|
Oglasavanje Marketing
|
Linkovi
|
Kamera
Borisa Spremo
|
|
|
SRBIJA |
Utorak, 23. maj 2017. |
|
Žrtve NATO bombardovanja ne smeju da se zaborave |
| |
 Ministar
zadužen za Kosovo i Metohiju Aleksandar Vulin je u Leposaviću poručio da "žrtve
NATO agresije nikada ne smeju da se zaborave" i kritikovao način na koji je
portparolka NATO "čestitala" tu godišnjicu.
Na Akademiji "Sećanje na žrtve NATO bombardovanja" u Domu kulture "Sava
Dečanac" u Leposaviću, Vulin je rekao da "eho bombi, zvukovi sirene tih 78
dana i danas odjekuju čitavom Evropom".
Vulin je naveo da je na petnaestu godišnjicu od početka NATO bombardovanja
portparolka NATO Oana Lungesku napisala na zvaničnom sajtu NATO "Just do it"
- učini to, a to je bila "parola koju su nosili albanski teroristi
podstičući ubijanje i razaranje naše zemlje".
"Tako je čestitala Oana Lungesku 15 godina od početka kraja civilizacije.
Gadiš mi se Oana Lungesku zbog prezira koji osećaš prema groblju dece, braće,
očeva mojih", rekao je Vulin na Akademiji u Leposaviću povodom 15 godina od
početka bombardovanja Savezne Republike Jugoslavije.
On se zapitao da li bi Oana napisala "Just do it" da je čula da je njenih
ili bilo čijih 10.000 zemljaka "ranjeno, iskasapljeno, razbacano po ulicama".
Portparolka NATO Oana Lungesku je na "Tviteru" prenela sliku koju je na svom
nalogu na "Tviteru" postavila ministarka za evropske integracije Kosova
Vljora Čitaku.
 Na
toj slici je reklamni slogan "Nike Air - Just do it" (učini to) promenjen
tako što je naziv proizvođača sportske opreme zamenjen rečju "NATO", a
simbol firme "Nike" je dopunjen crtežom vojnog aviona u letu.
U tekstu iznad te slike na engelskom piše: "Pre 15 godina NATO je
intervenisao da bi zaustavio genocid na Kosovu! Nikada nećemo zaboraviti!".
Na akademiji u Leposaviću su govorili gradonačelnik Opštine Leposavić Dragan
Jablanović i predstavnik Ratnih vojnih invalida Radiša Pavlović.
Prikazan je i dokumentarni film u produkciji TV Most "Kosovo i Metohija,
hronika terora".
Kulturno-umetnički program koji je bio posvećen žrtvama od Kosovskog boja do
danas izveli su studenti Akademije umetnosti Univerziteta u Prištini
izmeštenog u Zvečanu, i KUD "Kopaonik" iz Leposavića.
Akademiji su prisustvovali šef kancelarije Ruske Federacije Andrej Šugurov,
predstavnici Kancelarije za Kosovo i Metohiju, načelnik Kosovskomitrovačkog
okruga Vasa Jelić, gradonačelnici i predsednici privremenih organa opština
Zubin Potok, Zvečan i Kosovska Mitrovica.
|
|
Širom Srbije obeležena godišnjica NATO bombardovanja |
| |
Polaganjem venaca na spomenike žrtvama rata 1999. godine, komemorativnim
skupovima i parastosima u Srbiji i susedstvu i ponedeljak je obeležena 15.
godišnjica NATO bombardovanja tadašnje Savezne Republike Jugoslavije.
Predsednik Srbije Tomislav Nikolić položio je venac na spomenik poginulima u
bombardovanju mosta na Velikoj Moravi u Varvarinu, i tom prilikom rekao da
neće zaboraviti da su vazduhoplovne snage NATO-a bombardovale most na dan
verskog praznika, Svete Trojice.
"Većina nas nije zaboravila i oprostila, možda bi neko to i učinio, ali
nismo čuli makar iskreno izvinjenje za bezobzirno raketiranje mosta na kome
je narod provodio praznični verski dan", kazao je Nikolić.
On je kazao da su Srbiju uvek napadali "najveći i najjači, s najopasnijim i
najubojitijim oružjem", ali i da "nema rata koji nismo završili kao
pravednici, zajedno sa ostalim pobednicima nad zlom".
Premijer Srbije Ivica Dačić položio je venac na spomen obeležje "Glasnik" na
brdu Straževica u beogradskom naselju Rakovica, posvećen poginulim
pripadnicima 210. bataljona Veze Vojske Jugoslavije - zastavnicima
Vlastimiru Lazareviću i Vladimiru Vujoviću.
"Danas Srbija vodi politiku koja pokušava da mirnim putem reši sve probleme
s kojima se suočavamo i, daj Bože, da se ovakve stvari više nikada ne ponove
u našoj istoriji", kazao je Dačić novinarima nakon polaganja venca.
On je ocenio da je bombardovanje bilo uvod u razbijanje teritorijalnog
integriteta i suvereniteta Srbije, i da su nevine sve žrtve NATO agresije -
"i vojnici, i policijaci i obični građani".
Venac na spomenik "Glasnik" položio je i predsednik Skupštine Srbije Nebojša
Stefanović, a ceremoniji su prisustvovali ministri saobraćaja Aleksandar
Antić i zdravlja Slavica Đukić Dejanović.
Ministar odbrane Nebojša Rodić predvodio je delegaciju Ministarstva odbrane
i Vojske Srbije, koju su činili komandant Kopnene vojske Aleksandar Živković
i komandant 4. brigade Zoran Lubur, na komemoraciji u Vranju.
Polaganje venaca na spomen-obeležja poginulima u Beogradu, Zrenjaninu i Nišu,
kao i u kasarni "Jugovićevo" u Novom Sadu, predvodili su predstavnici
lokalnih vlasti.
Parastosi žrtvama bombardovanja služeni su u beogradskoj crkvi Svetog Marka
na Tašmajdanu i Sabornom hramu u Banjaluci, u Bosni i Hercegovini, a u
Kosovskoj Mitrovici položeni su venci na spomenik "Istina" kod glavnog
Ibarskog mosta i na Trg braće Milić.
Vazdušni napadi NATO-a na SRJ počeli su 24. marta 1999. godine i trajali su
78 dana. U njima je, prema procenama različitih izvora, poginulo između
1.200 i 2.500 ljudi.
|
|
RIK dodelila poslaničke mandate, najbrojniji SNS |
| |
Republička izborna komisija danas je dodelila poslaničke mandate, a od
ukupno 250 poslaničkih mesta najviše predstavnika u parlamentu imaće lista
predvođena Srpskom naprednom strankom koja je osvojila 158 mandata.
Iza naprednjaka po broju poslanika sledi lista na čijem čelu je
Socijalistička partija Srbije, sa 44 mandata, pa lista koju predvodi
Demokratska stranka sa 19 poslanika i lista Nove demokratske stranke sa 18
mandata.
Savez vojvođanskih Mađara osvojio je šest poslaničkih mandata, Stranka
demokratske akcije imaće tri poslanika, a Partija za demokratsko delovanje
Rize Halimija imaće dva prestavnika u Skupštini Srbije.
Među onima koji su osvojili poslaničke mandate ima i imena koja pretenduju
na funkcije u novoj Vladi, ali od poslaničke funkcije ne mogu da odustanu
pre konstitutivne sednice parlamenta i zvaničcne dodele mandata.
Poslaničke mandate osvojila su i neka dobro poznata imena, poput Aleksandra
Vučića, Nebojše Stefanovića, Gorana Kneževića, Vanje Udovičića i Aleksandra
Vulina, koji su na listi Srpske napredne stranke.
I Socijalisti u poslaničke klupe smeštaju poznata imena, a zajedno sa njima
na listi su i predstavnici Partije ujedinjenih penzionera Srbije i
jedinstvene Srbije. Među njihovim poslanicima je premijer u ostavci Ivica
Dačić, kao i nekadašnji ministar prosvete Žarko Obradović.
Poslanička mesta predviđena su i za Jovana i Milana Krkobabaića, čelnike
Partije ujedinjenih penzionera Srbbije, koj su trenutno na funkcijama
ministra za rad i direktora Pošta Srbije. Poslanički mandat dobila je i
aktuelna ministarka zdravlja Slavica Đukić Dejanović.
U poslaničku klupu sešće i čelnik Jedinstvene Srbije i lokalni lider iz
Jagodine Dragan Marković. Mesto u parlamentu rezervisano je i za kadar
socijalista i ministra zaduženog za evropske integracije u odlazećoj Vladi
Branka Ružića, kao i direktora Srbijagasa Dušana Bajatovića.
Iz redova Demokratske stranke u parlament, između ostalih, ulaze i Dragan
Đilas, Bojan Pajtić, Dragoljub Mićunović, Dragan Šutanovac i Borislav
Stefanović.
Iz Nove demokratske stranke u parlament ulaze Miodrag Rakić, Nenad Čanak,
Snežana Malović i Dušan Petrović.
Među poslanicima Saveza vojvođsnkih Mađara biće Balint Pastor i Laslo Varga,
Stranku demokratske akcije Sandžaka predstavljaće Sulejman Ugljanin i Enis
Imamović, a Partiju za demokarsko delovanje Riza Halimi.
|
|
Rakić: Barikadu na mostu na Ibru niko neće uskoro ukloniti |
| |
Gradonačelnik Severne Mitrovice Goran Rakić demantovao je pisanje
prištinskih medija da će danas s gradonačelnikom Južne Mitrovice Agimom
Bahtirijem razgovarati o uklanjaju barikada sa glavnog mosta na Ibru i naveo
da još nije došlo vreme za tako nešto.
"Barikadu niko neće uskoro ukloniti. Niti sam dobio poziv za razgovor, niti
je još vreme da pričamo o barikadama", rekao je Rakić za agenciju Beta.
On je ocenio da je to pokušaj diskreditacije njega kao gradonačelnika
Severne Mitrovice.
"Bahtiri me nije pozvao ni da mi čestita na imenovanju za gradonačelnika, a
pogotovo ne da se dogovorimo oko dolaska u Južnu Mitrovicu i uklanjanja
barikada", naveo je Rakić.
On je dodao da barikade sada nisu prioritet, već smirivanje tenzija i
rešavanje problema stanovništva.
"Barikade u ovom trenutku nisu prioritet. Ima još mnogo toga što treba da se
uradi pre uklanjanja barikada. Moj prioritet je pre svega smirivanje
dugogodišnjih tenzija i rešavanje problema stanovništva koji su u poslednje
vreme pojačani ucestalim hapšenjima uticajnih članova srpske zajednice",
kazao je Rakić.
Komentarišući izjavu gradonačelnika Južne Mitrovice da se nada da će
barikada na Ibru uskoro biti uklonjena, jer mu je kao biznismenu prioritet
ekonomski razvoj, Rakić je rekao da u današnjim uslovima prioritet ne može
da bude biznis, već smirivanje tenzija.
"Bahtiri sa ovakvim izjavama ne doprinosi smirivanju tenzija, kao što
smirivanje tenzija nije ni njegovo nedavno raspisivanje tendera za izgradnju
šest kuća na severu za Albance, i to bez saglasnosti lokalne samouprave na
severu. Kao gradonačelnik, neću mu to dozvoliti", dodao je Rakić.
Prištinski mediji preneli su da će dva gradonačelnika danas razgovarati o
uklanjanju barikada na glavnom mostu.
Bahtiri je u predizbornoj kampanji obećao da će ukloniti barikade i da mu je
to prioritet, jer dolazi iz biznisa, pa mu je posao i ekonomski razvoj
prioritet.
|
|
Prikaz poglavlja 23 i 24 na portalu EurAktiv Srbija |
| |
Usklađivanje sa EU u poglavljima 23 i 24 zahtevaće krupne promene u cilju
izgradnje efikasne pravne države, uključujući depolitizaciju institucija i
kontinuiranu borbu protiv korupcije, piše portal EurAktiv Srbija.
Poglavlja 23 i 24 biće među najzahtevnijim za usklađivanje u pregovorima o
članstvu sa EU i ključna su za izgradnju efikasne pravne države, navodi se u
detaljnom prikazu ta dva poglavlja koje je objavio taj portal o evropskim
integracijama.
"Depolitizacija institucija i sprečavanje zloupotrebe političkog uticaja
samo su neke od krupnih promena koje će se od Srbije tražiti da bi se povela
borba protiv korupcije i stvorile nepristrasne, efikasne i odgovorne
institucije", navodi se u članku.
Dodaje se i da "brojanje usvojenih zakona, strategija i akcionih planova"
više neće imati toliki značaj, već će članice EU želeti da se uvere da
zemlja ima efikasne institucije, da je u stanju da sprovede preuzete obaveze
i da je proces reformi nepovratan.
Koliki značaj EU pridaje tome, pokazuje činjenica da će napredak u
pregovorima o članstvu u EU u celini zavisiti od napretka u oblastima
obuhvaćenim poglavljima 23 i 24, navodi EurAktiv.
Izvesno je da će ove reforme, poput stvaranja nezavisnog i efikasnog
pravosuđa ili odgovarajućeg sistema za azil, biti izazov za Srbiju, jer je
reč o oblastima koje Srbija s mukom pokušava da reformiše ili tek da
razvije, dodaje se u tekstu koji će se redovno dopunjavati u skladu s tokom
pregovora i sporvođenjem reformi.
Takođe, država će morati da omogući viši nivo zaštite ljudskih prava,
uključujuci slobodu izražavanja ili okupljanja, što će u prvi plan staviti
pitanja poput održavanja Parade ponosa, navodi se u tekstu pod naslovom
"Poglavlja 23 i 24: suštinska promena društva".
Poglavlje 23 - Reforma pravosuđa i osnovna prava, specifično je po tome što
se odnosi na ispunjavanje političkih kriterijuma, a manje na usklađivanje sa
regulativom EU, pa će Srbija morati da se opredeli za najbolju praksu ili
model koji postoji u članicama EU, a koji njoj najviše odgovara.
To poglavlje obuhvata reformu pravosuđa, antikorupcijsku politiku, osnovna
prava i prava državljana EU, što uključuje i pitanja poput slobode medija i
reforme javne uprave.
Poglavlje 24 - Pravda, sloboda i bezbednost, ima obimnu pravnu tekovinu i
obuhvata 11 oblasti, uključujući migracije, azil, vize i borbu protiv
organizovanog kriminala, a značajno je po tome što zemlju treba da pripremi
za kontrolu spoljne granice EU i ulazak u Šengenski prostor.
Srbija je završila prvu i drugu fazu analitičkog pregleda zakonodavstva u
poglavljima 23 i 24, i u aprilu 2014. očekuje izveštaj sa skrininga Evropske
komisije s merilima, odnosno uslovima za otvaranje pregovora o poglavljima
23 i 24.
Srbiju sasvim sigurno, kao i Hrvatsku, očekuju ta merila, koja se uglavnom
sastoje od donosenja akcionih planova za primenu zakona i reformi ili
donošenje strategija i programa.
Beograd se nada da će krajem 2014. ili početkom 2015. moći da otvori ta
poglavlja, oko godinu dana od početka pregovora i nešto više od početka
skrininga, piše EurActiv.rs.
|
|
EU sankcije Rusiji - izvesno razumevanje za stav Srbije |
| |
Evropska unija (EU) po pravilu poziva zemlje na putu ka članstvu u EU da se,
kao sada posle zavođenja sankcija Rusiji, priključe politici Unije, ali to
nije obaveza, a kada je reč o Srbiji, donekle postoji i razumevanje za
složene odnose Beograda s Moskvom.
To su izvori u Evropskoj komisiji u Briselu rekli agenciji Beta na pitanje
da li će EU ili većina zemalja članica vršiti pritisak i tražiti od Srbije
da se prikloni politici sankcija EU prema Rusiji, iako Srbija ima
dugogodišnje bliske spoljnopolitičke veze i krupne ekonomske interese s
Rusijom, kao i to da je vlada u Beogradu svoj stav iskazala kroz poruku da
su za Srbiju "i Ukrajina i Rusija prijateljske zemlje".
Maja Kocijančič, portparolka visoke predstavnice za spoljnu politiku i
bezbednost EU Ketrin Ešton, prenela je zvaničan stav da "EU uvek po pravlu
poziva treće zemlje da se usaglase s njenim stavovima, posebno kad su u
pitanju sankcije".
Kako je objasnila, "to posebno važi za zemlje kandidate i potencijalne
kandidate koje su se preko Sporazuma o pridruživanju obavezale da povećavaju
usaglašenost s spoljnopolitičkim pitanjima EU - njihov napredak se ocenjuje
i po tome".
"Ali, konačna odluka je i dalje na samim tim trećim zemljama", navela je
Maja Kocijančič.
Zvaničnik u Evropskoj komisiji (EK) koji je želeo da ostane anoniman,
potvrdio je da je "uobičajeno da zemlje koje pregovaraju o članstvu u EU
prihvate spoljnopolitičke stavove i krupne spoljnopolitičke poteze EU".
"Ali, to nije obaveza, jer te zemlje još nisu članice EU i, prema tome, od
njihove volje zavisi da li će, kao Srbija u ovom slučaju, usaglasiti svoje
sa stavovima EU", naveo je taj zvaničnik.
On je napomenuo da "Srbija i još neke zemlje kandidati za članstvo ni ranije
nisu svaki put prihvatale sankcije i slicne poteze, tako da to sad, i to još
mnogo više, imajući u vidu okolnosti, uopšte nije iznenađenje".
"Za to postoji izvesno razumevanje, iako neki u EU očekuju da Srbija ipak na
neki način stavi do znanja da takođe 'razume' politiku i poteze EU u
ukrajinskoj krizi", predočio je izvor u EK.
Upućeni zvaničnik u Savetu ministara EU je Beti rekao da su "neke zemlje
kandidati i potencijalni kandidati za članstvo već prihvatile da takođe
primenjuju sankcije EU prema Rusiji, ali neke, među kojima je Srbija, nisu,
jer to i nije obaveza za njih zato što nisu članice EU".
"Takvih situacija je bilo i ranije, iako se u EU od kandidata koji
pregovaraju o članstvu očekuje da se pridruže ključnim spoljnopolitičkim
potezima EU. I ranije je bilo razumevanja za stavove Srbije, a sad će biti
možda još nešto više razumevanja ako Srbija istraje na neutralnom stavu, jer
se (u Briselu) shvata složenost veza Srbije i Rusije", objasnio je taj
zvaničnik.
On je dodao da ne veruje da će biti nekih posebnih pritisaka na Srbiju s tim
u vezi.
Dragan Blagojević,
Brisel
|
|
Počelo saslušanje bivših čelnika SIEPA |
| |
Tužilaštvo za organizovani kriminal saopštilo je da je počelo
saslušavanje četvoro danas privedenih bivša rukovodioca Agencije za strana
ulaganja i promociju izvoza Srbije (SIEPA).
Kako se navodi u saopštenju, osumnjičenima je određeno policijsko
zadržavanje i svo četvoro će biti saslušano u roku od 48 sati.
Služba za borbu protiv organizovanog kriminala (SBPOK) MUP Srbije podnela je
krivičnu prijavu protiv bivših rukovodilac SIEPA Jasne Matić, Vesne Perić,
Bojana Jankovića i Božidara Laganina.
Po navodima iz krivične prijave, postoji sumnja da su oni od 2006. do 2013.
godine neosnovanim isplatama po osnovu ugovora o nepostojećim autorskim
delima, oštetili državni budžet za oko 120 miliona dinara, a za sebe i druge
pribavili imovinsku korist u iznosu od oko 90 miliona dinara.
Policija je jutros privela bivše rukovodioce SIEPA, osumnjičene da su
zloptrebili službeni položaj dok su bili na čelu te agencije.
Jasna Matić bila je direktor SIEPA od 2004. do 2007. godine i osumnjičena je
za zloupotrebu službenog položaja u toj agenciji.
Vesna Perić bila je na čcelu Agencije od 2007. do 2010, kada je podnela
ostavku, a Laganin od 2010. do 2013. godine.
Janković je bio zamenik direktora Agencije.
|
|
Oglasavanje Marketing
|
