalja EU ide "brzinom puža", a da se i ne govori o pregovorima
sa Turskom koji su dugo blokirani.
Što se tiče bivših sovjetskih republika, sa izuzetkom tri male baltičke
zemlje koje su ušle u EU 2004. godine, Evropljani im nisu nikad ni ponudili
tu perspektivu, navodi francuska agencija.
|
|
Čeh opljačkao banku, vratio dug i prijavio se policiji |
| |
Jedan sredovečni Čeh je u Pragu opljačkao banku, javio se potom policiji da
ide samo da vrati dugove, a zatim je sam došao u policiju i predao se, kako
je i obećao.
Sredovečni muškarac bez maske strpljivo je početkom ove sedmice sačekao red
pred šalterom jedne banke na periferiji Praga, bez reči pružio službenici
papirić s porukom da mu da novac, da u torbi ima pištolj i da neće oklevati
da ga upotrebi.
S nekoliko hiljada evra mirno je napustio banku i deset minuta kasnije
telefonirao u policiju da objasni razlog pljačke i da najavi da će sam doći
da ga uhapse.
"Zli ljudi su ga pokrali, a dobri su mu pozajmili novac. Rekao je da ne vidi
zašto bi ti dobri bili oštećeni zbog tih zlih. Želeo je da vrati dug, a nije
našao drugi način do da opljačka banku", kazao je dnevniku "Mlada fronta
Dnes" portparol policije Tomaš Hulan.
Za pljačku banke kazna je do deset godina zatvora.
|
|
Indijska svemirska letelica nastavila misiju ka Marsu |
| |
Indijska orbitalna letelica jutros se uspešno iz Zemljine orbite
uputila ka orbiti Marsa, javile su agencije.
Letelica "Mangalijaan" trebalo bi da do orbite Crvene planete stigne u septembru
2014. godine.
Iz indijskog centra za istraživanje svemira u Bangaloru saopšteno je da je bilo
potrebno 20 minuta da letelica postigle odgovarajuću brzinu za napuštanje
Zemljine orbite.
Letelica je sada na putu za Mars i misija se odvija kako je predviđeno, dodaje
se iz istih izvora.
Planirano je da letelica, kada stigne do orbite Crvene planete, kruži oko Marsa
najmanje šest meseci kako bi prikupila podatke i površini planete i sastavu
omotača.
Najbliže Marsu biće kada se bude nalazila na 365. kilometaru od površine Crvene
planete, a najudaljenija tačka u orbiti sa koje će se posmatrati Mars biće na
80.000 kilometara.
Indija je svoju prvu svemirsku letelicu koja bi trebalo da stigne do Marsa
lansirala 5. novembra.
Ukoliko misija bude uspešna, Indija će postati četvrta zemlja koja će sprovesti
program istraživanja Marsa, posle SAD, Rusije i EU.
Za slanje "Mangalijaana" na Mars Indija je izdvojila 72 miliona dolara.
|
|
Oglasavanje Marketing
|
